U strahu su velike oči, kažu. Vučićev strah je i iracionalan, a sada i opravdan. Čeka ga polaganje računa. Prvo gazdama iz inostranstva, kojima je punio džepove, prodavao javna preduzeća, banke, rudnike, vode, slao im građane da im rade najprljavije i najteže poslove. Pokušao je da nam reciklira kulturu, veru, istoriju... U vanrednom stanju nas je najbestijalnije ponižavao i mučio. On i njegova porodica i kartel moraju da plate za sve zločine. Došlo je vreme.
Milovan Brkić
Gradonačelnik Njujorka, ljuti protivnik predsednika Donalda Trampa, Bil De Blazio je otvorio hot lajn, pozivajući sugrađane da šalju slike onih koji krše pravila, koja je on uveo, da bi ''sprčio pomor građana od virusa korone''.
Ali je morao da ukine liniju jer je dobijao kao riport - na milione slika srednjeg prsta i ''one stvari'' u originalu. A objavili su i sliku njegovu, oralni seks...
Vikiliks je objavio novi set dokumenata, među kojima su i privatni mejlovi Obame, Bila i Hilari Klinton, Bajdena, Gejtsa. Deo tih dokumenata već je pušten u sudsku proceduru.
Srpski diktator Aleksandar Vučić je uvodeći, neustavno, ratno stanje, naredio svojim sledbenicima da prijavljuju komšije, prijatelje i sve one koji krše njegovu naredbu i ne drhte od straha u svojim domovima.
Ministar policije Nebojša Stefanović je, da ne bi bio zaboravljen, ponosno saopštavao kako su njegovi policajci uhvatili na delu onih koji su, zbog godina života, (više od 65) morali da danonoćno budu u svojim stanovima, da krše Vučićeve stroge zabrane. I da su i oni, kao i oni mlađi od njih, koji su kršili zabranu u policijskom času, privedeni sudiji za prekršaje, koji im je odmah, na licu mesta, izricao kazne od 50 do 150 hiljada dinara! Ostali su izvedeni pred javnog tužioca i sudije za predhodne postupke, koji su im odredili pritvor.
Više je kažnjenih nego zaraženih građana.
Šizofreni Vučić nam saopštava da on ''misli'' na svoje građane, posebno na starije, koje je molio i kumio da ne izlaze iz svojih kuća, makar i umrli od muke, tuge, samoće, straha i gladi, samo da ne izlaze, da se zna ko je ko, da se poštuje njegov glas i naredba.
Nepostojeći Krizni štab, ili ''struka'', kako grupu kriminalaca iz svog jata opisuje ministar zdravlja Zlatibor Lončar, svakog dana, nekažnjeno i ničim pozvani, opisuju nam šta nas sve čeka, kako možemo umreti od bolesti, ako ne sedimo u kućama, ako želimo malo života.
Svakoga dana, u svakom pogledu, napredujemo, poručuju nam životinje u ljudskom luku, a u liku doktora Predraga Kona, Darije Kisić Tepavčević, Gorana Stevanovića, Branimira Nestorovića, Jovana Tiodorovića, Ivane Stašević Karličić... ( Njihov kriminal u ovom broju opisan je u tekstovima Predraga Popovića).
Svakoga dana sopštavaju nam da je ''postignut veliki napredak u suzbijanju virusa''. Po principu toplo - hladno, jednog dana tvrde da mere moraju da se ''relaksiraju'', onda sutradan Vučić pošalje drugu ekipu koja tvrdi da još dve nedelje, najmanje, moramo da ''izdržimo'' i da poštujemo nalog ''struke''. I tako svakog dana.
U ovom broju ova Lončareva mafija je, pojedinačno, raskrinkana i opisan je njihov moralni lik i kriminalna dela.
Ipak, iz sveta stižu poruke kojim se od Srbije traži ukidanje vanrednog stanja. Iz Evropske komisije su oštro opomenuli Vučića i njegovog kolegu Zajeva da odmah ukinu ratna stanja i vrate demokratske institucije i poštuju osnovna ljudska prava i slobode.
Vučićeva velika propaganda laži svakodnevno nam pokazuju avione koji sleću na Surčin i donose opremu i lekove, koje kupuje Vučić torbama deviznih para, kako je sam priznao.
Njegova pljačka je i građanima pokazana.
Nabavio je desetine miliona maski, zaštitnih rukavica, respiratore... Na kraju se Lončar smilovao da nam saopšti da je proizveden u Galenici i lek hlorokin, koji je efikasan u lečenju virusa, a koji je on ranije morao, naredbom, da povuče iz apoteka zbog ''zloupotreba u lečenju''.
Sa svojom ''braćom'' iz Kine Vučić je iz srpskog budžeta, za samo mesec dana, uzeo više od 450 miliona evra!
Uvozio je od njih najnekvalitenije opremu (rukavice, maske, testove, respiratore.... Sve je to plaćao trostruko više, barem prema fakturama. Većinu novca stavio je sebi u džep. Sada će to da proda afričkim državama, po trostruko nižoj cen, uz proviziju.
Kineski testovi pokazali su se kao vrlo nepouzdani. U KC Niš događalo se da tri puta ponovljeni testovi u istom danu pokažu različite rezultate. Ne može ni da se proceni koliko je štete naneto, ne zna se koliko je inficiranih ljudi pušteno kući, a koliko zdravih je zadržano u kovid-bolnicama, gde su izloženi zarazi.
Zbog zabrane kretanja u aprilu, propala je sezona za pčelare i ugrožena za voćare.
Nebojša Iković, vlasnik špediterske kuće Milšped, koji skladišti svu tu bolf robu, jada se da je morao to sve da prihvati i skrene pozornost stranih službi na sebe. Već je nekoliko stranih obaveštajaca izvršilo uvid u ulazne knjige, a morao je da im popiše svu robu koju skladišti, jer Europol, po nalogu glavne tužiteljke Laure Kovesi, istražuje gde je otišla pomoć koju je donirala Evropska unija, u iznosu od nekoliko milina evra. A ''uvid u knjige'' tražile su i srpske policijske službe!
Vučić je od bogatih Srba u dijaspori tražio pomoć. Većina je pristala da kupi zaštitnu opremu, ali Vučić je tražio da to ne radi sami, nego da njemu daju novac, pa da on ugovara nabavke. Reketiranje je institucionalizovao formularima, koji su prosleđivani na adrese uticajnih i imućnih građana Srbije širom belog sveta. U taj kriminal uključena je srpska diplomatija. Dok je građanima pričao kako se lavovski bori da ih zaštiti, Vučić je reketirao sve koji su hteli da pomognu svom narodu i državi.
Ukidanje vanrednog stanja plaši Vučića i njegov kartel.
Kampanja protiv njega počinje po istom scenariju, koji je predhodio Miloševićevom obaranju s vlasti.
Umesto ''jakog čoveka na Blakanu'', Vučića svetski mediji opisuju kao tiranina.
Na nemačkom javnom servisu je bila kratka, ali veoma rečita reportaža o nepoštovanju ljudskih prava, posebno u domenu novinarstva, u Srbiji. Retko jasnim i nedvosmislenim rečnikom srpski režim je opisan kao autoritaran, koji zloupotrebljava epidemiju da ukine slobodu mišljenja i kritike režima i to za stalno - čak i za vreme kada epidemije više ne bude.
Nemačka ima dva javna TV servisa koja se finansiraju pretplatom. Jedan od njih je ZDF (skraćeno od nemačkog naziva „Druga nemačka televizija") koji ni po čemu ne zaostaje za ARD-om koji se smatra prvom televizijom.
U svojoj veoma gledanoj emisiji posle dnevnika koja se bavi vestima iz inostranstva, ova televizija je 21. aprila emitovala prilog o Srbiji u vremenu vanrednog stanja pod naslovom „Srbija: Medijske slobode u opasnosti". Retko se nemačke televizije na ovaj način posvećuju nekoj temi, što samo pokazuje visoku zabrinutost, ali i hitnost.
Voditeljka na početku daje mali uvod u kome kaže kako su mnoge države zbog pandemije uvele vanredne mere, ali da one u Srbiji ne služe borbi protiv virusa i da je srpska vlast spremna da sa njihovom primenom nastavi i po prolazu opasnosti od zaraze. Vanredno stanje bi tako postalo redovno stanje.
Srbija je označena kao zemlja sa „autorativnim sistemom", izraz nije slučajno odabran umesto „autoritativnog". Nemački socijalni psiholog Erih From opisao je „autoritarnu ličnost" kao onu koja je ponizna prema jačima, a nemilosrdna prema slabijima. Slika i prilika Aleksandra Vučića. o Osnovu za ovu reportažu predstavlja izveštaj organizacije „Reporteri bez granica" koji su Srbiju po slobodi medije svrstali na 93. mesto svoje rang liste sa tendencijom daljeg pogoršavanja.
Na početku se prvo pominjao slučaj novinarke Ane Lalić koja je tek spoljnim pritiscima, na poniznog Aleksandra Vučića puštena iz pritvora, u kome ona kaže: „Ljudi, ovo je otvorena diktatura. Ako ovo mogu da rade kada god hoće, kada će se zaustaviti?"
Zatim se napominje kako je vanredno stanje uvedeno zbog pandemije, ali da je položaj novinara bio i pre toga težak.
Ekipa ZDF-a je Vučića srela kako obilazi jednu građevinu na nekom koridoru koji se gradi uz pomoć Kineza. Komentator primećuje kako srpski režim nije od Kineza uzeo samo pomoć za izgradnju infrastrukture, već i način na koji se treba obračunavati sa slobodnim medijima i neistomišljenicima.
Predstavljajući srpskog predsednika komentator kaže kako se on nametnuo kao vlast ukinuvši parlament.
Vučić u kameru nemačke televizije: „Oni koji se žale na nedostatak sloboda su oni koji imaju najviše slobode. Ovde svako može da kaže šta hoće". Postoji, dakle, sloboda govora, ali slobodu posle govora niko ne može da garantuje.
Ma kraju Kristijan Mir, direktor „Reportera bez granica", zaključuje: „Epidemija korone je velikom broju režima samo maska iza koje mogu da ižive svoje diktatorske porive. Ono što se tamo (u Srbiji) dešava nije u skladu sa normama Evropske unije niti osnovnim ljudskim pravima."
Retko kada se nemački mediji, posebno javni servisi, odlučuju da koriste ovako jasan i nedvosmislen rečnik. Prikazani prilog pokazuje, međutim, da novinarska udruženja u Evropi neće više tolerisati neskrivena i besprimerna kršenja slobode govora u Srbiji.
Aktuelnom režimu ništa više ne može da pomogne ni dalje popuštanje u vezi Kosova, kao ni nastavak poklanjanja nacionalnih resursa strancima - on je već viđen za odlazak, jer uporno krši osnovna ljudska prava.
Vanredno stanje je, osim pustoši u dušama građana, ostavilo pustoš i u ekonomiji.
Objavljujemo fotografije nove novčanice od 1.000 dinara, koja je štampana, da se popuni budžet, koji je dikator opustošio, iznoseći u džakovima deviza, da, navodno, plaća respiratore, medicinsku opremu...
Ministar Siniša Mali preinačio je Vučićevo obećanje da će svaki punoletni građanin dobiti po 100 evra, kao pomoć zbog gubitka prihoda za vreme vanrednog stanja. Ministar obećava da će 15. maja tih 100 evra biti isplaćen svim penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, a ostali građanima da se izjasne ako to žele!
Vučićev idol Slobodan Milošević, čiji model vladanja on primenjuje, ( u Miloševićevoj Vladi Srbije Vučić je bio ministar za informisanje) pao je u trenutku kada je imao skoro potpunu podršku armije. Svi ratni genreali su bili spremni da poginu za njega, da izvedu vojsku na ulice, da puste krv narodu.
I u policiji su svi bili spremni da poginu u njegovu odbranu. Policija je godinama nemilosrdno tukla građane koji su često protestovali na ulicama. Takva mržnja policije, prema građanima, nije viđena u svetu. I tog 5. oktobra 2000. godine policija je iz Savezne skupštine bacala među demonstrante bojne otrove i suzavac, od čijeg udisanja je kasnije umrlo na stotine ljudi...
Pa ipak, Milošević je pao. Izdan je od armije, izdan od policijskog vrha. Više nije imao podršku iz svetskih centara moći, kao i onih koji su ga nametnuli Srbiji, da je razbije.
U istom položaju je i šizofreni Vučić. Odnosno, on je u još težem položaju. U Vojsci Srbije on ima samo podršku nesrećnog ministra Vulina, zamenika načelnika General-štaba Petra Cvetkovića i direktora VBA Đure Jovanića i direktora Vojno obaveštajne agencije
Treba imati u vidu da u zgradi Ministarstva odbrane sede oficiri iz NATO-a, da po sporazumu, koji je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, alijansa ima pravo da nenajavljeno uđe na teritoriju Srbije, radi sprečavanja nereda. Ta činjenica destimuliše oficire da uzalud ginu protiv alijanse, a za opstanak na vlasti šizofrenoika koji je opljačkao zemlju, devastira i oružane snage.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obavešten je u maju prošle godine u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Državama, o kakvom kriminalu Vučićevog kartela je reč. I obećao je pomoć u privođenju pravdi onih koje međunarodna zajednica, nakon sprovedene istrage, sumnjiči za šverc narkotika, oružja, migranata, belog roblja, pranja novca, prodajom akciznih markica, pasoša islamistima, pranje novca...
Ministar policije je pokušao da odradi obećanje, ali ga je Vučić u toj nameri omeo. Ipak, Stefanović je na ključna mesta u policiji postavio sebi odane ljude, na koje Vučić više ne može da računa.
Veliku grešku diktator je napravio pokušajem da ''očisti stranku'', dovođenjem mlađih i neafirmisanih članova na spisak kandidata za narodne poslanike, odbornike, kao i u stranačke organe. Oni koji su dosad bili na tim mestima zaradili su novac, stanove, kuće, automobile, osnovali firme i pokrenuli biznis. Oni se neće predati tako lako.
Ipak, presudnu ulogu u obaranju Aleksandra Vučića imaće njegova pogrešna spoljnopolitička aktivnost. Čvrsta veza sa ''bratom Si Đinpingom'', sa kojim ga vežu najkriminalniji poslovi, u kojima je Vučić uzimao masnu provizju, o čemu je dokumente u Vašington odneo bivši ministar finansija Dušan Vujović, koji je zbog takvih Vučićevih pljački i podneo ostavku.
Bes građna prema Vučićevim zlodelima je dostigao vrhunac. On je, zajedno sa premijerkom Anom Brnabić i svojim kartelom na sva usta blatio građane koje je predhodno oterao na rad u i nostranstvo, da bi na njihovo mesto zaposlio migrante, koji su vojnici poražene islamske države, Al Kaide i drugih terorističkih pokreta i organizacija.
Sa velikim prezirom Vučić je govorio o 410.000 državljana Srbije, koji su se vratili iz inostranstva, jer su izgubili posao u Nemačkoj, Austriji, Norveškoj, Danskoj, Italiji, optužujući ih da ugrožavaju opstanak Srbije i da su došli u svoju zemlju da se leče, jer je zdravstveni sistem takav da im to omogućuje.
Skoro svi su dobili rešenje da mesec dana provode u samoizolaciji, oni koji to nisu učinili uhapšeni su i strpani u zatvore.
Ovaj našmrkani šizofrenik je pokazao prezir i prema svim drugim građanima. Slobodan Milošević to nije činio u toj meri.
Vanredno stanje Vučić je iskoristio da iznova zaduži Srbiju. Vlada je donela uredbu, koju je i on potpisao, da se može zaduživati u inostranstvu, kod stranih banaka i fondova, da se može štampati novac i izdavati obveznice.
Koliko je novca Vučič uzeo, kao novo zaduženje, niko još nema uvida, jer pod mrakom vanrednog stanja on radi šta hoće.
Kako upokojiti Vučićevu despotiju?
Očigledno je da opozicione stranke ne žele da dižu ustanak protiv Vučića.
Grupa narodnih poslanika, društvene mreže (tviter, instagrami, fejsbuk profili) i You Tube televizije, inostrane radio stanice i mediji mogu pomoći da se organizuju i artikulišu protesi građana. Spontanost će izbaciti i vođe.
Desetine javnih ličnosti u video zapisima na You Tube televizijama opisuju stanje u Srbiji i iznose programe koji mogu zemlju izvući iz propasti. Te emisije imaju preko 300 hiljada pregleda, što pokazuje ogromnu zainteresovanost posebnog dela javnosti da se Vučićev režim i despotija obori.
Pokret Svetlo, Branko Dragaš, poslnik Srđan Nogo, pa i grupa iz Magazina Tabloid, opisali su stanje marka u Srbiji i predložili na koji način je moguće spasiti Srbiju. Jedini uslov je opšta pobuna protiv Vučićevog režima.
Da se ne bi ponovila greška iz 5. oktobra 2000 godine, kada je Zoran Đinđić pruzeo vlast i udružio se sa najgorim mafijaškim šljamom, koji ga je kasnije i likvidirao, treba izbeći zamku da čelni ljudi Saveza za Srbiju preuzmu vlast i samo kozmetički našminkaju Vučićev režim, nastavljajući po starom.
A1.
Zašto vlast prepušta energetski sektor na Kosmetu!?
Saopštenje Narodnog slobodarskog pokreta
U atmosferi psihološko-propagandnog rata koji vlast vodi protiv svih nas građana Srbije, neopaženo je prošla informacija da je iz regulatornog sistema Elektromreža Srbije (EMS) izdvojen deo prenosnog sistema koji se nalazi na teritoriji Kosova i Metohije i seperatno uključen u Evropsku mrežu operatora prenosnih sistema električne energije. Ovo je međukorak u pravcu uključivanja ovog našeg dela sistema prenosa električne energije u regulatorni blok sa Albanijom, što je veliki poraz za Srbiju i u političkom i u strateškom smislu, jer smo do sada bili centralna država regulatornog sistema za prenos električne energije i naš EMS je regulisao čitavu teritoriju Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije.
Na ovakvim stvarima se jasno vidi dubina poraza Vučićeve politike prema Kosovu i Metohiji jer gotovo da nema oblasti u kojoj Srbija danas ne stoji lošije nego pre deset godina. Jedino saradnja kriminalnih grupa Srba i Albanaca i zajedničko pranje prljavog novca kroz masovnu gradnju u Srbiji funkcioniše bolje nego ikad, a i to je na štetu našeg državnog i nacionalnog interesa.