Do
koske
Cena
preuranjenog optimizma: građanin pokorni u dužničkom ropstvu
Koliko
košta kad nemaš ništa?
Platiće
svaki građanin Srbije svoju naivnu veru u brzi dolazak boljeg života, nova
radna mesta, nove investicije, i novo doba u kome će padati "pečene kruške
sa nebesa". Ali, pre toga, platiće ono što duguje stranim bankama u
Srbiji, a nije znao da će ga baš toliko koštati. Mnogi će tek sad saznati da se
iza žute sadašnjice, nevešto krila zelenaška politika. A kako će (i da li će)
na nju odgovoriti stotine hiljada žrtvovanih, stvar je prilika i okolnosti
Nikola
Vlahović
Vlastodršci u Srbiji već godinama nekažnjeno šire lažne
vesti o sigurnom povećanju životnog standarda, pa su čak i globalnu ekonomskom
krizu predstavili kao "našu šansu".
Takozvana demokratska vlast u Srbiji koja je predstavlja
grupa bestidnih lažova i lopova, zavela je tom propagandom milione ljudi, i
samo je pitanje vremena i okolnosti kad će im se to vratiti u vidu masovne
građanske neposlušnosti.
Mnogo je ljudi poverovalo u njihove podle obmane, da
bolji život čeka tu, odmah iza ugla, da će biti kreditno sposobni sutra, jer im
tako kažu najviši predstavnici države, oni kojima su davali svoj glas i u koje
su verovali...
Naivno, ne proverivši svaku stavku u ugovorima koje su
potpisivali, uzeli su kredite za stanove, kola, nameštaj, firme, opremu... A
onda je došlo vreme susreta sa istinom: plate su bivale sve manje, ili ih
uopšte nije bilo, cene su postajale sve veće, a banke su odmah zaskočile da
obračunaju svoje zelenaške kamata koje više niko ne može da plaća.
Strane banke u Srbiji, zahvaljujući režimu koji ih je
ovde udomio i tako odgojio, sve više liče na onu prvu privatnu banku nastaloj u
Engleskoj (Bank of England), 1694. godine (prva koja je stekla pravo da
izdaje novac). Samo, što je ona za razliku od lopovskih banaka koje danas
haraju Srbijom, bila vrlo jasna u pogledu svakoga posla pa je u svojoj
osnivačkoj povelji i napisala : "...Ovoj banci pripada sva dobit od
kamate na novac koji ona kreira iz ničega!". Ili, u originalu:
"Out of nothing".
Dakle, ta dobit "iz ničega", danas je jedini
posao kojim se bave strane banke u Srbiji, a obilato im pomaže celokupna
državna vrhuška koja je u upravnim odborima tih banaka našla za sebe, svoje
rođake, prijatelje, ljubavnice i ljubavnike, uhlebljene sa nepristojno velikim
primanjima.
U međuvremenu, od kako je blizu milion ljudi ostalo bez
posla, pa samim tim i bez mogućnosti da vraćaju kredite, banke su počele sa
njihovim progonom, oduzimajući im stanove, kola i sve drugo što je "njihovo
vlasništvo do isplate".
Država lažnih demokrata, nehumana, bahata, primitivna, i
iz fundamenta postavljena na pljački, nije imala program socijalne logistike u
ovakvim slučajevima. Radnici idu na ulicu bez ikakve nade da će naći drugi
posao, a firme koje su ih otpustile, nemaju nikakvu obavezu da ih u određenom
roku, nakon otpuštanja, makar izvesno vreme pomognu (kao u nekim evropskim
zemljama i u SAD recimo, sa po par plata, negde i više od toga).
Ima li većeg dokaza da je priča o "socijalnoj
državi" koju su ispričali jedni drugima
koalicioni partneri "sa levice", jedna besramna laž koja je
takođe koštala naivne građane u Srbiji? Ima li boljeg argumenta za masovnu
građansku neposlušnost?
Već mesecima traje hajka bančinih agencija za uterivanje
dugova (u sadejstvu sa kreditnim biroom, tom strašnom "policijom nad
policijama" koja zna sve o svakome!), na građane koji danas duguju ono što
juče nisu dugovali, a sve zato što su se ljuto prevarili i naseli na laži
svojih političkih vođa!
U tom neravnopravnom obračunu, ljudima oduzimaju stanove
i kuće (mnogi su se i ubili, u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu,
zabeležena su brojna samoubistva zbog dugova prema bankama), a država im je već
unapred oduzela pravo na samoodbranu, i jasno stavila do znanja da je to
"stvar ličnog izbora".
Ali, to nije ni blizu istini! Ako je Miloševićev režim
bio proklet zbog masovne pljačke koju je izveo piramidalnim bankama, ova
demokratska pljačka, surovija je utoliko što narod nije javno pozvan "da
se kocka", kao u vreme devedesetih, nego je pozvan da poveruje u bolji
život, da bez pogovora pristupi srednjoj klasi, odmah i sada!
Lagali su svi, od
nadležnih ministara do nenadležnih agencija koje su, ciljano, zavodile masu u
kreditno ropstvo. Budućim robovima nije rečeno ono što su po zakonu imali pravo
da znaju: da su uzeli zelenaške i nepoštene kredite, koji su čak
suprotstavljeni i zakonima lažnih demokrata!
Neće biti nikakvo iznenađenje ako do javnosti uskoro
dođe plan o masovnoj pljački građana preko mreže bankarske mafije, i činjenice
o tome kako je taj plan napravljen baš negde u odajama dojučerašnjih
"izabranih predstavnika naroda"!
Jer, novi-stari režim je računao da će onaj isti narod
koji je pre petnaestak godina kupovao "na bonove", sipao gorivo u
plastične flaše i kupovao cigarete "u rinfuzu", imati prirodnu
potrebu da bolje živi, pa mu je taj bolji život ponuđen, ne samo obećanjima,
nego i svečanim dokumentima, zakonskim propisima i brojnim drugim verbalnim i
papirnatim lažima, koje sa suštinom života nemaju nikakve veze. Ukratko, zakon
koji nije sprovodiv u praksi i nije zakon...
Istina je danas skinula gaće. Pokazala je šta ima. Srbi
su ponovo opljačkani, prevareni, podmetnute su im zelenaške banke i isto takve
kamate, sustigli su ih demokratski uterivači pa im otimaju poslednje što imaju
kao u vreme strašnog posleratnog otkupa žitarica kad su padale glave i kad su
zatvori bili puni poštenog ali nemoćnog sveta.
Danas, u sred pitome Vojvodine, banka "na
doboš" prodaje celu njivu u Srbobranu za 348 evra, ali neće niko da je
kupi, jer znaju da je sirotanu kome su zelenaške kamate skinule kožu sa leđa,
ta njiva je jedino što ima. Prazni su i stanovi po gradovima u koje neće niko
da se useli jer je "oteto-prokleto".
Strane banke u Srbiji su na ovaj način za manje od deset
godina postale vlasnik čitavih šuma, njiva, seoskih imanja, poljoprivredne
mehanizacije, malih i srednjih preduzeća koje je država svojom divljačkom
birokratijom dovela do bankrota...
Imovina kojom ovi mračni poverioci raspolažu meri se
milijardama. Zato su im sedišta velelepna, zato su sebi pokupovali najlepše
delove gradskih centara u svim gradovima u Srbiji, zato im tako dobro ide, kao
ni u jednoj drugoj istočnoevropskoj zemlji. Ali, u Srbiju, baš zato, zbog ovog
sramotnog zagrljaja demokrata i zelenaša, neće zadugo doći nijedna istinski
velika banka sa reputacijom. "Dojče banka", na primer, ili neke od
vodećih ruskih i američkih banaka, izgovaraju se "malim tržištem" i
nedostatkom velikih investicija. Tačno je da toga nema. Ali je tačno da te institucije
sa reputacijom ne žele da se bave zelenaškim bankarstvom.
Ali, u Srbiji drugog posla za bankare i nema! Otimanje
od sirotinje, to je za njih i dalje
zlatni rudnik. Izopštena, lopovska klasa, koju je činila
dosadašnja politička oligarhija i mreža
informaciono-tehnološki dobro opremljenih krvopija, čine ovu zemlju jednim
anemičnom bogaljem, zavisnikom koji je "navučen" na "kreditnu
crtu". Dokle tako?