Pogled

Dr. Skot Janger, predsednik međunarodne organizacije Glendale Partners

Danas i sutra

Nagli porast broja stanovnika na Zemlji je izazvao migracije iz siromašnih zemalja, posebno onih koje su opustošene ratom, ili u njima postoji neprihvatljivo visok nivo korupcije u vlasti, ili su ženama nametnuti nepravedni okovi od strane zabludelih teokrata, ili zato što u tim državama jednostavno nema vlasti. Ovo nije prva migracija u istoriji, a neće biti ni poslednja - navodi se u analizi globalnog razvoja, koju je objavio Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanse studije

Skot Janger

Dok sam pisao deo knjige o održivom razvoju, pale su mi na pamet dve ključne misli. Pre svega, podsetio sam se na rast stanovništva koji se dogodio u poslednjih 60-ak godina, sa oko 3 milijarde na preko 8 milijardi. Međutim, da se nastavio trend rasta kakav je bio do tada, danas bi broj stanovnika bio oko 5 milijardi.

Postoje dobri razlozi za ovo povećanje rasta stanovništva: poboljšanje zdravlja, napredak u medicinskim istraživanjima, ljudi žive duže, širenje globalinih komunikacija, povećanje proizvodnje hrane iz boljih poljoprivrednih praksi, i uporedni mir, tj. ratovi ograničenog obima, ali bez većih žarišta.

Indonezija je primer dugoročnog mira uspostavljenog nakon prilično neugodnog perioda nestabilne vladavine. U tridesetogodišnjem periodu od 1970. godine broj stanovnika se udvostručio sa 100 miliona na 200 miliona, a prosečni životni vek se povećao sa 40 na 70 godina. To je bilo zbog velike pažnje posvećene proizvodnji hrane i ishrani, obrazovanju i učenju, tako da je osnovno obrazovanje bilo obavezno, a srednje obrazovanje podsticano. Razlika u indonezijskom slučaju bila je u tome što su, iako su mogli da upadnu u zamku većine drugih zemalja upravljajući državom pod vojnim režimom koji je preuzeo kontrolu 1968. godine. Nisu. Vojska se pridružila i podržavala civilnu administraciju sa visoko obučenim ekonomistima, berklijevskom mafijom, kako su je zvali, i kompetentnim civilnim birokratima. Zemlja je pokazala zadivljujući rast u narednim godinama; to je lekcija. Danas Indonezija ima 5. najveću populaciju na svetu od 270 miliona.

Ujedinjene nacije su, uz izvesno opravdanje, označile trenutne klimatske promene kao uzrokovane ljudskim delovanjem, upozoravajući na vruće vremenske uslove bez presedana i šumske požare širom sveta koji su izazvali ogromnu materijalnu štetu. Mislim da svet nije bio svestan rezultata brzog rasta stanovništva i nije bio spreman da se nosi s tim. Dok su neke zemlje u razvoju imale koristi u nedavnom periodu, druge su zaostajale. Iako postoje određena neslaganja oko brojki, više od milijardu ljudi i dalje živi u teškim uslovima i siromaštvu, posebno u Jemenu, kao rezultat okrutnog i neopravdanog rata koji traje već oko sedam godina, kao i u podsaharskoj Africi, gde su u toku oružani sukobi u Sudanu.

Postoji i druga posledica ovog porasta stanovništva - migracije iz siromašnih zemalja; posebno ako su ove zemlje opustošene ratom, ili ako postoji neprihvatljiv nivo korupcije u vlasti, ili nepravedni okovi nametnuti ženama od strane zabludelih teokrata, ili jednostavno zato što nema vlasti. Ovo nije prva migracija u istoriji, niti će biti poslednja. Političari bi trebalo da pokažu empatiju i suzdrže se od pokušaja prikupljanja političkih poena na bedi ljudi i da rade zajedno na pronalaženju odgovarajućih rešenja.

S druge strane, beležimo sve veći interes za istraživanje kosmosa i nesumnjivo ćemo o tome više čuti u narednim godinama. Indija je upravo izvršila prvo uspešno sletanje na drugu stranu Meseca. Premijer Narendra Modi je jasno stavio do znanja da ovo nije samo pobeda Indije, već i svih naroda sveta. Indija se sada može pridružiti velikoj trojci - SAD, Kini i Rusiji.

Pitanje kako se SAD i Kina/Rusija, koje predvode istraživanje kosmosa, ponašaju jedni prema drugima i da li mogu da postignu prihvatljiv nivo saradnje. To je dobro argumentovao Tim Maršal u svojoj vrlo čitljivoj novoj knjizi „Budućnost geografije". Nesumnjivo je da postoji rudno bogatstvo u tlu Mesečeve površine, a čini se da ga ima i na Crvenoj planeti, Marsu. Setio sam se prvih mesečevih stena koje su doneli i za mog profesora na UC Berkeley, koji je bio jedan od stručnjaka koji je bio zadužen da otkrije šta je u njima. Ali ovo više nije svet sutrašnjice; to se dešava sada.

Hoće li i dalje biti siromaštva? Verovatno. Biće više urbanog života, a to je druga priča. U međuvremenu, imperativ je da što pre obratimo pažnju na velike probleme sa kojima se danas suočavamo, a to su: klimatske promene; zagađenje mora i zemljišta - podrška urbanoj infrastrukturi za usluge vodovoda i kanalizacije nije pratila potrebu za novom gradnjom, posebno u starijim, zrelim gradovima; zdravstvene usluge i usluge nege; energija, velika tema, obnovljivi izvori u odnosu na fosilna goriva; zaštita ključnih vodnih resursa; podizanje nivoa mora i obalna odbrana, posebno kada su u pitanju veliki gradovi. Moramo imati na umu da urbani život predstavlja veoma mali procent ukupne površine zemlje, oko 1,5%, a to znači da će u gradovima do sredine veka živeti oko 7 do 8 milijardi.

Dobro je što ima sve više ljudi koji se istinski interesuju za selo. Sada to zahteva našu pažnju. U bliskoj budućnosti na Zemlji će biti mnogo posla, kao i za neke od nas koji ciljaju na zvezde. Nema vremena za rat! Ne bi trebalo biti.