Mafija
Zdravlje: kako je i zašto
uništena jedna od najboljih i najprosperitetnijih fabrika u Srbiji
Šindlerova lista za leskovački konclogor
Davanjem
"pozitivnog mišljenja" u vezi sa obavljanjem svih očigledno
nezakonitih i kriminalnih radnji, Agencija za privatizaciju je dokaz da iza
otuđivanja ove perspektivne i bogate forme, oslonca privrednog razvoja celog
regiona, stoji sam vrh države. Kako i zašto utvrdiće neka buduća istraga i neke
objektivne i nezavisne sudije.
Siniša
Petrović
Nakon što je ugovor sa Pharmacom HF
odobren za potpis uz veliki pritisak tadašnjeg rukovodstva Zdravlja i
Agencije za privatizaciju, uz mnogo laži i obećanja, i pošto je ugovor stupio
na snagu, u Zdravlju se vrši reorganizacija. Rukovodioci Zdravlja
dobijaju mesta prema zasluzi u ovoj ujdurmi. Postojeći generalni direktor
nastavlja da vrši tu funkciju još godinu dana, jer je potrebno da se završe
mnogi prljavi poslovi za račun većinskog vlasnika. U poslovnim jedinicama i
sektorima sačinili su raspored raspoloživih radnika, tako da se svaki zaposleni
u Zdravlju našao na jednom od spiskova:
- neophodnih (lista A),
- potrebnih u narednom periodu, dok se ne
okončaju započeti poslovi (lista B),
- neuposlenih u narednih 45 radnih dana (radnici
koji se upućuju na plaćeno odsustvo sa 65 odsto od ličnog dohotka (lista B),
- radnika koji su se već prijavili za sporazumni
raskid radnog odnosa uz novčanu nadoknadu (mahom onih pred penzijom).
Javno je objavljeno da je u 2003. godini zadatak
da 1.000 radnika napusti Zdravlje.
Privredna neuropsihijatrija
U Aneksu 7. "Socijalni program kupca"
pod tačkom 2. "Nema prinudnih otpuštanja" kaže se: "Kupac se
ovim obavezuje da zadrži sve sadašnje zaposlene u toku perioda od najmanje tri
(3) godine ukoliko se drugačije pismeno ne dogovore sa profesionalnim
sindikatima Prodavca".
Pritisci i pretnje, raspoređivanje na druga
radna mesta sa nižim ličnim dohotkom, pogotovu za one za koje se zna da nisu
bili za ovakav način privatizacije, uneli su strah kod ogromnog broja
zaposlenih. U pitanju je egzistencija. U Leskovcu je teško naći posao, jer
veliki broj preduzeća skoro da i ne radi. Izmislili su radno mesto
"arhiv".
Tamo su raspoređeni oni koji su se našli na listi
B. To je lista onih koji su se vratili sa 45-dnevnog odmora i ne žele da
uzmu otpremninu (250 EUR po godini staža u Zdravlju). Radnici sa liste
B premešteni su u posebne prostorije. U prostoriji, koliko je njih toliko
je i stolica, zabranjeno je pušenje, zabranjeno je kretanje van tih prostorija,
bez radnih zadataka su svih osam sati. Iz tih razloga prostorije su dobile
naziv "koncentracioni logor". Bilo ih je pet (u sušari, kozmetici,
institutu, upravnoj zgradi i Domu sindikata, gde Zdravlje ima nekoliko
prostorija). U "konclogorima" je bilo doktora i magistara nauka,
fakultetski obrazovanih, srednjoškolaca i radnika. Mnogi nisu mogli da izdrže
ovakvo maltretiranje, popuste živci, onda se prijave da
"dobrovoljno", uz otpremninu, potpišu sporazumni raskid radnog
odnosa. Ta otpremnina je dovoljna da porodica preživi 1,5 godinu. A šta posle
toga? U toj 2003. godini, do 30. juna "dobrovoljno" je otišlo 650
radnika, a do kraja godine još 250.
I tako, iz godine u godinu, iz Zdravlja
je otišlo 1.750 od 2.076 radnika, koliko ih je bilo u 2002. godini. Danas ih je
oko 300.
Dakle, mobing metode radi "relaksacije
broja zaposlenih", metode mentalnog nasilja, detaljno opisane u naučnim
delima Eriha Froma (uostalom, ko je još, osim Zdravlja, otvorio
neuropsihijatrijsku ordinaciju u fabričkoj ambulati!).
Uloga Sindikata.
U godini prodaje Zdravlja postojala su
tri reprezentativna sindikata, normativno neprilagođena novim vremenima, sa
praksom iz perioda samoupravljanja, kadrovski i funkcionalno nepripremljena.
Kasnije su budžetirani od strane poslodavca, uz pravo na luksuzna službena
vozila, platne kartice sa visokim limitom i povremene izlete u inostranstvo.
Stale su (radi se o ženama) na stranu rukovodstva i ubeđivale kolektiv da će se
boriti da socijalni program bude u interesu radnika. A kako? Obećavano je
23.500.000 EUR i time su sve mahale, a ugovorom je predviđeno za sledećih pet
godina ukupno 1.850.000 EUR. Ne stide se činjenice da su prevarile svoje
članove. Zatvarale su oči pred masovno primenjivanim mentalnim i materijalnim
nasiljem nad svojim članovima.
Akcije
U Zdravlju postoje tri vrste akcija: 15
odsto dobijenih po Zakonu o privatizaciji, 1,96 odsto kupljenih u periodu od
1982-1998. i akcije u bankama. Da bi odobrovoljili kolektiv da prihvati ovaj
ponižavajući predlog za kupovinu Zdravlja, predložili su i objavili u
štampi i na TV Leskovac da će prodati ove akcije i podeliti malim akcionarima
radi maksimiziranja nadoknade. Objavljivano je da će svaki akcionar dobiti oko
8.000 EUR. Iznos će zavisiti od broja akcija koje poseduje zaposleni po prva
dva osnova. To su akcije koje Zdravlje ima kod AIK banke - Niš, Kulske
banke - Novi Sad i YU banke - Beograd u ukupnoj nominalnoj vrednosti
od 847.000.000 dinara ili 12.500.000 EUR. U predlogu ugovora (Obaveze kupca,
stav 8.1.4) piše: "Kada to bude moguće, ali ne kasnije od osam meseci...
Kupac će prodati akcije banaka u cilju maksimiziranja nadoknade...
akcionarima..." Ovih 847.000.000 dinara prodato je van berze, ,može se
reći "burazerskom"pogodbom, za 182.060.000 dinara ili za 2.757.000
EUR ili za 22,5 odsto nominalne vrednosti, preko brokerske kuće Citadel,
Beograd, koja je za ovu uslugu naplatila 4.062.000 dinara ili 60.000 EUR.
Preostalih 177.998.000 dinara podeljeno je akcionarima u vidu "jubilarne
nagrade", kako bi se izbegla visoka poreska stopa, ako bi isplata bila u
skladu sa ugovorom (te 2003. Zdravlje puni 50 godina postojanja). Zbog
utaje poreza, opštinski javni tužilac podneo je krivičnu prijavu protiv
odgovornog lica (generalnog direktora). Opštinski sud je poveo postupak i
utvrdio nepravilnosti, što se vidi iz zapisnika veštaka. Razlika u poreskoj
stopi je uplaćena naknadno i hitno, kako bi se skinula odgovornost sa
odgovornog. Na kraju je opštinski javni tužilac obustavio postupak.
Međutim, način prodaje bio je kriminalan. Na
ovakav zaključak ukazuju sledeće napravilnosti kod prodaje ovih akcija (izvod
iz zapisnika republičkog finansijskog inspektora):
a) Prodavac akcija Zdravlje, a ni Citadel
kao posrednik i savetnik, ne poseduju prvi oglas objavljen u nekom dnevnom ili
službenom listu, pa je zbog toga nemoguće utvrditi pouzdano podatke o uslovima
prodaje akcija, a naročito koja je knjigovodstvena i minimalna vrednost
ponuđenih akcija na prodaju i ko je doneo odluku o minimalnoj vrednosti (ceni)
akcija (ako je ona navedena u prvom oglasu),
b) U drugom oglasu navedene su minimalne cene paketa
akcija koje iznose, za akcije AIK banke - 33,12 odsto, Kulske banke
- 11,53 odsto, YU banke - 0,37 odsto od knjigovodstvene vrednosti,
c) Ne postoji dokaz o tome koji je organ Zdravlja
doneo odluku i na bazi kojih kriterijuma i ovlašćenja o minimalnoj ceni paketa
akcija objavljenih u drugom oglasu,
d) Ovakvom prodajom bankarskih akcija Zdravlje
je ostvarilo kapitalni gubitak u iznosu od 629755.688 dinara.
Devedeset odsto ovih akcija kupila je firma Invej
iz Zemuna, vlasništvo biznismena Peconija.
Što se tiče 15 odsto i 1,96 odsto akcija
dobijenih u skladu sa Zakonom o privatizaciji, pomenuta kuća Citadel je
u saradnji sa rukovodstvom Zdravlja, odmah počela da kupuju akcije od
radnika. Kao što je rečeno, nominalna vrednost akcije je 1.000 dinara. Međutim
oni su ponudili 1.560 dinara. I pored uvećane cene radnici nisu rado prodavali
ove akcije, jer znaju da je njihova vrednost daleko veća. Ali ako radniku
kažete "prodaj akcije, ostaćeš na poslu" ili "prodaj akcije, sin
će ti ostati da radi"... Te 2003. na ovaj način je, od ukupno 95.708
akcija koje su pripale malim akcionarima po oba osnova, kupljeno 39.220 akcija.
Kada su akcije počele da se prodaju preko berze, cene su se kretale preko 5.000
, pa 10.000, pa 15.000, pa čak u jednom kratkom periodu i 25.000 dinara. Pošto Zdravlje
loše posluje, cene su polako padale, tako da se danas kreću oko 10.560 dinara.
Koliko su zaradili oni koji su kupovali akcije van berze, može samo da se
pretpostavi.
Nezakonitosti Pharmaca
- Član 7. ugovora (Izjave i garancije kupca,
stav 7.1.6, Raspoloživost sredstava) kaže: "Sredstva potrebna za
plaćanje kupoprodajne cene, plaćanje investicionih obaveza i plaćanje troškova
socijalnog programa su raspoloživa ili čvrsto obećana kupcu..." Iako je
ovim članom kupac tvrdio da ima raspoloživa sredstva za investicione obaveze,
on je u 2003. godini podigao kredit na teret Zdravlja u iznosu od
444.034.000 dinara i otprilike toliko u 2004. godini, tako da je opteretio
bilanse za iznos kamata i otplatu glavnice i time umanjio dohodak za raspodelu.
Takođe, ovim članom se tvrdi da kupac ima
raspoloživa sredstva za plaćanje socijalnog programa, međutim, on je u 2003.
godini primorao oko 1.000 radnika da uz otpremninu napusti Zdravlje (lista
A i lista B). Sredstva za otpremninu (250 EUR po godini staža) isplaćena su
na teret bilansa Zdravlja. Za kamate na investicione kredite i
otpremnine umanjen je dohodak za raspodelu, za koji su iznos akcionari
oštećeni. U toj 2003. nije bilo dohotka za raspodelu, jer je napravljen gubitak
u iznosu od 634.291.000 dinara ili 9.061.300 EUR. Samim tim, dividende
akcionarima nisu mogle da se isplate, pa ni porez državi. Ovo je prvi gubitak u
istoriji Zdravlja.
- U
skladu sa Zakonom o privatizaciji, čl. 8, stav 8.3.3, ugovora predviđeno je da
kupac "neće prodati, preneti ili na neki drugi način otuđiti bilo koju
značajnu imovinu prodavca, bilo u okviru jedne transakcije ili nekoliko
transakcija tokom petogodišnjeg perioda, u iznosu većem pet odsto ukupne
vrednosti sredstava prodavca u skladu sa poslednjim završnim računom na dan
transakcije".
Nezavisno od Zakona o privatizaciji i ovog člana
iz ugovora, Pharmaco je otuđio fabriku plastičnih špriceva u Medveđi
(navodno za 2.500.000 EUR, a prethodno je otpustio oko 120 radnika), otuđio je
fabriku aluminijumskih tuba i doza u Lebanu (navodno, takođe, za 2.500.000 EUR,
prethodno otpušteno 125 radnika), zatvorio je fabriku za preradu voća, povrća i
dijetetskih supa u Bosilegradu, gde je radilo oko 300 radnika, fabriku rukavica
je otuđio, kao i tankove za gas u Makedoniji. Sve to se dešava u 2003. i 2004.
godini.
I, na kraju, kad je rukovodstvo Zdravlja
po naredbi gazde sa Islanda završilo ove prljave poslove (otpušteni radnici po
planu, fabrike otuđene protivzakonito), Pharmaco je prodao ostatak Zdravlja
firmi Actavis, takođe sa Islanda. Sve se ovo desilo u okviru prve dve
godine, kada Zakon zabranjuje bilo kakva otuđivanja veća od pet odsto
knjigovodstvene vrednosti.
Društvo manjinskih akcionara
Zdravlja pismeno je reagovalo kod Agencije za privatizaciju zbog narušavanja
Zakona o privatizaciji i čl. 8. ugovora. Agencija za privatizaciju je
odgovorila da nema ništa protiv novog kupca ako izvršava ugovorne obaveze.
Akcionari su uzvratili: "Ko ste vi, gospodo, da nemate ništa protiv
narušavanja Zakona o privatizaciji"?
Šta je Actavis?
Actavis je firma koja se takođe bavi generikom. Godine
2009. ugledne svetske agencije, berzanski dnevnici i specijalizovani internet
portali javili su da je kompanija Actavis, kojoj pripada i leskovačko Zdravlje,
ponuđena na prodaju zbog velikih gubitaka njenog većinskog vlasnika, kompanije Novator.
Kao problem se navodi dug Actavisa koji je porastao na čak pet milijardi evra,
najviše prema Dojče banci. Nezavisni analitičari i poznavaoci prilika
jedinstveni su u oceni da će se deo duga Actavisa od pet milijardi evra preliti
i na leskovački Zdravlje-Aktavis i da bi, srazmerno veličini, moglo da
se radi o 400 do 450 miliona evra, koji će se narednih godina odlivati sa
računa leskovačkog proizvođača lekova. Zbog ovakve situacije Actavis je
prinuđen na prodaju.
Informaciju o mogućoj aukcijskoj prodaji Actavisa,
emitovala je početkom januara prošle godine i agencija Rojters, u čijem
saopštenju stoji da je ovaj generički proizvođač lekova u tu svrhu jos
2008. angažovao američku investicionu banku
Meril Linč (Merrill Lynch), koja ima zadatak da razmotri
strateške mogućnosti za pokretanje prodaje.
Rezultati poslovanja Zdravlje-Actavisa
U 2002. godini, i pored rasprave o privatizaciji
Zdravlja, protestnih zborova i pritisaka na kolektiv da prihvati prodaju
firme Pharmacu, ostvareni su veoma dobri rezultati poslovanja.
Proizvodnja je bila veća u odnosu na prethodnu godinu, promet takođe. Na kraju
te 2002. ostvaren je čist dohodak u iznosu od 3.100.000 EUR (taman toliko za
koliko je Pharmaco kupio Zdravlje). Već u 2003. Pharmaco
pravi gubitak od 6.100.000 EUR. U sledećim godinama Pharmaco, kasnije Zdravlje-Actavis,
posluje pozitivno, sa rezultatima od 1,8-1,9 miliona evra čiste dobiti, da bi
2008. godine opet poslovali sa gubitkom. U godinama pozitivnog rezultata
dividende su se kretale 70, pa 65 i 35 dinara po akciji, što iznosi oko
500-1.000 dinara, za godine uspešnog poslovanja.
Ciljevi privatizacije
Ciljevi privatizacije bili su:
- Povećanje proizvodnje (u ovom slučaju - 50
odsto manja);
- Povećanje dohotka (u ovom slučaju, kad
saberemo gubitke u tri godine i dobitke u pet godina, rezultat je nula. Znači
da je dohodak manji);
- Povećanje zaposlenosti (zaposlenost je
smanjena za 1.750 radnika);
- Povećanje izvoza (izvoz je manji za 30 odsto);
- Razvoj (ništa novo nije doneto, sem što su
uložena sredstva u stvaranju boljih uslova za proizvodnju lekova u skladu sa
GMP uslovima, što je planom zacrtano i u Zdravlju, jer je to zakonska
obaveza).
Šta je Zdravlje dobilo privatizacijom,
posle osam godina? Ništa. Jednostavno, jedan gigant je upropašćen.
Društvo manjinskih akcionara
Aprila 2004. registrovano je Društvo
manjinskih akcionara Zdravlje (DMA) sa oko 1.000 akcionara. Obaveštavali
su javnost o kriminalnoj prodaji Zdravlja. Uspeli su da se nametnu
Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Njihov zahtev je bio da se formira
komisija za proveru zakonitosti u postupku privatizacije Zdravlja.
Tadašnji ministar za privredu i privatizaciju Dragan Maršićanin potpisao je
rešenje za formiranje komisije. Maršićanin odlazi za ambasadora, ali se
komisija ne formira. DMA Zdravlja uspelo je da u dva navrata
"referiše" Odboru za privatizaciju pri Skupštini Srbije. Odbor oba
puta donosi zaključak da se formira komisija i izvrši revizija privatizacije Zdravlja.
Na oba sastanka prisustvuju odgovorni iz Ministarstva za privredu i Agencije za
privatizaciju. Nadležno Ministarstvo je obećavalo da će formirati komisiju za
tridestak. Prolazi, međutim, više od godinu i po dana a komisija se ne formira.
Na njihovo insistiranje, od Ministarstva za privredu i privatizaciju dobijaju
pismeni odgovor da je "zbog protoka vremena ranije izdato rešenje
povučeno". Pretpostavlja se zbog toga što bi komisija utvrdila da je Zdravlje
na ovaj način prodato ciljano, iz "ličnih interesa" samog vrha
države. Agencija za privatizaciju je bila samo oruđe u rukama aktera prodaje Zdravlja.
Ali to ne znači da se usput nisu "omastili" i mnogi drugi.
Posto DMA Zdravlje ne može da podnese
tužbu, onda su Zdravlje tužili pojedini akcionari. Bilo je desetak tužbi
po raznim osnovama kod Opštinskog suda u Leskovcu i - sve su odbačene. Jedna
kod Trgovinskog suda u Leskovcu, u vezi sa prodajom 12,5 miliona bankarskih
akcija za samo 2,757 miliona, u kojoj su detaljno dokumentovani marifetluci.
Tužba je odbijena. DMA nema dovoljno novca da angažuje vrhunske advokate, ali
smatraju da ni to ne bi bilo dovoljno. Jer, pokazalo se da njihove molbe da se
izvrši revizija privatizacije nailaze na razumevanje i odobravanje sve do
državnog vrha, a onda tamo bivaju odbijeni. U političkim i drugim krugovima
otvoreno se priča ko praktično ima 57 odsto akcija Zdravlja, pa i da su
u pretprošloj godini prodate za 163.000.000 EUR.
Za sve to vreme Agencija za privatizaciju, koja
je u obavezi da pet godina nadgleda izvršenje ugovornih baveza, svake godine
daje - pozitivno mišljenje.
Društvo manjinskih
akcionara i dalje nastoji da se formira komisija za preispitivanje ove
kriminalne privatizacije, i to ne da bi se raskinuo ugovor, jer smatraju da to
vise nije ni moguće ni svrsishodno, nego da se akteri kazne, a malim
akcionarima vrati ono što im je oduzeto.
Samo jedan od...
Privatizacija
u farmaceutskoj industriji bivše SFRJ:
- Hemofarm,
Vršac, prodat je za 485.000.000 EUR,
- Lek,
Ljubljana, prodat za 1,1 milijardu EUR,
- Pliva,
Zagreb, prodata za 2,6 milijardi USD,
- Srbolek,
Beograd, prodao 70 odsto društvenog kapitala za 16 miliona EUR,
- Jugoremedija,
Zrenjanin, prodala 42 odsto društvenog kapitala za 16,8 miliona EUR,
- Galenika,
Beograd, najavljena prodaja 70 odsto društvenog kapitala sa
početnom cenom od 200 miliona EUR,
- Zdravlje,
Leskovac, prodalo je 68,63 odsto društvenog kapitala za 3,5
miliona EUR itd.
Jugoremedija je pet puta manja od Zdravlja u svakom pogledu -
proizvodnji, prometu, broju radnika, dohotku, izvozu itd.
Dolazi se
do zaključka da jedna jedinica Jugoremedije vredi 40 EUR, a jedna
jedinica Zdravlja vredi jedan EUR.
Mnogo imena i
institucija
Odgovornih
za ovakvu privatizaciju Zdravlja je mnogo, a ovde se pominju samo neki:
Iz samog Zdravlja
tu su direktor Petar Stojanović, koji je još godinu dana posle
privatizacije vršio tu dužnost (potom otišao iz Zdravlja uz otpremninu);
rukovodilac, kasnije generalni direktor Zdravlja Goran Stojiljković (otišao
iz Zdravlja u Actavis London); predsednica UO Valentina Marinković,
danas visoki rukovodilac u Zdravlju; predsednice sva tri sindikata, Vukosava
Ristić, Dragana Đorđević i Živka Veličković, koje su u prvo vreme bile na
strani radnika, ali kada su dobile ono o čemu nisu ni sanjale, zatvarale su oči
pred masovno primenjivanim mentalnim nasiljem, i drugi.
Iz lokalne
samouprave tu su: predstavnik lokalne samouprave, član tenderske komisije,
učesnik na svim sastancima Skupštine Zdravlja, inače magistar ekonomije;
potom bivši predsednik Skupštine opštine Leskovac Gojko Veličković, čija
je ćerka kasnije
zaposlena u Beogradu kod novog vlasnika Zdravlja...
Iz republičkih organa vredi pomenuti tadašnjeg ministra za
privredu i privatizaciju Aleksandra Vlahovića, direktora Agencije za privredu i
privatizaciju Mirka Cvetkovića, potpisnika ugovora Vladimira Čupića, pa novog
direktora Agencije za privatizaciju Miodraga Đorđevića... itd.