Zakon
Veliko Gradište: Nije normalno,
ali funkcioniše
Pravda je negde drugde
Sudije i
advokati iz Velikog Gradišta
izgleda da imaju razrađenu šemu po kojoj čerupaju
neoprezne stranke, nespremne da novcem
otkupe pravdu
Igor Milanović
Dragan A. je od 1975. do 1981. radio u Kuvajtu. Od tako stečene ušteđevine
sazidao je kuću u Dobri, opština Veliko Gradište, u kojoj se skućio. U
Požarevcu je već imao intimnu prijateljicu D.K. sa kojom je nastavio da se
povremeno viđa i po povratku u Srbiju.
Jednog dana je njihova veza pukla i D.K. se iselila iz Draganove kuće,
ponevši sa sobom svu dokumentaciju koju je smatrala važnom, a zatim je
presavila tabak i svog dojučerašnjeg intimnog prijatelja tužila tražeći
polovinu njegove imovine. Pozivala se na to da je njihova veza bila vanbračna
zajednica, a da je kuća koju je Dragan sa svojom majkom skućio zajednički
stečena imovina.
Tužba je dospela u ruke sudije Branislave
Savović iz tadašnjeg Opštinskog suda u Velikom Gradištu, koja se nije
naročito trudila da brzo i efikasno okonča spor. Dragan je za svog zastupnika
uzeo advokata Dragutina Đorđevića iz Velikog Gradišta, koji ga je
godinama ubeđivao da je sa predmetom sve u najboljem redu i da će spor sigurno
da bude dobijen.
Za Dragana je zato bilo šokantno
kada mu je branilac januara 2007. saopštio da je još u septembru prethodne godine sudija
donela delimičnu presudu u korist tužilje, na koju advokat ne samo da se nije
žalio, već o istoj nije ni obavestio svog klijenta, niti je odgovorio na žalbu
tužilje.
Kako Dragan tvrdi, advokat je u razgovoru čak izrazio zadovoljstvo što je
slučaj delimično okončan na ovaj način, jer je sudija mogla da donese i
nepovoljniju presudu pošto su na nju, navodno, vršili pritisak sudije Okružnog
suda u Požarevcu Zorica Arizanović, Vesna
Mitrović i Mirjana Savić. Osim toga, tvrdio je advokat, slučaj nije potpuno
okončan jer se doneta delimična presuda odnosila smo na deo imovine koju je
potraživala D.K.
Novi šok za Dragana usledio je jula 2007. kada mu je advokat Đorđević
tražio nekoliko hiljada evra kako bi, po sopstvenim rečima, sudijama Okružnog
suda "začepio usta". Dragan je odbio da da traženi novac i njegov
branilac mu već u septembru otkazuje punomoćje. Po sopstvenim rečima, advokat
Đorđević nije mogao više da istrpi pritisak sudija.
Sumnjajući da je postao žrtva razrađene šeme između advokata i sudije,
Dragan se obraća tadašnjem predsedniku Opštinskog suda Miroslavu Lukiću,
koji ga je pažljivo saslušao i obećao da će da proveri sve navode. Umesto da to
učini, sudija Lukić mu je jednom prilikom nasamo rekao da je saznao da su
postojali kontakti između postupajućeg sudije i sudija Okružnog suda, ali da je
sudiji Savović tom prilikom samo skrenuta pažnja da sudi po zakonu.
Kakav je to sudija kome treba skretati pažnju da sudi po zakonu?
Verujući u institucije svoje zemlje, tuženi se zatim obraća ministarki
pravde Snežani Malović. Posle mnogo bezuspešnih pokušaja Dragan konačno
uspeva telefonski da stupi u kontakt sa izvesnim M. Tadićem iz pomenutog
Ministarstva pravde, koji ga upućuje na nadzorni odbor Vrhovnog suda Srbije.
VSS sa svoje strane Draganovu pritužbu ni ne uzima u razmatranje, već je na
izjašnjenje prosleđuje predsedniku istog onog suda na čiji se rad tuženi i
žali.
Posle toga Dragan u junu 2008. Advokatskoj komori u Požarevcu predaje prijavu na rad
advokata Đorđevića. Pošto se ni posle više urgencija Komora nije oglasila,
Dragan se obraća i Advokatskoj komori Srbije sa pritužbom na rad požarevačke
komore. Iz Republičke advokatske komore oglašava se Milena Matić-Ilić obaveštenjem da je predmet prosleđen disciplinskom tužiocu komore u Požarevcu. Od
tada se po ovom pitanju ništa više nije dogodilo. Vrana vrani oči ne vadi.
Revoltiran, Dragan je podneo i krivičnu prijavu protiv svog bivšeg
zastupnika, koju tužilac odbacuje, pa
zatim privatno podneti zahtev za sprovođenje istrage sudija I. Marinković
procesuira tako što "greškom" na saslušanje ne poziva tužioca te donosi rešenje po kome je tužilac odustao od tužbe, jer se nije pojavio na ročištu!?
Izmenjeni zahtev za sprovođenje istrage potom dobija predsednik suda u V.
Gradištu, već pominjani Lukić, koji saslušanje optuženog advokata Đorđevića
poverava svojoj stručnoj saradnici, a ona puno poverenje poklanja njegovoj
izjavi da je pokušao da stupi u kontakt sa Draganom i da ga obavesti o delimičnoj
presudi, ali da mu to mesecima nije polazilo za rukom.
Okružni sud predmet ponovo vraća na odlučivanje Opštinskom sudu, ali onda
dolazi do reforme pravosuđa, predmet se gubi, pa opet pronalazi i sudija Lukić
donosi istu odluku kao i njegova saradnica, bez obzira na u međuvremenu dato mišljenje Okružnog
suda.
Nesrećni Dragan se posle sudskih muka koje još traju pita da li je bio samo zamorče ili još jedna žrtva spletki sudija i
branilaca iz Velikog Gradišta
i Požarevca.