Prevara

Šta Srbi (ne)znaju o izbornoj pljački decenije, najvećoj od oktobra 2000. godine 

 

Operacija na biračkom telu

 

Svako ko je naivno pomislio da su epohalne izborne prevare koje je sprovodila mašinerija Miloševićevog režima iz devedesetih otišle na đubrište istorije, grdno se prevario! Prevare birača u Srbiji, pljačke njihovih glasova, i druge forme otimanja njihovih zakonskih prava, tek su danas dobile svoj monstruozni oblik, jednu laboratorijsku finoću, pa čak i naučni nivo!  Kakve su "moderne" metode masovne prevare građana, ko i kako učestvuje u njima, na šta je uoči izbora upućivalo istraživanje nekih nezavisnih intelektualaca, kako je heroina neostvarene demokratije, Vesna Pešić, dva dana uoči izbora predvidela veliku pljačku glasova, šta rade "operativcu" demokratske prevare na dan izbora...

 

Nikola Vlahović

 

U vreme izborne krađe, sada već davne 1996. godine, tadašnji ministar pravde Srbije, Dragoljub Janković, lagao je neubedljivo zgranutog evropskog posmatrača tadašnjeg glasačkog cirkusa: "...Kod nas se izborni proces odvija u normalnoj i zakonskoj proceduri !" Ali, vremena su se promenila. Pre šesnaest godina Miloševićev ministar pravde, makar je nalazio za potrebno da nešto objašnjava pred međunarodnim posmatračima i srpskom javnošću, a današnjem Ministarstvu pravde, Republičkoj izbornoj komisiji i svim drugim nadležnim institucijama, ne pada na pamet da se izjašnjavaju povodom nesumnjive izborne prevare. Naprotiv, snažno učestvuju u prevari decenije a propagandnim akcijama vrše promociji svoje partije i predsednika partije, koji hoće po treći put da bude predsednik države.

Maj mesec 2012. godine, biće upamćen po vrećama sa glasačkim listićima pronađenim nakon prebrojavanja glasova ali i po tome što je došlo do nezapamćenog nesrazmera u broju nedavno popisanog stanovništva i broja upisanih u biračke spiskove! Reč je o stotinama hiljada ljudi! Poređenje govori za sebe: u oktobru mesecu 2000. godine je zbog 60 000 glasova pokradenih na Kosovu i još dvadesetak hiljada pokradenih glasova u opštinama južne i centralne Srbije, pala desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Danas padaju samo optužbe na račun onih koji imaju sva prava da saznaju istinu. A, od nje se pobeći ne može.

 

Vesna Pešić o planiranoj pljački glasova, dva dana uoči  izbora

 

Samo dva dana pre održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, dakle, 4. maja 2012. godine, od javnosti je hitno sklonjena detaljna analiza mogućih izbornih prevara, koje je napravila Vesna Pešić, osvedočeni prvoborac neostvarene demokratije u Srbiji. U novijoj političkoj istoriji Srbije, Vesna Pešić će ostati upamćena kao ličnost koja je imala svoja uverenja, od kojih nije nikada odustala, čak i kad je učestvovala u raznim "neprincipijelnih" koalicijama. Nedavno je i zauvek napustila srpsku političku scenu istupajući iz Liberalno demokratske partije, njene poslednje političke avanture u kojoj se našla.

U analizi koja do najšire srpske javnosti nikako nije mogla doći zbog apsolutnog medijskog jednoumlja, Vesna Pešić kategorički je utvrdila da su se već unapred, sve kontrolne institucije  priklonile vladajućoj stranci, i da su se tako ponašali RIK, RRA, Agencija za borbu protiv korupcije, ali i pravosuđe...

 

DS mora da iščupa mandate, pa ako treba i podvalama!

 

 

"...Nakupilo se dovoljno indicija da se ozbiljno ispita da li je reč organizovanoj pljački izbora. Ako bi se tako nešto moglo dokazati, tek onda bi protestno glasanje dobilo pravi smisao. Ono ne bi bilo izraz pukog nezadovoljstva strankama i izbornom ponudom, nego početak borbe protiv novog autoritarnog režima u kome su demokratski izbori fingirani. Da li je taj režim nov ili nastavak prošlosti, da li se može menjati bez odbacivanja prošlosti, i da li će uopšte do takvog nečeg ikada doći, ostaje važna tema za buduće rasprave.

Izneću indicije koje sugerišu nepoštene izbore...

Prvo, opravdana sumnja u ispravnost biračkog spiska! Kako je moguće da se taj spisak skoro potpuno izjednačio sa brojem stanovnika u Srbiji? Kako je moguće da je broj birača manji od broja stanovnika za svega nekih sto-dvesta hiljada ljudi, zavisno od toga kako se tumači popis stanovništva, koji i sam izgleda nejasno i misteriozno?

 Kako je moguće da, i pored toga što su mediji mesecima trubili da je Srbija izgubila oko 300.000 stanovnika za deset godina, na ovim izborima ipak imamo više birača nego pre četiri godine - za preko 300.000!?

 

 I pored pokušaja da se to pitanje raščisti i kod eminentnih statističkih stručnjaka, validno objašnjenje nije dobijeno. Ministarstvo u čijoj je nadležnosti birački spisak nije dalo nikakvo objašnjenje otkud toliki birači, mada jeste bilo pomenuto da se spisak proširio za preko 300.000 birača. Zašto i kako - ne zna se.

Drugo, izbori za parlament i predsednika koji će se održati na Kosovu neće biti ispravni. U medijima se moglo pročitati da će Srbi sa Kosova imati pravo da glasaju (ima ih 110.000), ali komisije na izbornim mestima neće imati pravo da prebroje glasove, iako je to zakonom predviđeno! Umesto da se odmah po zatvaranju biračkih mesta glasovi prebroje i članovi komisije potpišu zapisnik, listići će biti pakovani i strogo zapečaćeni poslati u Rašku, gde će glasovi biti brojani, ne zna se tačno pred kojom komisijom. Kaže se da će u Raškoj RIK direktno preuzimati i brojati glasove. Izražena je sumnja da ovakav postupak može dovesti do podvala. Ne stoji argument da nije bezbedno brojati glasove na biračkim mestima, što traje svega 15 minuta, a pri tome jeste bezbedno ceo dan držati normalno otvorena biračka mesta.

Treće, predviđanja o broju mandata za stranke koje su sada na vlasti pokazuju da ih nema dovoljno za formiranje vlade. Prognoza za izbornu listu DS kaže da će ona dobiti oko 71 mandat, SPS oko 35, LDP oko 15 (ako pređe cenzus), Mađari imaju tri mandata, a to sve zajedno nije dovoljno...DS mora da iščupa mandate, pa ako treba i podvalama!

 Tako se dogodila krimi priča sa NOPO (strančica po imenu "Nijedan od ponuđenih odgovora". Uz pomoć Kabineta, savetnika i DB, napravljen je plan kako da se preko NOPO ("Nijedan od ponuđenih odgovora"), ubiju dve muve jednim udarcem!

 Da se na nelegalan način, preko lažne Vlaške stranke, čiju izbornu listu je RIK nelegalno prihvatio (što je pokazala Vesna Rakić Vodinelić), i pri tome podsetila da je predsednik RIK-a iz DS-a i da je njen donator(Predrag Grgić, prim. red.), dobiju bar dva mandata, a svaki je od životne važnosti. I druga muva nije manje važna: potkopati bele glasove konfuzijom oko naziva NOPO koji liči na beli glas, te da se ne mali broj naivčina nasanka...Kakva je to vlast koja se bavi ovakvim sitničavim, bednim i infantilnim podvalama, i kog kalibra ljudi stoje iza toga? Više je nego jasno da takvima ni u ludilu ne treba davati glasove.

Četvrto, prema mojim saznanjima, posmatrači na izborima su tokom instruktaže dobili razna sumnjiva naređenja o svom ponašanju na izbornim mestima. Posmatračima je, između brojnih opasnih stvari, rečeno da će se postupak zgužvanog ili precrtanog listića kažnjavati sa 5 godina zatvora (auh), a da se svaki listić na kome su zaokružena dva imena za predsednika, a među njima je i ime kandidata Tadića, tretira kao validan! Možemo da zamislimo kako će pored ovakvih uputstava izgledati brojanje glasova.

Može se i dalje dokazivati da u Srbiji više nema fer i poštenih izbora, mada se meni čini da se to vidi i golim okom. Podsećamo da je kampanja tekla potpuno nefer, zbog totalne kontrole i navijaštva svih medija. A suprotno je osnovni uslov normalnih izbora. Sve kontrolne institucije su se priklonile vladajućima (Tadiću i DS i njihovim partnerima), a tako su se ponašali RIK, RRA, Agencija za borbu protiv korupcije, ali i sud koji je očigledno sedeo na dve stolice. Poništio je odluku RIK-a da se NOPO nađe na izbornom listiću, ali nije dao uputstvo kako da se RIK ponaša i koje radnje da preduzme.

A kako smo stigli dotle da se jedina tekovina 5. oktobra - pošteni i slobodni izbori - ovako izliže, ishlapi i nestane? Demokratija kao izborni proces i način odlučivanja ne može se održati ako se određenim tempom ne stvaraju institucije koje će konsolidovati i učvrstiti univerzalna pravila i vladavinu prava. Podsećam na Đinđićeve reči da demokratija nije nikakva tehnika, niti dobra volja vlasti da ne podvaljuje. Demokratija je slika sveta u kojoj je sve neizvesno, pa je i samo postojanje tog sveta samo jedna hipoteza...".

 

Bolest nije od juče...

Nije Demokratska stranka sa svojim koalicionim strančicama od juče u ovom poslu. Taj zanat je naučen još u vreme apsolutističke vladavine Socijalističke partije Srbije tokom devedesetih godina. I tada je DS imao udela u vlasti, a svako ko je u njoj tada učestvovao, morao je da zna sve o načinima izborne krađe.

Kasnije, tokom prve decenije svoje vladavine, DS je primenio tu "nauku", ali punom snagom tek nakon smrti Zorana Đinđića, koji nije dozvolio izborne manipulacije čak ni kad je na izborima za predsednika svoje stranke skoro pola DS glasalo protiv njega, odnosno, za njegovog protivkandidata Slobodana Vuksanovića. Najveći deo njegovih tadašnjih protivnika jedva je dočekao dolazak Borisa Tadića, koji je i otvorio punu sezonu medijske diktature, masovnih obmana i, shodno tome, velikih izbornih krađa...

Tako je, u sred prethodne predizborne kampanje 2008. godine, dnevna štampa u Srbiji bila svakodnevno prepuna pritužbi građana kako se sprema velika krađa glasova od strane takozvane demokratske koalicije. Između ostalog, činjenice su govorile da veliki broj glasova građana Sandžaka, koji žive u BiH, dolazi da proveri da li su upisani u biračke spiskove, iako nemaju prebivalište u Srbiji, kako bi učestvovali na izborima! I tada, kao i sada, 2012. godine, pojavili su se fantomski glasači ali i glasovi Albanaca iz Preševa i Bujanovca koji, kako se kasnije ispostavilo, uopšte nisu ni glasali, unapred su kupovani ili iznuđivani glasovi u studentskim domovima i zatvorima, dobar deo novca za kampanju bio je nepoznatog porekla, zloupotrebljavani su glasovi Roma, kojih u Srbiji ima neutvrđen broj, pa je i mogućnost manipulacije njima bila neograničena. Te, 2008. godine, nije bilo jedinstvenog biračkog spiska, niti nadzornog odbora, što je nedvosmisleno govorilo o nepoštovanje izbornog zakona.

 

Zašto nije moglo da glasa dva miliona Srba iz dijaspore ?

 

Sve to, ali i mnogo više od toga, ponovljeno je, na ovaj ili onaj način, i 5. maja 2012. godine, samo što je opstrukcija biračkog tela u dijaspori bila znatno pojačana. Istovremeno, u Srbiji je krenuo jedan nezapamćeni pritisak na zaposlene u državnoj upravi da glasaju "ako misle da sačuvaju radna mesta", a u posao "namicanja glasova" uključile su se i sve "suptilne službe" koje su ionako u rukama jedne partije...

  Tako se desilo da birački spiskovi u Americi, na primer, budu "šetani" od Čikaga do Vašingtona, i od Vašingtona do Čikaga, što je dovelo do toga da najveći deo američkih Srba uopšte nije mogao da glasa! O tome je nekoliko uglednih američkih Srba detaljno pisalo na adrese najviših instanci svoje paralelne domovine SAD, o tome su obavešteni svi bitni američki kongresmeni i sam Kongres...

Ali, to nije sprečilo vlastodršce u Srbiji da haraju nemilice po izbornoj volji građana u dijaspori... Pismena obaveštenja o roku za prijavu glasača, diplomatsko konzularna predstavništva (DKP) Srbije, dala su samo jedan dan pre isteka toga roka! Tri puta je od strane DKP traženo da se Srbi u dijaspori prijavljuju za birački spisak, iako su to prethodno u dva navrata već uradili! Srbe u Kaliforniji niko nije obavestio da li će i gde biti otvoreno biračko mesto. Tako je, konačno broj biračkih mesta u dijaspori bio na najgrublji način prepolovljen. U zemljama Evropske unije dešavalo se nešto slično, u zavisnosti od toga koliko su službenici DKP bili "ažurni" na zadatku administrativnog ubijanja glasačkih prava. Tako je, na primer, državljanin Srbije koji živi na Kipru i ima sva zakonska prava "da bira i bude biran", dobio najbrutalnije poruku od ambasade Srbije u ovoj zemlji: "...Obaveštavamo vas da niste upisani u birački spisak u ovoj ambasadi i da 5. maja nećete moći da glasate!". Naravno, i on, kao i desetine i stotine hiljada Srba u dijaspori, prevareni su uoči glasanja 5. maja 2012. godine, jer je celokupni arsenal birokratskih opstrukcija upotrebljen kako bi mogućnost glasanja protiv lažnih demokrata bila u samom pokušaju uskraćena. Takođe, treba znati i to da su svi  ambasadori i svi konzuli, sa kompletnim diplomatskim misijama širom sveta, imali obavezu da glasaju za politički opstanak svoga ministra, njegovog neprikosnovenog šefa i njihove partije. Broj tih ljudi možda nije ni veliki ni značajan, ali je slika jedne neviđene histerije koja je pomračila i ono malo lažne predstave o jednom demokratskom procesu...

Kako su se slutnje obistinile

 

     Izbori u Srbiji su očigledno bili nepošteni kako u pogledu uslova - mediji, sud, tužilaštvo i sva kontrolna tela su pod totalnom kontrolom vlasti - tako i u pogledu samog izbornog procesa: od dramatično netačnog biračkog spiska, nelegalnog prihvatanja izborne liste (slučaj NOPO), sumnjivih džakova sa biračkim listićima na mestima gde ne bi smeli da budu, kupovine glasova (na sve strane, i posebno, slučaj, Vojvođanskih Mađara u Subotici, Kanjiži i drugde, kao i stranke Roma u Novom Sadu) do intervencija u dobijene glasove, o kojima svedoče žalbe gotovo svih stranaka, izuzev DS. U izbornoj propagandi išlo je dotle da je Jelena Trivan, žena prvog privatnog policajca u Srbiji, optužila konkurenciju da priprema rat i destabilizaciju zemlje! Te iste glupe reči Boris Tadić koristi u finišu svoje kampanje! Glavnu ulogu u ovim izborima imale su službe bezbednosti. Baš zato izbori nisu čista laž, nego strateški dozirana prevara, fino štimovanje rezultata i proračunato zastrašivanje stanovništva. Ono što ih je odalo je ta preciznost "ručnog rada" na jednoj strani, i klasično ošljarenje i arogancija pobesnele vlasti, na drugoj...

 

Mala prevara dokaz masovne pljačke

 

Jedno istraživanje profesorke Vesne Rakić-Vodinelić, pokazalo je da je izborna lista koju je podnela stranka NOPO (minorna strančica pod nazivom "Nijedan od ponuđenih odgovora") protivzakonito prihvaćena od strane Republičke izborne komisije (RIK), i pored odluke Upravnog suda da ta lista mora biti odbijena jer ne ispunjava uslove za izlazak na izbore - nema 10.000 validnih potpisa. Ovaj nezakoniti posao koji je Vesna Rakić Vodinelić opisala, navodi na zaključak da beli listići, odnosno protestno glasanje, tek sada dobijaju pravi smisao i razloge...

Do sada su beli glasovi objašnjavani lošom ponudom te nepoverenjem prema bilo kojoj stranci, jer su sve zaboravile na javni interes, bacile se u korupciju, udružile sa tajkunima, uništile institucije, pa zašto bi se za takve stranke glasalo i tako im se davao legitimitet ? Da je to opšte poznata činjenica, potvrđuju podaci istraživanja koje je objavljeno u dnevnom listu Danas, od 2. maja 2012. godine, u kome se navodi da su osam najrelevantnijih stranaka građani ocenili prosečnom ocenom 2,2, a ocene su bile od 1 do 5. DS i SNS, kao najveće stranke, dobile su ocenu 2,4. Dakle, argumente za beli glas je prepoznala većina građana...

Međutim, posle istraživanja o NOPO i drugih činjenica, pokazalo se da je stvar mnogo ozbiljnija od toga što se građanima ne dopada ponuda stranaka na izborima i što u njih nemaju poverenja, jer postoje indicije da se ovde radi o neregularnim izborima, što daleko nadilazi pitanje loše izborne ponude te da li će zbog nje neko ostati kod kuće ili protestovati belim glasom.

 

Recept za siguran uspeh demokratske prevare (jedna od metoda)

 

Dosadašnja praksa izbornih prevara Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, pokazala je da postoji nekoliko proverenih metoda kojom dolaze do uspešno lažiranih izbornih rezultata. Iskustva kojima jedan bivši stranački "agitator" DS raspolaže, jasno govore da je u pitanju čitava "pešadija" kojom komanduju mali kaplari na terenu...

Tako je, na primer, na minimalno 300 (kontrolisanih) glasača, potrebno imati jednog terenskog operativca, koji će lično biti u kontaktu sa svakim biračem pojedinačno. Težak ali vrlo isplativ posao, pokazalo se u praksi...

Naime, stranački "operativac" dobija jasne instrukcije šta će da radi kada za to dođe trenutak. Unapred dobija novčani iznos od ...000 evra, za potrebne troškove, a od njihovih ličnih sposobnosti ubeđivanja ili ucenjivanja zavisi koliko će njima lično ostati od tog iznosa.

Čeka se dolazak glasačkog materijala u Republičku izbornu komisiju. Gospodari demokratske prevare odlučuju u kojoj štampariji će iz državne kase otići nekoliko miliona evra za štampanje biračkih listića.

Istovremeno, sa dostavom glasačkog materijala, kod iste štamparije, organizator prevare naručuju još jedan manji kontigent istih glasačkih listića za svoju marionetu na terenu. Taj broj se precizno utvrđuje na osnovu projektovanog procenta glasova koje treba da dobije "voljeni vođa" ili njegova stranka, kako bi bila ostvarena apsolutna ili relativna većinu, zavisno od planirane strategije. Broj takvih listića kreće se oko 30 odsto od broja zvanično štampanih. Nekada i više.

Tada se ta dodatna količina listića tajno transportuje do neke zabačene lokacije, daleko od centrale stranke koja komanduje i državom i izborima. Iz "bunkera" kreće i operacija...

 

Rad "operativaca" na dan izbora

 

Rad "demokratskih operativaca" - aktivista na terenu počinje najranije sedam dana pred izbore i to je ključni period. U praksi je bolje da takva akcija počne što kasnije! Više je razloga zbog kojih je poželjno da se to radi što bliže danu izbora...

 Stranački "operativac" dolazi pojedinačno do svakoga od svoje ciljne grupe glasača i daje mu gotov, "zaokruženi" originalni listić. Da bi bio siguran da će taj listić završiti u glasačkoj kutiji, operativac obavezuje svoju žrtvu tako što od nje zahteva da mu odmah nakon glasanja dostavi prazan glasački listić koji dobije na glasačkom mestu. Uzgred, služi se raznim metodama ubeđivanja, ucenjuje, preti ili potplaćuje iz odgovarajućeg fonda i na taj način zatvara usta svima koji zagrizu taj mamac.

Glasač izlazi na izbore, dobija prazan glasački listić, odlazi u ograđen prostor ili kabinu, stavlja u džep prazan glasački listić, vadi zaokruženi, izlazi i ubacuje ga u kutiju, pored koje sedi jedan član komisije i prati da sve bude regularno i da se ne desi duplo ubacivanje. Glasač izlazi sa biračkog mesta i žuri ka svome aktivisti, da mu preda prazan listić i skine "breme odgovornosti" sa sebe, a možda dobije i koju paricu i doživotno ćuti o svemu, jer dokaza nema, a i da ga ima, saučesnik je u kriminalnoj radnji! Tehnologija podrazumeva da će strah od ucene učiniti svoje u slučaju da stvari krenu nepovoljnim tokom...

 

Hvala Borise, bio si nam zlata vredan !

 

U sred predsedničkih izbora ove godine, došao je u iznenadnu posetu beogradu norveški premijer Jens Stoltenberg. Ubrzo je postalo jasno da je u pitanju "stara veza" Borisa Tadića sa norveškom kompanijom Telenor, koja je nastala u vreme dok je Tadić bio ministar telekomunikacija (njegovim odlaskom sa tog mesta, ugašeno je i to ministarstvo!).

Nije Stoltenberg došao da se nadgleda Dunava i save, nego da podrži predsedničku kandidaturu Borisa Tadića koji je, očito, mnogo učinio za najveću norvešku kompaniju u Srbiji (a i ona za njega, nema sumnje u to...).

Sastanak sa Tadićem bio je upriličen u restoranu Kalemegdanska terasa, pa je Stoltenberg, ponešen domaćom atmosferom i pogledom na vojvođansku ravnicu sa Kalemegdana, "otvorio dušu" i priznao da je za njega Tadić bio "...izvanredan lider u svojoj zemlji i odličan predstavnik svoje zemlje na međunarodnoj sceni...". Bilo je to dovoljno da udvoričke novine i televizije odmah prenesu ovu nedvosmislenu podršku predsedničkom  kandidatu na koga on sa razlogom računa. Malo potom, pokušao je da popravi stvar pa je promenio rečenicu rekavši kako će Norveška podržati novog predsednika Srbije, bez obzira ko će od dvojice kandidata biti pobednik.

No, istina je malo drukčija...Norveški Telenor uvek je nekako nezaobilazna kompanija u predizbornim kampanjama Demokratske stranke, a više njenih funkcionera ima i norveški pasoš (kao i funkcioneri nekih bivših i sadašnjih koalicionih partnera DS).

Konačno, ako ništa drugo, Jens Stoltenberg je došao u Srbiju da makar malo pomogne Tadićevu predizbornu kampanju, u ime neverovatnog profita koje je ova norveška kompanija stekla do sada u Srbiji, a koji je omogućila upravo DS na čelu sa Tadićem. Konačno, Stoltenbergov ručak u restoranu "Kalemegdanska terasa" u društvu Borisa Tadića, bio je mizeran pokušaj da se odgovori na podršku koju je bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani dao Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci.

 

 

Tomislav Nikolić o pola miliona neznanih birača

 

"...Rezultati popisa su strašni, odnos popisanog stanovništva i nas koji imamo pravo glasa, koji smo stariji od 18 godina, ispada da samo sto i nešto hiljada u Srbiji ima dece koja nemaju pravo glasa. Nije toliki nesklad jer bi Srbija umrla za 10 godina, ali to je taj rezervoar, taj bunar iz koga se kradu glasovi. Znači, dopiše se 500.000 nepostojećih i mrtvih i njih zaokružuju na biračkom mestu..."

 

 

Treći put ni Bog ne pomaže

 

Tri puta je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević bio predsednik države (dva puta je biran za predsednika Srbije i jedanput za predsednika SRJ). Taj treći mandat mu je došao glave. Istorija se ponavlja: Borisu Tadiću se dopalo (po cenu izborne krađe) da srlja u treći predsednički mandat zbog koga je i Ustav Srbije menjan (jer je unapred planirao da ostane na tom mestu), ali se to nikako ne dopada najuticajnijem krilu američke administracije, onom koje predvodi Hilari Klinton, jer SAD ne žele novog Miloševića na Balkanu, koji je dovoljan sebi i svojoj partiji i čija je spoljna politika stalno u sukobu sa interesima ove velike sile.