Natrag

 

Rusija

 

Kako je Putin gonio "bubašvabe" 

 

Zašto su poslednje oštre akcije i govori predsednika vlade Ruske Federacije, Vladimira Putina, šokirale ruske činovnike i oligarhe? O tome razmišlja naš dopisnik iz Moskve.

 

Viktor Hlistun
dopisnik iz Moskve

 

U poslednje vreme Rusi sve češće govore o čvrstoj poziciji i ne manje čvrstom stilu premijera Ruske Federacije Vladimira Putina. Obični ljudi odobravaju njegovu "čvrstu ruku". Vreme je, govore oni, da se u zemlju uvede red, kako bi svi Rusi živeli bolje, a ne samo oligarsi i činovnici, a zajedno sa njima i liberali, koji su svojevremeno smislili perestrojku i rasipali socijalističku svojinu, tačnije, u strahu je delili onima koji su bili bliži vlasti. Mnogi od njih proriču da se vraćaju vremena Josifa Staljina.
Ulje na vatru je dolilo pitanje koje je Putin pre nedelju i po dana postavio organima javnog tužilaštva i sudstva. Predsednik vlade je sve iznenadio sledećim pitanjem: mi, tako kažu, mnogo govorimo o lopovluku među činovnicima, o njihovoj podmitljivosti, o korupciji, a gde su ljudi koji se bave takvim ružnim delima? Zašto oni ne sede u zatvorima? To jest, gde su korupcionaši koji bi po zakonu trebalo da sede u zatvoru? Upravo ovaj čvrst stav, u suštini zahtev da se pojača borba protiv korupcije u redovima činovnika, izazvala je i priče o povratku staljinističkih metoda rukovođenja.
Ipak, većina Rusa ocenjuje ovo pooštravanje, kako na rečima, tako i na delu, metodom upravljanja državom u vreme krize koja je već pogodila milione građana (broj nezaposlenih je porastao skoro do 10 miliona ljudi), kao neophodno: bez čvrstine i discipline zemlja će jednostavno propasti, smatraju trezveni analitičari i obični ljudi. A što se tiče funkcionera koji uzimaju mito i pljačkaju novac iz budžeta, Putin ne predlaže da ih odmah uhapse i još brže streljaju. On pre svega želi da sud i javno tužilaštvo počnu da rade normalno, da bi takozvana neminovnost kažnjavanja postala osnova za ispunjenje svih zakona koji su u poslednje vreme doneti.
Moram da kažem da zapadni novinari i političari nisu u ovoj strogosti Putina videli nikakav staljinizam. Štaviše, oni su ga nazvali glavnim menadžerom u borbi protiv krize.

Šta se desilo u Pikalevu

Najnoviji događaj već nekoliko dana je glavna tema u ruskom društvu. O čemu je reč? Na 200 km od Sankt Peterburga nalazi se gradić Pikalevo. Tamo živi oko 23.000 ljudi. Od davnina stanovnici ovog mesta rade u tri fabrike koje su proizvodile cement, glinu i neke hemijske reagense. Ali, to nije toliko važno za običnog čitaoca. Stvar je u tome što te tri fabrike nisu mogle da rade svaka za sebe, jer su predstavljale jednu celinu - kombinat. Ako prestane da radi jedna, prestaju i druge dve. U sovjetsko vreme one su imale zajedničko rukovodstvo i radile su složno, nikakvih problema nije bilo. Ali, došla je perestrojka. A za njom i podela imovine. Po veoma niskoj ceni, i bukvalno za kopejke, fabrike su kupili različiti vlasnici. Tada je sve i počelo. Fabrike su počele da rade onako kako su vlasnici želeli. I, kombinat koji je radio složno - raspao se, a fabrike su počele da umiru, svaka svojom smrću. Treba reći da vlasnici nisu želeli da se dogovaraju o zajedničkim akcijama. Njima je stalo da otpuste radnike, smanje proizvodnju, a fabrike, po mogućstvu, prodaju kako bi prigrabili nekakvu korist za sebe lično. Neki su rešili da promene delatnost svojih fabrika, ali bez strategije, bez bilo kakve analize o tome do čega će to dovesti čak i u bliskoj budućnosti. Uostalom, u Rusiji biznismeni ne gledaju u budućnost, već žive samo za sadašnji trenutak: ako danas dobiju profit, dobro je, a o tome šta će biti sutra, niko ne razmišlja. I ništa u ovoj priči ne bi bilo neuobičajeno - uzeli biznismeni povelike pare, đavo ih nosio, napunili novčanike. Ali, glavni problem je u nečem drugom. Stvar je u tome da žitelji grada moraju da rade da bi izdržavali porodice, a nemaju gde drugo osim u ove tri fabrike. Kratko ću vam opisati ove fabrike. Faktografski.

ZAO Pikalevski cement
Izgradnja fabrike počela je 1935. godine, ali ju je prekinuo Drugi svetski rat. Godine 1949, porušena fabrika je bila ponovo izgrađena. Godine 2005. Pikalevski cement ušao je u sastav Evrocement grupe. Imao je vodeću poziciju u Sankt Peterburgu, Lenjingradskoj oblasti i Severozapadnom regionu. Proizvedeni materijal je korišćen za gradnju većine strateški važnih objekata - metroa, AES, okružnog autoputa, nasipa, pristaništa i drugih objekata u Sankt Peterburgu.
Metahim
Hemijska proizvodnja počela je da se obavlja šezdesetih godina prošlog veka u Volhovskom aluminijumskom zavodu (VAZ). Iz sastava VAZ-a hemijska proizvodnja je izdvojena u januaru 2004. godine. Metahim je najveći proizvođač tripolifosfata natrijuma, pepela, sumporne kiseline i cementnog klinkera. Vlasnik Metahima je SUAL holding.
Pikalevska fabrika gline
Godine 1959. poručena je prva isporuka gline. Godine 1965. ustanovljen je jedinstven industrijski kompleks Pikalevska fabrika gline. Godine 2008. Bazel cement modernizuje proizvodnju i preorijentiše se na proizvodnju cementa. Procena je bila da će proizvodnja dostići 1,8 miliona tona cementa umesto 250.000 tona gline, a takođe i povećanje izvoza do 200.000 tona godišnje. 

Žrtve se bune

Kad je počela kriza, bez obzira na to što je država počela više da pomaže preduzećima i bankama novcem iz rezervnog fonda, u Pikalevu su vlasnici krenuli drugim putem: rešili su da do minimuma smanje proizvodnju i počeli su da teraju radnike na ulicu, a onima koji su ostali da rade, nisu isplaćivali plate. U stanovima je isključena topla voda, sve u svemu, radnici i njihove porodice prepušteni su sudbini. Neki su otišli iz grada, ali ne mogu svi da odu. Radnici su se pobunili.
Evo kako se razvijao konflikt.
 Pikalevski cement je obustavio proizvodnju, a u novembru su objavili planove o otpuštanju 650 radnika, 1. oktobra 2008.
 U Pikalevu je 8. novembra 2008. održan miting protiv obustavljanja proizvodnje ovog preduzeća kome je prisustvovalo 4.000 radnika. Ipak, sa otpuštanjima se nastavilo.
U februaru 2009. obustavljena je proizvodnja u Pikalevskoj fabrici gline, govorilo se o otpuštanju 504 radnika.
 U Pikalevu je14. februara 2009. ponovo održan protestni miting.
  Metahim je prestao da radi 18. februara 2009, a od 1. marta svih 267 radnika je otpušteno. Malo kasnije je objavljeno da će biti otpušteno još 515 radnika Pikalevske fabrike gline i 180 radnika Pikalevskog cementa.
  Miting stanovnika Pikaleva održan je u Sankt Peterburgu 15. aprila 2009.
  Zbog dugova ZAO Bazel cement, celom gradu su, 15. maja 2009, isključeni topla voda i parno grejanje.
 Deo građana je upao u gradsku kuću 20. maja 2009, u trenutku kada je tamo bilo savetovanje o rešavanju gradskih problema, i zatražio hitne mere za izlazak iz krize.
Tristotine žitelja Pikaleva blokiralo je 2. juna 2009. godine put od saveznog značaja Nova Ladoga - Vologda, u znak protesta protiv teške socijalno-ekonomske situacije.

Sve je isplaćeno

Federalni autoput bio je blokiran i 5. juna. Mnogi, a među njima i Vladimir Putin, smatraju da je to bilo urađeno samo zato da u Pikalevo ne bi mogao da stigne predsednik vlade. Ali, Putin je ipak došao, tačnije rečeno doleteo je helikopterom. Za njegov dolazak, lokalne vlasti su uspele da u red dovedu ograde, da asfaltiraju nekoliko ulica, da pokose travu. Lokalni činovnici su mislili da će spoljašnji sjaj i dobar prijem odvući visokog gosta od problema radnika i stanovnika Pikaleva. Međutim, Putina je teško obmanuti. Kada je prvi direktor počeo da vodi Putina po fabrici i da priča o njenoj istoriji, o tome kako je to jedno od najstarijih preduzeća u zemlji, predsednik vlade mu se oštro obratio rečima:
- Zašto fabrika podseća na smetlište?!
Direktor nije imao nikakvo opravdanje. Putin je razgovarao sa radnicima, a između ostalog im je rekao da takav metod, kao što je blokada federalnog autoputa, nikako ne može da se smatra zakonitim, jer se on odražava na posao drugih ljudi koji žive daleko od Pikaleva. Posle toga počeo je zbor radnika koji je vodio predsednik vlade. Objašnjavajući svoj neočekivani dolazak u Pikalevo, Vladimir Putin nije birao reči. Evo šta je on doslovno rekao. „Želim da činovnici i oligarsi svojim očima vide 'mesto prestupa'. Gde ste bili ranije?" I, uopšte ne birajući reči, zapitao je: "Zašto ste pobegli, kao bubašvabe, čim ste saznali da dolazim?"
Zašto je Putin prvo počeo da kritikuje vlasti - gubernatora, lokalnog šefa administracije? Zato što su oligarski koji su kupili fabrike, javno radili pod krilom onih vlasnika-oligarha koji su jeftino kupili fabrike ali nisu imali nameru da pokreću proizvodnju. A kada je došla kriza, odlučili su da osude na smrt ne samo fabrike nego i radnike i njihove porodice. Platu nisu davali tri meseca. A šta reći za nezaposlene? Njihov broj se u gradu poslednjih meseci povećao šest puta!
Lokalne vlasti nisu ništa uradile, iako su mogle da zaustave ovo propadanje. Oni su bili dužni da se obrate vladi, da se obrate Medvedevu, Putinu, a ne da čekaju da radnici počnu da štrajkuju i blokiraju put od saveznog značaja. Ali, odgovor na to pitanje zna svaki Rus: oligarsi su dali mito činovnicima, kako bi ovi zatvorili oči pred onim što se dešava.

 

Oligarh poput školarca

Prema vlasnicima i oligarsima, sadašnjim vladarima fabrika u Pikalevu, Vladmir Putin je još oštrije reagovao. Bez okolišanja je izjavio da će proizvodnja biti uspostavljena u svakom slučaju, čak i ako vlasnici ne uspeju da se dogovore među sobom. Ovo je bio nagoveštaj toga da vlasništvo sa kojim ne mogu da se izbore sadašnji vlasnici, može da bude predato u druge ruke, to jest onima koji mogu da organizuju rad.
Najoštrijim bi se moglo nazvati držanje premijera prema, u celom svetu poznatom ruskom oligarhu, Olegu Deripaski i generalnom direktoru holdinga Bazovij element. On ga je naterao na samom savetovanju da kao školarac ustane sa svog mesta i u prisustvu svih potpiše dogovor sa kompanijom Fosagro o isporuci sirovina fabrici u Pikalevu. Biznismen je bio tako uzbuđen da je zaboravio da vrati olovku kojom je upravo potpisao dokument. Na to je Putin prilično sarkastično primetio: "Olovku meni vratite."

Reč je o pohlepnosti

Otvoreno govoreći, problem, na primer, sa isplatom plata radnicima, uopšte nije neki problem. Dug iznosi samo 41,2 miliona rubalja. To je oko 900.000 evra. A jahte i vile ruskih oligarha su mnogo skuplje. Ali, i taj novac im je žao da potroše na plate radnicima. Uzgred budi rečeno, rukovodstvo fabrike je, sve vreme krize, redovno dobijalo plate.
Posle zahteva Putina da se plate istog dana isplate radnicima, niko od oligarha se nije pobunio: novac se volšebno stvorio, i ljudi su dobili svoje plate. Istog dana kada je premijer došao u grad, puštena je topla voda. Grad je počeo da oživljava.

Šta kaže narod

Narod je, naravno, na Putinovoj strani. I na ulici možete da čujete reči hvale za premijera. Neki govore i o tome da oligarsi neće trpeti premijera koji se tako odnosi prema bogatim ljudima. Ipak, čini mi se  da Putin nije slučajno bio u KGB-u. On će, sigurno, prvi dobiti informaciju ako neko pomisli da izvrši atentat na njega. Mislim da premijer može da bude spokojan i da ne treba da se boji za svoj život.
Mnogi obični ljudi govore i o tome da će posle ovako oštrih istupa Vladimira Putin, mnogi visoki činovnici leteti sa svojih mesta. O tome Rusi govore čak i sa radošću: vreme je da činovnici i bogataši budu stavljeni na svoje mesto, vreme da oni više misle na Rusiju nego na svoje novčanike.
Druga jedna stvar uznemirava. U Rusiji je danas 466 malih gradova koji se nalaze u sličnom položaju u kome se našlo Pikalevo. Ako u Pikalevu živi samo 23.000 ljudi, onda u 466 sličnih gradova živi više od 35 miliona Rusa. A šta, ako sledeći primer stanovnika Pikaleva, počnu da štrajkuju i drugi. Neće izaći na dobro. A 466 Putina u Rusiji nema.

 

 

Natrag