Do koske

Srbija na crnoj listi CIA i OECD zbog pranja novca od narkotika i šverca oružja

Prvi među najgorima

Američka CIA i međunarodna organizacija FATF su nezavisno jedna od druge u svojim izveštajima iz oktobra ove godine ocenile kako je Srbija jedna od zemalja preko kojih se pere novac. Više se ne pere samo novac koji zarađuju kriminalci, već i onaj iz budžeta koji nestaje da bi kasnije osvanuo na nekom od privatnih računa u poreskim rajevima. Jedan od načina da se to izvede je kreditiranje inače veoma unosnog izvoza oružja, kada kupac novac uplaćuje nekoj od privatnih kompanija sa egzotičnih ostrva, a troškove oružara pokriva „Srpska banka", kojoj gubitak nadoknađuje država iz budžeta. Posle se u poslovnim knjigama navodi kako kupac nije platio isporučeno oružje.

Milan Malenović

Radna grupa za finansijsko delovanje protiv pranja novca, odnosno skraćeno FATF (od engleskog naziva Financial Action Task Force on Money Laundering) je posebno telo koje deluje u okviru Organizacije za saradnju i razvoj (OECD). Cilj ove Radne grupe je nadzor nad novčanim tokovima i sprečavanje pranja novca.

U svom izveštaju od 23. februara 2018. godine FATF je Srbiju prvi put svrstao na svoju listu zemalja preko kojih se pere novac (o čemu je Magazin Tabloid pisao u broju 412). Naša zemlja je jedina evropska država koja se našla na toj crnoj listi.

Posle poslednje revizije, izvršene krajem leta i početkom jeseni, Radna grupa je objavila nov izveštaj 19. oktobra 2018. godine u kome je konstantovano kako nema nikakvih pomaka od februara. Čak je i zaključak do u slovo identičan onome od pre osam meseci.

Jedina razlika između ova dva izveštaja je ta što se u oktobarskom navodi da je Srbija od februara na crnoj listi i da je preduzela određene korake u pravcu ispravljanja uočenih grešaka.

Desetak dana posle ovoga Centralna obaveštajna agencija (CIA) je objavila svoj redovni izveštaj o stanju u zemljama sveta, u kome potvrđuje kako je Srbija država preko koje ide međunarodno pranje para. Ovo nije ništa novo, jer se i u ranijim izveštajima isto tvrdilo, a u jednom iz 2016. godine se direktno ukazivalo na to kako „oprani" novac potiče i iz trgovine oružjem.

U ovogodišnjem izveštaju CIA tvrdi kako je Srbija "tačka pretovara" heroina iz jugoistočne Azije na putu ka zapadnoj Evropi, dok se u jednoj od studija Ujedinjenih nacija sa početka 2017. tvrdilo kako se „između 50 i 60 tona heroina godišnje prošvercuje preko Srbije, odnosno prebaci uz znanje, a neretko i aktivnu pomoć ovdašnjih vlasti." Droga i prodaja oružja su glavni izvori para koje se peru, sa tom razlikom što se novac od oružja prvo uvodi u tajne tokove, da bi se zatim oprao pomoću sredstava iz budžeta.

Novac koji se koristi za finansiranje proizvodnje oružja namenjenog prodaji na crno, velikim delom ide preko jedne male banke koja je godinama na rubu stečaja. Radi se o „Srpskoj banci" koja je slabo u žiži pažnje javnosti, jer ne posluje sa građanstvom, već isključivo sa namenskom industrijom.

Šema pranja para preko ove banke izgleda ovako: banka namenskoj industriji (oružarima) odobrava kredite koji nisu pokriveni niti naplativi i koji se ne vraćaju. Taj novac oružari koriste za proizvodnju oružja koje se prodaje na crno preko odabranih firmi, koje zarađeni novac prebacuju na privatne račune skrivene na egzotičnim ostrvima. Gubitak nastao davanjem nenaplativih kredita banci nadoknađuje država iz budžeta koji pune svi građani Srbije.

Vlada Republike Srbije (tadašnji predsednik vlade bio je Aleksandar Vučić) donela je 7. novembra 2014. godine pod oznakom „strogo poverljivo" Zaključak broj 00-73/2014-2 kojim je odobrila sanaciju "Srpske banke" dokapitalizacijom. Sve je odrađeno u tajnosti, a posle „dokapitalizacije" nestala su i dokumenta iz kojih je moglo da se zaključi ko su najveći dužnici banke. Naime, jedan od detalja sanacije bilo je i prebacivanje nenaplativih kredita na Agenciju za osiguranje depozita Narodne banke Srbije. AOD nikada javnost nije obavestio šta se dalje dešavalo sa tim potraživanjima, a po nezvaničnim informacijama najveći deo njih je otpisan, jer su dužnici državne firme iz namenske industrije.

Gubitak koji je banka pretrpela na ovaj način sanirala je država. Ona je i do tada bila većinski vlasnik akcija „Srpske banke", a sada je potvrdila svoj udeo time što je banci dala pozajmicu koju ova nije vratila, već je pretvorena u učešće u kapitalu. Taj posao je indikativan za to kako se parama građana finansira nabavka oružja za prodaju na crno da bi zatim novac prisvojili ljudi na vlasti.

Banke su dužne da na svaka tri meseca Narodnoj banci podnose izveštaje o poslovanju, koji su javno dostupni. Iz izveštaja „Srpske banke" za treći i četvrti kvartal 2014. vidi se da je upravo u tom periodu banka najvećim delom sanirana, ali se ne vidi na koji način. Podsetimo: zaključak Vlade o spasavanju ove banke donet je na sednici održanoj 7. novembra 2014. godine.

Država je u nekom danu između 7. novembra i kraja decembra (kada se predaje izveštaj za četvrti kvartal) „Srpskoj banci" uplatila „kredit" od 10 milijardi dinara koji je odmah preinačen u kapital banke.

Nije neuobičajeno da država svoja potraživanja prema preduzećima konvertuje u učešće u vlasništvu, ali je ovo prvi nama poznati slučaj da se „kredit" daje i gotovo istog trenutka proglašava nenaplativim i preinačuje u akcije. Osim toga, država je već tada bila većinski vlasnik „Srpske banke" pa ovim poslom ništa nije dobila, već je samo izgubila 10 milijardi dinara.

Interesantno je da se nigde u budžetu za 2014. ne vidi odakle su sredstva isplaćena. Pretpostavlja se samo da je novac stigao iz Ministarstva finansija, ali može i iz nekog drugog, a moguće je da je više ministarstava i agencija ponelo ovaj teret. U svakom slučaju, nigde, ni u jednom godišnjem izveštaju bilo kog ministarstva ili državne agencije nije proknjižena ni jedna jedina uplata na račun „Srpske banke" koja je kasnije konvertovana u vlasništvo.

I posle ovog posla država je nastavila da tajno pokriva gubitke nastale usled toga što se novac zarađen od prodaje oružja sliva na nečije privatne račune.

U sklopu „sanacije" banke krajem 2014. godine vlada je naredila državnim preduzećima da ne povlače svoje depozite iz „Srpske banke". Ipak je u poslednjem kvartalu te godine povučeno 5,5 milijardi dinara. Najveći deo te sume (oko 3,6 milijardi dinara) potiče od depozita „Yugoimport SDPR"-a, državnog preduzeća zaduženog za izvoz oružja, koje je po naređenju vlade Aleksandra Vučića taj novac konvertovalo u udeo u vlasništvu, odnosno faktički ga poklonio „Srpskoj banci". Ostatak su ulozi građana i privatnih firmi.

Lista akcionara „Srpske banke" identična je spisku preduzeća namenske industrije, jedino što većina njih ima simboličan udeo. Najveći akcionar je država sa 76,69 odsto akcija, sledi „Yugoimport SDPR" sa 23,31 odsto (dobijeno prinudnom konverzijom duga u akcije), a zatim „Sloboda" a.d. iz Čačka sa 0,00032 odsto i tako dalje sa promilima učešća u kapitalu banke.

Pošto se nastavilo, i to intenzivno, sa prodajom oružja kupcima koji, navodno, ne plaćaju (plaćaju, ali ne našoj namenskoj, već članovima Vučićevog klana), a ti poslovi su finansirani kreditima dobijenim od „Srpske banke" koji nisu mogli da se vraćaju, država je morala da nastavi sa dotacijama banci.

Posle sanacije s kraja 2014. „Srpska banka" je nastavila da radi, ali isključivo sa oružarima. U sledećoj, 2015. godini, ona je napravila novi gubitak i to u iznosu od jedne milijarde dinara. Da bi se očuvala platežna sposobnost banke vlada je 8. aprila 2015. donela Zaključak broj 464-2961/2015-1, kojim Direkciji za civilno vazduhoplovstvo naređuje da od „Srpske banke" kupi zgradu u Skadarskoj ulici u Beogradu, ali po ceni koja je daleko viša od one procenjene, a koju niko na slobodnom tržištu nije bio spreman da plati.

Staro sedište „Srpske banke" bilo je u Skadarskoj ulici 23. u Beogradu, gde je banka posedovala poslovnu zgradu od 3.070 kvadratnih metara. Preduzeće „ING ekspert procene" odredilo je vrednost objekta na 4.941.614 evra, uzimajući u obzir samo izuzetno atraktivnu lokaciju, ali ne i troškove neophodne sanacije i renoviranja (DCV je kasnije samo za građevinske radove platio 15 miliona dinara). Iz tog razloga oglas za prodaju pomenutog objekta prošao je bez rezultata.

Kako se nije našao kupac na slobodnom tržištu, vlada je pod predsedništvom Aleksandra Vučića donela pomenuti Zaključak i naredila DCV-u da kupi zgradu i to po ceni od 5.151.274 evra, odnosno za 200.000 evra skuplje od procenjene vrednosti, po kojoj niko nije hteo da je kupi!?!

Kako bi se ovaj posao kako-tako opravdao u javnosti, DCV je po nalogu vlade zatražio novu procenu vrednosti zgrade u Skadarskoj i to poverio Poreskoj upravi, koja je utvrdila kako zgrada, navodno, vredi 5.251.274 evra, odnosno 100.000 evra više od plaćene sume, a čak 300.000 evra iznad naduvane cene koju je izračunao „ING ekspert procene", a za koju se nije našao nijedan dobrovoljni kupac.

Zanimljivo je da je DCV angažovao Poresku upravu tri meseca pre nego što je vlada donela zaključak kojim mu se naređuje kupovina zgrade, što dokazuje da je cela mahinacija unapred zamišljena i detaljno pripremana.

Država je nastavila da ulaže u „Srpsku banku" i narednih godina, odnosno da novcem građana pokriva pljačku Vučićevog klana. Krajem decembra 2016. godine, primera radi, samo u jednom danu Ministarstvo privrede i Ministarstvo odbrane su „Srpskoj banci" oprostila ukupno 2,6 miliona evra dugova koji su konvertovani u vlasnički udeo i to u kompaniji u kojoj je država što direktno, što preko preduzeća u svom vlasništvu već tada bila skoro jedini vlasnik?!?

Revizori su u sva četiri izveštaja počev od 2014. godine pronašli da „Srpska banka" nije ispunila naloge Narodne banke Srbije da pokazatelje svog poslovanja dovede u propisane okvire. Odnosno, njeno poslovanje je netransparentno, a tokovi novca nerazumljivi. Njeno pokrivanje navodnih gubitaka oružara novcem dobijenim iz budžeta, ili od drugih preduzeća u državnom vlasništvu jedan je od razloga zbog kojih je CIA krajem oktobra ocenila kako je naša ekonomija „osetljiva na pranje novca", a FATF potvrdio svoj zaključak iz februara ove godine po kome je Srbija jedna od 11 zemalja u svetu poznatih po pranju novca.

Glosa

Direktor „Srpske banke" je Vesna Jovanović, koja je istovremeno i predsednica i član Izvršnog odbora, dok je drugi član Milan Lučić. Članovi Upravng odbora su Đuro Jovanić, Nebojša Perić, Blagomir Jovanović, Vid Ristanović i Dušan Purić. Prethodno poslovodstvo je smenjeno tokom sanacije krajem 2014. godine i nikada nije pozvano na odgovornost zbog lošeg i nezakonitog poslovanja.