Likovi i senke
Srbin
do Volge
N.V.
Sasvim nenametljivo, jer nikad nije ni bio deo ovdašnje estradne politike,
ušetao je dr Nenad Popović u javni život Srbije, i to na način na koji nije
tipičan ni za ove ljude ni za ovo podneblje.
Mnogi koji se inače poslovično bave biografijama poznatih ličnosti, dugo
nisu znali da je Popović predsednik međunarodne kompanije ABS Holding, koja
zapošljava pet hiljada ljudi (samo u Srbiji 1.500 zaposlenih), i da je svoj
prvi veliki novac zaradio radeći u švajcarskoj trgovinskoj kompaniji Euromin.
Čim je postao dovoljno finansijski
samostalan, otvorio je u Rusiji svoju prvu fabriku elektroopreme u Čeboksariju
na reci Volgi, inače glavnom gradu minijaturne Čuvaške Republike.
Tako je počela jedna hrabra poslovna avantura koja je imala srećan ishod,
jer je ABS Holding, radeći opremu za relejnu zaštitu, prisutan u skoro svim
državama bivšeg Sovjetskog saveza.
U samoj Srbiji, Popovićev ABS holding ima u svom sastavu veći deo domaće
elektroenergetske proizvodnje.
Mada je u domovini viđen kao "ruski čovek", nikada ništa ružno o
Americi nije progovorio, nego je, naprotiv, u više navrata isticao kako je ta
velika zemlja naš politički i ekonomski prijatelj. U duhu te filozofije, bio je
i osnivač Srpsko-američkog centra.
Ipak, njegov ekonomski pragmatizam, ali i nesumnjiva naklonost Rusiji,
dovela ga je kao predavača na
Univerzitet Lomonosov i na Rudarski fakultet Moskovskog
univerziteta.Uzgred, objavio je preko 40 naučnih radova, napisao dve knjige i
pokrenuo organizacije po imenu Istočnoevropski centar za strateški razvoj.
Mada je, žargonski rečeno, "mašinac po struci", stigao je da
doktorira ekonomiju, i kao nekome ko ima iskustva u poslovima na azijskom
kontinentu treba mu apsolutno verovati kad povremeno podseti one kojima se svet
završava kod Cvetkove pijace - da su dva najperspektivnija tržišta današnjice
Rusija i Kina.
Kad ga je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin odlikovao
ordenom za zasluge u jačanju srpsko-ruskih odnosa u oblasti ekonomije i
kulture, uz reči : "...Dragi Nenade, veoma sam ponosan što mogu lično da
ti uručim orden...", Popović je na prijem tim povodom pozvao svoje
prijatelje, od kojih su mnogi međusobno ljuti politički i ideološki
neprijatelji, pokazujući tako jednu veliku ljudsku širinu i toleranciju,
neuobičajenu za karakter današnjih srpskih političara kojima se međusobni
animoziteti i ružne reči podrazumevaju.
Zna li Srbija ovakve ljude da poštuje i da ih na pravi način iskoristi?