Amerika
Sindrom Volstrit:
Globalna ekonomija konačno je izazvala globalne proteste
Politička neposlušnost
planetarnih razmera
Širom SAD, u stotinama
gradova, Okupatori su mirnim demonstracijama pokazali da ne odustaju od
svojih zahteva za pravedniju ekonomsku raspodelu. Demonstracije su nenasilne uz
poneki verbalni izazov upućen policajcima. S druge strane, policija je hapsila
svakoga koga je mogla, neprekidno postavljajući nove norme ponašanja. Čemu sve
to vodi analizira ekskluzivno za Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji
novinar američkog Majami Heralda
Milan Balinda
U subotu 15. oktobra u više od 950 gradova širom
sveta, u 82 države, na svim kontinentima osim Antarktika, negde u većem a negde
u manjem broju, nezadovoljni građani svih rasa i kultura podržali su američki
popularni pokret Okupiraj Volstrit. Globalna ekonomija konačno je
izazvala globalne proteste. Pohlepa globalnih finansijskih institucija izazvala
je globalni gnev. A sve je počelo još prošlog 15. maja kada su spontano
okupljeni Španci na centralnom Trgu sunca u Madridu odlučno rekli da im je
dozlogrdila ekonomska praksa u kojoj većina stanovništva steže kaiševe dok se
mala grupa bogatih bogati još više. Nazvali su sebe Indignados (ogorčeni).
Svilena nit koja je povezivala demonstrante širom sveta bio je gnev protiv
pohlepe banaka i drugih finansijskih institucija, a u zavisnosti od zemlje i
grada, Okupatori i Ogorčeni su isticali svoje specifične
probleme.
Te iste subote, 15. oktobra, u Parizu se takođe
održao susret finansijskih moćnika iz grupe zemalja G20, skup na kome je
preovladala zabrinutost zbog dužničke krize unutar eurozone. Sasvim je izvesno
da pristigle račune neće
ispostaviti bogatima.
Sve su demonstracije bile nenasilne, makar od strane
demonstranata, ako ne i od policijskih snaga, osim onih u Rimu. Nekoliko
desetina hiljada Italijana demonstrirali su svoje nezadovoljstvo dok je Rimski
koleseum i Forum štitilo 1.500 policajaca. Međutim, među demonstrante se
infiltriralo par stotina unapred dobro koordiniranih anarhista, koji su napali
policijske snage gađajući ih bocama i kamenicama, zapalivši više policijskih
kola i jedno krilo zgrade Ministarstva odbrane. Na stotine hiljada Italijana,
koji su krenuli ka Rimu iz svih uglova svog poluostrva, kao i oni koji su već
protestovali u večnom gradu, razišlo se na vest o nasilju. Materijalna
šteta iznosila je milion evra. Zasigurno je da će se protesti u Italiji, to su
najavili organizatori, ponoviti na neki drugi datum.
U Londonu se oko 2.000 ljudi okupilo ispred katedrale
Sv. Pavla, gde su im policajci na konjima sprečavali prolaz do Londonske berze
ispred, koje su se održavali protesti. U Madridu je priređena serija marševa da
bi se predveče svi Ogorčeni ulili na Trg sunca. U Južnoj Africi, u
Johanesburgu, nekoliko desetina demonstranata pokazalo je svoje nezadovoljstvo
ispred berze. Pokret Okupirajmo Južnu Afriku zahtevao je da se zaustavi
pohlepna elita koja "krade od radničke klase".
Protesti su započinjali prateći izlazak sunca pa se
među prvima u Tokiju okupilo stotinak demonstranata, koji su dodatno iskazivali
bes povodom nuklearne nesreće u Fukušimi. U Hong Kongu oko 500 nezadovoljnika
demonstriralo je u bankarskoj zoni grada. Oko 600 demonstranata podiglo je kamp
u Sidneju ispred Centralne banke Australije. Protesti su takođe održani u Novom
Zelandu; u najvećem gradu zemlje, Oklandu, oko 3.000 demonstranata uzvikivalo
je parole protiv pohlepe velikih kompanija. U Nemačkoj, gde su simpatije za
finansijske probleme južnijih evropskih zemalja minimalne, okupilo se na
hiljade demonstranata u gradovima kao što su Berlin, Hamburg, Lajpcig i
Frankfurt. Koordinatori protesta širom sveta u svojim akcijama najviše su se
oslanjali na internet, odnosno Fejsbuk i Tviter.
Postoji taktika
U Njujorku su demonstranti iz pokreta Okupirajmo
Volstrit tog subotnjeg jutra još slavili pobedu koju su izvojevali
prethodnog dana. Naime, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg i
kompanija Brukfild propertis, koja je vlasnik Zukoti parka, gde
su demonstranti podigli kamp, najavili su da taj novoimenovani prostor,
"Park slobode", mora da se isprazni radi čišćenja. Tvrdili su da će
demonstrantima nakon čišćenja dozvoliti povratak, ali su takođe podvukli da bi
važila nova pravila: nema šatora, nema vreća za spavanje, nema spavanja, nema
ležanja... Okupatori su pozvali sve zainteresovane da im se pridruže u
petak s namerom da bi nekoliko hiljada demonstranata samim svojim prisustvom
mogli odvratiti nameravano čišćenje, odnosno proterivanje. Istovremeno su
počeli sami da uređuju park. Taktika im se isplatila i gradonačelnik je odustao
od svojih namera.
Širom Sjedinjenih Država, u stotinama gradova, Okupatori
su mirnim demonstracijama pokazali da ne odustaju od svojih zahteva za
pravedniju ekonomsku raspodelu. Demonstracije su bile nenasilne uz tu i tamo
poneki verbalni izazov upućen policajcima. S druge strane, policija je hapsila
svakoga koga je mogla, neprekidno postavljajući nove norme ponašanja. U
Bostonu, gde je policija tokom prvih dana protesta bila skoro neprimetna,
snimljen je i slučaj gde jedan policajac hvata za gušu jednu mlađu ženu. Da
nije bio policajac, odgovarao bi za opasan fizički napad, ovako će uhapšena
biti optužena da se opirala hapšenju i da je napala policajca nasrnuvši svojom
gušom na njegovu šaku. Iako u Sjedinjenim Državama zakoni i gradske regulacije
variraju od grada do grada, ipak postoji stabilna taktika koja se koristi da bi
se rasturili ovakvi skupovi. Sledi spisak od 12 metoda koje autoriteti smatraju
efikasnim za suzbijanje produženih protesta.
Sve nedozvoljeno
1) Nema dremanja na javnim mestima
Većina gradova ima "anti-kamp" regulacije
koje zabranjuju kampovanje na javnim mestima, specijalno u javnim parkovima.
Prvobitna namera ovih regulacija je bila da se minimalizuju noćne
kriminalne aktivnosti.
2) Nema kišobrana.
U mnogim gradovima postoje odredbe koje zabranjuju
permanentne ili montažne strukture; misli se na šatore, zaklone, vreće za
spavanje i, u jednom gradu, kišobrane. U Sijetlu policija upozorava da "ne
možete imati otvoreni kišobran osim kad stojite i držite ga". Inače, Sijetl
je veoma kišovit grad.
3) Fajront. Zabrana kretanja po
ulicama
Parkovi čiji su vlasnici gradovi obično su zatvoreni
od kasno uveče do rano ujutru. Na sreću Okupatora u Njujorku, Zukoti
park je u privatnom vlasništvu i otvoren je 24 sata dnevno
4) Nema otvorenog plamena
Odnosi se na kuvanje na javnim mestima, pre svega
parkovima. Roštiljijada je dozvoljena samo po privatnim dvorištima.
5) Nema sedenja i ležanja
U San Francisku, na primer, policija upozorava da na
trotoarima, po važećim gradskim odredbama, ne može ni da se sedi niti da se
leži od sedam ujutru do 11 uveče.
6) Nema ometanja pešačkog
saobraćaja
Demonstranti u Čikagu su u početku imali problema
zbog nedostatka javnih prostora u centru grada. Odlučili su da postave kamp na
trotoaru ispred zgrade Čikaških federalnih rezervi. Policija ih je prvo
upozorila da se ne naslanjaju na zgradu, a potom im je zabranjeno da se
približe zdanju na manje od dva metra, što je skoro čitava širina trotoara.
Policija se oslanja na regulaciju grada kojom se zabranjuje ometanje pešačkog
saobraćaja.
7) Nema privatnih stvari na javnim
mestima
Sve privatno vlasništvo na javnom prostoru mora da
bude sto odsto mobilno.
8) Nepriuštiva taksa
U Dalasu, u državi Teksas, od aktivista Okupirajte
Dalas tražena je suma od jedan milion dolara za osiguranje ukoliko žele da
koriste dozvolu da budu na Pionirskom trgu nakon pet sati popodne. Okupatori
iz Dalasa su tužili grad zbog kršenja "prava da nenasilno demonstriraju na
tradicionalnim javnim forumima". Konačno su se dogovorili sa autoritetima
da ostanu na Trgu do nedelje, 16. oktobra, a da se potom presele iza gradske
skupštine gde bi mogli da ostanu sve do sredine decembra.
9) Nema noša
Takođe u Dalasu, od demonstranata je traženo milion
dolara da bi im se izdala dozvola za postavljanje mobilnih klozeta. Okupatori
su se ipak odlučili da pešače oko jednog kilometra do prvih raspoloživih
ve-cea.
10) Nema maski
Na osnovu jedne državne odredbe stare 150 godina u
Njujorku je zabranjeno da dva ili više lica budu zajedno ukoliko nose maske;
ova odredba ne važi za maskenbale. Kako se približava Halovin proslava
biće interesantno videti da li ta odredba važi i za taj praznik.
11) Nema pojačala
Zabranjeno je upotrebljavati električna pojačala na
javnim mestima bez dozvole grada, a dozvola papreno košta. Okupatori su
se odlučili za ljudski mikrofon gde prvi redovi prenose rečeno, a potom
oni iza njih... Ovo najverovatnije njujorški plavci nisu očekivali.
12) Ima masovnih hapšenja i
upotrebe preterane sile
Cilj ovih taktika, da se demonstranti i oni koji
razmišljaju da im se pridruže zastraše, do sada je postigao kontra-efekat. Što
je veća upotreba sile, više demonstranata se pridružuju Okupatorima.
Aktivisti pokreta takođe razmatraju sa svojim pravnim savetnicima, takođe
dobrovoljcima, mogućnost alternativnog prostora u centru Njujorka da bi tamo
postavili kampove ukoliko ipak budu izbačeni iz Zukoti parka. U
međuvremenu su zahvaljujući donacijama zakupili skladišni prostor na Menhetnu,
gde smeštaju višak hrane i sve ostalo što im šalju iz čitave zemlje. Primera
radi, dnevno im stiže oko 300 maski za ronjenje da bi
se zaštitili od biber-spreja. Blizu 300.000 dolara nalazi se na računu Okupatora,
a dobar deo tih priloga građani im donose u park i predaju na ruke. Pokret je
otvorio račun u jednoj banci koja za sebe tvrdi da je jedina banka u zemlji
koja je sto odsto u vlasništvu sindikata.
Kakav pregršt zahteva
Po podacima objavljenim u nedelju 16. oktobra, tokom
velikih subotnjih protesta u Njujorku je uhapšeno 70 demonstranata, od toga
više od 40 na Tajms skveru, jer su odbili da se raziđu; oko 175 ljudi uhapšeno
je u Čikagu i drugih 100 u Arizoni, od toga 53 u gradu Tukson i 46 u Feniksu;
preko 20 je uhapšeno u Denveru i isto toliko u Sakramentu... Mnogi su
izjavljivali da se nakon subotnjih demonstracija osećaju pobedonosno i
ohrabreno: "Nezaustavljivi smo! Drugačiji svet je moguć!" A u
Ričmondu, gradu u državi Virdžinija, gde se oko 75 demonstranata okupilo u
nedelju 16. oktobra, Vitni Viting, urednica video sadržaja, na pitanje
reportera šta je po njoj cilj protesta, odgovorila je: "Po pitanju
specifičnog zahteva ili specifičnog fokusa, mislim da će to doći s vremenom.
Ali u ovom trenutku moramo da stvorimo prostor da bi se to dogodilo".
A u jednom novinskom članku objavljenom u subotu 15, Eliot
Spicer, bivši guverner države Njujork, tvrdio je da je pokret Okupiraj
Volstrit već pobedio - "možda ne pobedom koju većina učesnika
priželjkuje, ali pobedu trenutka u svakom slučaju. Pokret je već izmenio našu
političku debatu, promenio temu, skrenuo diskusiju u novinama, na kablovskoj
televiziji i čak oko mašine za kafu u kancelarijama". Spicer je u tom
članku podvukao da 46,2 miliona Amerikanaca živi u siromaštvu, što je najveći
broj u poslednjih 50 godina, a do ovih protesta niko od političara nije obraćao
dužnu pažnju na tu činjenicu. "Zaista, tokom dugog toplog leta, dok je
siromaštvo raslo i zaposlenost stagnirala, čitava diskusija vodila se oko
smanjenja našeg deficita". Spicer se kasnije u članku obraća mišljenjima
da je pokret neorganizovan: "Dakle, kritika da je pokret OV toliko
nesređen koliko i plitak može da bude i tačna, ali je isto toliko
nevažna"... Spicer se takođe pita da li će biti mogućno da građani
peticijom zahtevaju da Pol Krugman, kolumnista Njujork tajmsa i
dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Džozef Stiglic, još jedan
Nobelovac, i Pol Volker, vodeći finansijski stručnjak iz doba Džimija
Kartera i Ronalda Regana, budu dovedeni u vladu kao
protivteža, ili kao zamena, sadašnjem ministru finansija.
Bernard Harcort,
profesor prava na Čikaškom univerzitetu i autor većeg broja knjiga, od
kojih je najpoznatija Iluzija slobodnih tržišta, trudio se da u svom
članku objavljenom u Njujork tajmsu 13. oktobra, nadene adekvatno ime, a
i političko prezime, pokretu Okupiraj Volstrit. Profesor tvrdi da se
pokret OV može najbolje razumeti ako se okarakteriše kao - politička
neposlušnost. Činjenicama da pokret nema lidere i da ga sačinjavaju osobe
različitih političkih gledišta koje odbijaju da artikulišu političke zahteve
ili da podrže bilo koju ideologiju, OV se može svrstati u pokret političke
neposlušnosti. Za razliku od građanske neposlušnosti, koja prihvata
legitimitet političkih institucija, ali se opire moralnom autoritetu postojećih
zakona, politička neposlušnost odbacuje sam način upravljanja, opire se
strukturi partijskih politika, zahteva suštinske političke reforme i, na kraju
krajeva, nestanak ideologija koje dominiraju Sjedinjenim Državama od kraja
Hladnog rata. "Konačno, ono što je važno politički neposlušnima je
vrsta društva u kome živimo, a ne pregršt političkih
zahteva".
Pol Krugman: Gube svoj
imunitet
Dok
pokret Okupiraj Volstrit nastavlja da raste, odgovor od mete pokreta
postepeno se promenio: prezirno odbacivanje zamenjeno je cmizdrenjem... Moderni gospodari finansija gledaju na demonstrante i pitaju se:
"Da li oni razumeju šta smo uradili za američku ekonomiju?" Odgovor
je: da, mnogi demonstranti razumeju šta je
Volstrit i, opširnije, nacionalna ekonomska elita
uradila za nas. A to je zbog čega i demonstriraju.
U
subotu je Tajms izveštavao šta su ljudi iz finansijske industrije
privatno govorili o protestima. Moj najomiljeniji citat dolazi od jednog
neimenovanog menadžera novca koji je izjavio: "Finansijske usluge su jedna
od poslednjih stvari koje mi radimo u ovoj zemlji i to radimo dobro. Prigrlimo
ih."
Ovo
je duboko nepošteno za američke radnike, koji su dobri u mnogim stvarima, a
mogli bi da budu čak i bolji ako bismo učinili odgovarajuće investicije u
edukaciji i infrastrukturi. Ali dotle da Amerika zaostaje u svemu osim u finansijskim
uslugama, ne bi li pitanje trebalo biti - zašto, i da li je to trend koji
hoćemo da nastavimo?
Finansijaciju Amerike nije diktirala nevidljiva
ruka tržišta. Šta je pokrenulo da finansijska industrija raste mnogo brže od
ostatka ekonomije početkom 1980-ih bila je serija smišljenih odluka, specijalno
proces deregulacije koji se nastavio do pred zoru krize iz 2008. godine.
Nije
slučajnost da je vreme najvećeg rasta finansijske industrije takođe bilo vreme
rađanja najvećih razlika u primanjima i bogatstvu. Volstrit je učinio veliki i
direktni doprinos ekonomskoj polarizaciji, jer su jezdeća primanja u
finansijama doprinela značajnim delom rastućem bogatstvu tog "jedan
odsto" na vrhu (i vrhu od 0,1 odsto, kome je pripisan najveći deo dobiti
među jedan odsto bogatih).
O,
da, i porezi za bogate su, naravno, drastično smanjeni.
Sve
ovo je trebalo da bude opravdano rezultatima: plata mudracima Volstrita
bila je odgovarajuća, rečeno nam je, zbog predivnih stvari koje su uradili.
Nekako, ipak, ta čudesa nisu kapnula do ostatka nacije - a bilo je istovetno
čak i pre krize. Osrednja porodična primanja, korigovana za inflaciju, porasla
su samo oko jedne petine u periodu od 1980. do 2007. u poređenju sa primanjima
odmah nakon Drugog svetskog rata, iako je posleratna ekonomija bila obeležena
strogim finansijskim regulacijama i mnogo većim poreskim stopama za bogatije od
bilo koje stope koja se u ovom trenutku politički diskutuje.
Tada
je stigla kriza, koja je pokazala da su sve te tvrdnje po kojima moderna
finansija poseduje smanjen rizik i pravi sistem stabilnijim, bile glupost.
Vladina jemstva bila su sve što nas je spaslo od finansijske propasti toliko
loše, ako ne i više, od one koja je uzrokovala Veliku depresiju.
A
kako sada stoje stvari? Volstrit plate su se povratile čak i dok
obični
radnici trpe veliku nezaposlenost i pad realnih primanja. A još je teže sada videti šta, ako išta, finansisti rade da bi
zaradili taj novac...
Novac
govori u američkoj politici, a šta novac finansijske industrije u poslednje
vreme govori je da će kazniti svakog političara koji se usudi da kritikuje
ponašanje njihove industrije, bez obzira koliko nežno - kao što se može videti
u načinu kako je Volstrit napustio predsednika Obamu u korist Mita
Romnija...
Vidite,
do pre nekoliko nedelja izgledalo je da je Volstrit efikasno podmitio i
uplašio naš politički sistem s ciljem da se zaborave svi ti izdašni platni
čekovi dok se uništavala svetska ekonomija. Zatim, iznebuha, neki ljudi su
insistirali da ponovo pokrenu temu. A njihovo ogorčenje odjeknulo je kod
miliona Amerikanaca. Nije ni čudo da Volstrit cmizdri.
(Delimično skraćena kolumna
objavljena u Njujork tajmsu 16. oktobra 2011)
Deklaracija o okupaciji
Pred
sam protekli vikend formirana je nova radna grupa pokreta Okupiraj Volstrit
čiji je cilj da sazovu generalnu skupštinu koja bi se sastala u
Filadelfiji, i to 4. jula sledeće godine, baš kao što su to uradili "očevi osnivači" pre više od
200 godina. Cilj bi bio da se američkom
Kongresu predstavi lista pritužbi na postojeći sistem. Najverovatnije da od toga
neće biti ništa, ali je u svakom slučaju njihov predlog interesantan:
"Narod,
sačinjen od svih građanina SAD starijih od 18 godina, bez obzira
na partijsku naklonost i političko opredeljenje na glasačkoj listi (primedba: u
SAD glasač kada se upisuje u listu glasača izjavi kojoj je partiji naklonjen,
ali to ga ni u kojem slučaju ne obavezuje za koga će glasati),
trebalo bi da izaberu dva delegata,
jedno muško drugo žensko, direktnim glasom, iz svakog od 435 postojećih kongresnih oblasti da bi zastupali narod na nacionalnoj generalnoj skupštini u Filadelfiji…"
Originalnu
Deklaraciju o nezavisnosti, na koju ova "Deklaracija o okupaciji" liči u mnogim tačkama, specijalno
kada se govori o zloupotrebi moći, sastavio je Tomas Džeferson koji je takođe
podržavao stav da se pobune moraju odigravati svakih dvadesetak godina, jer je
to sastavni deo demokratije. U pismu koje je
Džeferson 30. januara 1787. poslao Džejmsu Medisonu stoji i sledeće:
"Smatram da su manje pobune s vremena na vreme dobra stvar i toliko
potrebne za politički svet kao što su oluje potrebne za fizički... To je
neophodna medicina za dobro zdravlje vlade".
Tako
je govorio Džeferson, ali to ne znači da se s tim idejama slažu svi Amerikanci.
Protiv pokreta Okupiraj Volstrit mnogi imaju puno toga da kažu. Neki tvrde da je čitav pokret komunistička konspiracija;
drugi da je pokret uperen protiv Jevreja; ima ih koji tvrde da su demonstracije
pokrenute od strane Muslimanskog bratstva (egipatske organizacije); sa njima se
ne slažu svi oni koji insistiraju da čitav pokret finansira multimilioner
Džordž Soros... Ima Amerikanaca koji odbacuju bilo kakvu ozbiljnost
demonstranata jer oni nisu ništa više do "drogirani rokenrolovci".
Među konzervativcima ima i onih koji tvrde da su Okupatori "gomila ljudi iz konzervativnog
tabora samo što oni to još ne znaju". Drugi kažu da to nije tačno i da su
demonstracije organizovali osobe iz Obaminog izbornog tabora...
Demonstracije Okupatora i
Ogorčenih započinjale su prateći izlazak sunca...
Optužena da je napala
policajca nasrnuvši svojom gušom na njegovu šaku