Natrag
Preko pune linije
Odlalazeći diktator samo je još pod zaštitom Velike propagande laži
Vučićevi mediji iz septičke jame
Poslednja linija odbrane Adolfa Hitlera nalazila se u kompleksu podzemnih skrovišta u Berlinu. Aleksandar Vučić za tu svrhu koristi televizije i novine iz kojih, kao iz bunkera, rafalnom paljbom tuče po svakome ko mu zasmeta. Otkad je došao na vlast, političke protivnike bombarduje lažima, klevetama i uvredama.
Predrag Popović
Pod pritiskom, uspaničen činjenicom da se bliži kraj diktaturi, služi se svim sredstvima. Regrutovao je i na front isturio juridive babe padavičarke, botove s odborničkim mandatima, novinarske komandose, pa, na kraju, i najteže tupo oruđe - Željka Mitrovića, Milomira Marića i Dragana J. Vučićevića.
U borbi protiv istine, Vučić se poslužio Mitrovićem, a Mitrović onim što simboliše njih dvojicu i sve naprednjačke medije. Sadržaj septičke jame, koji inače koriste za proizvodnju televizijskog programa i novinaskih tekstova, sad su vladar i njegov ružičasti sluga hteli da bukvalno prospu po građanima.
U napadu na javnost učestvovali su svi Vučićevi mediji, od Informera, Kurira, Srpskog telegrafa, Blica, Politike, Studija B i TV Hepi, ali glavni teret su podneli Pink i komandant Mitrović. To ne čudi. Kad je opozicija protestovala pred RTS-om, Vučić se provodio na vikend-ekskurziji s Ivicom Tončevim. Isto bi uradio i kad bi mu zapretili blokadom ili upadom u Srpsku naprednu stranku, pa čak i u porodični zamak u Jajincima. Svaki napad može da podnese, osim na Pink, na svoj najtvrđi i najdraži bastion. Kao pravi gazda, rešen je da svoju imovinu brani do poslednjeg Mitrovića, Gmitrića, Sarape ili bilo kog drugog lika iz te septičke jame.
Željko Mitrović je najskuplji talac Aleksandra Vučića. Mitrovićeve firme, Pink International Company i ostale, imaju ukupna dugovanja veća od 140 miliona evra, o čemu je već izveštavao Magazin Tabloid u broju 431 ( Upravo dok je Mitrović zaoštravao kampanju protiv opozicije, portal Rikošet je objavio snimak telefonskog razgovora Saše Mirkovića i Save Bojanića.
Otac poginule devojčice Andree, početkom oktobra 2018. godine, u intervjuu Pinku rekao je da je "slučaj zloupotrebljavan" i da su "postojali politički dueli u kojim bi se pomenulo ime moje ćerke, čak su mi tražili da dolazim na političke proteste da govorim". Tom prilikom je opisao razgovor sa Mitrovićem, s kojim je, "kao dva oca", sagledao šta se desilo.
- Željkov stav je u startu bio da se on neće mešati u sve to. Ono što je on uradio je da je odmah odveo Aleksandra u policiju i to je dovoljan razlog da ja ne sumnjam, zapravo sam ubeđen da nijednim postupkom nije učinio ništa što bi uticalo na tužilaštvo ili sud. S kim god da sam razgovarao iz tužilaštva, pravosuđa, policije, službi... nigde nisam došao do saznanja da je bilo direktnog uticaja - rekao je Bojanić.
Mirkoviću je ispričao drugu, mnogo dramatičniju verziju.
- Ja sam morao da dođem na Pink. Doveli su me. Nisam došao sam. Ja sam besan - rekao je Bojanić, a na Mirkovićevu tvrdnju da ne razume zašto nije medijski reagovao, "osim ako su hteli da te prekrate", odgovorio je: "Bravo, to je to. Moje dete, moj sin, bio je u problemu. I šta... Sad treba i njega da izgubim?"
Naravno, policija i tužilaštvo nisu reagovali na to, nisu ni pokušali da utvrde istinu da li je Bojaniću i njegovom sinu prećeno i da li je na silu doveden na Pink da abolira Željka i Aleksandra Mitrovića. Državni organi nisu reagovali ni povodom sms poruka koje je vlasniku Pinka uputila Jelena Karleuša, a u kojima ga je optužila za najteže zločine.
- Zbog ovoga što su i dalje tvoje kamere na grobu moje majke i što to objavljuješ na televiziji non stop, objavljujem slike tvoje ćerke. Upozoravala sam te. Ti si jedno devijantno čudovište i dabogda tako tebe snimali na groblju tvojih najmilijih svaki dan. Pretiću ti čime god mogu, ološu bolesni. Dabogda tebe tako snimali, pička ti materina devijantna. Raspali narkomanu, nemoj više da sam videla tvoje kamere na grobu moje majke ili će se saznati sve o tebi! Neće ti se svideti! Narkomanu, nemoj da objavim spisak, od pevačice do Bodrože, koje su zbog tebe izgubile glavu. Sa sve slikama, prepiskama i dokazima. Kurva ti je mama, koja te je takvog devijantnog stvorila. Sad će svi imati slike tvoje ćerke koja šmrče i puši kurac - napisala je Karleuša u nekoliko sms poruka.
Mitrović joj je odgovorio podjednako sočnim uvredama i pretnjama da će je satrti "preko svih medija". Laku mu je da preti Karleuši. Ako ona ima dokaze o njegovoj odgovornosti za smrt Jelene Marjanović i Ive i Nade Bordružić, može samo da se zamisli čime sve raspolaže Aleksandar Vučić. A, on je mnogo opasniji i beskrupulozniji. Kad bi na tren posumnjao u Mitrovićevu lojalnost, javnost bi bila šokirana brutalnom kampanjom u kojoj bi se otkrila pozadina mnogih zločina. Da se to ne bi desilo, Mitrović je pristao da preuzme dirigentsku palicu u orkestriranom napadu na opoziciju i pobunjene građane.
Udario je svom snagom i to ne samo preko Pinka, nego i na Tviteru, društvenoj mreži na kojoj Vučićevi sendvičari ne mogu da se snađu. Za Vučićeve potrebe na Pinku, kao odgovor oživljavanju "Utiska nedelje" Olje Bećković, angažovao je Vericu Bradić da vodi istu vrstu emisije, pod nazivom "Hit Tvit". Usput, obezbedio je da na Pinku gostuju i razni čudni opozicionari. Tihomir Stanić i Mirjana Karanović nekoliko puta su govorili na građanskim protestima, izgovarali teške reči na račun naprednjačkog režima, ali to ih nije sprečilo u želji da se pojave na Vučićevoj televizijskoj tvrđavi. Poziv za gostovanje uputio je i Branislavu Lečiću, ali on ga je odbio i obećao da će na Pink doći s ostalim demonstrantima, što je Mitrović ocenio kao korektan i očekivan odgovor: "Lečić jedini ima razlog za ljutnju, jer sam ga kao psa najurio iz Pinka, gde je snimao Bravo Šou, a razlog je bila moja reakcija na njegovu ucenu od 5.000 evra dnevno, u kešu".
Za praktičnu političku kampanju, Mitrović je otvorio nalog na Tviteru i počeo da piše ono što Vučić misli. Pažljivo je birao najodvratnije izraze, da budu u skladu s Vučićevom dijagnozom.
Dragana Đilasa ja nazivao sramotom, bitangom lopovskom, najvećim zlom jedne cele epohe, kukavičkim smrdljivkom i preplašenom pičkicom bez muda. Vuka Jeremića i ostale lidere Saveza za Srbiju vređao je mnogo ređe i nežnije, ali zato je sav sadržaj svoje mentalne septičke istresao na Boška Obradovića. Uz vučićevsku mantru o fašizmu, linču i nasilju nad ženama, Mitrović je dozvolio da mu proradi podsvest. Obradovića je nazivao "čačanskim seljakom", a i sam vuče poreklo iz tog kraja. Željkov, sad pokojni, otac Dragan Mitrović je iz dragačevskog sela Negrošori, odnosno iz zaseoka Plavičevac, na Ovčaru. Podmukla podsvest navela je Mitrovića i da upozorava Obradovića da "ne sme po Beogradu da gazi ljude", iako se za predsednika Dveri ne zna da je nekoga zgazio, što se ne može reći za Mitrovićevog naslednika Aleksandra. Podjednako su degutantne njegove optužbe za "nasilje nad ženama". O tome ne bi trebalo da govori neko ko s Mitrovićevim nerasvetljenim aferama, a posebno ne u kampanji Aleksandra Vučića, o čijem odnosu prema ženama najbolje govore zdravstveni kartoni njegove bivše supruge Ksenije i još zvanične Tamare.
S namerom da protest beograđana prizove na svoj teren, pred zgradu Pinka, gde bi lako mogao da se iscenira sukob, za tu zamku, Mitrović je pripremio sve što treba. U zakazano vreme, 6. aprila, u Pinku se okupilo kompletno obezbeđenje, uključujući i ono iz studija u Šimanovcima, ukupno stotinak ljudi, koji su stimulisani s dodatnih 50 evra. Pored njih, u zgradi se nalazilo stotinak policajaca, među kojima je većina bila u civilu. U odboru za doček protestanata nalazili su se Ksenija Vučić, Predrag Sarapa, Aleksandar Vulin, Dragan J. Vučićević, Simo Spasić i njima slični simboli naprednjačkog bezumlja. U specijalnom studiju, s pogledom na ulicu, DJ Žeks je miksao muziku, koju je puštao preko zvučnika ispred zgrade, okićene transparentima "Stop nasilju, samo ljubav", "Điki, vrati pare" i drugih. Inspirisan Vučićevim javnim nastupima, nameravao je da građane poliva govnima.
- Boškić, da ne bi bilo da se nisam dobro pripremio za taj tvoj traktor sa govnima, što u Beograd dovozi seljačina poput tebe, odgovoriću adekvatno, punjenje moja dva kanadera i dve cisterne već su u toku. Brate nije na odmet malo smrdljive kišice da te plaknem malo. Brate, što si nervozan, samo ti lepo dođi ako nisi pičkica, a za iznenađenje ne brini, valjda si konačno naučio, za sve ove godine, da se ja gostima uvek radujem, ali pošto ti nisi gost već jedna batinaška bitanga, ja sam ti već nešto obećao kao mali znak pažnje za Gocu Uzelac. Dođi do Pinka govno smrdljivo, da vidiš kako se postupa sa siledžijama i nasilnicima pri upadima na privatni posed. Ona preplašena pičkica od Đilasa nema muda da sam dođe, već potura ovu seosku gluperdu i siledžijsku devojčicu od Boška Obradovića. Brate samo bez nervoze i dođite pred Pink, DJ Žeks vas čeka! Definitivno, ove pičkice Boško, Jeremić i Sergej, hrabri su samo kad lemaju žene i kad prete, a kad treba da malo prošetaju i protestuju ispred Pinka, onda se pretvore u "seka perse" koje ne mogu da predvode ni stado ovaca a kamoli Srbiju. Brate kakve kukavice i pičkice - pisao je Mitrović na Tviteru, dokazujući da mu se dijagnoza preklapa s Vučićevom. S istom vrstom poremećaja, uporedo s ovakvim uvredama, Mitrović je pisao domaćim i međunarodnim medijskim organizacijama moleći ih da zaštite njegovu fekalnu televiziju.
Lideri Saveza za Srbiju su prihvatili izazov. Đilas, Obradović i Jeremić su došli pred Pink, položili venac i fotografiju Olivera Ivanovića, protiv koga je Mitrovićeva televizija vodila stravičnu kampanju, okončanu sa šest metaka u leđa. Dok su oni tražili da se utvrdi odgovornost Pinka za medijski linč nad Ivanovićem, u studiju je sedela njegova udovica Milena Popović, koja se trudila da licemernim izjavama abolira Mitrovića i Vučića od političke i krivične odgovornosti. Njeno ponašanje nehotice je objasnio D.J. Vučićević, koji je optužio lidere SzS da nisu pomogli Ivanovićevoj porodici, dok je vlast našla načina da sa zaposlenjem u Vladi i s nekoliko stotina hiljada evra obezbedi udovicu.
Mitrovićeva žurka nije dobila govnjivi i krvavi epilog, kakvom su se on i Vučić nadali i kojim su nameravali da obeshrabre građane, da ne dođu na veliki miting 13. aprila.
- Nas sedmorica lidera, bez bilo koga drugog, otišli smo pred Pink, bez straha od Željka Mitrovića i njegovih praznih priča i pretnji, da dokažemo da smo jači od tog epicentra zla u Srbiji i otišli smo da obećamo na tom mestu da ćemo otkriti ko je ubica Olivera Ivanovića i ko je naručio onaj sramni spot protiv Olivera Ivanovića, koji je besomučno emitovan na televiziji Pink u predizbornoj kampanji. I još jednu stvar smo obećali - da će političke promene u Srbiji doći onda kada televiziji Pink bude oduzeta nacionalna frekvencija, a Željko Mitrović završi u zatvoru - rekao je Boško Obradović za Dojče Vele.
Istu vrstu laži, primitivizma i nasilja, Vučić širi i preko televizije Hepi. Kao Željko Mitrovića, Vučićev talac je i Predrag Ranković Peconi. Oba medijska mogula prate brojne kriminalne afere, od utaje poreza do ubistava, zbog kojih su ucenjeni, pa moraju da obavljaju prljave poslove za gospodara. Peconi, jedini srpski tajkun koji se još potpisuje otiskom palca, bez otpora se predao Vučiću. Pre 20 godina, kad mu je Ljubiša Buha stavio pištolj na čelo, Peconi je junački rekao: "Pucaj, pare ne dam". Pre dve godine, dok je izrešetan ležao na krvavom podu hotela Prag, Peconi je pucaču Željku Rutoviću pretio: "Jebaću ti mater u dupe". No, pred Vučićem ne sme ni da pisne, zna da je pomahnitali diktator suroviji i opasniji od normalnih mafijaša. Zato mu je, uplašen, na raspolaganje dao svoju televiziju i sve ostalo.
Manjak programa i gledalaca, Hepi kompenzuje Milomirom Marićem. Sve Pinkove močuge - od Gorana Gmitrića do Predraga Sarape, uključujući i gostujuće analitičare, politikante, novinare i ostale sluge okupatora - ne vrede koliko jedan Marić. Njegov nedostatak morala i profesionalizma nije samo plod prirodnog talenta, već je stečen mukotrpnim poltronstvom, koji je kalio u odnosu sa svakim vladarom. Marić je verno, do poslednje mrve svog interesa, služio svakog gazdu. Kako su padali s vlasti, odlazeći neki u zatvor, neki u grob, on se bez problema transferisao u tabor pobednika. U vreme Slobodana Miloševića uređivao je Dugu, Zoran Đinđić mu je poverio kontrolu Bogoljuba Karića i BK Telekoma, a Boris Tadić mu je kao formacijsko mesto odredio Peconijevu televiziju, gde i danas glumi glavnog urednika.
Ponosan na svoj nepostojeći autoritet, Marić priznaje da bi sa zadovoljstvom intervjuisao i Adolfa Hitlera. Hitlera bi, ali ne i nekog opozicionog lidera, bar ne pravog. Zadovoljava se svakodnevnim ćaskanjem s lažnim opozicionarima. U tim predstavama, koje jedini smisao imaju u optuživanju i vređanju kritičara naprednjačkog kartela, nastupaju svi Marićevi moralni dvojnici. Među njima ima i nekoliko iskusnijih i pametnijih primeraka od te fele, poput Vojislava Šešelja i Nenada Čanka, koji dobro znaju s kim imaju posla.
- Milomir Marić, glavni urednik Duge, prema mojim informacijama, a to se može proveriti u arhivi Vojne bezbednosti u Pančevu, vrbovan je još kao vojnik u Sarajevu, dok je radio u Domu armije 1981. godine, da radi za kontraobaveštajnu sluđbu. Pre 10-15 godina i njegov pomoćnik Vanja Bulić je takođe vrbovan, zbog nekih kompromitujućih detalja iz njegove biografije, da radi za kontraobaveštajnu službu. Zato Duga služi kao poligon za lansiranje raznih dezinformacija, raznih kleveta, raznih izmišljotina koje serviraju Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju i to krilo kontraobaveštajne službe - tvrdio je Šešelj još pre 25 godina, upravo na stranicama časopisa koji je tada uređivao vrbovani Marić.
- Od svega što Šešelj tvrdi, tačno je samo da sam 1981. godine služio vojsku u Sarajevu i da sam se tada družio sa docentom dr Vojislavom Šešeljem, kome sam pomogao da objavi jedno pismo čitalaca u Dugi, iz kojeg je proizilazilo da je veći i pošteniji komunista od Hamdije Pozderca i Branka Mikulića, a pogotovo od njihovog štićenika Brane Miljuša, koji je (iako partijski funkcioner) prepisao svoj magistarski rad. Prema onome kako se Šešelj nezahvalno i prostački ponašao prema ljudima koji su prema njemu bili daleko veći dobrotvori od mene, ništa me ne iznenađuje. Sve što o meni pronađe u arhivima KOS-a, DB-a i svih mogućih obaveštajnih službi vrlo rado bih odmah objavio na stranicama Duge. Naravno, prethodno će to pokazati na sudu, pošto se iskreno nadam da će i za njega uskoro u Srbiji početi da važi neki zakon da ne može da lupeta što mu padne na pamet - odgovorio je Marić u istom broju Duge, od 22. maja 1993.
Od tada, njihov odnos je zavisio od volje zajedničkih gospodara. Jedan o drugome iza leđa pričali surovu istinu o udbaškim i kontraobaveštajnim aktivnostima, a javno su se nadmetali u poltronstvu. Tako je i danas. Marić uveseljava Vučića tračevima o Šešelju, pa i najprljavijim glasinama o njegovoj supruzi Jadranki i, naročito, sinu Nikoli. Ni Šešelj ne štedi Marića kad ga opanjkava kod Vučića.
Vladar u tome uživa. Godinama je slušao Marićeve optužbe da krvnički tuče svoju, sad bivšu, suprugu Kseniju, kao i svakakve gadosti o sinu Danilu i ćerki Milici. Slušao je i iste, ako ne i gore, priče koje je plasirao Šešelj, a sad obojica moraju da mu služe. Kad god mu se prohte, Vučić pošalje Šešelja kod Marića, da u duetu vređaju građane koji protestuju protiv diktature, brukaju se i stežu omču oko svoje političke i novinarske karijere. Šešelj se s tim pomirio onog trenutka kad je pristao da, za solidan honorar, bavljenje politikom zameni nastupima u rijalitiju. Kakav god bio, ni Šešelj nije zaslužio tako neslavan kraj, obeležen nastupima u "Parovima" i "Zadruzi".
Marić misli da ni on nije zaslužio da bude izopšten iz normalnog, civilizovanog okruženja. Uvek se iskreno šokira kad ga pristojni ljudi isteraju iz kafića ili s književne tribine, jer ne žele da im kontaminira vazduh koji dišu. Nije navikao na incidente, iako ih svakog jutra trpi u gradskom autobusu, kojim ide na posao. Psovke i kletve ponekad ignoriše, ponekad pokuša da objasni kako je prinuđen da radi to što radi, a najčešće pobegne, izađe neku stanicu ranije, pa čeka sledeći autobus i sledeću turu ponižavanja.
Zašto je to tako, objasnio mu je Nenad Čanak.
- Mariću, to što nema protesta opozicije protiv tebe, samo govori o kolapsu morala u ovoj zemlji - mudro je zaključio Čanak.
I, u pravu je. Da ima morala, opozicija bi morala da protestuje protiv Marića, a ne samo protiv Mitrovića i Bujoševića. Pink i RTS su značajniji i uticajniji, ali Marić je učinio sve što je mogao da bi stekao istu količinu gađenja i prezira. Posle svega što je uradio, Marić ne može da se nada uspešnom preletanju na stranu buduće vlasti. Po svemu sudeći, biće prinuđen da, prvi put u životu, podeli sudbinu diktatora kome je služio.
Ako bude sreće i pameti, isti epilog čeka i ostale Vučićeve medijske septičke jame, pa i Informer. Zvanični vlasnik i glavni urednik tog naprednjačkog biltena, Dragan J. Vučićević, verovatno će pokušati da se pravda menatalnim poremećajima i halucinacijama izazvanim upotrebom nedozvoljenih sredstava. Kao dokaze može da priloži bilo koji svoj tekst, oni ionako više liče na narko-test, nego na proizvod pisanja, odnosno kucanja po tastaturi. Olakšavajuće okolnosti, valja priznati, ipak postoje. Vučićević je svojevremeno detaljno opisivao Vučića kao Šešeljevu podguznu muvu, a pripremajući se za kampanju pred izbore za predsenika SR Jugoslavije, 2000. godine, iznosio je najteže optužbe na račun tadašnjeg ministra informisanja. Nažalost, kandidatura DJ Viteza, kako je Vučićević sebe nazivao, nije prihvaćena zbog nepotpune dokumentacije. Šteta. Da je tada ušao u visoku politiku, danas bi novinarstvo bilo čistije.
Srbija neće biti pravna država dok na krivičnu odgovornost ne budu pozvani svi koji su Pinku, Hepiju, pa i Kuriru omogućili da ne plaćaju porez, ali i da učestvuju u propagandnom ratu koji Vučić vodi protiv naroda. Posle oslobođenja, suđenje diktatoru i njegovim najbližim saradnicima, po ugledu na nirnberšku katarzu, trebalo bi da primerenim kaznama pedagoški i preteći deluje na svakog sledećeg avanturistu koji može da pomisli na reprizu naprednjačke tiranije. Isto tako, sve Vučićeve sluge na nižim nivoima treba da budu upozorene da u međunarodnom pravu još važe tzv. Nirnberški principi. Suđenje u Nirnbergu nije završeno samo presudama najvećim ratnim zločincima, nego svima koji su učestvovali u tom poduhvatu. Kažnjeni su i oni koji su "samo obavljali svoj posao".
Naprednjački posleratni zločinci zaslužuju isti tretman. Na optuženičkoj klupi moraju da se nađu svi koji su podržavali Vučićeve veleizdajničke odluke kojima je, kršeći Ustav i zakone, utvrdio državnost albanske republike Kosovo, podjarmio državne institucije, realizovao najveći evropski korupcionaški projekat "Beograd na vodi", oteo javne resurse, zloupotrebio policiju i pravosuđe u borbi protiv nepodobnih pojedinaca, gasio medije i gušio ljudska prava, štitio narko dilere i ubice, a hapsio i uništavao živote čak i maloletnika koji su ga nervirali.
Sav medijski izliv Vučićeve patologije, koji je u ovih sedam godina tiranije izašao na Pinku, Hepiju, RTS-u, Informeru i ostalim naprednjačkim biltenima, sve to treba vratiti u septičku jamu, gde mu je i mesto. Samo tako Srbija može da se očisti i uredi kao normalna država.