Tabloid
istražuje
Ko je i
kako prisvojio, preprodao i uništio veterinarsku službu u Srbiji
Ni
svinjama nije dobro
Kupovina
veterinarskih stanica u Srbiji, dobrim delom je obavljena novcem od od trgovine
drogom, ali i iz drugih sumnjivih poslova. To je i bio razlog visokih aukcijskih
cena koje su postignute prilikom prodaje, ali i uzrok kasnijeg raspada
veterinarske službe kakva je decenijama postojala. Kako je Srbija preko
devastacije veterinarske službe opljaèkana za stotine miliona evra, istraživao
je Tabloidov novinar u saradnji sa svojim izvorima u državnim institucijama i
van njih.
Vuk Staniæ
Privatizacija
veterinarskih stanica u Srbiji, sprovedena je na potpuno pogrešan naèin, pa je danas kvalitet
veterinarske službe vraæen na nivo od pre Drugog svetskog rata. Ovo je zakljuèak
struènih lica, izveden iz zastrašujuæih èinjenica o propadanju ove strateški
važne oblasti.
Zarazne
bolesti stoke, poput svinjske kuge, kju-groznice, bruceloze i šmalenberga, su postale normalna pojava. Ove bolesti
trebalo bi da suzbijaju veterinarske stanice, u saradnji sa Upravom za veterinu
Ministarstva poljoprivrede. Ali, tu treba znati da pojava ovakvih bolesti
pojedincima donosi veliki profit, pa je to i razlog što Ministarstvo ne uspeva (ili nema nameru) da ih
iskoreni.
Od ovakvog
stanja profitiraju, sumnja se, neki službenici ministarstva
poljoprivrede, i povlašæeni vlasnici
veterinarskih stanica. Oni po osnovu "programa mera" iz budžeta, zarad suzbijanja
zaraznih bolesti, izvlaèe godišnje više od 250 miliona dinara.
Budžetska kontrola koja je nedavno obradila dokumentaciju
Ministarstva poljoprivrede Srbije, otkrila je brojne nepravilnosti u ovoj
oblasti. Država je finansijski ošteæena, ispostavilo se, ali još uvek niko nije u zatvoru.
"Program mera" je naziv pod kojim ministarsvo za poljoprivredu malim
ili velikim poljoprivrednim gazdinstvima može da daje besplatne
vakcine za stoku, lekove, spermu bikova za veštaèku oplodnju krava. Sve to do seljaka stiže putem veterinarskih stanica, koje vode evidenciju o
broju stoke koju treba vakcinisti u podruèju na kome deluju. Na
osnovu dokumentacije stanica, ministarstvo im dostavlja vakcine, vakcine i
druga oprema iz programa mera je besplatna, ali se usluge poput veštaèke oplodnje, ili
vakcinacije naplaæuju. Naplaæuje ih veterinarska stanica.
Na prvi
pogled ovo je siguran posao koji garantuje vlasniku stanice monopol na veterinarske
usluge na geografskoj lokaciji za koju je nadležan.
Informacija o sigurnom poslu koji donosi veliki profit, a iza kojeg stoje država Srbija i Evropska unija, bio je i razlog da se u
privatizaciju stanica proteklih godina ukljuèe i oni koje veterina nikada nije zanimala!
Brzo
kupi, brzo rasturi, brzo prodaj...
U kupovinu
veterinarskih stanica ušao je i novac od trgovine
drogom, ali i iz drugih sumnjivih poslova. To je i bio razlog visokih aukcijskih
cena koje su postignute prilikom prodaje.
Zapravo i oni
èiji kapital nije vukao poreklo iz kriminalnih
poslova morali su na aukcijama da se nadmeæu sa ovima èiji novac vodi poreklo iz sivih tokova, što je cene dizalo do nerazumnih nivoa. Primera ima dosta.
Recimo, Javnu veterinarsku službu, Veterinarsku stanicu
u Novom Sadu, kupio je u maju 2008. godine, Veljko Šæepanoviæ, odnosno njegova majka
Vera, i to za 1.086.000 evra. Milion i osamdeset šest hiljada evra koliko je Šæepanoviæ izlicitira je bilo 12,5 puta više od poèetne cene na toj aukciji.
U nadmetanju
je uèestvovalo sedmoro
zainteresovanih. Novi vlasnici tada su izjavili da su stanicu "kupili porodièno" i da æe nastaviti tu delatnost.
Agencija za privatizaciju kasnije je raskinula ugovor sa njima zbog neodržavanja kontinuiteta poslovanja, neinvestiranja i nepoštovanja socijalnog programa.
Mediji
su tada objavili da je novi vlasnik Veterinarske stanice „Novi Sad"
, na raèunu zatekao 3,5 miliona dinara,
ali da je ubrzo sve spiskano, i da je su od 16 zaposlenih veterinara ostala
svega èetiri! Ova porodica kupila je
nekoliko veterinarskih stanica u Vojvodini. Na ime Dragana Šæepanoviæa kupljena je Veterinarska
stanica „Sombor", i taj ugovor Agencija za privatizaciju je raskinula zbog
neinvestiranja, neodržavanja kontinuiteta
proizvodnje, i nepoštovannja socijalnog programa.
Šæepanoviæi su kupili i stanice u
Srbobranu i Kikindi, kao i Veterinarsku stanicu „Sremska Mitrovica", za
koju su dali 855.000 evra.
Veterinarska
stanica u Subotici bila je jedna od najskupljih. Prodata je za 1.511.000 evra
polovinom 2008. godine, a zbog neplaæanja rata sav posao je
pao u vodu. Agencija za privatizaciju raskinula je i taj ugovor. Kada je otišla na doboš, ova stanica je bila
skuplja od ostalih koje su bile ponuðene na toj aukciji. Cena je od poèetnih 37,6 miliona u nadmetanju troje potencijalnih
kupaca porasla na 121 milion dinara. Vlasnica je tada postala Darinka Konstantinoviæ iz Futoga.
Veterinarsku
stanicu u Mionici kupilo je za 9,6 miliona dinara fizièko lice, po profesiji hemièar,
tada je izjavio da planira da ujedini veterinarske stanice Kolubarskog okruga u
holding.
Konzorcijum
zaposlenih u Veterinarskoj stanici Kragujevac je na aukciji pobedio klanicu Buduænost iz tog grada, postane vlasnik svog preduzeæa za 29 miliona dinara.
Veterinarsku
stanicu Ruma kupio je Živko Matijeviæ, a prodajna cena na aukciji dostigla je 55 miliona
dinara.
Veterinarsku
stanicu Vladimirci kupilo je poljoprivredno preduzeæe Guèevo iz Loznice za 23
miliona dinara, a stanicu Veliko Gradište kupio je Slobodan Rajèiæ, bivši radnik te stanice i vlasnik privatne veterinarske
stanice Rajèiæ.
Stanica u Èaèku plaæena je 688.000 evra, u Valjevu - 641.000 evra, a dok su
neke otišle za svega 12.000 ili 14.000
evra.
Zlatni posao
sa programom mera i monopolom na veterinarskim uslugama na odreðenom geografskom podruèju ispostaviæe se nije tako zlatan, pa su ugovori kasnije uglavnom raskidani,
kao što je sluèaj sa stanicama „Šid" i „Baèka Topola", zbog nepoštovanja
socijalnog programa, odnosno neodržavanja kontinuiteta
poslovanja.
Ukupno je,
od jeseni 2007. do kraja 2009, prodato stotinak veterinarskih stanica u celoj
Srbiji, potom je do kraja 2010. godine raskinuto 19 ugovora. Agencija za
privatizaciju je kasnije i sama saopštila da je od ukupno 101
prodate stanice, petina privatizacija poništena.
Najbolji
primer da veterinaske stanice nisu vredele koliko je izlicitirani su raskidi
ugovora stanica u Petrovcu, kupljene za 693.000 evra, Velikoj Plani i Žagubici, kupljenih za 242.000, odnosno 328.000 evra.
Ispostavilo
se da Ministarstvo ne odobrava svakome da uèestvuje u programu mera i
da veterinarska stanica mora prethodno da ispuni uslove koje propisuje Evropska
unija.
Drugi veliki
problem je i èinjenica da kupovinom stanice
nikome nije garantovano da se u istoj opštini neæe otvoriti i konkurencija, sa namerom da na istoj opštini radi isti posao.
Najveæi problem sa kojim su se vlasnici stanica suoèili bio je raspad srpskog stoènog fonda.
U poslednjih
deset godina fond je smanjen za 250.000 junadi i blizu 400.000 krmaèa, pa su neke od stanica èak i
kada ispune uslove za program mera imale toliko mali obimposla da više nije postojala ekonomska isplativost. Ovo je ujedno i
razlog zbog koga bi bilo dobro preispitati odluku o divljoj tržišnoj privatizaciji
ovih ustanova.
Lepo je
zaraðivati na javnim nabavkama
Veterinari su
pre privatizacije veterinarskih stanica tražili da se, zbog specifiènosti posla, postave posebni uslovi za prodaju, odnosno
da se vodi raèuna o tome ko ulazi u ovaj posao,
da ne bi došlo do "urušavanja struke".
Javna
veterinarska služba je veoma važna za svaku opštinu i svako selo, s
obzirom na to da joj je osnovni zadatak briga o životinjama
i spreèavanje zaraznih bolesti, poveravanje
ovako bitnog posla nekome kome je na prvom mestu profit je veliki rizik za naciju.
Ipak ne
posluju sve veterinarske stanice loše, budžetska kontrola ustanovila je veæi deo novca iz programa mera upuæivan na svega nekolicinu veterinarskih ustanova.
Uporeðivanjem podataka o broju vakcina koje su upuæivane pojedinim veterinarskim stanicama i broja
registrovanih životinja na tim opštinama, ispostavilo se da su dobijale deset puta više vakcina od ukupnog broja životinja.
Ove
informacije prosleðene su i službenicima ministarstva unutrašnjih poslova, pa je tim povodom saslušavano više službenika ministarstva meðu kojima i naèelnica veterinarske inspekcije, Sanja Èelebiæanin.
Jedno od objašnjenja koje su dali zaposleni ministarstva je da je u
dokumentu pogrešno, umesto hiljadu komada upisana
jedna nula više, zbog èega je navodno poslato deset hiljada komada vakcina
stanici u Kragujevcu.
Pošto se višak inekcija ne pojvaljuje
jednom veæ više
puta, ovakvo objašnjenje ne može da objasni ukupan višak. Èudno je i to da se stoèni fond godinama smanjuje
a da se novac koji država izdvaja iz budžeta za program mera konstantno uveæava. Sa nekada 60 miliona dinara, za program mera u ovoj
godini Uprava za veterinu tražila je 240 miliona
dinara. Istraživanjem koje je naš list sproveo došli smo do saznanja da
postoje grupe kojima je u interesu da se svinjska kuga i druge bolesti nikada
ne istrebe, jer æe onda uvek lepo zaraðivati na javnim nabavkama inekcija za te bolesti.
Privatizacija
veterinarskih stanica, se pokazala kao loš posao, u kojem nije
dobro prošla ni država, ni nove gazde, ni radnici.
Država je na gubitku jer je dvadesetak stanica ranije
privatizovanih sada ne funkcionalno, ne moguæe je za njih naæi nove vlasnike. Ispostavilo da vlasništvo nad njima ne
donosi dovoljan profit. Sa druge strane ukoliko se država pojavi kao vlasnik i tim stanicama vrati status
javnih ustanova one bi mogle da budu u povlašæenom položaju u odnosu na druge privatne veterinarske stanice.
Smanjenje stoènog fonda dovodi do toga da je sve manji obim posla za
sve veterinarske stanice, dok su u veæini privatizovanih
ustanova gazde loše ili nikako sprovele socijalni
program. Veliki broj veterinara koji su radili u ovim ustanovama je ostao i bez
posla, što je velika sramota za državu.
Nedavno je
Petar Matijeviæ tražio
da mu država omoguæi da privatizuje Institut za higijenu i tehnologiju mesa.
Sreæom država je za sada zauzela stav da institute ne treba
privatizovati.
Ranija
iskustva sa privatizacijom veterinarskih zavoda govore u prilog tome da je ova
odluka ispravna. Šta više u oblasti poljoprivrede veæina poduhvata je loše uraðena, i kvalitetne fabrike su prodavane ispod cene.
Fabrika ulja
u Zrenjaninu je pod sumnjivim okolnostima postala veæinsko vlasništvo hrvatskog tajkuna Ivice
Todoriæa.
Fabrika ulja
i proteina Bioprotein iz Obrenovca, koja je jedina proizvodila supstance
za zdravu hranu na balkanu procenjena je pre privatizacije na 4,5 miliona
dolara. U postupku privatizacije uz amin ministra Aleksandra Vlahoviæa, fabrika je prodata firmi Bankom, Milana Pešuta iz Republike Srpske za svega 150 hiljada dolara!
Slabo je
poznato da se ova kompanija bila partner sa firmom Zekstra, uhapšenog Dragana Ðuriæa prilikom kupovine
Veterinarskog zavoda u Zemunu.
Zekstra nije mogla da se pojavi
sama na tenderu po što joj je pretežna delatnost bila prodaja garderobe. Ðuriæ i Pešut su formirali konzorcijum njihovih firmi Zekstra
i Bioprotein i tako ispunili uslove za tendersko nadmetanje za
Veterinarski zavod.
Inaèe vlasništvo Pešuta nad Bioproteinom je i tada osporavano od
strane Narodnog pokreta za borbu protiv korupcije iz Obrenovca. Oni su tvrdili
da je aukcija o prodaji poništena 07.04.2003 i da je Pešut protiv Zakonito zagospodario tom fabrikom.
Zaista na
aukciji su svi uèesnici bili povezani sa firmom Bankom,
jedan je radio u toj firmi, drugi je bio dužnik te kompanije, treæi ponuðaè je bio sam Bankom.
-Ipak
intervenisao je lièno ministar za privredu i
privatizaciju Aleksandra Vlahoviæ i Bankom je
postao vlasnik Bioproteina.
A 1.
Pavloviæ: "Vuèiæ radi protiv
Zakona"
Istražujuæi po kom Zakonskom aktu
su privatizovane veterinarske stanice, i zavodi privatizovana obratili smo se Ministarstvu
poljoprivrede i Agenciji za privatizaciju. Oni nam do zakljuèenja broja nisu odgovorili ništa...
U razgovoru
sa bivšim direktorom agencije za
privatizaciju Brankom Pavloviæem saznali smo da, on u
vreme dok je vodio Agenciju nije želeo da dozvoli
privatizaciju veterinarskih stanica, ali ni Veterinarskog zavoda u Zemunu iz
razloga, strateško nacionalnog znaèaja. Pavloviæ nam je objasnio i da
direktne pogodbe koje sklapa Aleksandar Vuèiæ sa šeicima iz emirata o
prodaji i najmu poljoprivrednog zemljišta nisu u skladu sa
zakonom, baš kao ni direktna pogodba o
izgradnji Beograda na vodi.
Pavloviæ
kaže: "...Ja sam se lièno zalagao da se ne proda
Veterinarski zavod u Zemunu, jer kada nešto privatizujete, to znaèi da ste ga prepustili
volji tržišta. Kada ga privatizujete, vi ste rekli da to ne mora više da postoji. Rekli ste da æe tržište o tome odluèivati. Dakle sutra može biti zatvoren ako se vlasnicima ne isplati da njime
upravljaju. Taj model nije dobar za one firme koje imaju strateški znaèaj. Veterinarski zavod je
kao su meni tada struènjaci veterinari rekli,
jako bitan u proizvodnji nekih proizvoda. Rekli su da država ne sme doæi u situaciju da te
proizvode uvozi...".
On istièe da je potom tražio i mišljenje resornog ministarstva za privatizaciju
veterinarskih zavoda i stanica, da takvo mišljenje nije dobio i da
zbog toga veterinarski zavodi i stanice nisu prodavani, dok je on vodio
Agenciju.
Na pitanje
kako komentariše prodaju bez tendera
poljoprivrednih preduzeæa šeicima iz Emirata, i naèin na koji im Aleksandar Vuèiæ obeæava da æe graditi Beograd na vodi, Pavloviæ kaže da to nije u skladu sa
Zakonom: "...Sve je to suprotno Zakonu, poèev od prodaje Sartida Amerikancima direktnim dogovorom.
Sve to što sada Vuèiæ obeæava Šeicima u suprotnosti je
sa Zakonom. Sve èak i direktna pogodba oko
prodaje JAT-a nije legalna. Zakon o privatizaciji i Zakon o javnim nabavkama, regulišu tu oblast i jasno se istièe da treba obezbediti više ponuðaèa. Osim toga èak i da ne postoji niko
zainteresovan za izgradnju Beograda na vodi, osim partnera koje Vuèiæ zagovara, postavlja se
pitanje da li treba sve tek tako prepustiti u ruke stranaca?".
A 1.
Antibiotici
u medu
Svega pet
odsto meda u Srbiji je prirodnog porekla, pokazuje istraživanje Tabloida.
Nedavno
preminuli mladiæ, koji je umro usred penicilinskog
šoka, nakon konzumacije meda, naterao je
veterinarsku inspekciju da prvi put posle više godina urade analize
meda na prisustvo antibiotika.
Èak i kada nema antibiotika u medu, ne oèekujte da med bude zdrav, jer je 95 odsto meda
dobijeno veštaèkom
prehranom pèela.
Veterinarske
stanice se gotovo uopšte ne bave zdravljem pèela, pa ih vlasnici samostalno leèe antibioticima. To za posledicu ima da konzumenti takvog
meda èesto imaju alergijske reakcije na
antibiotike.
Po zakonu
inspektori su obavezni da kontrolišu prisustvo antibiotika,
ali po zakonu takve analize niko ne radi.
Prema reèima bivšeg inspektora Miodraga Stojšiæa, najgora situacija je u
Beogradu.
-U glavnom
gradu, veterinarska inspekcija kontroliše iskljuèivo kvalitet meda, dok se uzorkovanje i ispitivanje na
zdravstvenu ispravnost uopšte ne radi, prièa on i objašnjava da inspektori
kvalitet kontrolišu tako što rade analize na HMF i Dijastazu. Ovakvi testovi se u
Evropskoj uniji više ne rade, kaže on.
Stojšiæ objašnjava da je Evropa shvatila da je HMF u sokovima prisutan
i do 1000 miligrama na kilogram, dok ga u mesu ima i 2000 miligrama na
kilogram. Potom su radili ispitivanja i shvatili da nije opasan po ljudsko
zdravlje, a kako HMF ima daleko manje u medu nego u mesu i sokovima oni su
prestali med da kontrolišu tim povodom.
Sa druge
strane veæ nekoliko puta se desilo da kontigente
srpskog meda vrate iz EU, zbog prisutnosti antibiotika koje niko ne kontroliše.
-Po našem zakonu dozvoljena je kolièina 40 miligrama HMF-a u medu. I pèelari to uglavnomi postižu.
Ipak kada med dugo stoji na policama u maloprodaji HMF zna da poraste i preko
tog nivoa. Ovo supstanca ostaje daleko ispod 1000 miligrama koliko ga ima u
sokovima. Redovno beogradski inspektori, po nareðenju
Dušana Ljuštine naèelnika za Beograd, kontrolišu
med na HMF, a nikada na antibiotike, prièa Stojšiæ i kaže da je on do sad uvek predlagao da Ljuština bude smenjen.
A 1.
Bolje
su radili u vreme Tita
Veterinarske
stanice i ambulante postojale su veæ u Kraljevini
Jugoslaviji, dok je u vreme Tita mreža raširena tako da su svojim radom pokrivali svaki kutak SFRJ.
U socijalistièkom samoupravljanju opštine, a nekada i manje
jedinice lokalne uprave, organizoval su rad veterinarskih stanica. Posle raspad
SFRJ Srbija je nasledila taj oblik rada ovih ustanova. Pomoænik ministra poljoprivrede Žika Kostiæ je 1992. godine stanice
izdvojio iz ingerencije lokalnih samouprava i stavio ih pod republièku kapu. Veterinarske stanice su tada postale javne službe.
Pojedini
veterinari koji su u to vreme radili u tim stanicama, odbili su da nastave sa
radom, smatrajuæi da je to napad SPS-a na
nezavisnost njihovog rada. Plate i prihodi veterinarskih stanica su u narednom
periodu smanjivani, ali ne zbog pogrešnog rada, veæ iz razloga opšte ekonomske krize i poodmaklog
propadanja sela. Ipak ove stanice tada su zadatke iz njihovih oblasti savesno obavljale
i nije bilo zaraznih bolesti životinja ni za treæinu koliko ih ima danas.
Posle petog
oktobra, stanice su lagano transformisane tako da mogu da budu privatizovane. Opštinske prostorije u kojima su radile i oprema sa kojom su
radile smatrani su njihovim vlasništvom, koje je zajedno sa
zaposlenima bilo predmet kasnije privatizacije.
Danas je
oblast koju bi veterinarske stanice trebalo da regulišu u opštem haosu.