Krici i odjeci
Slučaj gospođe
na turističkom boravku u državnoj ustanovi
Krađa na
sitno, kome je to bitno?
Ne postoji državno
preduzeće ili ustanova u Srbiji gde nema pljačke
i intriga, mržnje i ludila,
porodičnih, krevetskih, kumovskih i, u svakom slučaju, finansijskih udruživanja. Ovaj "folklor" prisutan je i u Turističkoj organizaciji Srbije (TOS), u kojoj bahato vlada jedna
žena, a druga nema ništa
protiv. Tabloidu se tim povodom pisanim
putem obratila grupa zaposlenih iz ove organizacije.
Redakcija ga objavljuje uz neznatne
intervencije
................
Bivša propala
pravnica Ministarstva trgovine, turizma i usluga Biljana
Šujica-Marinković je osoba
sa kojom želim ovim putem
da upoznam javnost u Srbiji, jer se nalazi na
određenom društvenom položaju koji podrazumeva stručnost, odgovornost i znanje, dakle,
sve ono čega ona nema.
A kako bi i imala
kad ne zna čak ni definiciju prava, a dalje da i ne govorimo! Reč je, zapravo, o osobi koja je preko noći dovedena u Turističku organizaciju Srbije samo zahvaljujući
prijateljstvu njene rođene sestre
(zaposlene u deviznom inspektoratu Ministarstva finansija) sa direktorkom TOS-a Gordanom Plamenac.
Odmah po dolasku u TOS ovaj "pravni ekspert" dobija zadatak da uradi novu sistematizaciju radnih mesta... To je bilo 2007. godine. Zadatak je završen u rekordnom roku, tačnije u decembru 2011. godine. Ali, kako!
Naime, u doba teške
ekonomske krize u kojoj se Srbija nalazi, kada ljudi
masovno ostaju bez posla i jedva
sastavljaju kraj sa krajem, ova minijaturna
firma je, gle čuda, još povećala broj zaposlenih!
Naravno, o tome nije odlučivala Vlada
Republike Srbije, čak ni Upravni odbor
TOS-a, već isključivo dvojac
koji sahranjuje srpski turizam: Gordana Plamenac i Biljana Šujica-Marinković!
Naravno, broj zaposlenih
je morao biti povećan da bi se pred izbore udomili njihovi ljudi, mahom mlađi muškarci, na koje ove dve sredovečne dame nimalo nisu imune.
Direktorka Plamenac čak pokazuje otvorene
simpatije prema mlađim muškarcima,
favorizuje ih, podiže im plate bez ikakvog zakonskog
osnova, a sve to jer je sigurna daje TOS mala, neugledna državna
ustanova, koju svi zaobilaze jer
nikome ne predstavlja značajnu "interesnu sferu".
Ali, vratimo
se našoj junakinji priče, zanimljivoj pomoćnici direktorke
TOS-a. Za četiri godine, dok
je pisala sistematizaciju radnih mesta, jedino
što je još radila i što je zaista bilo transparentno
(jer su svi zaposleni svakodnevno viđali isti prizor)
jeste neuspešno "potapanje kuglica" na službenom računaru,
tj. mukotrpno pokušavanje da u pomenutoj igrici dođe do poslednjeg nivoa, a sve to za platu od
120.000 dinara!
Tragikomično, ali do dana
današnjeg ni to nije uspela da uradi jer su čak
i dečje video igrice za nju
viša matematika. Prilikom kraćih pauza,
dok je odmarala oči od računara,
ova direktorkina podanica je neumorno spletkarila i užasno klevetala sve one koji joj nisu
simpatični, a to su manje-više
svi zaposleni u TOS-u. Jedina osoba koja
joj je simpatična (naravno, isključivo iz koristi)
je jedna neugledna, ali vrlo poslušna
i elastična devojka, Kristina
Perak, kojoj je glavna preporuka to što joj je sestra izvesna dr Jelena, kažu, poznati ginekolog GAK-a u Kliničkom centru.
Većini
zaposlenih jasno je da ova žena sve
radi vrlo perfidno i smišljeno, plasirajući direktorki (koja inače važi za neuračunljivu osobu!) gole neistine o kolegana, koji su zbog toga svakodnevno
zlostavljani. Ali, pošto se sve
tajne pre ili kasnije otkriju,
pomenimo i to da se Šujica-Marinković nedavno poverila jednoj prijateljici da ne može više da podnese
svoju kvaziprijateljicu Gordanu Plamenac, ali da joj je ona,
kao neuračunljiva osoba, laka za manipulaciju
i da će je nekako "podneti
do izbora". Takođe, Šujica-Marinković se uveliko hvali kako
nikada nije potpisala nijedan papir koji bi eventualno
jednog dana mogao biti predmet
istrage! Vrlo perfidno, ali to je neće amnestirati od nameštanja tendera
i ubacivanja svojih ljudi u neke zanimljive
poslove i projekte. A
primera ima dovoljno. Recimo, kad je konačno, pre tri godine, adaptiran prostor Slavija banke u Čika Ljubinoj
ulici br. 8 u Beogradu, gde se sada nalazi TOS, ona je u posao vredan 12 miliona odmah ubacila
i svoga supruga!
Krivična prijava se priprema i javnost će uskoro saznati nešto više o ovome. Odmah posle
toga sinu je napravila velelepnu svadbu u vili Jelena na Dedinju,
o kojoj se dugo pričalo, pre
svega zbog bahatosti i abnormalnoj cifri koja je za
tu svadbu potrošena.
Inače, gospođa Šujica-Marinković sve radi po principu copy-paste, a sve svoje poslove delegira
na ostale zaposlene, koji sa srednjom školom za male pare rade razne poslove za
koje niti su kvalifikovani niti zaduženi, dok
ona igra igrice i krcka pare zarađene samo
od jedne adaptacije prostora. Od tolike dokolice
i slobode, ozbiljno je zagazila u bolesne intrige, pa je protiv nje u najavi
nekoliko prijava upravo zbog klevete.
A možda se tu nađe i neka krivična
prijava za zloupotrebu službenog položaja i neovlašćeno trošenje sredstava iz budžeta
Republike Srbije i to iz subvencija. Nedavno je gospođa Šujica-Marinković isplatila otpremnine za nekoliko radnika
koji su penzionisani! Nema sumnje, to je svakako krivično delo, kojim je budžet oštećen za nekoliko miliona
dinara, ali rukovodioci TOS-a smatraju da će i to proći neopaženo i da njih kao
i do sada niko neće dirati!
Pismo grupe osuđenika iz KPZ
Sremska Mitrovica
Bezakonje i diktatura
Poštovani,
obraćamo vam se iz očaja i da bi vas obavestili da su
naša zakonska, demokratska i ljudska prava ugrožena na svim nivoima od strane
načelnice za tretmane Marije Kuzmanović i pojedinih njenih poslušnih
službenika koji se ponašaju kao neki diktatori iz afričkih zemalja, pa
izmišljaju zakone na našu štetu.
Najveću tiraniju pokazuje upravo Marija Kuzmanović, žena koja
voli da je niko ne voli i koja uživa u maltretiranju svojih zaposlenih i
koja se meša u rad svih službi iako nema zakonsko pravo. Njena tiranija počinje
decembra 2009. godine dolaskom Milana Pavlovića na mesto upravnika
Zavoda i Milorada Stoleskog, zvanog Stole, na mesto v.d. načelnika
službe obezbeđenja. Gospođa Kuzmanović i upravnik Pavlović, vremenom ukidaju
pogodnosti koje zakonom pripadaju osuđenicima. Ukidaju čak i pravo na vaspitače
tako da osuđena lica nemaju nikakva prava, a ni kome da se obrate i raspitaju.
Oni tako zavode diktaturu i rasulo u službu za tretmane, misleći da mogu da
krše zakone, a da ne odgovaraju.
Sa Marijom Kuzmanović je nemoguće stupiti u razgovor, jer
ona sve prekorno odbija, a ako je neko uporan preti i izolacijom. Dotična se
meša u rad zdravstvene službe i kao zakazuje preglede, koje u stvari odbija čak
i kada ih zdravstvena služba odobri. Gospođa je umislila da mora da se poštuje
njeno izopačeno mišljenje. Načelnik zdravstvene službe se u toj službi najmanje
pita i on radi po Kuzmanovićkinom diktatu.. Ona je toliko osiona i bahata da je
zabranila da se osuđenicima daju pogodnosti i to iz samo njenih ličnih
interesa.
Obraćamo se svakodnevno organizacijama za ljudska prava u
vezi tretmana, to jest resocijalizacije, ali uprava ne dozvoljava pristup nama
i krije haos koji vlada u zatvoru. Po njima sve je u redu, a prava istina je da
caruju bezakonje i diktatura ljudi na najvišim funkcijama, pogotovo bivšeg
upravnika Milana Pavlovića. Zašto direktor Uprave Milan Obradović dopušta sav
ovaj haos i ne preduzima ništa da smeni ove ljude koji krše zakon?
Od dolaska Pavlovića i Kuzmanovićke broj radnih mesta je
prepolovljen, a nekima su ukinute i plate. Pošto se u zatvoru ništa ne
renovira, pitamo se ko uzima pare od ministarstva za to namenjene. Ko god od
zaposlenih digne glas i nije po njihovoj volji biva prvo suspendovan, a kasnije
dobije i otkaz. Neki su čak i hapšeni.
Zašto se osuđenici unazađuju u svojoj resocijalizaciji i
ko je Marija Kuzmanović da falsifikuje vaspitne dosijee? I zašto ta mržnja
prema ljudskim bićima koja imaju pravo na život? Podsećamo da je zatvorska
kazna mera resocijalizacije, a ne odmazde. Ovo je samo jedan mali deo onoga šta se dešava
i radi ovde. Obratili smo vam se ovim pismom u nameri da se navodi preispitaju
i objave.