Kuršumlija
Albanski kriminalac podmitio sudije u Kuršumliji, bančio u
kafani sa njima, a onda nekažnjeno pobegao na Kosovo
Sve
može, kad se pare polože
U
Toplici već godinama haraju albanske bande, koje posle izvršenja krivičnog dela
pobegnu na Kosovo koje je pod protektoratom NATO snaga i nespremno da sarađuje
sa srpskim pravosuđem. Ako kojim slučajem počinioci budu uhapšeni, na usluzi im
stoje podmitljive sudije koje će belo da proglase crnim i obrnuto, kako bi im
ukinuli pritvor. Takve svoje usluge tamošnje sudije dobro naplaćuju. Zato ne
treba da čudi što se srpsko stanovništvo ubrzano iseljava iz ovog kraja, koji
će Srbija da izgubi ne zbog stranih bombardera, već zbog domaćeg pravosuđa bez
obraza. Slučaj Albanca sa Kosova, koji je sa još dvojicom pomagača opljačkao
skoro dvesta hiljada evra Srbinu iz Kuršumlije, a koga su sudije u ovom gradu
pustile na slobodu uz kauciju od samo petnaest hiljada evra, uzbudile su duhove
u Toplici. Oslobođeni pljačkaša nasmejao se u lice čoveku u čiju je kuću
provalio i kome je oteo novac, rekavši mu: "...Ne možeš mi ništa, ja
sam sudije u Kuršumliji kupio!".
Mersiha
Hadžić
U
noći između 11. i 12. februara 2013. godine u Prolom Banji je obijena kuća Vukoja
Milosavljevića, odakle je odneto 199.000 evra, kao i važni dokumenti.
Sredinom maja iste godine zbog sumnje da su počinioci ovog krivičnog dela
pritvoreni su Hamdija Retkoceri i Raif Fejzula, dok je treći
osumnjičeni Fitim Kećoli ostao u bekstvu.
Pred sudijom za prethodni postupak, Ljubišom Miloševićem iz osnovnog suda
u Prokuplju, Retkoceri 16. maja 2013. priznaje da je organizovao provalu u kuću
Milosavljevića, pravdajući se da je želeo samo da budu ukradena dokumenta o
prodaji jednog stana u Prištini, čime bi uštedeo 8.000 evra koje je inače
trebao da isplati prodavcu. O krađi para, navodno, nije imao pojma.
Istovremeno je Retkoceri naveo kako je vlasnik preduzeća „Adio Turs"
sa sedištem u Prištini, što je veoma bitan podatak koji će u kasnijem postupku
da se zanemari. Takođe je Retkoceri tada izjavio kako je prijavljen na adresi
Požeška 166. u beogradskom naselju Čukarica, ali da zaista živi u ulici Hasana
Prištine broj 5 u Obiliću, Kosovo. I ovaj podatak će kasnije da se zagubi.
Oktobra meseca 2013. godine, Osnovno javno tužilaštvo iz Prokuplja podiglo je
protiv sve trojice osumnjičenih optužnicu zbog krivičnog dela teške krađe iz
člana 204. Stav 1 tačka 3 KZ-a. Kasnije je predmet ustupljen novoosnovanom
Osnovnom sudu u Kuršumliji, što je bio znak da može da se krene u nameštanje
celog slučaja. Kuršumlija je malo mesto, ljudi se međusobno poznaju, a para
vrti gde burgija ne može.
Krivično veće OS Kuršumlija u sastavu Gordana Andrejević, vršioc
funkcije predsednice Osnovnog suda, Slavka Maljević, sudija i Vesna
Maksimović, sudija, u prisustvu Ljubomira Veljovića, zamenika OJT u
Kuršumliji donosi 25. februara 2014. rešenje kojim se Retkoceri pušta iz
pritvora uz kauciju od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem
kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Odmah pošto je pušten iz pritvora Retkoceri 4. marta 2014. u motelu
„Rado" u Kuršumliji organizuje proslavu sa celonoćnim
lumpovajem, na kojoj učestvuju pomenute sudije Osnovnog suda, kao i
najzaslužnija osoba za njegovo protivpravno puštanje, advokat Biljana Dunjić.
Zapanjenom oštećenom Milosavljeviću nedugo posle toga u Nišu Retkoceri bahato
dobacuje: „Ne možeš mi ništa, ja sam sudije u Kuršumliji kupio da me puste
na slobodu!" Posle toga mu se gubi trag, a pretpostavlja se da je na
Kosovu.
Da su sudije zaista podmićene, a ne jednostavno glupe, pokazuje i niz
činjenica...
Naime, u svom rešenju od 25. februara, sudije Osnovnog suda navode kako je
Retkoceri vlasnik „Adio Tursa" iz Vladičinog Hana (a ne iz
Prištine), te da tako ima ekonomski interes da boravi u Srbiji i da zato ne
postoji opasnost od bekstva. Istinski vlasnici pomenutog preduzeća su, međutim,
sudeći prema podacima Agencije za privredne registre, Filip Kovačević i Zoran
Filipović. Ni OJT, kao ni sudije, uopšte ne proveravaju Retkocerijeve
izjave, jednostavno mu veruju na reč.
Isto tako, na volšeban način se zaboravlja i izjava samog optuženog data u
istrazi, u prisustvu advokata Gorana Todorovića iz Prokuplja (sa kojim
se konsultovao u četiri oka pre izjašnjavanja), kako je u Beogradu samo
fiktivno prijavljen, a da zaista živi na teritoriji Kosova. U rešenju o
ukidanju pritvora sudije navode samo adresu na Čukarici, dok Obilić potpuno
izostavljaju. OJT se ovom rešenju nije protivio, niti je na isto izjavio žalbu.
Tako je polažući jemstvo manje od deset odsto od svote za čiju krađu je
okrivljen Retkoceri uspeo da izbegne dalje krivično gonjenje i da utočište nađe
na teritoriji narko-rezervata pod kontrolom NATO snaga, Kosova, koje ne
sarađuje ni sa jednim pravosuđem, a najmanje sa onim iz Srbije.
Stanovništvo Toplice, već godinama je izloženo nemilosrdnom teroru albanskih
kriminalaca, koji posle izvršenog krivičnog dela beže preko administrativne
granice i utočište nalaze pod skutima NATO snaga. Srpska policija se uzalud
trudi da iste privede pravdi i da zaštiti stanovništvo, kada sudije i tužioci
bez trunke srama iz pritvora puštaju one koji nisu bili sposobni da izbegnu
hapšenje, ali su dovoljno mudri da deo plena izdvoje za pripadnike ovdašnjeg
pravosuđa.
Oštećeni Vukoje Milosavljević je prvo pokušao da kontaktira Gordanu Andrejević,
u nadi da se sudijama jednostavno potkrala greška. Nadobudni vršilac funkcije
predsednika suda je, međutim, odbila bilo kakav razgovor na ovu temu pokazujući
da se ne radi o greški, već o nameri. Nije pomogla čak ni najava Milosavljevića
da će započeti štrajk glađu da se umilostivi nedodirljiva predsednica veća koje
je donelo skandalozno rešenje.
Uvidevši da u Kuršumliji ne može da očekuje nikakvu pravdu, Milosavljević je
specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal 31. marta 2014. podneo krivičnu
prijavu protiv troje sudija, zamenika OJT iz Kuršumlije i advokata Biljane
Dunjić zbog krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i kršenja zakona od
strane sudija. U prijavi Milosavljević navodi i da je rešenje o ukidanju
pritvora donelo nenadležno veće, jer takvu odluku može u toku istrage da donese
sudija za prethodni postupak, a po podizanju optužnice predsednik veća na
glavnom pretresu.
Malo
je verovatno da će ova prijava uroditi plodom, jer je poznato da vrana vrani
oči ne vadi. Ipak, tračak nade postoji.
Povodom...
U pismu policijskih službenika iz Kruševca,
objavljenim u prošlom broju, pod naslovom "Laka zarada na teškim
drogama", pomenuto je i ime gospodina Miloša Perovića,
načelnika Jedinice za zaštitu svedoka MUP-a Srbije, na način koji očigledno
ukazuje da je reč o drugom čoveku, a ne gospodinu Peroviću.
Uredništvo se izvinjava gospodinu Milošu
Peroviću, načelniku Jedinice za zaštitu svedoka, što u pismu nije mogao da uoči
ovu grešku.