Zoltan Horvat
Da li istovremeno sugrađani lipsavaju? To baš i nije tema u, redom, kancelarijama izvršne, sudske i zakonodavne vlasti. Prava tema je, kako se i dalje bogatiti na muci talentovano pokornih građana, i kako se, što više napljačkati majci.
U svih pet opština srednjeg Banata, na prvi pogled, „sve puca" od brige za običnog čoveka, posebno za najugroženije. armiju najsiromašnijih. Pa se već mesec dana dele paketi za armiju zaraženih siromaštvom. Iz stranačkih distributivnih centrala, dopremaju se i u opštine Zrenjanin, Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište i Sečanj ogromne kartonske kutije.
Predsednici opština i nekolicina njima bespogovorno poslušnih, dele zadatke nadležnima, koji opet, iz iste su SNS stranke, stranačkim aktivistima naređuju prepakivanje paketa. Ne daj Bože da se ovakvim „humanitarnim" radom bave volonteri, sikter obični svete, samo SNS poslušnici iz dopremljenih kartonskih kutija dimenzija 50 puta 50 santimetara, vade, najmanje polovinu sadržaja. Pa, ostavljaju na dnu kutija kilogram brašna, šećera, pola kilograma pirinča, dve paštete od po 50 grama, po jednu sardinu i sapun...
I, paketi, naizgled ogromni, u vrednosti od jedva 600 dinara, spremni su za dostavu „boraniji" od ljudi (jedan od posprdnijih izraza koji kruži kancelarijama Gradske Kuće na račun sugrađana). Dostavljači su, opet stranački poslušnici, ovaj put u službenim vozilima. Prate ih „pažljivo", izabrani lokalni mediji (List Zrenjanin, RTV Santos, Dopisništvo RTS, internet portali na „valovu" gradske kase...), gde se, na kraju, pričaju odvratne bajke o, citiramo „...ogromnoj pomoći najugroženijima u ovim teškim vremenima...".
Kartonskih kutija na pretek, krenula i druga tura šest stoja dinara u robi za, ciljane sigurne glasače (čitaj: boraniju).
Danijel Radić i njegov KTV mikrofon ne budu lenji, pa pitaju nadležne u Crvenom krstu, pobogu, zašto ne radite svoj posao i ne distribuirate ove pakete, ovlašćeni ste za ovaj posao.
Aleksandra Tanasković, ovdašnja šefica Crvenog krsta, šta će jadna, a SNS napredna, kaže, mi smo dobili zadatak da, samo prepakujemo...Neki koji valjda ne smatraju da su boranija, u stranačkim AV majicama „ponosno" poziraju pred kamerama dok prepakuju, taman spakovane simpatične splačine za pravu boraniju. Na kraju, čuješ „glas savesti" iz Gradske Kuće..."Najvećim naporima našeg stranački najnaprednijeg, ovim paketima smo doprineli da, boranija poživi... još dva tri dana...".
Od deset primalaca paketa iz redova „boranije", u proseku petoro im, iz nepristojne pristojnosti kaže hvala, troje im zahvaljuje do nepristojne poniznosti, jedan im nazva sve po spisku, a deseta, neka drčna baka sa naselja Bagljaš, zavrljačila paket preko ograde, uz neizbežan komentar: podaj ti to sinko, svom šefu, da se još više razgoji, da se slatko naje' i okrepi dušu...".
Ovakva boranijska veština bacanja paketa preko ograde, za podobne lokalne medije nije bila vest, naprotiv, postojala je realna opasnost da stranački donosioci pozovu policiju, ali, stvar je „izgladio" komšija, podigavši paket sa zemlje i unevši ga u svoje dvorište.
Dakle, srednjobanatska „boranija" je kao pomoć najugroženijima, dobila po dva „ogromna" paketa ukupne vrednosti, 1200 dinara. Kakva li je to sreća u odnosu na mizernih 150-ak kubikčića betončine samo u terasu nove hacijende Gorana Kneževića, gde su radnici - „volonteri" ovdašnjeg javnog preduzeća „spali s nogu" tokom radnog vremena, ravnajući terasu, kojoj se ne vidi kraj.
Pravo zadovoljstvo srednjeg Banata u doba korona virusa je vlasništvo vlasnika vlasti. Oni usrećuju samo sebe, i baš se, svakodnevno, ludo raduju tome. 'Beš ekonomski kolaps vidljiv iz aviona, 'ajmo sa pitanjima, zašto zrenjaninski funkcioner ima samo jedan džip, a non-stop vozi službeni automobil...treba mu, najmanje još jedan, o narodnim parama na izvol'te da i ne govorimo...
Vest da je zrenjaninska Regionalna bolnica „Dr Boško Vrebalov" u večitoj izgradnji, najblaže rečeno, u haosu, nije cool, naprotiv. Isključivo se podobnjaci od lokalnih novinara uredno pozivaju na nameštene press konferencije (to Lidija i Kandićka iz kabineta gradonačelnika „maestralno odrađuju"), gde se, pričaju samo bajke.
Danas najbajkovitiji lekari svih struka, u Zrenjaninu daleko najuspešniji u sopstvenom bogaćenju na račun pacijenata, otisnu se u politiku (trenutno SNS - fiks kec k'o kuća), i postaju, nedodirljiva elita. Džipovi, stanovi, kuće, vikendice, potoci kešovine, brdo stranačkih fukcija...aman, elita koja pare, samo (da prostite) lita.
Ivana dr Tešović, direktorka iz Vrbasa, navodno sretno doktorsko kolo vodi. Plate se isplaćuju, ako se isplaćuju, frtaljno, selektivno, zaposlenima je zabranjeno da iznose istinu o tome da bolnica nema medicinsku opremu za pacijente, nema kašike i viljuške, nema toalet papir...Žiro-račun, diktiran iz pokrajine, u teškoj je blokadi.
Lekara sve manje, al', ima ih, sa Hipokratovom zakletvom, odrade nešto i u bolnici za platu, to isto radije vrše (nagovarajući pacijente) po privatnim bolnicama za velike pare (recimo, za dve male kese transfuzione krvi treba izdvojiti „samo" po 130 evra?!?).
Predrag dr Matejin, pokrajinski poslanik, vešto se uhlebio, dobro, i značajno podgojio, stigao da bude i privatni preduzetnik u privatnoj bolnici Sveti Jovan, ide mu, SNS mu dođe zaštitni znak, kud ćeš lepše. Lepota osvajanja sveta lekarskim biznisom je u Zrenjaninu „zaraza", jača od korone. Džip mu dođe već rutinski statusni simbol.
Jovan dr Sekulić, specijalista ortopedije, siva eminencija zrenjaninske bolnice, trenutno savetnik premile mu direktorke Ivane, dojučerašnji direktor u ostavci, takođe je direktni uživalac svih privilegija koje donosi zvanje lekara iz zrenjaninske bajke. Neki, sve češće pominju njegovo ime i prezime sa dugogogodišnjom nesmetanom ugradnjom veštačkih proteza za kukove koji su nabavljani, da li u Bašaidu, kod njegovog kuma...
Imaju li oni bar kod i da li su svi legalno prijavljeni, da li je bolnica na volšeban način sve to plaćala i plaća, to je, naravno, vrh ledenog brega tajni za neupućene, što će, naravno, jedan od zrenjaninskih lekarskih junaka, energično demantovati?!?
I ovaj proslavljeni doktor sa zavidnim stažom u privatnoj bolnici, stoički izdržava sve privilegije tihog gradskog elitiste, gde mu neposredno društvo u savetničkom timu državne bolnice junački, da junačkije ne može, prave, Siniša dr Savović, načelnik anesteziologije, i Vlada dr Arbutinov. Jovanu dr Sekuliću prija i pokroviteljstvo dr Gojkovića, pokrajinskog ministra za zdravstvo, pa još kada im se, doteravši i svoj džip u neki od omiljenih restorana, pridruži i mister Galić, takođe pokrajinski ministar, inače poverenik za severni Banat (a Bašaid tako blizu)...Sve puca od belih mantila, uredno smotanih na zadnja sedišta džipova.
I šta će junačka lekarska elita, no u podobne mikrofone, o sopstvenim teškim, da ne može teže, najtežim naporima koje oni, svi zajedno u doba korone, tako požrtvovano rade dovodeći u opasnost sopstveno zdravlje...Otuda su i celodnevno „rasprodati" na redovnim linijama: iz džipa u državnu bolnicu - u džip i pravac privatna bolnica - ponovo u džip pa u stranačku kancelariju - zov drugara je neodoljiv, ponovo u džip, pa pravac restoran...
Sve, baš sve, isključivo sve rade u svoju korist pacijenta, kunu se u to, sve gruva od Hipokratove zakletve...Pacijenti, budite sretni, ostavljeni ste na milost i nemilost takvim junacima stranačke pokrajine...Belina lekarskih mantila zaslepljuje sve što javnost ne sme da vidi.
Jeste da je žiro račun državne bolnice - bula - nula, zaslugom izvanredno nesposobnog rukovodstva, ali, danas sve oči laika moraju biti uprte u zdravstvo, korona je to... Ovi i ovakvi garantuju spas od eventualnog, nepotrebnog uživanja prosečnog građanina u svim blagodetima kojima, požrtvovano raspolažu junaci ovdašnje lekarske struke.
Na kraju, dobra vest i za Zrenjanin, korona se polako i sigurno „pobeđuje". Vraćamo se u normalno stanje, gde režimska glasila navode: genijalnim potezima stranačkog vođe, stranački junaci i svi vezani u istu (sns) vreću...I vi, beli mantili, juriš na nove izbore i u odbranu časnih privilegija nezasite elite, koje donose novu kešovinu, džipove, stanove, kuće, vikendice...