Odbrana
Šutanovčev cirkus ne oskudeva u klovnovima
Njihov idiotizam nije normalan
Aktuelni ministar odbrane
lepršavo tvrdi kako, dok je on
ministar odbrane, niko neće na Kosovo. Neće u odbranu zemlje od ugrožavanja
spolja, kako stoji u Ustavu Srbije, ali je zato za njega veoma važno da
pripadnici Vojske Srbije učestvuju u mirovnim operacijama po vukojebinama pod
okriljem UN širom sveta
Piše: pukovnik Milan
Jovanović
Čim "uđete" u vesti na sajtu Ministarstva
odbrane odmah možete saznati da Srbija ima Egzit, Guču, Kupusijadu,
Slaninijadu, Kobasicijadu, Dane ludaje... Da, ukratko,
Srbija ima što niko nema. Isto tako, Srbija ima predsednika države, a nema
državu. Ima
cirkusijadu, a nema cirkus. Ima ministra odbrane, a nema vojsku. Gradi
aerodrome, a nema avione. Gradi stanove koji se ne useljavaju, otvara pogone
koji nikada neće proraditi...
"Predsednik
države" i njegov kum, "ministar odbrane", ipak su veoma ponosni
na sve to i nema šanse da ih iko skrene sa zacrtanog puta. Pogotovo dok Ministarstvom odbrane i onim
što je ostalo od vojske vlada mafija, a kriminal i korupcija cvetaju. Tabloid je u međuvremenu otkrio
mehanizam angažovanja Šutanovčeve inženjerijsko-građevinske mehanizacije u Kolubari, na aerodromu Lađevci, u stambenom kompleksu bivše kasarne Stepa Stepanović i njeno skorašnje
upošljavanje
u skladišnom
kompleksu Ledinci (Fruška
gora), te pri izgradnji montažnog naselja u garnizonu Valjevo, pa je zbog toga
i logičan i očekivan Šutanovčev stampedo po gradovima Srbije, od čega korist imaju samo on i njegova
kriminalna bratija.
O pomenutom
komercijalno-propagandnom stampedu govore i sledeći primeri.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac je u Šapcu
11. oktobra 2011. posetio pogon za preradu drveta Vojnograđevinske ustanove Beograd,
u kojem "treba da počne" proizvodnja montažnih stambenih
jedinica. Tom prilikom između ostalog je, u tonu samohvale, rekao da je "Vojnograđevinska
ustanova do pre četiri godine bila u gubitku od 150 miliona dinara, a danas ima
kapacitete za izgradnju montažnih kuća", da je "2005. tadašnje
rukovodstvo Ministarstva odbrane pogon stavilo u Master plan kao
neperspektivan, sa čime se nismo složili, i nakon tri godine
investiranja on zarađuje novac za Ministarstvo odbrane i upošljava ljude... U
Valjevu će biti izgrađeno prvo naselje od 50 montažnih kuća u kojima će živeti
aktivna i penzionisana vojna lica...".
Miraz je važan
Ministar je u svemu tome, zajedno sa servilnim medijima,
"prevideo" sledeće:
Da se ovde ne radi ni o kakvoj fabrici, nego o radionici
koja je 80-ih godina prošlog
veka namenski podignuta za potrebe remonta pontonirskih sredstava - čamaca JNA.
Zbog specifičnosti tehnološkog procesa (lokacije farbare u odnosu na
trafo-stanicu) objekat tehnički nije primljen i nije dobio nikakvu upotrebnu
dozvolu. Vlada Srbije je 22. juna 2006. usvojila nekakav Master plan, po kome
je za prodaju i razmenu vojnih nepokretnosti popisano 35
klubova VS, osam aerodroma, 52 kasarne i sedam sportsko-turističkih centara. U plan je, na osnovu procene Saveta za
nepokretnosti Generalštaba VS, ugrađeno
447 vojnih kompleksa, 4.870 hektara zemljišta i 2.196 objekata visokogradnje i niskogradnje. Nosilac prodaje tih
vojnih objekata koji više nisu neophodni za
funkcionisanje VS jeste Direkcija za imovinu RS. Master plan, pa čak ni
dostavljeni predlozi za Master plan, međutim, nikada nisu predviđali prodaju
ili razmenu pomenutog objekta. S obzirom da nema upotrebnu dozvolu i da nije
predviđen za prodaju ili razmenu, od kupovine je odustao i Interkop (preduzeće
iza kojeg stoji aktuelni ministar poljoprivrede Dušan Petrović - stranački kolega ministra odbrane).
Ovome,
a pogotovo improvizacijama i izmišljotinama ministra Šutanovca,
nije potreban dodatni komentar.
Šutanovac
i načelnik Generalštaba general Miloje Miletić obišli su istog dana i
novoizgrađeno skladište ubojnih sredstava u centralnoj Srbiji. Tada
je ministar rekao da "smo za smeštanje viška ubojnih sredstava, oko
11,5 hiljada tona, u protekle četiri godine izdvojili oko 15 miliona evra za
izgradnju oko 12 hiljada kvadratnih metara novih magacinskih prostora", pa
su građani sada bezbedniji nego ikad.
Ni
ovome nije potreban komentar, jer nije jasno za šta su i kome dati ti
novci, te kakva su to novoizgrađena skladišta ubojnih sredstava i
koju sigurnost pružaju ako im je cena 1250 evra po kvadratu!
Prethodnih dana Šutanovac
je obilazio posmrtne ostake svog "resora" diljem Srbije. Bio je u
Subotici na lokaciji bivše kasarne "Petar
Drapšin",
koja je sa lokalnim vlastima "zamenjena za novac", što je ocenio kao
fantastičan potez. U Čačku je "pustio u rad novu savremenu mašinu u
pogonu za kompletiranje pirotehničkih sklopova i podsklopova fabrike Sloboda,
gde je ocenio da bi ova godina, da nije najgora, bila najbolja, i najavio bum
eksploziju srpske vojne i građevinske (!?) industrije po svetu a i kod nas. U
Čačku i Gornjem Milanovcu je uručio ključeve nekih stanova nekim vojnim licima,
a stigao je i do omiljene mu Turske (Antalija) na sastanak ministara odbrane
zemalja članica Procesa saradnje (SEDM). Tamo je sa Turcima utanačio završne
radove na konverziji aerodroma Morava u Lađevcima, što je i proslavljeno
promotivnim civilnim letom na samim Lađevcima par dana kasnije. I sve tako.
Neverovatno bizarno od čoveka koji je svojim postupcima "odumro"
Vojsku Srbije i sveo je na izviđačko društvo.
A
zašto i čemu sve to? Aktuelni ministar odbrane, na primer, tvrdi da, dok je on
ministar odbrane - niko neće na Kosovo, jer je "NATO u ovom trenutku
najbolji bezbednosni standard u svetu". Neće u odbranu zemlje od
ugrožavanja spolja, kako stoji u Ustavu Srbije u čl. 139, ali je zato za
spoljnopolitički kredibilitet važno da pripadnici Vojske Srbije učestvuju u
mirovnim operacijama po vukojebinama pod okriljem UN širom sveta. Šutanovac
orgazmično naglašava da su takav njegov stav i "sistem odbrane" koji
je stvorio veoma hvaljeni, tamo negde, valjda zbog toga što i nisu namenjeni za
odbranu Srbije.
Pojavljuju
se u tim doktrinarnim glupostima i neki manje poznati detalji kao što je,
na primer, poseban status Norveške u našoj ljubavi prema NATO-u. Valjda zbog
toga što je baš Norveška (!?) inicirala osnivanje Grupe NATO-Srbija početkom
2006. godine, pri čemu je Norveška ambasada u Beogradu
bila kontakt partner Srbije sa alijansom. Zato Norveška sebi dozvolila da od
Srbije traži slanje sanitetske ekipe-tima u Čad, što Šutanovac u Skupštini
obrazlaže kao jednu od božjih zapovesti. Onda, Norveška poklanja VMA komplet
ratne - poljske bolnice, što koincidira sa formiranjem ekipe za Avganistan,
čije je upućivanje odloženo u poslednji čas. Neki misle da su Norvežani zapravo
hteli (da li i uspeli) da trguju (čitaj: uvale za male pare) kvotama mirovnih
snaga za svetska ratna žarišta. (U vezi sa pomenutom VMA, ne treba zaboraviti
da se ova treća po veličini vojna bolnica u svetu smatra budućim
"mirazom" NATO-u.)
Dobar, loš,
zao
Ali,
"miraz" je samo završni čin. U svom političko-osvetničkom ludilu
domaće mladoženje izbacili su iz prostorija Doma Vojske Srbije Generalski klub
VS i u njih uselili kancelariju Haškog tribunala. Slično se dogodilo i u Nišu i
u nekim drugim gradovima. NATO kancelarije su smeštene u Ministarstvu odbrane,
nekakva slična kancelarija američke vojske udomljena je na sličan način.
U
takvom rasporedu (ne)moralnih normi protekla je i poseta američkog generala sa
(samo) četiri zvezdice Ministarstvu odbrane, što je takođe proglašeno
istorijskim događajem, s obzirom na snagu vojske iz koje dolazi. Na isti način
je tretirana poseta naše balerine u svojstvu zamenika Ministra odbrane
Pentagonu, prvi put nakon dvadeset godina, kako kažu. Nakon izuzetno
"korisnih" razgovora, naša vojna balerina izjavila je kako "i mi
moramo menjati predrasude o američkom vojniku kao o lošem
momku,
jer to nije tako, stvari su se promenile". Ako je mislila na seksualne
osobine tog hvaljenog lošeg momka momka, moglo bi joj se i oprostiti. Ali, zaboga,
zbog toga nije morala da putuje čak u Vašington, momaka sa još boljim osobinama
mogla je naći na putgu od svog stana do radnog mesta.
A bila je tu, tačnije marširala, marširala Kralja Džordža
Garda. Došli su radi upoznavanja terena, izvođenja praktičnih vežbi, za neke
buduće ratne igre. Suze
radosnice pri dočeku i odlasku na licima gotovo celog Generalštaba
VS. A sam režiser ove posete, predsednik države i vrhovni komandant VS
izjaviće: "Ova poseta je veoma značajna za našu zemlju jer će nam Ohajo
omogućiti brži ulazak u EU i NATO".
Sve ovo samo je nabrajanje razloga zbog kojih Srbiji s
njima i pod njima, a uskoro i bez njih, nema spasa. Toliko gluposti, zlih
namera i namerno pogrešnih poteza, uz tolike razlike u njihovim privatnim
bogatstvima nekad i danas, ne bi podnele ni mnogo jače, otpornije i bogatije
države. A onda je možda i bolje što su uništili i vojsku i odbranu zemlje, jer
bi oružje kad-tad okrenuli prema nama, građanima. Ako već nisu.
Sramno i žalosno
General-pukovniku
Spasoju Smiljaniću, pilotu koji je obavljao dužnost komandanta Ratnog
vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, sada vojnom penzioneru, zabranjen je
ulazak-poseta kasarni komandi jedinica RV i PVO. Komandantu koji se sa vrlo
skromnom opremom, naoružanjem i tehnikom, izuzetnom hrabrošću i obučenošću
suprostavio moćnim vazduhoplovnim snagama NATO u jednom od najneravnopravnijih
sukoba u istoriji ratova. Vojniku koga je i neprijatelj visoko cenio. Kakva je to
"veličina" uzela sebi za pravo da izda takvu zabranu. Ko drugi ako ne
neki od anglo-američkih prestižnih "kursadžija", koji se neprijatelju
i dan-danas izvinjavaju zbog onog oborenog "nevidljivog" F-117A,
traumatičnog iskustva američke velesile.
Međutim,
ako su suvišni Smiljanić i njemu slični, nisu neki drugi koje Šutanovac i
njegovi tretiraju kao "oslobodioce". Tako su u goste
"pozvana" i primljena dva američka aviona F-16 sa posadama, koji su
neposredno učestvovali u bombardovanju Srbije. Dočekani su sa najvišim državnim
počastima, a čak su domaćini, "kolege", piloti novog RV VS bodrili
goste kako nema razloga da se osećaju neugodno, da im oni ne zameraju jer su
profesionalci koji samo izvršavaju naređenja. Da li je na oficira ovakvog
mentalnog profila i morala mislio Šutanovac kad je nedavno izjavio da
"novi oficiri" vraćaju ugled Srbiji?