Od kako je pod firmom SNS lokalnu vlast u Zaječaru prigrabio PRS (Pokret radnika i seljaka) predvođen estradnim menadžerom Sašom Mirkovićem, ovaj grad sve više liči na cirkusku šatru. PRS-ovci koji o funkcionisanju lokalne samouprave pojma nemaju, niti ih to interesuje, za rekordno kratko vreme su u Zaječaru napravili haos kakav ne pamte ni najstariji žitelji ovog grada.
Vuksan Cerović
Zaječarci koji ozbiljnije poznaju političke prilike u ovom gradu, kažu da su za to što im se sada dešava pre svega krivi sami, jer su građani izabrali vlast koja ne zna šta treba da radi, ali i bivši gradonačelnik Boško Ničić potpredsednik URS-a i Aleksandar Vučić, predsednik SNS. Prvi zato što je svojevremeno doveo u grad Sašu Mirkovića i omogućio mu da nemilice čerupa zlatnu koku (gradski budžet), a drugi zato što je zapravo on bio nosilac liste naprednjaka u Zaječaru jer je Mirković samo tako mogao da se dokopa vlasti, inače Zaječarci za njega ne bi glasali. Čak i uz Vučićevu pomoć i trčkaranje po zaječarskim selima pobedio je Ničića za oko 800 glasova! Bilo kako bilo, umesto „Budućnosti u koju verujemo" Zaječarci su dobili PRS i to srednji. Neviđenom količinom lažnih obećanja koja je Mirković u kampanji dao Zaječarcima bavićemo se u nekom od narednih brojeva „Tabloida". Ovom prilikom bavićemo se njegovom dosadašnjom vladavinom koja je neprikosnovena. On je nominalno predsednik Skupštine grada Zaječara, a faktički i gradonačelnik, direktor svih javnih preduzeća i javnih ustanova, načelnik Gradske uprave i načelnik svih odeljenja u gradskoj upravi.
Kako je krenulo u perspektivi će početi da krsti, venčava i razvodi ljude, pa će i Episkop Timočki postati - tehnološki višak. Ostaće samo Lažni car Šćepan Debeli.
Neograničenu vlast Mirković je obezbedio trikom. Iako je po Zakonu o lokalnoj samoupravi i po Statutu grada Zaječara predsednik Skupštine zapravo odbornik koji je ovlašćen da „organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava sednicama", on je samog sebe proglasio za vrhovnu vlast u Zaječaru. On predstavlja i zastupa grad, izdaje naloge gradskoj upravi i službama, faktički imenuje i razrešava članove gradskog veća, direktore javnih preduzeća i ustanova.
Jednom rečju on je samoproglašeni Bog na zaječarskoj zemlji. Mrze ga čak i ljudi iz SNS u Zaječaru, koji su u njoj bili pre nego što se ušunjao PRS, ali ne smeju da pisnu. Jer, Mirković je i član Glavnog odbora SNS (!?) što (imajući u vidu da je javno priznao da je sa bivšim prijateljem Boškom Ničićem godinama potkradao budžet grada Zaječara) toj stranci nikako ne služi na čast.
Aktuelni gradonačelnik Velimir Ognjenović, po obrazovanju mašinski tehničar, na tu funkciju je došao samo zahvaljujući neograničenoj odanosti gospodaru koju je dokazao kao "generalni direktor" Timočke televizije i radija, koja gradski budžet po raznim osnovama košta kao Svetog Petra kajgana.
Čim je postao glavni, Mirković je, pod izgovorom da obezbeđuje što stabilniju većinu, rehabilitovao brojne kadrove URS-a. Zahvaljujući tome mnogi ljudi iz SNS koji su prošlogodišnje izbore izneli na leđima, svesno su marginalizovani. Tako je na vlast, kako neki kažu, došao genetski modifikovani hibrid PRS-URS!
Kadrovi iz Hudinijevog šešira
Mirković je najpre tvrdio da je bivša vlast zadužila grad za oko tri milijarde dinara, nudeći sebe i svoje poslušnike za spasitelje. Građanima nikada nisu predočeni validni podaci koliko i kome je grad Zaječar zaista dužan, ali je ta cifra po svemu sudeći bila manja barem za polovinu.
Da je priča o tri milijarde dinara duga bila žvaka za narod pokazao je završni račun za 2012. godinu, ali i nedavno i saglasnost da se Zaječar može zadužiti za 200 miliona dinara za kapitalne investicije. Prezaduženim lokalnim samoupravama takva saglasnost se ne daje. Osim toga ni „spasitelji" nisu bili ništa bolji domaćini, jer se dugovanje prema dobavljačima u 2013. povećalo za 116.965.000 dinara u odnosu na 2012. godinu.
Umesto bilo kakvog urgentnog i smislenog programa za izvlačenje Zaječara iz dugova i siromaštva, Mirković je krenuo u „kreiranje nove kadrovske politike" po samo njemu poznatim kriterijumima. Ne uzimajući u obzir to što je posmenjivao sve direktore koje je Ničićeva vlast imenovala (ruku na srce neke je i trebalo smeniti), u Zaječaru je počela neverovatna kadrovska vrteška u kojoj su pojedini funkcioneri trajali samo - dva dana!?
Na sceni je treći po redu v.d. direktora, u Istorijskom arhivu drugi, u JKP „Kraljevica" treći... Za neke od ljudi koji vode javne ustanove i javna preduzeća teško je ustanoviti na osnovu kojih kriterijuma su to postali, jer radnog iskustva praktično nisu ni imali, nasuprot nekima za koje se slobodno može reći da su „izvučeni iz naftalina".
Mirkovićeva kadrovska politika liči na cirkus u kome on glumi Hudinija (koga inače često pominje) sa mađioničarskim šeširom iz koga za uši izvlači ljude koji rukovode javnim ustanovama i javnim preduzećima, a da neki zapravo nemaju pojma šta trebaju da rade. Da nije žalosno bilo bi smešno: „smenjen" je bio čak i generalni sekretar Sportskog saveza, koga grad i ne postavlja...
Što se tiče Gradskog veća i pomoćnika gradonačelnika vrteška po „Hudinijevoj" zamisli i tu je radila punom parom. Na sceni je već druga garnitura pomoćnika, koja nije ništa bolja od prethodne, a rekord ipak drži Dragan Živadinović Kasper, koji je pomoćnik gradonačelnika bio praktično samo jedan vikend! Ko je sve prodefilovao kroz Gradsko veće teško je i zapamtititi...
Presipanje iz šupljeg u prazno
Shvativši da kadrovska vrteška, bez obzira kojom se brzinom vrtela, nije dovoljna da u punoj meri zaokupi pažnju ojađenih Zaječaraca koji sve teže žive, Lažni car Šćepan Debeli, ili Hudini kako kod bilo, smislio je još jednu originalnu „zabavu". Počeo je da organizuje i reorganizuje ustanove i javna preduzeća zbog samo njemu poznatih razloga i po samo njemu poznatim kriterijumima. Poslušna PRSURS Skupština grada Zaječara likvidirala je Ustanovu za sport i donela odluku o formiranju jednodomnog privrednog društva Sportsko-poslovni centar „Timok" d. o. o. čija je celokupna imovina vlasništvo grada Zaječara i koje se po Odluci o osnivanju finansira iz budžeta grada. Za v.d. direktora je imenovan Željko Mažar, dotadašnji direktor Ustanove za sport, ali je u međuvremenu smenjen i na njegovo mesto je postavljen Nebojša Đurić, koji je prethodno smenjen sa funkcije v. d. direktora Biznis inkubator centra.
Pošto se postavilo neprijatno pitanje kako da se društvo sa ograničenom odgovornošću finansira iz budžeta, rešenje je nađeno preko udruženja građana Sportski savez grada Zaječara, koje je za račun svojih članica za ukupno 35.000.000 dinara zakupilo sve sportske objekte uključujući hipodrom i dečja igrališta koje nijedan klub ne koristi, osim ako fudbaleri, odbojkaši ili rukometaši ne treniraju galop ili vežbaju na klackalicama ili ljuljaškama.
Saznali smo da će taj iznos biti dovoljan da se pokrije tek polovina troškova održavanja objekata pa je u pomoć priskočila Gradska uprava sa 15.000.000 miliona dinara kroz tzv „specijalizovane usluge".
Taj organizacioni egzibicionizam Hudini je začinio tako što je, na njegovu inicijativu u Zaječar zimus došlo, na 60 dana, klizalište iz Beograda, koje je uzeto u zakup od Privrednog društva „Barssa team" d.o.o., po ceni od 2.900.000 dinara.
U isto vreme je na nešto manje klizalište koje je grad Zaječar kupio pre par godina i koje je ispravno padala paučina u Sportskoj hali „Kraljevica". Istovremeno je kao likvidacioni upravnik bivše ustanove za sport ustoličena je izvesna Gordana Miletić koja je dva dana pred likvidaciju Ustanove za sport dovedena iz Bora i imenovana za zamenika direktora. Ta funkcija u javnim ustanovama po Zakonu ne postoji!?
Dva dana ranije ista sudbina je zadesila bez ikakve prethodne analize Centar za kulturu grada Zaječara i Turističku organizaciju grada Zaječara. Obe ustanove su likvidirane i formirana je zajednička ustanova Centar za kulturu i turizam „CEKIT" na čije čelo postavljena Milena Pintarić, koja očigledno ni sa kulturom ni sa turizmom nije imala veze. Pintarićka je nedavno razrešena dužnosti a za v. d. direktora je imenovan Zoran Stamenković koga su Hudini i njegovi poslušnici, čim su došli na vlast, smenili sa mesta direktora Turističke organizacije grada Zaječara.
Za sada jedini očigledni rezultati ove reorganizacije su gašenje sajta Turističke organizacije i izuzimanja organizacije "Gitarijade" iz nadležnosti Centra za kulturu i predaja u nadležnost za sada fantomske ustanove „Gitarijada", koja je osnovana, ali još nije registrovana. Naravno i dva likvidaciona postupka i dva likvidaciona upravnika- Marija Dimitrijević, bivša v. d. direktorka sada bivšeg Centra za kulturu i Aleksandra Madžoski, bivša v.d. direktorka sada bivše Turističke organizacije grada Zaječara, plus troškovi likvidacije čija visina još nije poznata.
Prema nepotpunim računicama ove Mirkovićeve egzibicije koštaće budžet grada Zaječara 10 miliona dinara nepotrebnih troškova.
Na inicijativu preduzetnički nadahnutog gazde, formirana je i Agencija za strateško planiranje d.o.o. Ona je trebala, valjda na „naučnoj osnovi" da da polet posustalom razvoju Zaječara. Za v. d. direktora je imenovan Ljubomir Vučković, koji se na funkciji direktora Direkcije za razvoj Aleksandrovca, u ortakluku sa Mirkovićem, proslavio organizovanjem koncerta Ane Bekute u Aleksandrovcu 14. februara 2013. godine, koji je koštao 2.491.000 dinara. Agencija je osnovana Odlukom Skupštine grada, a tiho i bez objavljivanja ugašena zaključkom Gradskog veća, koji nigde nije objavljen!? Osnovano je i Javno preduzeće „Gradski saobraćaj", na čelu sa v. d. direktorom Miodragom Milutinovićem, koje već sedam meseci postoji samo na papiru.
Hudini je izmislio još nekoliko „demokratskih finti". Suprotno odredbama Statuta grada Zaječara i Poslovnika o radu Skupštine grada Zaječara, doneta je odluka po kojoj su mediji izbačeni iz skupštinske sale i smešteni u posebnu prostoriju u kojoj prate sednice snimane kamerama za video nadzor.
Od 55 sednica Skupštine grada Zaječara koliko ih je održano do sada samo dve su bile redovne, a sve ostale po hitnom postupku i na njima su donete najvažnije odluke, a da odbornici nisu imali priliku ni da ih ljudski pročitaju!
Vrhunac je bio 16. maja, kada je sednica zakazana i održana u ponoć!? Materijale za najvažnija pitanja odbornici po pravilu dobijaju pred početak sednice, a da bi se ostavio utisak kako Skupština „intezivno radi".