(P)likovi

Vučićeva rasprodaja Srbije: Kosovo, litijum, EPS, Telekom...

Noge u blatu, glava u torbi

Izdaja, predaja i prodaja Kosova i Metohije je završena, Vučić sad mora da zapadnim gazdama izruči rudna bogatstva i ostale državne resurse. Osim Rio Tinta, koji namerava da uskoro nastavi s radovima na pripremi eksploatacije litijuma u Jadru, još nekoliko stranih kompanija je dobilo dozvole za istraživanje ruda i minerala na 40 lokacija u Srbiji. U te poslove su, između ostalih, uključene i firme koje su povezane sa Vjosom Osmani, predsednicom tzv. Kosova, i Zvonkom Veselinovićem. O političkoj, ekonomskoj, zdravstvenoj i moralnoj krizi, koje zajednički imenitelj imaju u liku i zlodelu aktuelnog diktatora, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Svetski ekonomski forum u Davosu prošle godine je obeležen kovanicom "polikriza", kojom je opisan koktel rizika po "ljudsku civilizaciju, koja je ušla u prelomnu fazu istorije".

Na ovogodišnjem samitu u Davosu, svetski moćnici su pažnju posvetili starim temama - pandemija virusa, ekonomski izazovi u državama koje se nalaze pred bankrotom (Argentina, Gana, Kenija, Tunis, Pakistan, Turska), inflacija, izvlačenje kapitala iz politički nestabilnih zemalja, trgovinski rat između Amerike i Kine, i pravi rat u Ukrajini. Uz to, na dnevnom redu su se našli novi problemi - rat u Gazi, pretnje nuklearnim naoružanjem, političke turbulencije u Nemačkoj, Francuskoj i ostalim članicama Evropske unije, haos na tržištu hranom i energentima, itd.

Na margini geopolitičkih rasprava, daleko od javnosti, uticajni predstavnici svetskih centara moći su malo pažnje posvetili i Aleksandru Vučiću, manekenu srpske polikrize. Bez namere da se upuštaju u diskusiju s njim, u formi naredbe saopštili su mu da više ne sme da odlaže izvršenje davno preuzetih obaveza, mora da im isporuči sve što je obećao kad su ga dovodili na vlast u Srbiji.

Vučić je 2008. godine pristao na trampu "Kosovo za vlast". Taj prljavi izdajnički posao je obavio. Učvrstio je državnost albanske republike na srpskoj teritoriji, a to je dokazao s tri poslednja poteza. Prvo je dozvolio da vozila s kosovskim registarskim tablicama nesmetano prolaze kroz Srbiju, da bi, pre nekoliko dana, omogućio da albanska vlast izbaci dinar sa Kosova. Usledilo je ukidanje platnog prometa, bez čega su Srbi sa severa Kosmeta potpuno stavljeni pod kontrolu vlasti iz Prištine, od koje im sada zavise plate, penzije i sve ostalo.

Vučić je taj proces okončao još krajem 2020. godine, kad je Komercijalnu banku prodao Novoj ljubljanskoj banci, koja je u vlasništvu američke banke Njujork Melon. Amerikanci su na tome insistirali kako bi preuzeli kontrolu nad novcem koji se iz Beograda plasira u Kosovsku Mitrovicu i ostale srpske enklave. Bez dinara, Srbi su sada, zahvaljujući Vučiću, prinuđeni da poštuju odluke Kurtijeve vlade ili da pobegnu s Kosova i Metohije. Sprovođenje ostalih delova tzv. Francusko-nemačkog plana, kao što je Vučić obećao u Davosu, biće nastavljeno bez problema, do kraja, do razmene misija, odnosno ambasada Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini.

Prodaja i predaja Kosova je završena, ali ne i Vučićeva rasprodaja Srbije. Na spisku su Elektroprivreda Srbije, Telekom i litijum, obrnutim redom.

Za razliku od stranih državnika, koji su Vučića izbegavali u širokom luku, jurili su ga predstavnici rudarske kompanije CMAU, kao i SK Group, koja se bavi izradom čipova i litijumskih baterija. Posle sastanaka s njima, Vučić je ponovo uskočio u staru ulogu promotera projekata za eksploataciju litijuma u Srbiji.

- Svi u Srbiji znaju da je litijum potreban. Ovo je 110. put da to govorim i nastaviću da to govorim. Litijum je potreban Srbiji. Jesmo li jedina nacija koja će da odustane od onoga što ima? Nijedna nacija na svetu nije odustala od litijuma. Zamislite da Emirati odustanu od nafte, od zlata, od nečega... - rekao je Vučić novinarima iz režimskih medija, koje je, o trošku građana, poveo u Švajcarsku.

Naravno, nije propustio priliku da kmeči jer, tobože, "svi napadaju samo Vučića": "Kad se pogledaju srpske novine, vidi se da bi me svi obesili jer govorim istinu. Ja se borim za litijum, a zašto da to radim kad od toga nemam ništa."

Po običaju, i to je slagao. Pre tri godine, kad su ekološki aktivisti pokrenuli proteste sa zahtevom da se spreči otvaranje rudnika jadarita u Jadarskoj dolini, kako bi se zaštitila životna sredina, Vučić je histerično zavapio: "Ako zabranimo iskopavanje litijuma, ko će Rio Tintu vratiti milijardu evra?" Podsvest ga je prinudila da prizna visinu mita, koji je Rio Tinto podelio njemu i njegovim saradnicima iz vrha naprednjačkog kartela. Tokom medijske kontrole štete, nastale tim priznanjem, Vučić je nesuvislo objašnjavao da je Rio Tinto uložio taj novac u istraživanje, a ne u političare iz vlasti. Usput, izgovarao je različite cifre. Nekoliko puta je pomenuo milijardu evra, ali kasnije se korigovao i počeo da govori o 500 miliona evra. I zvanični podaci su konfuzni, ali ipak otkrivaju tokove novca, pa i ulogu političara iz bivše i aktuelne vlasti.

Rio Tinto je prvu dozvolu za istraživanje ruda i minerala u Jadarskoj dolini dobio u vreme vlasti Vojislava Koštunice, a to se nastavilo i pod režimom Borisa Tadića i Ivice Dačića. Do 2012. godine izdato je osam istražnih dozvola, a dve od njih je potpisao socijalista Petar Škundrić, tadašnji ministar rudarstva i energetike. Otkad je Srpska napredna stranka na vlasti, Rio Tinto je dobio pet dozvola. Međutim, količina uloženog novca pokazuje koliko je ubrzan rad na projektu u Jadru u saradnji sa Vučićem. Rio Tinto je do 2012. u istraživanja uložio 50 miliona evra, a od tada do danas, prema njihovim podacima, čak 500 miliona evra. No, analiza tih podataka otkriva mnogo spornih detalja. U zvaničnim izveštajima se navodi da je Rio Tinto na sve radove, koji su do sada izvršeni u tom rejonu, potrošio 200 miliona evra, od čega 20 miliona na kupovinu zemljišta od privatnih posednika. Predstavnici Rio Tinta, odnosno njihove ćerke-firme Rio Sava, nisu objasnili gde je nestalo 300 miliona evra.

Iako su normalni građani Srbije sa podsmehom dočekali Vučićevo poslednje kukanje u Davosu kako neko hoće da ga obesi zbog litijuma, njegov strah je opravdan. Ne strah od Srba, nego od poslovnih partnera čiji novac je uzeo, a nije im isporučio robu, tj. rudnike litijuma. Ucenjen i uplašen, dok je bio u Švajcarskoj strah je prikrivao idiotskim marketinškim trikovima, kao što je onaj sa sneškom, koji je napravio jer je obećao malom Vukanu. U Švajcarskoj - kad je teško, tu je sneško. U Srbiji - kad pada baraba, brani ga Brnaba.

Sa istim koeficijentom inteligencije kao Sneško Belić, Ana Brnabić je pokušala da objasni uzroke odluke s kraja 2021. godine o povlačenju Zakona o eksproprijaciji i izmenama Zakona o referendumu.

- Nikada nisam mislila da je projekat Rio Tinta loš za Srbiju. Upravo suprotno, uvek sam mislila da je izuzetno dobar za Srbiju i da je jedan od najvažnijih projekata u Srbiji, koji će otvoriti ogromne potencijale i koji znači drugačiju budućnost za Srbiju u 21. veku, za tu pobedničku Srbiju. Ali, ono što se tada dešavalo, ja sam to nakon nekog vremena, kada su trajali ti protesti, videla sasvim jasno, dakle kristalno jasno sam razumela šta se dešava. Sa jedne strane, stranci su verovali da će Aleksandar Vučić izgurati taj projekat uprkos protestima, uprkos tim pokušajima destabilizacije, zato što zna da je taj projekat dobar za Srbiju. Išli su na to, a sa druge strane finansirali su te proteste i pomagali organizaciju tih protesta da bi oslabili Aleksandra Vučića i time su zaista bukvalno hteli i jare i pare na tom projektu. Dakle, hteli su da značajno oslabe Aleksandra Vučića, a da će on, zbog toga koliko je odgovoran, to svakako izgurati zato što se ne plaši protesta ukoliko je interes Srbije u pitanju. Ja nisam htela da dozvolim da oni oslabe Aleksandra Vučića. Te političke igre, to ne može tako da se igra u Srbiji, stavljamo mi pauzu, pa ćemo da vidimo šta dalje - rekla je, tj. mucala premijerka u odlasku.

Brnabić je i ranije nekoliko puta priznala da "ne razume kako da razume", a ovo njeno objašnjenje zaista ne može da razume ni neko normalan. Vučić je, objašnjavajući razloge za povlačenje Zakona o eksproprijaciji iz skupštinske procedure, čime je stopiran rad Rio Tinta, istakao "nemar i aljkavost službenika Vlade Srbije", koja nije tražila od Nacionalnog konventa, građanskih udruženja i stručnjaka iz oblasti rudarstva i energetike da se napravi najšira javna rasprava kako bi se došlo do društvenog konsenzusa, bez koga se ne sme menjati Zakon o eksproprijaciji. Vučića je i na toj konferenciji za medije sabotirala podsvest, pa mu se omakla rečenica: "Nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to predviđeno prvobitnim planom". Nikada nije otkrio koliko je života planirao da uništi, ali to nije ni bitno, rudnik litijuma će ugroziti životnu sredinu u celoj Srbiji.

Upravo u to vreme, dok su trajali protesti za odbranu Jadra, nemačka kancelarka Angela Merkel je došla u poslednju posetu Beogradu. Uz pedagoške pretnje Vučiću zbog otezanja s realizacijom plana o kosovskoj nezavisnosti, Merkel je zahtevala da srpska vlast podrži Rio Tinto. "Muti" je javno, na zajedničkoj konferenciji za medije, rekla Vučiću da je "litijum nezamenjiv resurs kada je u pitanju razvoj baterijskih ćelija" i da, kao takav, predstavlja "geopolitički interes zemalja Evropske unije, ali i Srbije, koja se nalazi na dugom putu u Evropsku uniju".

- Za srpski litijum su veliko interesovanje pokazale Sjedinjene Američke Države i Kina. Naravno, zainteresovana je i Nemačka. Imamo veliki broj investicija u automobilskoj industriji, uključujući i neke u Srbiji. Svi znamo koliko je litijum važan za budućnost mobilnosti i baterija, pa je to bila tema u našoj diskusiji. Srbija ima nešto zaista važno, ali postoji zabrinutost da li će se eksploatacija odvijati u skladu sa ekološkim standardima - rekla je nemačka kancelarka.

Posle Merkelove, još odlučnije stavove o potrebi iskopavanja litijuma u Srbiji izneli su drugi političari iz Nemačke i Evropske unije. Uz kritiku da se "Srbija nalazi 30 ili 40 godina iza evropskih standarda, ali da ne može zaustaviti projekat Rio Tinta, koji vredi 2,4 milijarde evra".

Bez obzira na te pritiske, Vučić je naredio da se sporni Zakon o eksproprijaciji povuče iz procedure i, privremeno, obustavi otvaranje rudnika u Jadru. Naprosto, nije hteo da stranim gospodarima istovremeno isporuči sve što im je obećao, prvenstveno Kosovo i litijum. Toj igri je došao kraj. Ucenjen vlastitim kriminalnim i korupcionaškim kombinacijama, Vučić je prinuđen da podvije rep i Srbiju pretvori u trovačnicu. U monstruozne propagandne aktivnosti je uključio sve naopake kadrove iz vrha kartela.

Ministar građevinarstva Goran Vesić je optužio sve kritičare iskopavanja litijuma da su "ekološki talibani", a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović-Negre-Handanović uz uvrede na račun protivnika Rio Tinta plasira i ordinarne laži: "Ko dobije dozvolu za istraživanje, automatski dobija dozvolu za eksploataciju".

- Iskopavanje litijuma je zapadni projekat. Rio Tinto je američko-australijsko-kanadsko-britanska firma - kaže Ana Brnabić.

"Zaboravila" je da doda da 27 odsto vlasništva u Rio Tintu imaju kineske, a znatno manji udeo i nemačke kompanije. Uostalom, u ceo plan za eksploataciju litijuma uključene su i mnoge druge povezane firme. Australijska kompanija Centruion Metals Limited dobila je 2016. godine pet dozvola za istraživanje litijuma u Srbiji. Sledeće godine je prodata kompaniji Jadar Lithium, koja ju je preimenovala u Jadar Litijum d.o.o. Posle toga, Jadar Litijum dobija još dve dozvole. Deo prava na istraživanje ruda i minerala prebacuje na partnersku firmu Balkan Minerals and Mining. U posao sa litijumom uključena je i kompanija Ukroborron, iza koje stoji Vjosa Osmani, predsednica tzv. Kosova. Tu je i druga ukrajinska rudarska kompanija, Eurolitium, koja je povezana sa Zvonkom Veselinovićem.

Najveće nalazište litijuma nalazi se u Jadru, ali njega ima i u drugim krajevima Srbije. S obzirom na rezultate dosadašnjih istraživanja može se očekivati da se litijum eksploatiše i na Ceru, Bukulji, u Rekovcu i Krajkovcu, zatim kod Vranja, pa i u Raškoj i na severu Kosova i Metohije, za koji su zainteresovane ukrajinske firme povezane sa Vjosom Osmani i Zvonkom Veselinovićem. Prema određenim procenama, strane rudarske kompanije nameravaju da otvore više od 40 rudnika litijuma, zlata i drugih ruda i minerala. Iako je odijum normalnog dela srpske javnosti usmeren prema Rio Tintu, koji je postao preteći simbol uništavanja životne sredine, zapravo neće biti bitno da li će ta ili neka druga kompanija eksploatisati litijum i uništiti, kao što Vučić reče, više života nego što je prvobitno planirano.

Srbija neće imati nikakvu korist od iskopavanja litijuma. Prema sadašnjim zakonima i propisima, kompanija koja eksploatiše rudu mora da državi plati samo tri do pet odsto od ostvarenog prihoda. U praksi, to bi značilo da Rio Tinto, ili bilo koja firma, plaća po vlastitoj proceni. Ne treba sumnjati da će strane kompanije finansijske izveštaje prilagoditi svojim interesima, odnosno da neće prikazivati stvarne prihode. Iskustvo odnosa srpskih institucija prema tzv. stranim investitorima pokazuje da nijedna inspekcija neće hteti i smeti da proverava njihovo poslovanje. S druge strane, celu Srbiju čekaju teške posledice ovog procesa pretvaranja u rudarsku koloniju.

Srpska akademija nauka i umetnosti, Biološki fakultet, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i Institut za biologiju "Siniša Stanković" usprotivili su se iskopavanju litijuma, a peticiju protiv projekta Rio Tinta je potpisalo 70 istaknutih stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine, rudarstva i hemije, među kojima i Dragana Đorđević, naš vodeći ekspert za hemiju životne sredine.

- Protivnici štetnog rudarenja pokušavaju da uspostave dijalog zasnovan na znanju, stručnosti i činjenicama. Nažalost, režim sabotira taj dijalog. S druge strane, Rio Tinto je nedavno saopštio da je spreman da objavi Studiju procene uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar, kako bi podržali javni dijalog. Zakasnili su, tu studiju je trebalo da objave pre nekoliko godina. Studija vredi samo ako je rade nepristrasni stručnjaci - kaže akademik Nenad Kostić.

Vučića, kao ni investitore iz Rio Tinta i drugih kompanija, ne zanima mišljenje stručnjaka, nego samo profit. Vučić je, po svemu sudeći, već dobro profitirao od Rio Tinta, pa sad mora da omogući eksploataciju litijuma da ne bi bio kažnjen. Svestan u šta se upustio, pristaje na sve ustupke.

Dao je Kosovo i počeo pripreme za predaju i prodaju EPS-a, Telekoma i svega što zapadni centri moći traže. Pritom, dok rasprodaje državu i narod, Vučić pokušava da prikrije svoje izdajničke i prevarantske poteze. Osim političkih postupaka, koji imaju normativnu vrednost, Vučić i na najdirektniji način nanosi štetu interesima Srbije. No, stranci više nemaju milosti, pa otkrivaju sve njegove kombinacije.

Da bi dokazao lojalnost gazdama iz Vašingtona, Vučić dve godine potpisuje sve rezolucije u kojima se Rusija i lično Vladimir Putin osuđuju zbog agresije na Ukrajinu. Istovremeno obmanjuje svoje glasače s jačim rusofilskim stavovima pričom da su to beznačajni potezi i da mu ne pada na pamet da uradi ono što se od njega traži - da uvede sankcije Rusiji. Naravno, niko sa Zapada ne vrši pritisak da se Srbija priključi sankcijama. Ne traže, jer im je Vučić dao ono što im je mnogo potrebnije.

- Srbija svo oružje koje proizvede šalje u Ukrajinu. To je javna tajna. Srbija to može negirati koliko hoće, ali to je tako - rekao je pre nekoliko dana dr Gordan Akrap, profesor zagrebačkog Sveučilišta za odbranu "Franjo Tuđman" u izjavi za Hrvatsku radio-televiziju, pozivajući se na izvore iz NATO.

I jedan od zvaničnika NATO nedavno je potvrdio da Srbija "svaku minu i metak" isporučuje Ukrajini. Upravo na zahtev NATO, Vučić je naredio da se iz srpskog budžeta preusmeri 186 miliona evra u namensku industriju. Umesto da vojna oprema i naoružanje, koje bude proizvedeno tim novcem, bude upućeno u Vojsku Srbije, Vučić će i to proslediti Ukrajini. Iako uverljiva većina, čak 82 odsto građana Srbije podržava Rusiju, Vučić se svrstao na stranu NATO i Ukrajine. Mora, noge su mu u blatu.

Kad god je vodio političke i medijske kampanje protiv određenih neprijatelja - Miloševića, Dačića, Tadića, Dinkića, Šešelja... - Vučić je, uz realnu kritiku, dodavao i nepotrebne gadosti. Na taj način je uskladio potrebe da zadovolji lične sadističke porive sa političkim efektima, koji su uvek imali za cilj dehumanizaciju i brutalnu kompromitaciju izabrane mete. Te bolesne namere Vučić je uvek objašnjavao vulgarnom izrekom "magare se jebe dok su mu noge u blatu". Dug je spisak žrtava, koje je on uvaljao u blato, pa se prepuštao iživljavanju nad njima.

Sad je on u toj pozi. Noge su mu potonule u glib. Nije mu prvi put. Njegova privatna biografija i politička karijera ispunjene su erotskim scenama iz blata, u kojima se on nalazi u trpnoj fazi. Koliko puta se tako nameštao, reklo bi se da uživa u tome. Međutim, sad su okolnosti značajno izmenjene, sad mu je i glava u torbi. U takvoj pozi, spreman je na sve, samo da sebe izvuče iz problema s poveriocima. Predaće sve što mu gazde traže, sve srpske javne resurse, tuđu privatnu imovinu, pa i ljude, uključujući i one koji su mu bliski.

Zarad vlasti, Vučić je izdao i prodao dvostrukog kuma i svog političkog oca Vojislava Šešelja. Odrekao se i mnogih saboraca, kumova i rođaka. Bez obzira što javno priča da svog brata Andreja voli najviše na svetu, i njega će pustiti niz vodu ako zapadne službe nastave da objavljuju kompromitujuće detalje o njemu, poput transkripata u kojima je otkriveno da su Andrej i Zvonko Veselinović 2021. godine zajedno proslavili osvajanje milijarde evra. Kad prigusti, Aleksandar Vučić će se distancirati od, ako može tako da se kaže, brata Andreja.

Šta tek mogu da očekuju domaći i strani politički saveznici? Pažljiviji i pametniji poznavaoci srpske političke scene pamte razne Vučićeve prevare. Kad je prvi put bio na vlasti, kao ministar protiv informisanja u crveno-crnoj vladi Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, Vučić je najgorljivije zastupao ideju o pristupanju SR Jugoslavije savezu Rusije i Belorusije.

U "Službenom listu SRJ" 12. aprila 1999. godine, usred NATO agresije, objavljena je izjava SR Jugoslavije da pristupa savezu Rusije i Belorusije, i da "prihvata ciljeve i principe Saveza Rusije i Belorusije i da preuzima na sebe, u punom obimu, obaveze koje proističu iz Sporazuma i Statuta Saveza Rusije i Belorusije". Vučić je tu odluku predstavljao kao "jedino spasonosno rešenje za Srbiju". Ushićeno, kao da veruje sebi, zaklinjao se u pravoslavno bratstvo s Rusima. I posle drugog, za Srbiju fatalnog, dolaska na vlast, Vučić se predstavljao kao rusofil. Pred svake izbore odlazio je u Moskvu, a jednom je uspeo da privoli Putina da dođe u Beograd. To je predstavljao kao dokaz ruske podrške i patriotske politike. Umesto pečata i sertifikata o rusofilstvu, Putin mu je dao orden Svetog Aleksandra Nevskog. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je bio mnogo praktičniji, dao mu je četiri aviona MIG 29, jednoseda.

Bratstvo je trajalo dok Vučiću gazde iz Amerike nisu zavrnule magareće uši. Čim su mu noge upale u blato, Vučić je uveo sankcije Belorusiji i Lukašenku, a prošle godine je u Tirani potpisao deklaraciju, kojom je Srbiju obavezao da, ukoliko bude u prilici, uhapsi Putina i izruči ga sudu u Hagu, da mu se sudi za navodne ratne zločine u Ukrajini.

Da bi opisali opasne izazove pred kojima se nalazi ljudska civilizacija "u prelomnoj fazi istorije", vladari sveta su u Davosu sklepali kovanicu "polikriza". Politička, ekonomska, zdravstvena, pa i moralna kriza u Srbiji personifikuje se u liku i zlodelu Aleksandra Vučića. U prelomnoj fazi srpske istorije kriza može da se zaustavi samo Vučićevom smenom s vlasti i privođenjem pravdi.