Rusija
Za bezakonje u policiji nisu krivi samo policajci
Sadisti u novim uniformama
Bez obzira na reformu i èistke, radnici obnovljene
policije nastavljaju da muèe i ponižavaju
pritvorene graðane. Hoæe li novi predsednik Putin
promeniti tu praksu, pita se naš dopisnik iz Moskve
Viktor Hlistun
dopisnik iz Rusije
Tabloid nije mnogo
pisao o tome da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev organizovao i rukovodio
reformom policije. Osim novog kroja uniformi i poveæanja plata
(proseèna
iznosi oko 1.000 evra), bilo je najavljeno i kapitalno proèišæavanje
policijskih redova. Takozvana resertifikacija. Pet meseci su milicioneri
polagali ispite, išli na testiranja; javnost je poverovala da æe u
policijskim redovima ostati najèasniji i najprofesionalniji ljudi.
Ministarstvo je 1. avgusta 2011. godine izvestilo o sprovedenoj reformi. U
martu (dakle, ni godinu dana nakon toga), u uzornom gradu Kazanju, posle
ispitivanja u policijskoj stanici "Daleko", umro je pritvoreni
graðanin
Sergej Nazarov. Ispostavilo se da su ga muèili...
Da nisu bolesni?
Detalji o onome što se dogodilo u Kazanju - šokiraju.
Ne možete da poverujete da su to mogli da urade normalni ljudi, a ne neki
ludaci, sadisti. Sergeja Nazarova nisu samo prebili veæ su ga
silovali praznom flašom šampanjca. Lekari su konstatovali da
su Nazarovu bili uništeni unutrašnji organi. Izvinite, dragi èitaoci,
zbog toga što iznosim ove straviène detalje,
ali složiæete
se: takvu grozotu mogao je da uradi samo manijak, psihièki bolestan
èovek.
Dopuštam
i da je takav manijak mogao sluèajno da zaluta u policijske redove.
Ništa slièno se u
Kazanju ranije nije dogodilo. Pritvorenog Sergeja Nazarova (uzgred, pritvoren
je zbog lažne, isfabrikovane dojave lokalnog policajaca) nije muèio
ludak-pojedinac, veæ cela grupa èuvara poretka, taènije
njih èetvorica.
Što
je još
gore, u sobu u kojoj je sprovoðeno ispitivanje ulazili su i
izlazili razni ljudi, èak i neposredni rukovodioci èetvorice
osumnjièenih
policajaca. Celo odeljenje manijaka i psihopata? To je više
desetina ljudi. Ako samo i na trenutak pomislite da je reè o
najboljim kadrovima kazanjske policije, o onima koji su ostali posle sprovedene
resertifikacije, kakvi li su onda bili oni koji nisu prošli testiranje i koji
su bili udaljeni iz policije. Možda ubice i siledžije? Nešto tu nije u redu.
Treba analizirati šta.
Zloèin
bez kazne
Policija je u poèetku htela
da zataška
ceo sluèaj,
pokušali
su da opravdaju delo koje su poèinili policajci. Prvo je izbaèena
verzija da je pritvorenik navodno sam nad sobom, u toaletu, izvršio ovo
mazohistièko
delo. Lekari i struènjaci su odmah reagovali i opovrgli ovu verziju. Zatim
se pojavila ideja da se pritvorenik, iako navodno kriv za kraðu
mobilnog telefona, nije ponašao adekvatno, nije priznavao kraðu,
glasno je govorio i zamalo nije pretukao policajce. Ni ova varijanta nije prošla
- ispostavilo se da Nazarov nije ukrao telefon, veæ je
jednostavno ušao u prodavnicu da kupi hleb. Pokušali
su policajci da predstave Nazarova kao "društveni
otpad",
zamalo pa kao ludaka, ukratko kao èoveka koji mora da izazove
odbojnost, a ne saoseæanje ili sažaljenje.
Ali, ni ta prièa nije prošla. Posle toga poèeli
su protesti naroda u Kazanju. Mitinzi su bili usmereni protiv policijske
samovolje.
Najtragiènije je to što niko ne
bi saznao o ovim dogaðajima da pritvorenik nije umro, a
da novinari i društvo nisu poèeli da protestuju. Sadisti bi
nastavili da rade, kao da se ništa nije dogodilo. Potpuno sam
uveren u ovo što govorim, zato što ovaj sluèaj
nije jedini: muèenje, silovanje, ponižavanje
ljudi, sve to ulazi u arsenal metoda rada savremenog ruskog policajca. Naravno,
nezvanièno.
Ali, treba primetiti glavnu stvar: za takav naèin rada
policajce ne kažnjavaju. Mogu se nabrojati na prste jedne ruke sluèajevi
kada su policajci kažnjeni za nasilno ponašanje prema pritvorenicima.
Za ubistvo, istina, odlazi se u zatvor, ali ni to nije pravilo koje važi za
sve. Ako akteri ovog dogaðaja nisu zaslužili
da budu okrivljeni za teška krivièna dela
silovanja i ubistva, sigurno su zaslužili da budu okrivljeni po èlanu
286, za "zloupotrebu službenog položaja sa
primenom nasilja i specijalnih sredstava". Da nije
bilo protesta naroda u Kazanju, verovatno bi ove zveri u novim uniformama bile
kažnjene
na male kazne, ili bi im èak bilo oprošteno.
Ali, videæemo
šta æe
se dešavati.
Sam je lud
Ako postoji jasan neuspeh, ako neko nema èime
da opravda svoje greške, onda on obièno izvlaèi poslednji
"argument" i
vièe: "Bio
je lud!" Nažalost,
ovaj "argument"
èesto
ide naruku policajcima koji su krivi. Oni dobro znaju da što
više
izblate graðanina koji se osmelio da se požali na
njihov rad ili se ne potèinjava njihovim zahtevima, to imaju
više šansi
da saèuvaju
svoju poziciju. Obièni ljudi se na taj naèin
navikavaju na ideju da su oni niža klasa, "stoka"
kako se govori u Rusiji, odnosno goveda koja treba da znaju gde im je mesto. Nažalost,
prièa
se da je upravo predsednik Medvedev, kada je donošen novi
zakon o policiji, izbacio stavku o tome da policajci imaju odgovornost za oèuvanje
èasti
i ugleda graðana. Bez obzira na to ko je izbacio ovu stavku, èinjenica
je da u zakonu u èijem donošenju je uèestvovao i
Medvedev, takvog stava nema. A nemojmo zaboraviti da se ministri i ostali
visoki èinovnici
uvek okreæu
kako vetar duva, odnosno da oprezno govore o predsedniku i premijeru.
Ministar unutrašnjih
poslova Rašid Nurgalijev je odmah posle kazanjske tragedije
imenovao prestupnike, ali je potom odjednom izjavio, taènije "povikao" na
sav glas, da nisu ni on ni njegov tim krivi za neuspeh poèetka
reforme, veæ da je kriv ruski narod, to jest da je narod loš pa
je zato i policija loša. Javno je nagovestio da nisu
reforma i resertifikacija krive za to što su u stanicu policije
"Daleko" dospeli sadisti. Nurgalijev je doslovno rekao sledeæe: "Ja
ne mogu da dovedem ljude sa drugih planeta. Možda je to
bio vaš
prijatelj ili blizak roðak - to su naši
Rusi. Mi smo birali po najboljim kriterijumima. Znaèi, pitanje
je drugo: gde su obrazovani, vaspitani, moralni?"
Dakle, za bezakonje nisu krivi policija i njeno
rukovodstvo, veæ svi Rusi, jer su i policajci Rusi, a nema pristojnih
ljudi koji bi se mogli izabrati. Tamo su sve neki neobrazovani, nevaspitani,
nemoralni tipovi. Niko još nije sebi dozvolio da tako vreða
narod. Ali, ako govorimo o vaspitanju i moralu, ruski blogeri su brzo podsetili
Nurgalijeva: u sliènim situacijama, ruski oficiri su streljani. A taj
gospodin u novoj uniformi i sa generalskim èinovima èak
nije dao ni ostavku. Štaviše,
Nurgalijev je imao obraza da ponudi svoje usluge vladi koja æe
biti formirana u maju, posle inauguracije predsednika Putina. Ako Putin za
premijera postavi Medvedeva koji je napravio potpunu zbrku kao predsednik,
zašto onda on ne bi na dužnost ministra postavio Nurgalijeva. Podseæam èitaoce
da je Rašid
Nurgalijev èinovnik kome je lièno
predsednik Dmitrij Medvedev zvanièno poruèio u
decembru 2009. da sprovede reformu Ministarstva unutrašnjih
poslova. Zašto je upravo njemu bilo dato da sprovede tako važan
posao, teško je logièno objasniti. Uostalom, Nurgalijev se poslednjih osam
godina nalazi na èelu ovog ministarstva i ko je, ako ne on, umešan
u raspad milicije.
Cena epoleta
Razgovori o reformi milicije, a sada policije,
nastavljaju se na svim nivoima. Nekim društvenim delatnicama je izjava
Nurgalijeva povodom tuposti i gluposti Rusa izazvala burne emocije. Na primer, èlan
saveta Društvene komore Rusije, Pavel Gusev, pretpostavlja da je takvu izjavu
mogao sebi da dozvoli samo bolestan èovek. Možda je i u
pravu.
U krajnjem sluèaju, o
jasnim namerama organizacije reforme u svom ministarstvu, koja je poèela
pre godinu dana, nema se šta reæi. Od poèetka
je bilo jasno da æe se sve promene dešavati po
uobièajenoj
šemi:
iz stanica æe oterati više ili manje èasne
i pametne radnike, a rezultati ispita i testova o službi u novoj
policiji biæe dati lokalnim vlastima. Tako je i bilo. Ne svugde, ali
na mnogim mestima. Kao dokaz, prenosim podatke kojima je raspolagao na poèetku
resertifikacije šef komiteta za bezbednost Državne dume,
Genadij Gudkov. U centralnim oblastima države, radno
mesto obiènog
radnika policije vredi na korupcionaškom tržištu
12.000-20.000 rubalja, a proseèna policijska plata u Podmoskovlju
je 13.000 rubalja. (Inaèe, cene su veæe
na jugu.) Dalje brojevi govore: epolete narednika vrede 70.000 rubalja, poruènièke
- 100.000-120.000, pukovnièke i potpukovnièke
- 550.000-600.000 rubalja. Deputat Gudkov nije usamljen u svom mišljenju.
"Što
je mesto unosnije, veæa je njegova vrednost",
kaže
predsednik Koordinacionog saveta sindikata radnika milicije Moskve, Mihail Paškin.
I nastavlja: "Ceo sistem Ministarstva unutrašnjih
poslova je ustrojen tako da niži èinovi plaæaju
višim.
To je kao zatvoreno akcionarsko društvo - da biste ušli
u sistem, morate da platite. Tako æe biti i dalje."
Nemam šta ovome da dodam.
Umesto zakljuèka
Tragièni sluèaj u
Kazanju užasnuo
je Ruse. Mnogi su izašli na mitinge protesta sa zahtevom
da prestane policijska samovolja. Ali, kako to uraditi niko ne zna, iako saveti
dolaze sa svih strana. Neko predlaže da se po policijskim stanicama postave
kamere, a zidovi stanica naprave od providnog materijala, neko smatra da
policiju treba prisluškivati, itd. Kao u onom vicu: ja nisam ginekolog, ali
pogledajte - pogledaæu. To jest, ne znam šta bih
rekao o radu policije, ali posavetovao bih... Dobro je nasmejati se, ali
situacija nije nimalo smešna, štaviše
loša
je, da lošija
ne može
biti. Ako su u vreme reforme policije ljudi poèeli više
da joj veruju, a manje da se boje, sada se strah opet vratio. U zakljuèku
mogu da kažem da je posle tragedije u stanici "Daleko"
(koja je u meðuvremenu rasformirana), od graðana samo iz
kazanjskog regiona stiglo oko 150 prijava o propustima policije. A ti propusti
su naèinjeni
od momenta poèetka reforme.