Grejanja će biti, ako država pozajmi mazut, TF Kable će raditi ako država namiri harač Saše Mirkovića, infrastrukturni radovi će biti nastavljeni ako JP "Putevi Srbije" odreši kesu, škole će raditi ako đake bude grejala ljubav prema nauci ili država da pare za ugalj. Jednom rečju, ne tako davno prosperitetni Zaječar pretvorio se u laboratoriju gde se in vivo ispituje najniža granica ljudskog preživljavanja.
Vuksan Cerović
Iako se do početka grejne sezone ostalo manje od mesec dana, u Zaječaru niko živi pouzdano ne zna da li će grejanja biti ili neće. Svi kažu da se nadaju da hoće, a kako - to je već izuzetno komplikovana računica, koja iz sfere matematike i ekonomije duboko zadire u sferu alhemije. U toj računici ne postoji, izgleda, ni jedna jedina poznata veličina. Sporno je koliki je procenat građana koji su priključeni na četiri toplane, ko treba da nabavi mazut, kojim novcem i od koga, jer Zaječar Direkciji za robne rezerve već duguje više od šest hiljada tona tog goriva. Naravno, po "strogo pov." ugovorima.
Od svega što je potrebno da grejna sezona počne na vreme, Javno komunalno - stambeno preduzeće ima, čini se, samo dobru volju. Para nema, jer gradska vlast je tradicionalno neuredan platiša pa ovom preduzeću za već pružene usluge grejanja duguje oko 120 miliona dinara i još tridesetak miliona za usluge izvoženja smeća. Verovatno zbog toga ova tema nije baš popularna u pomenutom preduzeću pa zato nema ni odgovora zašto letos, kada je cena mazuta bila ekstremno niska, nije iskorišćena prilika da se dug prema Direkciji za robne rezerve ako ne izmiri, onda makar smanji. Zli jezici kažu da je lakše iscediti suvu drenovinu nego dobiti neki dinar iz gradskog budžeta, kojim neprikosnoveno raspolaže Saša Mirković, režiser naprednjačkih izbornih lagarija, koji opstaje na vlasti zahvaljujući političkom kapitalu velikog vođe, uprkos tome što je uništio Zaječar. Izgleda da ne postoji glupost koju Mirković može da počini, a da građani Srbije ne moraju da je plate.
Za grejanje domaćinstava i poslovnog prostora u Zaječaru potrebno je, zavisno od toga da li će Bog ložiti ili neće, oko tri hiljade tona mazuta. Po cenama NIS-a, na dan 14. septembar 2015. godine, to je 135.750.000 dinara ako se gorivo plati avansno, ili 139.680.000 bez avansa. Na to, naravno, treba dodati troškove prevoza i rizik od povećanja cena (ako se ne plati avansno), jer Zaječar raspolaže skromnim kapacitetima za skladištenje.
Sudeći po aberima vlasti naklonjenih medija Javno komunalno-stambeno preduzeće "Zaječar" odradilo je sve neophodne remonte. Tu informaciju nesumnjivo treba korigovati rečima "u skladu sa svojim mogućnostima", a te mogućnosti su prilično skromne ako se ima u vidu činjenica koliko lokalna samouprava duguje ovom preduzeću.
Mrka je kapa da će lokalna samouprava postati bolji platiša u narednim mesecima. Mirković i njegovi skakavci oglodali su budžet do koske. U ovdašnjem pravosuđu smo nezvanično čuli da je samo po sudskim rešenjima iz budžeta isplaćeno više od milijardu dinara, a glavni dugovi su tek na vidiku. Tu, pre svega, mislimo na spor sa "Arivom Litas", koja je pre godinu dana bukvalno isterana iz Zaječara.
Vrednost tog spora, koji se polako primiče kraju, već je negde oko 70 miliona dinara i sve je manje optimista da grad može na bilo koji način da se izvuče. Drugi spor je tužba "Moravie Zaječar u stečaju", oko vlasništva nad postrojenjima za grejanje. Privredni sud u Zaječaru je presudio u korist grada, ali je Apelacionom sudu uložena žalba na presudu. "Moravia" se baš mnogo ne sekira kakav će ishod žalbe biti, jer u slučaju gubitka spora sledi tužba radi naplate sredstava koja je ta firma uložila u izgradnju toplovodne mreže u Zaječaru. Pominje se cifra od 100 miliona dinara. Možda će posla biti i za sud u Strazburu, mada za sada nema takvih informacija.
Češka firma "Atol Development", koja je većinski vlasnik "Moravije" je takođe u stečaju i njen stečajni upravnik sigurno neće biti sentimentalan ako zaključi da uz pomoć tog suda iz siromašnog Zaječara može izbiti neki milion evra. Taman posla. Na ruku mu svakako ide činjenica da su i prethodna i sadašnja vlast propustile priliku da za ne baš preterano veliki novac otkupe stečajnog dužnika, uključujući i novu kotlarnicu kod Popove plaže, sa kojom bi grejanje u Zaječaru bilo organizovanije i jeftinije.
Ovih dana JKP "Kraljevica" u stečaju podnela je zahtev za izvršenje težak oko 40 miliona dinara, za račune koje lokalna samouprava godinama nije plaćala tom preduzeću. Izjavljena je žalba pa je i tu započeta parnica. S obzirom da "Kraljevica" raspolaže verodostojnim ispravama i da u popisu za 2014. godinu piše da grad Zaječar tom preduzeću duguje više od 70 miliona dinara, lokalna vlast nema baš mnogo razloga za optimizam. Pošto je nedavno preuzela od strane sudskih veštaka popisanu imovinu JP "Direkcija za izgradnju", kojoj je takođe bezecovan katanac, neće biti nikakvo iznenađenje ako Kraljevica tuži osnivača za 20 miliona dinara koliko joj Direkcija duguje po sudskoj presudi.
Za takvu tužbu grad dao veoma opravdane razloge, kada je od Direkcije preuzeo i platio 39 miliona dinara duga prema AD "Put", čime je to preduzeće debelo povlašćeno u odnosu na druge poverioce "Direkcije za izgradnju". Grad je, kao osnivača tužila i pomenuta "Moravia u stečaju" za neplaćene račune Gimnazije za grejanje iz minulih godina, jer je ustanovljeno da lokalna samouprava školama ne prenosi sredstva za troškove poslovanja, što je obavezna po zakonu. Ako ta tužba prođe, lokalna samouprava će biti tužena i za ostale budžetske korisnike, a onda će se raditi o cifri oko 15 miliona dinara.
Sve ovo nimalo ne raduje zaposlene u Gradskoj upravi, a pogotovo u obogaljenim ustanovama kulture, koje se više koriste za izvlačenje novca iz budžeta, nego za kreativno bavljenje kulturom. Deo radnika koji su zaposleni u ustanovi CEKIT već mesecima ne mogu da koriste svoje prostorije, jer "Direkcija za izgradnju" koja je u istoj zgradi nije plaćala račune za struju. Bez struje je ovih dana, opet zbog neplaćenih računa, ostao i Sportsko - poslovni centar "Timok" d. o. o. Nevolja tog nedonoščeta kome je babica bio Saša Mirković, nije samo u tome što je šetalište "Popova plaža" noću u mrklom mraku, nego što sportska hala "Kraljevica" prokišnjava na više mesta.
Sportistima, kada pada kiša, ostaje da biraju da li će se takmičiti pod kišobranima, noseći nepromočive kabanice, ili trčeći između kofa i lavora u kojima se skuplja kišnica. Umesto opravke krova, lokalna vlast je odrukom o trećem rebalansu budžeta planirala postavljanje led ekrana u sali. Valjda po istom receptu po kome je početkom prošle godine "nabavljen" video zid za gradski stadion, koji je odmah plaćen, ali do današnjeg dana nije postavljen. Iako je bilo ugovoreno da SPC "Timok" d. o. o. preduzeću AD "Put" plati u roku od 45 dana nakon ispostavljanja konačne situacije, tri miliona su plaćena odmah. Naravno iz budžeta, a video zid, koji čami u nekoj hali bivše "Timočanke", prema nezvaničnim informacijama nabavljen preko Mirkovićeve Best TV. Zli jezici kažu da je neispravan, a navodno nije ugrađen jer nisu plaćeni radovi na ugradnji!?
Pošto je gradski budžet, praktično, jedini izvor prihoda tog preduzeća ozbiljan teret je postao i zaječarski hipodrom, u kome je smešteno šest konja, od čega su dva privatno vlasništvo. Pošto je ventil kroz koji curi novac iz gradskog budžeta proletos bio zarđao, nije zasejana stočna hrana, pa prostranu površinu ispod Kraljevice, koja je javna svojina, prekriva korov. Hrana mora da se kupi, a za koje pare niko ne zna. Vlast prstom nije mrdnula da raspravi odnose sa akcionarima, koji su pre nekoliko godina Konjički klub glatko teslimili lokalnoj samoupravi, ali se akcija nisu odrekli, niti pokazuju nameru da učestvuju u finansiranju.
U međuvremenu plate zaposlenima u ustanovama i obdaništima sve više kasne. Ili vlast smatra da je za rad radnika patriotizam dovoljna nadoknada, ili nema para i za gazde i za radnike. Ovi drugi sa nevericom razbijaju glavu na što su potrošene grdne pare uzete za ekologiju od TF Kable (76 miliona), taksu na bandere od "Elektroistoka" (oko 50 miliona) i još nekih kolektiva. Kao da su u bunar bačene. Ili možda u nečije džepove. Ili možda, neko u Zaječaru in vivo utvrđuje najnižu granicu ljudske egzistencije.
Najverovatnije zarad stišavanja neprijatnih pitanja o kašnjenju plata, višemesečnom zastoju u izgradnji ulica u kojima se ljudi bukvalno dave u prašini i sumnjivim rabotama oko 49 "Gitarijade", lokalna vlast je isfabrikovala "veliku" aferu oko privatne tužbe Dušana Vojvodića, novinara RTS-a i suvlasnika medijske kuće "Za media" u Zaječaru, protiv Vujadina Miloševića, bivšeg glumca Pozorišta "Zoran Radmilović", koji je dobio otkaz nesumnjivo zbog političkog angažmana, koji se ne sviđa zaječarskim vlastodršcima.
Milošević je na svom Fejsbuk profilu Vojvodiću obećao pod navodnicima "kristalnu noć" nakon sledećih izbora, a ovaj je uzvratio tužbom. Zanimljivo je, svakako, da je Vojvodić evoluirao od bivšeg velikog kritičara medijskog mraka u Zaječaru u režiji Saše Mirkovića, do bliskog medijskog saradnika zaječarske štetočinske vlasti. One koji znaju kako izgleda današnje novinarstvo to uopšte ne čudi, jer su poslenici javne reči za koje profesionalni moral nema cenu, postali dinosaurusi u pravom smislu te reči.
Grbavi Kotlujevački most, građen po modelu "kamila", ni tri meseca nakon otvaranja još nije dobio upotrebnu dozvolu. Ni posle godinu i po nije rasvetljena misterija ko je, bez tendera, kupio više od 6.000 novogodišnjih paketića po ceni od 7.000 dinara po komadu.