Na nišanu
U
susret ''punom mandatu'' Aleksandra Vučića: dalje neće moći
Prodavac
magle, prodaje državu
Posle
više od dvadeset godina radikalskog nasilja koje je sprovodio nad zdravim
razumom građana Srbije, preteći svakome ko nije u dovoljnoj meri patriota, kao
što je on, Aleksandar Vučić se nalazi pred svojim prvim i poslednjim
premijerskim mandatom. Uoči majskog "prevrata" koji će se desiti kada
bude sastavio novu vladu i bude pozvao svoje ministre na slepu poslušnost,
važno je znati da je reč o čoveku koji je spreman da vlada samo putem neke
vrste vanrednog stanja. Taj princip će odmah primeniti. Ali tako da odgovornost
za sve nesreće prebaci na svoje potčinjene, pa na kraju i na narod. Koliko
ovakav privremeni politički cirkus može da traje? Istorijsko iskustvo je
pokazalo-ne previše. Ali, dovoljno dugo da nastanu nenadoknadive štete. Kako
sprečiti još jedan nadolazeći srpski pakao?
Nikola
Vlahović
Čim je u junu
2012. godine imenovan za takozvanog prvog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandar
Vučić je svom snagom krenuo u neviđenu autokratsku avanturu, ponižavajući i
Vladu i njenog mandatara Ivicu Dačića, ali i sve institucije u državi. Činio je
to svakog dana i na svakom koraku. Sa neverovatnom strašću, Vučić je gazio sve
i svakoga oko sebe, ne dozvolivši nijednog trenutka da institucije (pre svega,
pravosuđe i policija) rade nezavisno.
Preko
Vučićevih medija Dačić je permanentno bio optuživan za saradnju sa klanom Darka
Šarića, isključivo sa ciljem da obesmisli ulogu izabranog predsednika Vlade i
afirmiše sopstveni značaj i izmišljenu instituciju takozvanog prvog
potpredsednika.
I dok se
igrao sa Dačićem kao mačka sa mišem, Vučić se redovno sastajao sa političkom i
privrednom elitom u Crnoj Gori, među kojom je uvek bilo i brojnih Šarićevih
prijatelja, ali, na to u Srbiji niko nije smeo da ga podseti.
Sve što je
radio, od prvog do poslednjeg dana mandata, radio je u slavu Miodraga Rakića,
čoveka kome se uvek beskrajno divio. Naime, Rakić je uspeo da uradi ono što
Vučić nikada nije: postao je gospodar života i smrti u Srbiji, tokom dva
mandata Borisa Tadića, prikupljajući prljavi veš najznačajnijih ljudi u državi
sa pozicije koordinatora svih bezbednosnih službi, ali i lične podatke svakog
građanina, njihova kretanja, raspoloženje i političke nazore.
Kako je
rastao Rakićev ucenjivački kapacitet, tako je Vučić njime sve više bio
fasciniran.
Zbog ljubavi
prema Rakiću i zbog zaštite ključnih protagonista "demokratske"
pljačke, Vučić je uporno tvrdio da nema dokaza o iznošenju 51 milijarde dolara
iz Srbije, iako su iz sveta o tome stizale činjenice koje niko nije mogao da
ospori (najpreciznija je bila američka provladina agencija „Global
Financial Integrity" koja je i došla do tačne cifre i računa na
kojima se taj novac nalazi) .
Kao maligni
tumor, diktatura Aleksandra Vučića, koja je počela u junu 2012. godine,
doživela je pravu metastazu. Strah od Vučića se raširio i do najmanjih opština
u Srbiji, a broj njegovih lažnih vernika, dostigao je kulminaciju. Ubrzo, i sam
je osetio da je na "tankom ledu", pa je počeo da pravi neku vrstu
vanrednog stanja...
Najpre
je panično zahtevao rekonstrukciju Vlade, ali ga je ta rekonstrukcija koštala
skupo. Novi ministar privrede, Saša Radulović, optužuje ga, neoborivim
činjenicama, za opstrukciju reformi i za pljačku državnih dobara štetnim
ugovorima sa multimilionskim iznosima. Brže-bolje, Vučić smenjuje Radulovića,
angažuje svoju propagandu da Radulovića proglasi ludakom (Siniša Mali, član
privremenog gradskog veća Beograda ga čak naziva "sramotom za Srbiju"!)
i najavljuje raspisivanje vanrednih izbora. Amerika i sve ključne evropske
države na čelu sa Nemačkom bile su protiv toga. Počela je Vučićeva trajna
međunarodna izolacija.
Da bi nekako
držao narod pod hipnozom, Vučić počinje da pominje milijarde investicija u
Srbiju. Na scenu su izašle bajke o desetinama hiljada kineskih milijardi,
stotine milijardi iz arapskih zemalja, pa i milijarde investicija iz Nemačke i
Evropske unije. U isto vreme, jedini investicioni kapital kojim je Srbija
raspolagala, bio je onaj iz Ruske federacije. Pred kraj predizborne kampanje
2014. godine, zahvaljujući namenskom, najpovoljnijem ruskom kreditu, počela je
rekonstrukcija srpskih železnica.
Postalo je jasno
da Vučić iz ove situacije nema izlaza, da mu ni pobeda na izborima neće pomoći,
jer, nema čudotvorca koji će spasiti Srbiju od bankrota. U međuvremenu, zbog
promenjenih međunarodnih odnosa posle događaja u Ukrajini, Evropska unija
zahteva od Srbije da se opredeli: ili će se okrenuti Briselu ili Moskvi.
Vučićeva (i Nikolićeva) laž o ugodnoj srpskoj zavetrini i
"neutralnom" statusu u ovom slučaju, ima svoju cenu. Najdalje za šest
meseci, ona će doći na naplatu.
Uprkos svemu
tome, Vučić sprema novu Vladu. Način na koji pokušava da je sastavi, govori da
on hoće sam da vlada, a da mu svi ostali budu marionete. U tu svrhu je već
odredio "sigurne" članove, sve samo gej-društvo. Prvi među sigurnima
je Lazar Krstić, ministar finansija, nesvršeni student jednog od BK fakulteta,
lažni diplomac sa Jejla, zaposlen na ovako visoku funkciju sa srednjom školom
(uz opravdanje da nije mogao da nostrifikuje diplomu, jer je procedura skupa i
komplikovana!). Tu su među kandidatima i Nikola Selaković, Aleksandar Vulin...
Ponudio
državnu teritoriju za članstvo u EU
Jedno je
sigurno: Vučićeva bolesna potreba za samostalnom vladavinom, bez poštovanja
institucija i zakonskih procedura, nailazi na nepremostiv problem. To je njegov
panični strah od odgovornosti. Zato se sprema da promeni i Ustav i niz
zakonskih odredbi, kako bi Srbiju zavio u crno, uvođenjem poslednjeg stadijuma
divljačkog kapitalizma, onog koji ne odgovara nikome osim svojim pohlepnim
potrebama.
Jedan od
Vučićevih učitelja "liberalnog kapitalizma" nije neki veliki filozof,
nego sin italijanskog mafijaša, bivši gradonačelnik Njujorka, Rudi Đulijani.
Njihova zajednička, "promotivna" plovidba obalama Save i Dunava oko
Beograda, uoči izbora 2012. godine, bio je jasan signal ko sve može da stoji
iza njegovih grandioznih prevara. Tačno dve godine od tog događaja, i
neupućenima je jasno da Vučić igra po diktatu iz Vašingtona, Londona i Brisela
i da je doslovno prodao Kosovo.
Pripremajući
javnost Srbije na amputaciju dela teritorije, bez ikakvog srama najavio je da
narod Srbije mora da bude spreman na bolan kompromis prilikom rešavanja statusa
Kosova i Metohije, što je, drugim rečima, bila najava dalje izdaje srpskih
nacionalnih i državnih interesa. Vučić je za svaki svoj potez nalazi razlog u
želji da Srbija dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU i time
pristupi evropskim fondovima, što je nazvao „trgovinom teritorije za
Eevropsku uniju". Samo opasan ludak ili još opasniji izdajnik,
mogao je da ponudi deo državne teritorije u zamenu za maglovite priče u ulaska
u Evropsku uniju.
Po
slobodnoj proceni zapadnih državnih agencija i ovlašćenih institucija, samo
cena rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji iznosi oko 4.500 i 5.000
milijardi dolara! Poljoprivredno zemljište, jedno od najplodnijih na evropskom
kontinentu, niko ne može ni da proceni. Ovde treba podstetiti da je, ne tako
davno, američki diplomata Filip Gordon tražio od državnog rukovodstva Srbije (u
jednom od pet zahteva!) da se Srbija odrekne svih energetskih resursa na Kosovu
i Metohiji, i to međunarodnim ugovorom. Znajući da je u pitanju ovlaštena
"gvozdena pesnica" američke vlade, Aleksandar Vučić se nije mnogo
premišljao, nego je tom prilikom od Filipa Gordona tražio odobrenje da bude
sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. Taj primer najrečitije govori o
jasnoj ulozi Brisela i Vašingtona prilikom formiranju Vlade Srbije 2012.
godine, i objašnjava zašto je umesto ministarstva, formirana takozvana
Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Ali, tu nije
kraj Vučićevom bednom podaništvu i "reviziji" njegovog
dvadesetogodišnjeg radikalskog nasilja koje je sprovodio, maltretirajući
svakoga ko mu se nije učinio dobrim Srbinom i dovoljnim patriotom...Naime,
nedavno je prištinski list "Lajm" objavio vest (i
dodatni komentar), da Aleksandar Vučić priprema teren za priznanje nezavisnosti
Kosova. "Lajm" piše da je Vučić u Briselu "postigao"
sporazum da se odredi par malih entiteta za Srbe (sa čim bi se Albanci
saglasili), ali, pod uslovom da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
Do kojih
granica ide Vučićeva samovolja i kršenje zakona, najbolje govori i slučaj
direktora policije Milorada Veljovića, kome su već odavno istekli svi mandati i
koji je već odavno, po svim zakonima, penzioner! Ali, ni to nije sve.
Veljovićev sin Stanko, koji ima samo 24 godine, direktor je predstavništva
kompanije šabačkog tajkuna Miroslava Bogićevića u Moskvi! Ovih dana, dnevna
štampa uveliko najavljuje Bogićevićevo hapšenje zbog toga što je opljačkao Fond
za razvoj Srbije i više poslovnih banaka za skoro jednu milijardu evra, a
Ruse za oko 160 miliona dolara. Srpska javnost je bila zgranuta kad je saznala
da se Veljovićev sin Stanko, vozi u najnovijem modeli "Mercedes CLK"
vrednom 60.000 evra. Na žalost, on je, istovremeno, i zavisnik od teških droga,
pa je na lečenju u Moskvi. Upućeni u ovaj slučaj znaju da je mlađi Veljović sa
sobom odneo i veliki broj kompakt diskova (CD), navodno, sa snimljenom muzikom,
ali, da je ustvari, na njima pola arhivskog fonda Uprave kriminalističke
policije (UKP) i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Tako
je hor istražitelja ruskog FSB (bivši KGB) dobio ovaj retko vredan "notni
tekst" koji je predočen i predsedniku Vladimiru Putinu.
Zbog svega
toga, Aleksandar Vučić se, prilikom svog poslednjeg dolaska u Kremlj, proveo
kao "bos po trnju". Ali, to je tek početak. Zbog lošeg odnosa Srbije
prema Rusiji i njenoj strategiji na ovom delu Balkana, moraće da podnese
račune. Ali, ne Londonu, Briselu i Vašingtonu, kako je navikao. U takvim
okolnostima, čak i ako na ruski pritisak prihvati Dačića u novoj Vladi (kao
jedinog iz SPS), ni to mu neće pomoći. Niko osim njega ne može da odgovara
vladi u Moskvi. Tražio je "pun mandat", a on podrazumeva i punu
odgovornost.
Reformator
protiv reformi
Vučićeva
noćna mora je i bivši ministar Saša Radulović, koji je 24. januara 2014.
godine, nakon veliko skandala "prvog potpredsednika" oko sakrivanja
ugovora sa arapskim "Etihadom" (i brojnih drugih
prevara) podneo ostavku. Radulović je predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću dao
obrazloženje o ostavci, kao i razloge zbog kojih je odlučio da je podnese.
U dokumentu,
nakon rezimea plana reformi koje je sačinio skupa sa ministrom finansija
Lazarom Krstićem, a koje su predstavljale osnov za ekonomsku politiku
rekonstruisane Vlade, Radulović ističe da "nijedna od ovih reformi nije
sprovedena", niti je to uopšte bila Vučićeva namera!
"Paket
mera ekonomske stabilizacije je potpuno promašen. U njegovoj izradi nije
učestvovala ni Vlada kao kolektivno telo, ni Ministarstvo privrede. Na njemu je
radilo Ministarstvo finansija i kabinet Prvog potpredsednika", rekao je
tada Radulović i dodao da iz protesta zbog toga nije bio prisutan na javnoj
sednici Vlade na kojoj je predstavljan ovaj paket javnosti. Ocenivši da je
doneti budžet za 2014. godinu neodrživ, "u delovima neozbiljan i ni
približan onome što je Srbiji potrebno", Radulović navodi da "bez
ikakvog pisanog dokumenta, samo na osnovu usmenih informacija iz treće ruke,
očekujemo tri milijarde evra od UAE".
Radulović je,
između ostalog u detaljno obrazloženim razlozima za svoju ostavku, naveo i da
je prethodni ministar finansija i privrede ostao deo Vlade i aktivan deo
kabineta Prvog potpredsednika Vlade, i da su "puno poverenje u
arapska, kineska i druga čuda, netransparentne ugovore, subvencije, i sve
ostale propale politike prethodnog ministra, izgleda jedina politika na koju se
zaista i iskreno računa."
I zaista,
Vučićeva galama oko borbe protiv organizovanog kriminala završila se neslavno,
tako što je evidentno da od juna 2012. godine do danas nije završen nijedan
sudski postupak i da se na višegodišnjim robijama na osnovu pravosnažnih
presuda ne nalazi nijedan političar ili tajkun koji je opljačkao i ojadio
Srbiju u protekle 23 godine. Ne treba biti ekonomski ili pravni ekspert da bi
se izveo zaključak kako je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom
Vučićem najobičnija lakrdija, sa kojom se zabavljaju strani okupatori, novi
imperatori, oni koji stalno tragaju za malim kolonijama u kojima još ima
poslušnog roblja i jeftinih prirodnih resursa.
CNN
laže svet, a Vučić laže na CNN-u
Spisak
Vučićevih prevara koje je izgovorio dok je bio u svojstvu prvog potpredsednika
Vlade Srbije, kolosalan je. Zbog takvih laži, padaju i vlade i glave, ali ne i
Vučić. Treba se setiti samo nekoliko najkrupnijih laži: da je
"Mercedes" došao u Srbiju, da je "JAT" prodat (mada je
poklonjen Arapima, a njegove dugove će vraćati Srbija), da će Srbija dobiti
barem dve milijarde najpovoljnijeg kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da
će Srbija "ostati na Kosovu", da smo "vojno neutralni", da
ćemo zaraditi milijarde od izvoza naoružanja, da će Kuvajt da kupi srpske
tenkove, da će arapska kompanija "Al Dahra" da izvuče
srpsku poljoprivredu iz bede u kojoj se našla, da je Srbija najpovoljnije mesto
za strana ulaganja i da stranci jedva čekaju da ulože u srpsku industriju i
razvoj novih tehnologija...
Beskonačan je
spisak Vučićevih magli. Ali, bez obzira na to, tek predstoji njegov poslednji
pokušaj da i državu i građane prevede još jednom žedne preko vode.
Ali, ako je
već notorna istina da Vučić svakodnevno laže javnost u Srbiji, kako se desilo
da slaže milijardu gledalaca globalne televizijske mreže CNN? U februaru mesecu
ove godine, Vučić je dao intervju CNN-u u komke doslovno kaže: "...Uspostavili
smo vladavinu prava i zakonsku regulativu koja omogućava veoma dobru klimu za
nove investitore, u Srbiji postoji potpuna politička stabilnost (za razliku od
Ukrajine), što daje šansu za uspostavljanje vladavine prava i dovođenje novih
investitora u zemlju. Moram da kažem da smo proteklih meseci u razgovorima sa
predstavnicima Evropske unije videli veliki napredak u odnosma prema Srbiji.
Radili smo naporno i najbolje što znamo. U Srbiji će se nastaviti reforma naše
ekonomiju i izborićemo se sa organizovanim kriminalom...Ljudi veruju u vladu i
reforme i to nas uverava da nastavimo svom snagom!".
Vučić
je na kraju intervjua pozvao novinarku CNN da dođe u Srbiju kako bi se uverila "koliko
je to divna zemlja", a kad ga je ona pitala ima li kakvih rizika da stvarno
dođe, da je ne zateknu neki nemiri i slično, odgovorio je u stilu odgovornog
podanika: "Zaista se trudimo i činimo sve što je u našoj moći
da izbegnemo bilo kakve nemire. Moramo da reformišemo ekonomiju, uradili smo
puno toga u prošlosti. Uspostavili smo pravnu državu, borili se protiv
organizovanog kriminala i korupcije i to je nešto što čini razliku između
Srbije i drugih u regionu"...
Za ovoliko
laži, u Americi, u koju se Vučić kune, ovakve ispade hitno sankcionišu obavezom
prinudnog lečenja. Ukoliko se pokaže da nije reč o ludilu nego o provokaciji,
sledi "ispadanje". Takav neko više ne bi mogao da se bavi ni
politikom niti bilo kojim drugim javnim poslom. Ali, ono što je smrtni
greh u kući njegovih podstrekača i inspiratora, to je u Srbiji neobavezno
"fantaziranje". Samo, dokle?