Postdemokratija

NE BRINITE, BIĆE GORE

Mnogi smatraju da posle korone ništa više neće biti isto. Ne mislim tako, naprotiv, uveren sam da će biti još istije. Borba za opstanak, koja je vođena i pre pandemije, koju je virus samo ogolio svodeći je na borbu za goli život, nastaviće se i posle vanrednog stanja još žešće i beskrupuloznije. Kao i pre, na dva nivoa, na onom gornjem za bogatstvo i moć i onom dole za posao i prostu egzistenciju. Nije slučajno da u vanrednom stanju niko nije primetio kako nas, zbog pretnje zarazom, vlasti umesto na fizičku distancu uporno upućuju na potrebu socijalne distance. Nije to samo pogrešan izraz, to je suština onoga što se događalo i pre opasnog virusa i onoga što će se još drastičnije događati posle. Sve veća socijalna distanca između bogatih i siromašnih, onih koji imaju vlasti i onih koji treba da joj budu poslušni da bi preživeli, tvrdi kolumnista Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi

Piše: Mile Isakov

Mnogo se, i u svetu i kod nas, filozofira o tome šta će biti posle pandemije koja je uzdrmala i najmoćije države, na smrt uplašila i uhapsila sve građane i dovela u pitanje osnovne ljudske i društvene vrednosti. Hoće li se svet promeniti i kako, na bolje ili na gore?

Ne treba zbog toga previše lupati glavu, biće, naravno, nekih promena koje su prosto iznuđene, kao pri trežnjenju posle teškog pijanstva, kada se svi zaklinju da sebi to nikad više neće dozvoliti.

Ali, kada prođe taj prvi šok posle suočavanja sa opasnošću koja je ugrožavala život, sve će se zaboraviti i nastaviti po starom.

I heroji iz doba korone, lekari, biće zaboravljeni, a novi junaci postaće oni stari, političari. Sve će biti isto, samo još gore i svi koji sad pozivaju na saradnju i solidarnost postaće još sebičniji i samoživiji.

Bogati će biti sve bogatiji, siroti sve siromašniji. Moćni još moćniji, nemoćni još bespomoćniji.

U Srbiji će ponovo postati hit pesma "Sve je isto samo njega nema"! Mislim na virus, a ne na Vučića.

Ali, doći će i on na red kad prođe strah koji parališe, posledice dođu na naplatu, a ekonomska kriza počne da uzima svoj danak.

Epidemija korona virusa u zemlji Srbiji belodano je potvrdila staru istinu da narod ima Predsednika i Pink kakve zaslužuje.

Najpre su se sprdali sa najsmešnijim virusom u istoriji čovečanstva, onda uspaničili i uz najmorbidnija predviđanja kukali, pretili i molili, da bi se čim se učinilo da najveća opasnost prolazi ponovo prepustili svom bahatom samozadovoljstvu.

Najslikovitiji primer njihovog bezumlja dogodio se negde pred Uskrs, posle samo dva-tri dana stagnacije novozaraženih na "samo"nekih 300 dnevno, kada je na čuvenoj dopisnoj konferenciji za medije, redakcija Pinka postavila epohalno pitanje prisutnim lekarima: Da li građani mogu da počnu sa rezervacijama za letovanja?!

Da li je moguće da jedna redakcija, dakle ne jedan zabludeli novinar nego cela redakcija, misli da je to važno pitanje u trenutku dok broj obolelih od planetarno opasnog virusa i dalje raste i da ga treba postaviti doktorima?

Da li je moguće da postoje nekakvi njihovi gledaoci koje baš to, baš sad najviše zanima? I gde bi ti da letuju? U Španiji, Grčkoj ili možda Italiji? Koji su to tako napredni gledaoci u čije ime Pink postavlja to pitanje u trenutku kad imamo preko šest hiljada obolelih i dok se svaki dan taj broj i dalje povećava za nimalo naivnih tri stotine ljudi? Čudi me da odgovor bar nekog od lekara nije bio: Nemam pojma, a i boli me dupe!

Međutim, iste te večeri, stigao je i odgovor na to moje besmisleno pitanje. Pa to su isti oni gledaoci koji na istom tom Pinku gledaju i slušaju predsednika države, koji im je tom prilikom euforično i eksluzivno saopštio da su rezultati testiranja, koji će inače biti saopšteni tek sutra u tri sata, ohrabrujući toliko da on već može da najavi popuštanje mera izolacije, odmah posle praznika. Čak će i penzioneri moći u šetnju, na povocu ne dužem od tri stotine metara.

Dakle, sve je jasno. Predsednik se vraća sebi, posle teške depresije u koju je bio zapao kad je pandemija počela ozbiljno da hara i po Srbiji. Kao i obično, iz krajnosti u krajnost.

Od kurčenja u neznanju, preko očaja i panike kad se usro od straha, do euforičnog optimizma kad je video da, uprkos njegovim naporima da oko sebe okupi samo nesposobne poslušnike, ipak postoje i razumni ljudi od struke i integriteta, koji uspevaju da sačuvaju razum i uspostave kontrolu. A Pink ga samo prati i u svom idiotskom maniru pojačava naručeno relaksiranje gledalaca. U te svrhe njegov kreativni vlasnik je izmislio i lek protiv virusa, pred kojim je i svetska nauka navodno ostala zapanjena.

Prema tome, sve je spremno za povratak na staro, tako da predsednik može ponovo da zapeva svoju omiljenu pesmu o zlatnom dobu, koje bi nas već snašlo da nije bilo korone, ali koje će zahvaljujući njegovoj vizionarskoj politici sad svakako doći, uprkos ekonomskoj krizi koja će baciti na kolena ceo svet, osim nas.

Svi će imati pad od sedam do devet posto, a mi samo dva-tri procenta, koje nećemo ni osetiti jer će nam nikad bogatija država pomoći sa po sto eura svakom punoletnom glasaču.

Taj mali pad će zapravo biti naš veliki rast u odnosu na sve u region, a bogami i u odnosu na jednu Nemačku. Raspričao se tako naš predsednik, kao da virusa više ni nema, kao da je opasnost potpuno prošla, ali je ipak predložio da se na letovanja ne ide u inostranstvo, nego u banje i na planine prelepe nam Srbije.

Rekao je, doduše, onako uzgred, da će to zavisiti i od našeg ponašanja narednih dana, ali je ostao utisak da je to učinio više iz formalnih razloga, da mu se ne bi moglo zameriti da krši mere koje je sam doneo.

Sve u svemu neodmeren, neopravdan i sasvim neumesan optimizam, koji samo može da ohrabri one koji inače misle da nepoštovanje normi za vreme praznika i nije neki prekršaj. Požurio je da proglasi pobedu pre vremena, samo zato da to ne bi uradio neko drugi i tako mu onemogućio da se predstavi kao pobednik. Morao je on da bude taj koji će prvi narodu da saopšti dobre vesti, ali ma koliko se trudio da se uzdržava, bio je to signal za sveopšto opuštanje, kad mu vreme nije.

Pred uskršnje i prvomajske praznike, za vreme kojih bi i bez toga bilo za očekivati da brojni vernici i građani neće ispoštovati preporuke o izolaciji. Ako u međuvremenu, dok ovaj broj Magazina Tabloid ne izađe iz štampe, dođe do povećanja broja zaraženih, najveći deo odgvornosti biće upravo na predsedniku Vučiću i Pinku, koji su na taj način sugerisali gledaocima da je opasnost već prošla u najkritičnijem trenutku.

Nije čudo što su posle toga graknuli stručnjaci, čak i oni odabrani od predsednika, da ništa još nije gotovo i da opasnost nije prošla. Naprotiv, zavapio je inače poslušni dr Goran Stevanović, uspeli smo da izbegnemo italijanski i španski scenario ali svako opuštanje može skupo da nas košta! A, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Marijan Ivanuša, otišao je i korak dalje upozorenjem da su to upravo kritični dani za Srbiju. "Ako ne budemo primenjivali sve mere, možemo da očekujemo dramatičan scenario poput onog koji gledamo u Italiji, Španiji i nekim drugim zemljama. Epidemija u Srbiji je još uvek vrlo ozbiljna i dok ne budemo videli značajan, stabilan i kontrolisan pad novoobolelih na dnevnom nivou, prerano je govoriti o ukidanju mera".

Neke mere su već sutradan ipak ukinute, jer predsednik Vučić je odlučio da epidemija više nije tema i da je vreme da se okrene izborima. Kampanja koju je već započeo sa respiratorima, može i mora da se nastavi, kao da se ništa nije dogodilo.

Poznato je i Vučiću, koji baš voli sportske metafore, da utakmica nije završena dok sudija ne odsvira kraj, a da smo mi prvaci sveta u primanju odlučujućih golova u poslednjim minutima. Pa ipak, on ima neodoljivu potrebu da u svakoj prilici pokaže kako je baš on taj sudija, koji će da kaže kad je početak i kraj svega u ovoj zemlji. Građani su na to, što navikli, što oguglali, ali problem je što virus ne zna i ne mari za ta naša pravila.

Naravno, u pitanju je klasična zamena teza. Pošto je svima već postalo jasno da su pravi junaci bitke sa virusom lekari i da sve zasluge pripadaju njima a ne njemu, treba nametnuti novi problem u kojem će on voditi glavnu reč. A ekonomska kriza je kao bogom dana za njegovu već usavršenu manipulaciju sa obećanjima koja se onda mogu rastezati i odlagati iz godine u godinu.

Pandemija je zaista temeljno uzdrmala i najmoćnije države sveta, izazvala potrese na svim berzama i prouzrokovala svetsku ekonomsku krizu koja će biti mnogo veća i dublja od one iz 2008, neki kažu i do pet - šest puta.

Svi će osetiti velike posledice, a što se nas u Srbiji tiče, najrealnije je da će nam ekonomska kriza doneti još više korupcije i još manje pravne države. To se čini sasvim logičnim zaključkom jer vanredne mere u vanrednoj situaciji, a svetska ekonomska kriza to svakako jeste i bez formalnog proglašavanja, otvaraju neslućene mogućnosti za nezakonite radnje, zloupotrebe i manipulacije, za voluntarizam i samovolju, za diktaturu koja u tim uslovima čak dobija i izvesni legitimitet.

To su idealani uslovi za Aleksandra Vučića, a teren je već pripremljen vanrednim stanjem za vreme epidemije.

Vučić dokazano ume da vešto manipuliše ovim narodom. Pošto to radi po udžbeniku koji je kao pravi štreber dobro pručio, nije teško prepoznati korake koje će učiniti, a koje je vrlo precizno klasifikovao jedan od najuticajnijih svetskih intelektualaca, Noam Čomski, u svojih deset strategija za manipulisanje ljudima, koje je objavio još 2013 godine.

PREUSMERAVANJE PAŽNJE - Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne, prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli saznanja u razumevanju onoga što se zaista događa.( Naš primer: Svima po sto eura kako zabavljeni time ne bi razmišljali o tome gde će ići milijarde)

STVARANJE PROBLEMA- Treba stvoriti problem da bi javnost reagovala na njega i bavila se njime, dok se ispod radara sprovodi nešto drugo. Na primer, izazvati i prenositi nasilje, sa namerom da javnost lakše prihvati ekonomsku krizu, ograničavanje sloboda i rušenje socijalne države. (Kod nas će sad biti hapšenja i suđenja za nedozvoljene šetnje u vreme korone, dok se odabranima budu delili povoljni krediti za koje garantuje država i koji se uglavnom neće vraćati)

POSTUPNOST PROMENA- Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, na kašičicu, mesecima i godinama. Sve se tako sprovede, malo po malo, da ljudi ni ne primete.

ODLAGANJE- Još jedan način za pripremanje javnosti za nepopularne mere je da ih se najavljuje mnogo ranije unapred. Ljudi tako ne osete svu težinu promene odjednom, jer se prethodno privikavaju na samu ideju promene. Sem toga i "zajednička nada u bolju budućnost" olakšava njihovo prihvatanje. ( Vučić je to već usavršio obećanjima čija se realizacija stalno pomera za narednu godinu, pa još za jednu. Sa time je upravo ponovo počeo pričom o planu za izlazak iz ekonomske krize)

UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA- Kada se odraslima obraća kao kada se govori deci postiže se dva korisna učinka, javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. (Na primer priča o našim bakama i dekama, koje neizmerno volimo i molimo)

BUĐENJE EMOCIJA- Zloupotreba emocija je klasična tehnika manipulacije, kad kritičku svest zamenjuje emotivni impuls, bes, strah i slično. ( Naš primer iz Vučićevog repertora: Za Srbiju predaja nikad nije bila i neće biti opcija. Živela Srbija, koju volim najviše na svetu)

NEZNANJE- Siromašnim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv. ( Ova vlast se tradicionalno uglavnom obraća najmanje obrazovanim i neobaveštenim građanima)

VELIČANJE GLUPOSTI- Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je sasvim u redu biti neuk, prost i vulgaran, a izazivati otpor prema kulturi i nauci. ( Na primer: Vučićeva konstatacija da se može biti ministar i sa osnovnom školom. Ili, stvaranje zvezda od primitivnih likova iz rijalitija, a sprdnja sa naukom masovnom rasprodajom diploma i lažnih doktorata) )

STVARANJA OSEĆANJA KRIVICE- Treba ubediti svakog pojedinca da je on sam kriv za svoju nesreću usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i podcenjen pojedinac,opterećen osećanjem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog lošeg položaja i eventualne pobune protiv sistema. ( Za vreme epidemije imali smo primer kako su građani neprestano proglašavani krivim za širenje virusa)

ZLOUPOTREBA ZNANJA- Sistem ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu, raspolaže poverljivim informacijama i to može da koristi u svojim manipulativnim planovima.

Kad se ovako ogoljeno vidi čime se Vučić rukovodi, nije teško zaključiti i šta nas čeka. Ali, nije teško ni pripremiti pravi odgovor.