Propadanje

Poslovanje banaka u Srbiji u 2018. godini

Kako obuzdati guvernerku, da ne propadnemo

Banke u Srbiji na kraju 2018. godine raspolagale su sa 5,7 milijardi evra sopstvenog kapitala, a na bazi depozita privrednih subjekata i građana plasirale su kredite privredi, građanima i drugim subjektima, te državi u hartije od vrednosti, 25,4 milijardi evra. Štednja građana od 11,8 milijardi evra dvostruko je veća od ukupnog kapitala banaka, navodi ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić za Magazin Tabloid

Miodrag K. Skulić

Narodna banka Srbije objavila je bilansa stanja i bilanse uspeha za 2018. godinu svih 27 banaka u Srbiji. Iz tih bilansa jasno se vidi da danas banke u Srbiji imaju 33,6 milijardi evra ukupan zbir aktive, da im je na dan 31. decembra 2018. godine sopstveni kapital dostigao 5,7 milijardi evra, ili 16,96 odsto ukupne aktive, dok su obaveze 27,9 milijardi evra. Na bazi tih parametara banke su uspele da komitentima daju kredite u visini 20 milijardi evra i da kupe državne hartije od vrednosti, nominovane u dinarima i evrima, u visni od 5,4 milijardi evra. Prema tome, naše banke, koje su u većinskom ino-vlasništvu više od 85 odsto, imaju 25,4 milijardi evra plasmana, što je 4,5 puta više od sopstvenog kapitala.

Na drugoj strani ukupan sopstveni kapital u visini od tih 5,7 milijardi evra nalazi se u gotovini i sredstvima kod Narodne banke, po osnovu obaveznog dinarskog i deviznog depozita, na domaću štednju i zaduženja u inostranstvu u devizama, nešto više od pet milijardi evra i vrednost sadržana u objektima, opremi i inventaru, nešto manje od milijardu evra. Dakle, ceo sopstveni kapital banaka je van osnovne funkcije, dok plasmani u visini od 25,4 milijardi evra imaju osnovu u tuđim sredstvima komitenata, privrednih subjekata i štednje građana. Najbolje se to može sagledati kroz sledeći prikaz strukture aktive i pasive banaka, na dan 31.12. 2018. g.

33.600 Zbir ukupne aktive banaka

Ono što prvo upada u oči je da je deo aktive u sredstvima izvan plasmana u kredite i hartije od vrednosti dostigao 8,2 milijardi evra, dok je sopstveni kapital, samo 5,7 milijardi evra. U plasmane u kredite i kupovinu državnih hartija od vrednosti banke su plasirale 25,4 milijarde evra, ili nešto više od tri četvrtine ukupne poslovne aktive. Najveći deo plasmana nalazi se u kreditima privrednim subjektima, uključivo u to i javna preduzeća, stambene i druge kredite date građanima i kupljene državne blagajničke zapise i druge hartije od vrednosti. U ova tri oblika plasmana banke su plasirale više od 24 milijarde evra.

Iz strukture ukupne pasive jasno se vidi da štednja građana, skoro u celosti devizna, predstavlja najveće učešće i dvostruko je veća od ukupnog sopstvenog kapitala banaka. Evo pregleda kretanja štednje građana u poslednjih deset godina:

U ovih deset godina štednja građana je povećana 2,2 puta. Dovoljno je istaći i drugi podatak u vezi sa stanovništvom, kao korisnikom stambenih i drugih kredita, da je na kraju prošle godine stanovništvo zaduženo 8,6 mlijardi evra, pa prema tome pozitivan podbilans banaka u odnosu na njihovo poslovanje sa stanovništvom, je 3,2 milijarde u korist većih potraživanja od dugovanja građana. Više od 86 odsto štednje građana nalazi se u devizama, na koje građani dobijaju godišnju kamatu od 0,1 do 0,3 odsto.

Kada građani koriste stambene kredite, kredite za kupovinu automobila ili druge mehanizacije, banke im zaračunavaju kamatnu godišnju stopu od 4 do 6 odsto, a to je dvadeset puta više nego na njihovu štednju koja je služila kao osnov za davanje tih kredita. Šta i za koga radi Narodna banka Srbije i koga zastupa guverner Centralne banke.

Kod podbilansa privrede koja je veći dužnik za 3,3 milijarde evra, jer ukupni krediti, dugoročni i kratkoročni koje privredni subjekti koriste kod banaka, na dan 31. Decembra prošle godine, dostigli su 9,14 milijardi evra, jer je poznato da privreda raspolaže sa nedovoljnim nivoom sopstvenog kapitala.

Posebno ističemo problem da su privredni subjekti merama Narodne banke Srbije naterani da drže raspoloživa dnevna sredstva kod jedne od 27 banaka, a da im banke na ta sredstva ne plaćaju nikakve kamate, ili, pak, minimalne kamate, ali zato na date kredite privrednim subjektima, privreda plaća bankama enormno visoke kamate, iako su ti novčani depoziti privrede služili kao osnov za davanje kredita banaka privredi. Između ostalih propisa nema propisa da banke nemogu naplaćivati veću kamatu od tri puta, koliko komitentima plaćaju kamatu na njihova novčana sredstva u banci.

Kao najveći dužnik, ipak se javlja država. Naime Republika Srbija koristi 5,4 milijardi evra novčanih sredstava, u dinarima ili evrima, kojima banke kupuju državne obveznice i druge hartije od vrednosti. Država Srbija je postal po veličini plaćene kamate, posmatrano na godišnjem nivou, najpouzdaniji partner banaka, zatim su to privredna društva, pa stanovništvo.

Guvernerka gospođa Jorgovanka Tabaković ima mesečnu neto zaradu 5,5 hiljada evra, koliko zajedno primaju predsednik Republike, predsednik Vlade i načelnik Generalštaba. I samo u tome nije problem, već što direktorčići odeljenja i službi u toj Centralnoj banci primaju mesečno pojedinačno više nego zajedno predsednik Republike i predsednik Vlade. Tu visinu njihove zarade nije odredio nijedan državni organ, već im je dodelio MMF i Svetska banka, pa je razumljivo za koga rade srpski guverner i njegovi saradnici.

Jedino šta je tačno, je da Srbija plaća, a da guverner radi za interese MMF i Svetske banke, te za inostrane kreditore koji su nam dali zajmove, uz pristojne kamate.

Poznato je da Republika Srbija duguje 24,5 milijardi evra i da je u republičkom budžetu za 2016. godinu predviđeno 1,2 milijarde evra za plaćanje kamate na ino kredite države. Ti iznosi po osnovu kamata iz republičkog budžeta u ove dve godine su nešto smanjeni.

Poznata je izreka jednog ekonomiste ''Stranci nam i nisu dali te kredite da im vraćamo, već da im kamatu uredno plaćamo.''

Da nije potraživanja banaka od države u iznosu od 5,4 milijardi evra koje banke plasiraju u dinarske zapise i obveznice Republike Srbije, za pokrivanja "rupa" u državnom budžetu, uz izuzetno visoke kamate, situacija u našim bankama (kažemo našim, a treba da čitamo inostranim) bila bi izuzetno teška. Ako država i građani više ne mogu da se zadužuju, država može.

KAPITAL BANAKA U SRBIJI

Ukupan akcijski kapital svih 27 banaka u Srbiji, na dan 31. decembra 2018. godine, iznosio je 672,8 milijardi dinara, odnosno 5,725 milijardi evra, dok je dve godine ranije, tj. 31. decembra 2016. godine bio 632,4 milijardi dinara,

Porast kapitala u 2017. i 2018. godini je samo 40,4 milijardi dinara, iako je ostvarena neto dobit u te dve godine bila 134,5 mlijardi dinara, govori da su banke transferisale pretežan deo dobiti u inostranstvo. Prema tome, banke su izvršile raspodelu dobiti iz 2016 i 2017. godine, i pretežan deo transferisale u inotranstvo svojim vlasnicima.

Iz gore datog tabelarnog pregleda jasno se pokazuje da su banke najveći deo svojih prihoda u 2018. godini ostvarile iz neto prihoda po osnovu kamata koji je dostigao iznos od milijardu i 74 miliona evra, zatim slede prihodi od naknada i provizija u iznosu od 342 miliona evra, pa prihodi od kursnih razlika i ugovorene valutne klauzule u iznosu od 67,6 miliona evra. Imajući u vidu da su banke u 2018. godini ukalkulisane bruto zarade i naknade zaposlenima u zukuponom iznosu od 373,5 miliona evra jasno se pokazuje da su ove banke "derikože privrede, građana i države".

Njima neto prihod od kamata ostaje u celosti za profit, naravno po odbitku poreza na dobit pravnih lica.

Već na prvi pogled uočava se sav haos koji danas gospodari u našem (čitaj: tuđem) bankarstvu.

Evo nekih zapažanja:

banke naplaćuju sedam puta veću kamatnu stopu od svojih klijenata u odnosu na onu koju im plaćaju na njihova novčana sredstva: ali, ta kamata koju banke plaćaju komitentima, odnosi se samo na oročena sredstva; ali ne i na sredstva po viđenju, koja, po pravilu, ne donose nikakav prihod, iako ti komitenti garantuju svim tim sredstvima za poslovanje banaka, obzirom d aim ta novčana sredstva celosti propadaju, ako dođe do stečaja banke:

Raiffeisen bank i nema neki značajan iznos rashoda po osnovu kamata, što je slučaj i u Komercijalnoj i Vojvođanskoj banci:

Banke zaračunavaju enormne iznose po osnovu naknada i provizija, jer tu nema nikakvog uređenog sistema:

Ugovaranje valutne klauzule u srpskom obligacionom pravu treba zabraniti, izuzev za ugovore kod kojih otplata duga traje duže od tri godine.

Neto dobit banaka u 2018. godini dostigla 596 miliona evra

U prošloj godini banke su ostvarile profit 596 miliona evra, što je prinos na kapital na kraju 2017. godine, čak 10,77 odsto. U odnosu na prethodnu 2017. godinu banke su u prošloj godini iskazale veći profit za deset odsto.

Ukoliko se vlada ne urazumi i ne obuzda ambicije naše guvernerke da postane jedna od direktorica Međunarodnog monetarnog fonda, ili Svetske banke, ceh će i dalje plaćati građani, privreda i država, jer ona nije naša, već njihova guvernerka.

U sledećem pregledu prikazujemo neto ostvarenu dobit u 2018. godini, po bankama, uz navođenje profitne stope koju su banke ostvarile na kapital koji su imali prethodne 2017. godine.

Iz iznetog tabelarnog pregleda jasno se pokazuje da banke imaju visoku stopu profita koju ostvaruju na teret visokih kamata koje naplaćuju od građana, privrednih subjekata i države. U tom smislu posebno ističemo:

- visoku profitnu stopu od 20,19 odsto koju je ostvarila Societe Generale Bank,

- visoku stopu Intesa bance od 10,59 odsto, iako je zbirna stopa na nivou svih banaka 10,77 odsto.

Negativnu stopu ostvarila je Telenor banka 35,12 odsto i Mirabanka 13,06 odsto. Direktna banka sa profitnom stopom samo u jednoj godini od 156,05 odsto nije ostvarila iz redovnih prihoda, već iz ostalih prihoda, koji su u ovoj banci u 2018. godini dostigli 58,3 miliona evra i ceo profit bazira na tom iznosu ostalih prihoda.

Čije su "naše" banke

Prema Centralnom registru hartija od vrednosti vlasnici akcijskog kapitala banaka su:

Broj banaka iz države:

2 italijanske, 2 austrijske, 2 francuske, mađarske, 2 ruske, 2 češke, 1 slovenačka, 1 grčka, 1 nemačka, 1 američka, 1 kineska, 1 turska, 1 Ujed. Arap. Emirati, 1 Američka i Evropske banke, 1 srpska i EBRD sa IPC i 6 srpskih.