Feljton
Sluèaj
Pukaniæ: Ubistvo sa potpisom države (15)
Okidaè za operaciju Ipsilon
Koje
su najmraènije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je
likvidirao Ivu Pukaniæa, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze
njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Ðinðiæa? Kako je kriminalni klan
Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja èiji se odgovori
nalaze u knjizi "Sluèaj Pukaniæa - Ubojstvo sa potpisom države"
autora Domagoja Margetiæa, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi
ih Tabloid
Domagoj
Margetiæ
Naime, iako je mesecima bio obavešten o akciji Ipsilon,
niti Sanader, ali ni drugi uèesnici u akciji nisu Karamarka izvestili o
stvarnom opsegu akcije, pa tako ministar policije nije bio upoznat niti s
informacijom da je u akciji jedan od glavnih osumnjièenih
saradnik klana Osmani, Dražen Golemoviæ.
Meðutim, upravo je Golemoviæ
bio meta akcije.
"Od Sanadera su u Bruxellesu
zahtevali da se Zagreb ogradi od aktivnosti klana Osmani u Hrvatskoj, te su tražili
energièniju
akciju protiv organizacijske mreže koja preko Hrvatske za Osmanijeve
obavlja operacije pranja novca, kao i druge kriminalne aktivnosti.
Golemoviæ je bio na samom vrhu tog popisa, i
to nakon što
je nemaèko
pravosuðe
protiv braæe Osmani vodilo opsežnu
kriminalistièku istragu zbog organizovanog kriminala i pranja novca,
kojom je utvrðeno kako Osmanijevi novac steèen
kriminalnim aktivnostima peru preko finansijskih i poslovnih operacija u
Hrvatskoj.
Dražen Golemoviæ i èelni
ljudi kriminalne porodice Idrizi obavljaju te poslove pranja novca za
Osmanijeve u Hrvatskoj", navodi moj sagovornik iz SOA.
Golemoviæa se smatralo nekom vrstom
Osmanijevog blagajnika u Hrvatskoj. To su ujedno bili razlozi zbog kojih je
protiv Golemoviæeve mreže pokrenuta istraga, a nakon èega
je na insistiranje iz Evropske unije došlo do operativne akcije Ipsilon.
Ko to tamo peva?
Karamarko u ovom sluèaju nije
mogao zaštititi
jednog od kljuènih Osmanijevih ljudi, i to je bio glavni "okidaè"
za njegov prvi ozbiljniji sukob sa bivšim premijerom Ivom Sanaderom.
Meðutim, tek je èinjenica
da je jedan od telohranitelja u kojeg je Sanader imao posebno poverenje, Ante
Braliæ,
povezan sa Golemoviæevom mrežom, razotkrila stvarne razmere
afere Ipsilon, odnosno detalje o povezanosti vrha vlasti u Hrvatskoj s
kriminalnim klanom Osmani.
Upravo je Braliæ bio kljuèni èovek
za prenošenje
poruka izmeðu hrvatskog premijera Sanadera i pripadnika klana
Osmani, Golemoviæa, a u vezi sa aktivnostima vezanim za krijumèarenje
cigareta preko TDR-a i Adris grupe.
Ta sprega Sanader-Braliæ-Golemoviæ-Osmani
ujedno objašnjava i kako je bilo moguæe da se u
poslednjih nekoliko godina na crnom tržištu poveæa
broj krijumèarenih cigareta u kutijama oznaèenim
originalnim poreznim markicama Ministarstva finansija Republike Hrvatske, te
zbog èega
je Sanader na potpuno netransparentan naèin
pogodovao Adris grupi, TDR-u i duvanskoj mafiji osnivanjem
specijalnog carinskog odeljenja u Kanfanaru, èiji je
jedini zadatak prikrivanje aktivnosti oko krijumèarenja
cigareta preko Hrvatske.
Povezanost Ante Braliæa sa Draženom
Golemoviæem
jasno razotkriva liniju komunikacije bivšeg HDZ-ovog
premijera Ive Sanadera sa organizacijskom infrastrukturom duvanske mafije na
Balkanu, odnosno njenom novom hijerarhijskom arhitekturom uspostavljenom preuzimanjem
duvanskog biznisa od strane kriminalnog klana Osmani.
Dokazati korupcijsku spregu organizovanog kriminala i
izvršne
vlasti na ovom nivou uvek je vrlo teško upravo iz razloga što
se na tom nivou komunikacija izmeðu, s jedne strane, voða kriminalnih
organizacija i s druge strane visokih državnih
funkcionera odvija preko kurira, odnosno "oficira za
vezu", preko kojih se izmenjuju poruke i obavljaju dogovori.
Zato je i nemoguæe utvrditi
neke veze pripadnika kriminalnog podzemlja i predstavnika vlasti, dok se kao u
sluèaju
Ipsilon sluèajno ne otkriju takve veze, kao što je u
ovom sluèaju
veza Sanader-Braliæ-Golemoviæ. Tek tada moguæe
je jasnije sagledati komunikaciju hijerarhije kriminalnog podzemlja sa
hijerarhijom vlasti.
Mediji su još krajem jula 2009. godine objavili
informaciju kako Uprava za poslove sigurnosti pri MUP-u uporno, od maja, odbija
predati USKOK-u podatke o Anti Braliæu, te na taj naèin
onemoguæava
istragu i podizanje optužnice u akciji Ipsilon protiv
ovog bivšeg
Sanaderovog telohranitelja.
Niko, meðutim, nije otkrio stvarni razlog
zbog kojeg je MUP prikrivao kriminalne aktivnosti Ante Braliæa,
kojem je svojevremeno, kako doznajemo, upravo Tomislav Karamarko odobrio
pozitivnu sigurnosnu procenu, iako se i u tom trenutku znalo za Braliæeve
veze sa pripadnicima kriminalnog podzemlja.
Pravi razlog zbog kojeg je pak Karamarko onemoguæavao
istragu protiv Ante Braliæa krije se u èinjenici
da je Braliæ bio jedan od kurira, osoba za vezu izmeðu
visokih funkcionera vlasti, Dražena Golemoviæa
kao voðe kriminalne organizacije i kriminalne mreže klana
Osmani. Drugim reèima, Braliæ je, baš kao i
Golemoviæ,
odluèio "propevati",
odnosno svedoèiti o vezama politièkog vrha sa
kriminalnim podzemljem, duvanskom mafijom i klanom Osmani, pa je mogao biti izuzetno
nezgodan svedok ne samo za bivšeg premijera Ivu Sanadera nego i za i dalje
aktuelnog ministra policije Tomislava Karamarka.
Zbog te veze, Braliæ-Golemoviæ-Osmani,
Ministarstvo unutrašnji poslova mesecima je onemoguæavalo
istragu protiv Ante Braliæa nedostavljanjem podataka USKOK-u,
a u cilju spreèavanja podizanja optužnice protiv
Ante Braliæa u sluèaju Ipsilon.
Šver cigara - državni biznis
S druge pak strane, duvanski biznis, odnosno meðunarodno
krijumèarenje
cigareta i duvanskih proizvoda u Hrvatskoj je još od poèetka
1990-ih godina, u stvari - državni biznis, koji uživa
najviše
politièko
pokroviteljstvo.
S pokrivanjem duvanskog biznisa u 90-im godinama zapoèeo
je ratni premijer Franjo Greguriæ, upravo onaj èovjek
èiji
je kriminalni klan nasledio Tomislav Karamarko, i èovek koji
je "izmislio"
Tomislava Karamarka, uveo ga u vlast, obaveštajne službe
i kriminalno podzemlje.
Uprkos èinjenici kako je Sigurnosno-obaveštajna
agencija (SOA) protiv Vlade Brkiæa i njegovih saradnika vodila
istragu zbog sumnje na organizovano krijumèarenje
duvanskih proizvoda u dogovoru sa èelnim ljudima Adris grupe, a
kasnije i istragu o povezanosti Vlade Brkiæa sa
ubistvom Ive Pukaniæa, dosje Brkiæ zakljuèen u SOA
krajem 2008. godine nestao je, a istraga protiv Brkiæa obustavljena
po nalogu Milijana Brkiæa, kako to tvrdi
visokopozicionirani pripadnik SOA-e.
"Istragom o Brkiæevoj ulozi
u meðunarodnom
krijumèarenju
cigareta, odnosno o njegovoj ulozi u tzv. balkanskoj duvanskoj mafiji, istraživali
smo i podatke o finansijskim prihodima koje su svi uèesnici u ovoj krijumèarskoj
mreži
ostvarili u vremenu od 1991. do 2001. godine, te o šteti koju
su ovim nezakonitim poslovima poèinili u odnosu na prihode Državnog
proraèuna,
utajom svih poreskih davanja koja bi bila uplaæena u proraèunska
sredstva kako bi se radilo o zakonitom poslovanju.
Tako smo, prema podacima iz kaznene prijave koju smo
primili od radnika Tvornice duhana Zagreb (TDZ), ali i podacima do kojih
smo došli u Tvornici duhana Rovinj, utvrdili kako se godišnje u proseku
radilo o utajama poreza u visini od 2,5 milijarde kuna, što
onda u desetogodišnjem razdoblju koje smo istraživali
iznosi preko 25 milijardi kuna samo po osnovi utaje poreskih davanja koja je
trebalo da budu uplaæena
u korist Državnog proraèuna", navodi pripadnik SOA
koji je uèestvovao u istrazi protiv Vlade Brkiæa.
"Jednako tako nedvosmisleno smo
otkrili kako je upravo pod okriljem Brkiæa i
njegovih partnera u Adris grupi uspostavljena i krijumèarska
mreža u
Makedoniji, koja je takoðe koordinirana iz Hrvatske, taènije
iz Istre, iz Bala, gde su poslove krijumèarenja
duvanskih proizvoda preko Makedonije koordinisali bliski prijatelji nekadašnjeg
makedonskog ministra Ljubena Boškovskog, Matjaž Božiè i
Davor Lucu, koji su po punomoæi odreðenih politièkih
moænika
iz Makedonije preuzeli koordinaciju šverca duvanskih proizvoda preko
Makedonije", tvrdi moj izvor.
"Smatrali smo kako naša
operativna sazanja sa svim izveštajima i službenim
zabeleškama
treba proslediti Državnom tužilaštvu i Poreskoj upravi, ali naši
nadreðeni
u SOA, pre svega Milan Vukušiæ, Milijan
Brkiæ,
ali i lièno bivši direktor Tomislav Karamarko, smatrali su kako po tome
ne treba dalje raditi, pa je cela istraga obustavljena i dosje zakljuèen
i predan direktoru SOA", navodi moj sagovornik iz SOA.
Oèito je kako su obustavom istrage o
kriminalnim vezama Vlade Brkiæa sa Adris grupom i èelnim
ljudima TDR-a i TDZ-a, te skrivanjem dosijea sa podacima o Brkiæevom
duvanskom krijumèarskom lancu na Balkanu, èelni ljudi
Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) direktno su uèestvovali u
prikrivanju organizovanog kriminala, te su omoguæili dalje
nesmetano odvijanje poslova tzv. balkanske duvanske mafije.
Šuplja
carina
Dosije Brkiæ, prema
onom što
tvrdi operativac SOA koji je uèestvovao u ovoj istrazi, skriva podatke o
kriminalnoj sprezi duvanske mafije i pripadnika politièke i
poslovne elite u Hrvatskoj, ali i detaljne podatke o mreži
duvanske mafije na Balkanu, èije je voðstvo odnedavno preuzelo
kriminalni klan Osmani, èiji èelni ljudi
u Hrvatskoj uživaju zaštitu politièke elite,
ali i obaveštajnih službi i sigurnosnog sistema, preko
svojih veza sa èelnim ljudima SOA i ministrom unutrašnjih poslova
Tomislavom Karamarkom.
"Tokom operativne obrade koju smo
provodili saznali smo i kako je Alma Draganiæ-Brkiæ
odavala informacije o poslovima Vlade Brkiæa Ivi
Pukaniæu,
te mu je pribavila i neke dokumente o Brkiæevim
poslovima u švercu cigaretama, ali i razlièite druge
podatke o vezi Vlade Brkiæa sa Adris grupom i
balkanskom duvanskom mafijom.
Pukaniæ te podatke nikada do smrti nije
objavio, pa se postavlja pitanje je li policija takve neke beleške
pronašla
u Pukaniæevom
sefu prilikom izuzimanja stvari i dokumenata iz sefa u njegovom uredu u zgradi Nacionala
i privatnog sefa u njegovom stanu.
O tome mi kao pripadnici SOA koji smo vodili istragu
protiv Brkiæa i o njegovoj moguæoj
povezanosti s ubistvom Pukaniæa, nikada nismo dobili nikakve
izveštaje", tvrdi moj sagovornik iz SOA.
Iz predstavke koju je tadašnjem
ministru pravosuða Republike Hrvatske Ivanu Šimonoviæu
uputio Nezavisni sindikat carinika Hrvatske, još 28.
januara 2009. godine, a o kojoj se ministar nikada nije izjasnio, posebno su
zanimljivi podaci koji jasno upuæuju na uèestvovanje Carinske uprave
u organizovanom kriminalu krijumèarenja cigareta i duvanskih
proizvoda, i to na naèin da je Carinska uprava osnovala
fiktivni, zapravo nepostojeæi, carinski odeljak u Kanfanaru,
koji tobože
obavlja kontrolu distribucije cigareta, dok u stvarnosti, buduæi da se radi o
nepostojeæem
odeljku, koji fiktivno beleži dobre rezultate rada, takav
carinski odeljak u Kanfanaru može služiti samo
prikrivanju i pokrivanju organizovanog krijumèarenja
cigareta, preko TDR-a i Adris grupe.
"S druge strane u direktnom susretu sa
progonskim kaznenim telima, hteli smo pokazati kako napreduju službenici
koji pišu
lažne èlanke
o citiram; izvrsnoj kontroli u Tvornici duhana Rovinj", a gde prema
izjavi svedoka, voditelja nepostojeæeg carinskog odeljka i Kanfanar, u
postupku pred disciplinskim veæem Carinarnice Pula, ne postoji
fizièki
odeljak, a niti je isti upoznat sa radom tog nepostojeæeg odeljka,
a isti prima platu voditelja od 2006. godine kad je rešenjem
rasporeðen,
a isti je blizak zameniku Carinarnice Pula", navodi Željko
Popoviæ u
predstavci Nezavisnog sindikata carinika Hrvatske ministru pravosuða
Ivanu Šimonoviæu.
U nastavku predstavke, sindikalni predstavnici
carinika posebno su upozorili tadašnjeg ministra Šimonoviæa
na moguæu
korumpiranost i sukob interesa kod carinika, koji je mimo zakonske procedure
primljen u službu i postavljen na radno mesto nadzora distribucije
cigareta, a koji je istovremeno u carini zadužen za
nadzor distribucije cigareta (dakle, trebalo bi da radi i na suzbijanju šverca
cigaretama), te je u isto vrijeme i HDZ-ov naèelnik opštine
Žminj,
taènije
opštine
na èijem
podruèju
je Tvornica duhana Rovinj izgradila svoj novi proizvodni pogon.
Ujedno postoji dokaz da su konkursi za prijem novih
službenika
objavljeni mnogo kasnije, a postupak prijema pred subjektivnom i rodbinski
povezanom komisijom za prijem, proveden u 2008. godini, gde je izmeðu
ostalog zaposlen naèelnik opštine Žminj, Ratko
Jeromela (HDZ), koji istovremeno obavlja poslove naèelnika opštine
i radi kao carinik III.
Isti je zaposlen na radno mesto kontrole distribucije
cigareta u opštini Žminj, gde se ujedno na podruèju
iste sagradio novi pogon TDR-a, a gde je on naèelnik!
(Dokaz u privitku, èlanci iz
novina o izboru Ratka Jeromele, èlanak iz Carinskog glasnika br. 1.
autora Maura Mihoviloviæa, naèelnika koji
kontroliše posebne poreze za cigarete i TDR, a nalazi se na listi HDZ-a, te
zapisnik sa javne rasprave Veæa za disciplinske postupke
Carinarnice Pula, vlastoruèno potpisana izjava voditelja CO I
Kanfanar, Denisa Milevoja), stoji u predstavci ministru pravosuða.
U predstavci Nezavisnog sindikata carinika Hrvatske
posebno se naglašava koruptivna sprega tadašnjeg
direktora Carinske uprave i pojedinih dužnosnika sa
sindikatima stvorenim na korupciji, a koji uèestvuju u prikrivanju
organizovanog kriminala i korupcije u carinskoj službi, te su
deo lanca uæutkavanja i šikaniranja onih carinskih službenika
koji otkrivaju organizovanog krijumèarenje cigareta i drugih roba i
kriminal u carinskoj upravi.
"U susretu koji nije ostvaren s
Glavnim DO i direktora USKOK-a, na predloženu temu iz
dopisa Sindikata, tražilo se utvrðivanje
odgovornosti direktora, a i drugih, ujedno i korupcijom stvorenih sindikata,
koji svojim postupcima šikaniraju službenike
koji su zaslužni za otkrivanje šverca i
kriminala, koji se oèituje u rasporedu službenika na
ona niža
radna mesta, gde neæe više biti u moguænosti
ništa
otkriti, a gde su takve postupke podržali politièki podobni
predstavnici sindikata", navodi u svojoj predstavci Šimonoviæu Željko
Popoviæ,
predsednik Nezavisnog sindikata carinika Hrvatske.
Sama èinjenica da Carinska uprava organizovanjem
fiktivnog, nepostojeæeg carinskog odeljka u Kanfanaru, pokušava
lažno
prikazati aktivnosti carinskih službenika na kontroli distribucije
cigareta i suzbijanju organizovanog krijumèarenja
duvanskih proizvoda, jasno upuæuje na povezanost tzv. duvanske
mafije, odnosno organizovanog lanca krijumèarenja
cigareta na Balkanu, sa službenim institucijama Republike
Hrvatske, taènije Carinskom upravom i njenim najvišim
funkcionerima.
Ovakvo delovanje Carinske uprave, svakako otvara
pitanje je li carinska služba ukljuèena u
organizovano krijumèarenje cigareta, èije je
glavno ishodište Tvornica duhana Rovinj i Adris grupa.
Odnosno, ko sve na visokim položajima
u državnoj
administraciji ima svoj interes u organizovanom švercu
cigareta, a takve sumnje posebno potkrepljuje i èinjenica da
su sve do sada zaplenjene švercovane cigarete TDR-a i Adris
grupe imale na kutijama originalne porezne markice Ministarstva finansija
Republike Hrvatske.
Organizovano maskiranje
Æutanje bivšeg ministra Šimonoviæa
na navode iz predstavke Nezavisnog sindikata carinika Hrvatske, samo dodatno
stvara sumnju oko uloge državnih institucija Hrvatske u
organizovanom krijumèarenju cigareta u sprezi sa tzv. balkanskom duvanskom
mafijom, za koju se do sada verovalo kako svoj centar ima u Crnoj Gori, meðutim
svi podaci upuæuju upravo na Hrvatsku kao sedište te
kriminalne organizacije.
"Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o
unutrašnjem ustrojstvu Ministarstva finansija", koju je Sanaderova vlada
donela na sednici od 22. septembra 2005. godine, a potpisao ju je lièno bivši
HDZ-ov premijer Ivo Sanader, izravno povezuje sam vrh hrvatske vlasti sa
nezakonitim operacijama krijumèarenja cigareta i duvanskih
proizvoda na Balkanu.
Taènije, ova uredba, koja je
uspostavila poseban carinski odeljak zadužen za
prikrivanje šverca cigareta, izravno povezuje bivšeg
premijera, njegovu Vladu i duvansku mafiju.
Èinjenica je kako je Sanaderova
vlada osnivanjem fiktivnog, i zapravo nepostojeæeg
carinskog odeljka "Carinski odeljak I Kanfanar (robni)", tobože
zaduženog
za kontrolu distribucije cigareta u TDR-ovoj tvornici cigareta u Kanfanaru,
uspostavio posebnu carinsku instituciju, kojoj je stvarna uloga prikrivanje
krijumèarenja
cigareta proizvedenih u TDR-u i Adris grupi.
S jedne strane, lažno se
prikazuju dobri rezultati kontrole distribucije cigareta, te se osnivanjem
odeljka htelo stvoriti utisak kako se redovno vrši nadzor
nad distribucijom cigareta iz TDR-a i Adris grupe, dok u stvari
postojanje ovog fiktivnog carinskog odeljka onemoguæava stvarnu
carinsku kontrolu nad poslovanjem TDR-a i Adris grupe, i onemoguæava
drugim carinskim službama, ispostavama i odeljcima kontrolu distribucije
cigareta iz tvornice u Kanfanaru.
Drugim reèima, postojanje ovog carinskog
odeljka ima jednu jedinu svrhu: organizovano prikrivanje krijumèarenja
cigareta i duvanskih proizvoda, te pokrivanje šverca
cigareta, službenim pozitivnim izveštajima Carinske uprave.
Zanimljivo je i da je Sanaderova vlada u istoj godini
nekoliko puta menjala Uredbu o unutrašnjem ustrojstvu Ministarstva finansija, i
to upravo kako bi osnovali kanfanarski carinski odeljak za kontrolu
distribucije cigareta, iako organizacijski to i nije bilo potrebno, obzirom da
su nadležne
carinske službe i po dotadašnjem ustrojstvu nadzirale
distribuciju cigareta iz TDR-a i Adris grupe.
Meðutim, oèito je kako
se ništa
nije htelo prepustiti sluèaju, posebno obzirom na èinjenicu
da su odreðeni carinski službenici
prije osnivanja kanfanarskog odeljka, prijavljivali organizovani šverc
cigareta i pokušali provesti carinski nadzor nad distribucijom TDR-ovih
cigareta, što je oèito ugrožavalo taj
kriminalni biznis.
Stoga je izmenom Uredbe i osnivanjem "Carinskog
odeljka I Kanfanar" zapravo osiguran takav nadzor distribucije cigareta
koji pogoduje krijumèarenju duvanskih proizvoda iz TDR-a i Adris
grupe.
"U Uredbi o unutrašnjem ustrojstvu
Ministarstva finansija (Narodne novine, broj 43/2005) u èlanku
74. stavku 2. pod A) iza taèke 7. dodaje se taèka
7.1. koja glasi: "7.1. Carinski odeljak I Kanfanar (robni)." (Èlanak
1. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o unutarnjem ustrojstvu Ministarstva
finansija)
U tablici u kojoj je odreðen okvirni
broj državnih
službenika
i nameštenika,
a koja se ne objavljuje u Narodnim novinama, menja se broj državnih
službenika
i nameštenika
potrebnih za obavljanje poslova iz delokruga Ministarstva finansija. Novi broj
državnih
službenika
i nameštenika
daje se u tablici iz stavka 1. ovoga èlanka. (Èlanak 2.
Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o unutrašnjem ustrojstvu Ministarstva
finansija)
Ministar finansija, uz prethodnu saglasnost Središnjega
državnog
ureda za upravu, uskladiæe Pravilnik o unutrašnjem redu
Ministarstva finansija s odredbama ove Uredbe, u roku 30 dana od dana njenog
stupanja na snagu. (Èlanak 3. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o unutrašnjem
ustrojstvu Ministarstva finansija)", stoji u Vladinoj Uredbi, pod brojem
5030120-05-3, od 22. septembra 2005. godine, koju je potpisao bivši
HDZ-ov premijer Ivo Sanader.
Nastaviæe se