Uvodnik

 

 

(Pr)osudite sami

 

Dobro veče, predsedniče

 

Milovan Brkić

 

 

 

Zamišljam kako ministar Milutin    Mrkonjić, zadužen za infrastrukturu, pevuši: "...Ide Mile, ide Mile, preko koridora, i on kaže, i on kaže da se proći mora..."

Koridori su poslednje dve decenije bili naša sudbina.

I Koridor 10, putni pravac, jeste naša sudbina. Za njegovu izgradnju ima para u izobilju. Samo Rusi daju 800 miliona evra za izgradnju infrastrukture. Grci su nudili 150 miliona bespovratno za izgradnju autoputa.

Međunarodni monetarni fond odobrio kredite, ali vlastima u Srbiji ne pada na pamet da ih uzmu. Ma, jok, kakve pare, šta će nama pare...

Banda predvođena Mlađanom Dinkićem, Božidarom Đelićem, Aleksandrom Vlahovićem i sličnima traži da se ugradi u ove poslove sa po desetinu miliona, ili od posla ništa.

Sva je prilika da će Srbija biti zaobiđena iz dva pravca, i to izgradnjom autoputa preko Rumunije i Bugarske, i Jadranskom magistralom preko Crne Gore prema Albaniji i Grčkoj.

Ta zločinačka grupa, koju obožava i podržava i Boris Tadić-Francetić, rešila je da nas, po nečijem zadatku, potpuno satre.

Piše mi prijatelj iz Kanade. Pita me: Da li je iko tamo normalan? Da li je iko sačuvao dušu? Da li je život postao tako besmislen da ljudi po svom instinktu nalaze utočiste u ludilu?

 Psihologija svrstava samoobmanu u najteže poremećaje ličnosti, a srećna i uspešna Srbija nije ništa drugo nego samozabluda iz koje nema izlaza. Živimo u obmani. Izmislimo smo zabludu da bismo pobedili obmanu. Nije važno što je narod gladan, izgubljen, zaluđen i očajan. Lagaćemo se da jedino mi na svetu imamo autohtonu kulturu i da smo narod najstariji.

Srpski predsednik Boris Tadić-Francetić i njegova stranačka i koaliciona kamarila - Dinkić, Tomica Milosavljević i drugi, nude izlaze iz potpuno opustošene Srbije, u kojoj dve trećine građana imaju problem kako da se prehrane. Nude nam put za koji kažu da nema alternative, nude brzi ulazak u Evropsku uniju, dolazak Turske u Srbiju sa investicijama, pojačan uticaj Nemačke na Balkanu, ulazak Srbije u NATO... Koliko će nas koštati sve njegove zablude, poput ove da Dinkiću pripušta da Srbiju opelješi do poslednje pare?

Niko, počev od predsednika pa do njegovih satrapa, ne kaže koliko živih građana će dočekati ulazak u Evropsku uniju, u NATO alijansu, kako ćemo posejati polja, pokupiti letinu, početi proizvodnju u fabrikama koje su mrtve...

Predsednik tvrdi da je Srbija faktor mira na Balkanu! Da li će Rezolucija o Srebrenici podići ugled Srbije, ili njegov? Da li će se ostvarivanjem plana Tužilaštva za ratne zločine o hapšenju 650 oficira i policajaca u narednih godinu dana, zbog navodnih zločina na Kosovu u vreme delovanja NATO alijanse, podići ugled Srbije, ili Borisa Tadića-Francetića lično?

Predsednik Tadić je pun samoobmanjivačkih ideja. U njegovom bolesnom telu i ludoj glavi roje se takve ideje, i on svakog dana, iako teško diše, pridikuje. Nama gladnima, očajnima, u beznađu, predsednik nudi bolju evropsku perspektivu i svetliju budućnost. On samo traži da ga sledimo, da idemo za njim. On u blindiranom automobilu, mi u dronjama. Pa dokle stignemo.

Sve čega se predsednik dotakne, sve je laž, pljačka i prevara. U ovom broju opisujemo sva njegova ludila. Nespremnost za borbu protiv globalnog terorizma, protiv Dinkićevih zločinačkih pljački, rasula u pravosuđu i uništavanja poslednje institucije u državi, do ubistava inspektora policije koji su istraživali kriminal njegovih saboraca.

Dobro veče, predsedniče. Da li ste Vi potpuno ludi?