(Pr)osudite
sami
Kad
sloboda kasni
Milovan Brkić
U nedelju je moja stara majka odlučila da izađe na
glasanje. Odvraćao sam je od tog nauma, u telefonskom razgovoru, u strahu da se
ne sruši na putu do škole, gde se glasalo. Odlučila je da nadvlada bolest i
duboku starost. Nisam je pitao za koga će glasati. Kada se vratila kući,
odahnuo sam. Glasala sam za budućnost mojih unuka i praunuka - rekla mi je,
shvativši da ne pitam za njen izbor. Zaokružila sam dvojku, kaže.
U nedelju uveče, odmah posle Dnevnika, kada je svita
analitičara i dvorskih novinara, počela iznova da slavi pobedu Borisa Tadića,
osetio sam stid od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Dva sata kasnije na dugo
zvonjenje telefona odgovorio sam na poziv. Komšija iz sela me zove da mi čestita
pobedu. Lepa je, razlika, kaže, a i Boris priznaje poraz. I stvarno, na prvom
programu bivši predsednik čestita novoizabranom!
Uzbuđeno posmatram konferenciju i novog predsednika. Oko
njega ima dosta polusveta. Opraštam mu, svi smo politikom njegovog prethodnika,
pauperizovani.
Tri nedelje ranije, uoči prvog izbornog kruga, potpisao
sam nalog o štampanju vanrednog izdanja za Vojvodinu, u ogromnom tiražu, što je
razbesnelo mog bivšeg prijatelja Borisa ali i njegovog epigona Bojana Pajtića,
koji su pretili istragom i kažnjavanjem.
Potom je usledila i šokantna vest, da se zbog izborne
krađe žute partije Tomislav Nikolić povlači iz drugog kruga izbora. Skoro da
sam se onesvestio od beznađa. Pozvao sam telefonom njegovog bliskog saradnika i
prijatelja, sa kojima se nalazim na ručku, "na pasulju". Zamolio sam
ga da gospodinu Nikoliću prenese moju molbu i apel da ne odustaje od izbora.
Pojasnio sam mu stav međunarodne zajednice prema izborima u Srbiji i prema
ulozi bivšeg predsednika i njegovoj, kao i sudbini njegovih saradnika, koji su
opelješili Srbiju za 50 milijardi evra!
Dva dana kasnije, prijatelj iz Zrenjanina mi javlja da
je Toma odlučio da ide na izbore, i da je sa velikom pažnjom saslušao moju
poruku, sa kojom se, klimanjem glave, i složio.
U nedelju uveče, u Srbiji su samo mala deca spavala...
Strah je, verujem
ulazio u kosti onih koji su se poistovetili sa politikom bivšeg predsednika,
koji su kao članovi njegove sekte dobili posao, nameštenja, društveni status.
Nije im lako, jer su naučili da žive od nerada, ili poniženja, jer se posao kod
Borisove horde dobijao samo slepim služenjem njima.
U nedelju uveče milioni gladnih i prezrenih videli su u
izboru Tomislava Nikolića nadu da će se i njima pružiti šansa da prežive. Nada
je ušla u njihova srca, ophrvala je njihove duše. I mene je obuzela neka čudna
radost, mada dobro znam da i pored svih dobrih namera, Tomislav Nikolić nije
čudotvorac. Čeka će ga đavolski posao. Gajim nadu da će gospodin predsednik
pozvati najumnije i nekorumpirane ljude da mu pomognu, da će sa pažnjom slušati
njihova mišljenja, što je osnovni uslov da predsednik bude upamćen po donošenju
dobrih odluka.
Duže od dve decenije kasnio je dolazak slobode i u
Srbiju. Milioni građana su otišli iz zemlje, da ne umru od stida i beznađa,
milioni nisu dočekali dan kada se novi presednik, sakrivajući uzbuđenje,
običnim ljudskim rečima obratio građanima.
U ponedeljak, oko podne, mom pomoćniku javio se noćni
čuvar Slavko Prošić, diplomirani ekonomista, licencirani stečajni upravnik,
koji je ostao bez angažovanja, jer su mu sudije Privrednog suda u Beogradu
uskratile vođenje stečajnih postupaka, jer je, ni po babu ni po stričevima,
podnosio prijave protiv onih koji su pljačkali stotine miliona evra. Njega su
već u ponedeljak ujutru pozvali iz Agencije za privatizaciju da preuzme
slučajeve privatizacije preduzeća, čije
preispitivanje zahtevaju i iz Brisela.
Počelo je, kažem sebi.
Uz čestitke novom predsedniku, šaljemo mu i poruku -
Tomo, samo te gledamo!