Subotica: Kako je radnicima putarskog preduzeća Komgrad
oteta prošlost i ubijena budućnost
Nema bandita bez dobrih kredita
Kako izgleda sistem pljačke jednog
preduzeća tokom privatizacije i kako ozbiljni prevaranti bez ijednog dinara
sopstvenog učešća postaju gazde i bogataši, možda najbolje ilustruju slučajevi
poput komunalno-putarskog preduzeća Komgrad iz Subotice, koje je doživelo da ga
očerupaju njegovi direktori u saradnji sa Kulskom bankom
A. Nađ
Od nekadašnjih 110 radnika, preduzeće Komgrad
iz Subotice danas ima njih tridesetak i svi sede kući i čekaju da ih pozovu na
posao. Komgrad je bila fina varoška firma putarske delatnosti sa
ozbiljnim renomeom, sve do dolaska Božidara Mirotića, nekadašnjeg
bankara. Onda počinje prevara stoleća...
Na zboru 2006. godine, radnike ubeđuju
da prodaju svoje akcije Komgradu i da na taj način postanu akcionari sa strateškim
partnerom, Kulskom Bankom.
Šta je moga da zna običan radnik? Većina
njih se nadala da će tako da sačuva radno mesto, pa pristaje na prodaju. Na čelu
sa tadašnjim direktorom Milanom Grujićem, Komgrad podiže
kredit u visini od 62 miliona dinara i novac deponuje u Kulskoj banci. Kulska
banka istim tim parama kupuje akcije samog Komgrada, tačnije 49,9
odsto akcija! Naravno, direktor Grujić ne prodaje svoje akcije, jer je sve
isplanirano kako treba: njegovih 100 akcija i 49,9 odsto Kulske banke
prelazi 50 odsto u vlasničkom udelu!
U vlasničkoj strukturi tako dominira Kulska
banka, koja bez sopstvenih sredstava, tuđim parama, uz pomoć Grujića
postaje vlasnik Komgrada. Ko ume njemu dvije!
Ovim se mućke ne završavaju, jer je
pomenuti kredit uzet na pet godina. Šta je sledeći trik Grujića, Mirotića
i pravnog savetnika Slaviše Potpare? Pošto je Komgrad tada još
uvek bio dobrostojeća firma, radovi su tekli normalno. Da bi ga preuzeli
rukovodioci moraju prvo da ga finansijski upropaste.
Komgrad na upravnom odboru donosi odluku da iz sopstvene
dobiti na kraju godine za svoj novac od Kulske banke otkupi svoje
akcije, odnosno onih 49,9 odsto koje je banka već kupila upravo Komgradovim
parama, i te akcije tako plati još jednom?! Ni tu nije kraj, jer akcije zatim
postaju Komgradove bez prava upravljanja, jer su to radničke akcije. U
finalu ove neverovatne prevare, i one će da budu privatizovane, drugim rečima
otete...
Sledeći čin je da Preduzeće BeoMarkin
kupuje 23 odsto akcija, jer je bilo u obavezi da plati avans prema Komgradu.
Preduzeće Veltrans takođe kupuje 24,39 odsto akcija i to bi trebala da
bude vlasnička struktura preduzeća.
Mirotić u međuvremenu iz Kulska banke
prelazi u Komgrad i to kao pomoćnik direktora. On sa generalnim
direktorom pravi novu procenu vrednosti preduzeća kako bi mogli preko banke da
ga i dalje pljačkaju. Od prvobitne vrednosti od 1.700.000 evra, uz pomoć procenitelja
Pavlice dolaze do vrednosti od čak 7,5 miliona evra! Sada je već stvorena
odlična "baza" za podizanje novih kredita.
Ali, mašti nigde kraja: upravljačka trojka
Komgrada tada smišlja dobar trik. Naime, Mirotić kao svaki dobar bankar, zavlači
ruku u tuđ džep i kupuje pogon-tesaru sa direktorom drugog preduzeća, Sel
Ferencom. Isti scenario: Sel podiže kredit, a Mirotić u međuvremenu smišlja
kako da ga vrati. Ustvari, sve je to Mirotićevo, ali bez papira, samo se vodi
na Selovo ime. Poznato je to već kod nas: ti si gazda na papiru, a ustvari ja gazdujem.
Komgrad daje avans drugoj firmi, pod
uslovom da avans bude depozit u banci kako bi Sel podigao kredit, odnosno Mirotić
platio Tesaru po isteku depozita. Sel ne vraća depozit firmi, pa ga Komgrad tuži
da mu vrati novac, koji uveliko već koristi sam Mirotić. U suštini,
pare samo kruže kao u nekom Bermudskom trouglu koji je osmislio Mirotić i to
tako da na kraju svi podele dobit osim Komgrada!
U nastavku ove "naučno
zasnovane" pljačke, Tesara izdaje zemljište za deponovanje
materijala Komgradu uz debelu mesečnu nadoknadu, jer navodno nema dovoljno
prostora u samom Komgradu. I ovo je već viđeno: ja tebi ti meni, sve su to naše
firme. Na kraju, scenario je zahtevao da Sel Ferencu uzimaju Tesaru i
daju Teikomu, odnosno Slobodanu Teiću koji je istovremeno tada i
jedan od vlasnika Komgrada. Svi su se omrsili, samo radnici Komgrada poste.
Bez odluke Skupštine akcionara Komgrada,
Mirotić i Grujić prodaju radničke akcije preduzeća Teikom i Glas optika i
tako menjaju strukturu upravljanja. I pored upozorenja na Upravnom odboru da to
ne smeju da rade, oni već sutradan ujutru prodaju akcije. Sve je pripremljeno:
akcije kupuju Teikom i Glas optik- klijenti Kulske banke.
Radnici, naravno, nemaju pojma šta se dešava
i da su ostali bez sopstvenog udela i preduzeću koje su jednom već kupili.
Tek sada nastupa neviđena pljačka,
i Komgrad počinje ubrzano da tone!
Kredit nije vraćen do isteka pete godine
kako bi se zavarao trag. Rukovodioci onda zalažu upravnu zgradu koja se nalazi
u ulici Petefi Šandora broj 25 u Subotici, kao garanciju. Podižu onda kredit da
bi vratili prvi kredit, podižu zatim novi kredit u vrednosti od 1.500.000 evra,
navodno da plate mašine Teikomu, jer se mogu samo od tog preduzeća da
kupe mašine. Dok rukovodioci podižu kredite, Komgrad tone. U to vreme
sve mahinacije sprovode se u knjigovodstvu uz pomoć šefa knjigovodstva Sanje
Logonje.
Rukovodioci su sebi odredili astronomske
plate i do 4.000 evra mesečno. To je pet godina po 4.000 evra, odnosno, (na
primeru Mirotića) na kraju i svih 240.000 evra! Firma je opljačkana, a radnici
kod kuće čekaju milostinju od rukovodstva, bar neki minimalac. Pokazala se i u
ovoj stvari ona stara mudrost da je sa tuđim parama lako gazdovati.
Konačno, još jednom se kroz ovaj slučaj
pokazalo kako funkcioniše tranziciona pravda i kako izgleda prava slika jedne
srpske privatizacije.