Na nišanu

Da li odlaze Kurte, a vraćaju se opet Murte

Spaja ih tanka bela crta

Dragan Đilas koristi svaku priliku da kritikuje prostakluk u politici i medijima. Šokiran je vulgarnim rečnikom i primitivizmom, koji se odomaćio u javnom diskursu. Naročito je osetljiv na uvredljive poruke koje su upućene njemu, ne može ni da se uzdrži od suza i pretnji osvetom. Plače pred kamerama, urla i histeriše kao sve zvezde rijaliti programa. Pored tog sramnog ponašanja, Đilas ima mnogo konkretnije veze sa tom vrstom televizijskog šou-programa, koji je zagadio celo društvo. I sa sadašnjim kartelom na vlasti, s kojim ga vezuju najkriminalniji poslovi i projekti

Milica Grabež

Format rijalitija u srpske medije uvezao je upravo Dragan Đilas. Preduzeće „Emotion Production", u kome je Đilas bio suvlasnik i glavni operativac, otkupilo je licencu od „Endemol Shine Group" za emitovanje programa „Big Brother Show". Taj posao je Đilasu doneo ogromnu zaradu, veću nego u ostalim njegovim kombinacijama. Profit je dodatno povećao zloupotrebom političkog uticaja, kršeći zakone i propise, sve na štetu republičkog i beogradskog budžeta.

Serijom prevarnih radnji, Đilas je uspeo da projekat realizuje na zemljištu i u objektima Sportsko-rekreativnog centra „Pionirski grad" u beogradskom Košutnjaku.

SRC „Pionirski grad" i „Emotion Production" potpisali su 22. avgusta 2005. godine ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kojim su definisani uslovi za obezbeđenje lokacije za postavljanje montažnog privremenog objekta na delu parcele Spotsko-rekreativnog centra i to na period od pet godina za proizvodnju rijaliti programa „Veliki Brat".

Spornim ugovorom SRC „Pionirski grad" se obavezao da „Emotionu" obezbedi lokaciju sa kompletnom infrastrukturom, strujom, vodovodnom i kanalizacijskom mrežom. Takođe, „Pionirski grad" je preuzeo obavezu da, kao formalni investitor, „na što efikasniji i ekonomičniji način" pribavi sve potrebne građevinske i ostale dozvole. Uz sve to, „Pionirski grad" se odrekao prava vlasništva nad objektom.

S druge strane, „Emotion Production" se obavezao da će u pet rata isplatiti naknadu za privremeno korišćenje tog prostora u iznosu od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. „Emotion" je na sebe preuzeo plaćanje taksi za dozvole i troškova korišćenja infrastrukture, kao da će ukloniti objekat posle isteka ugovornog roka.

Koliko skandalozan, ugovor je toliko bio nezakonit. Nadležne državne institucije su bile obaveštene o nepravilnostima, povremeno su i donosile rešenja kojima su zahtevale da se poštuju propisi, ali Đilas je uvek uspevao da zaobiđe prepreke.

U izveštaju Agencije za budžetsku reviziju, broj AB-22/06-004, navodi se da su budžetski inspektori, prilikom kontrole poslovanja Sportsko-rekreativnog centra „Pionirski grad" ustanovili da postoje brojne nepravilnosti. Mladen Vujošević, direktor SRC-a, kako je utvrđeno, prekoračio je službena ovlašćenja kako bi drugom licu pribavio imovinsku korist i naneo štetu Gradu Beogradu.

Bez saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije i Grada Beograda, neovlašćeno je izdavao u zakup nepokretnosti dobijene od Republike Srbije na korišćenje bez nadoknade u periodu od 10 godina. U izveštaju je konstatovano da je ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem „Emotion Production" prekršio propise o planiranju i izgradnji.

Kuća „Velikog Brata", vredna 85.361.004 dinara, koja je izgrađena na javnom građevinskom zemljištu, u ugovoru je predstavljena kao privremeni objekat, koji je SRC navodno namenio za „dnevni boravak dece". Tokom inspekcijske kontrole, direktor Vujošević je u ugovor ubacio aneks, kojim je objekat vratio u vlasništvo SRC „Pionirski grad". Ni to nije promenilo ocenu da je ugovor nezakonit. To su znali i Vujošević i Đilas, zato su ga potpisali bez neophodnih dozvola i saglasnosti Republičke direkcije za imovinu i Grada Beograda.

Nadležni gradski sekretarijat nije dao dozvolu za izgradnju objekta većeg od 800 kvadrata i to na gradskom građevinskom zemljištu, Đilas je problem rešio na najjednostavniji način - ignorisao je nedostatak dozvola.

Nije se zaustavio ni pred upozorenjem beogradskog Sekretarijata za urbanizam, kojim se zabranjuje izgradnja objekta na parceli koja je, prema Generalnom urbanističkom planu namenjena za „javne službe, javne objekte i komplekse površine za objekte i aktivnosti od opšteg interesa".

Opšti interes nikad nije mogao da nadvlada Đilasov lični interes. Svestan da nikad neće moći da dobije regularne dozvole za svoj televizijski studio, Đilas je problem rešio tako što je „Pionirski grad" podneo zahtev Sekretarijatu za urbanizam za izdavanje dozvole za izgradnju objekta „za smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu" površine od 1.800 kvadrata, koji će podići vlastitim sredstvima. Posle silnih peripetija, odobrenje za izgradnju „objekta za dnevni boravak dece" na površini od 1.967,12 kvadrata dobio je gradski Sekretarijat za sport i omladinu. Dozvola je postala pravosnažna 3. aprila 2006. godine, pet meseci nakon što je kuća „Velikog Brata" napravljena.

U to vreme, Dragan Đilas je delio vlast u Srbiji s Miodragom Mikijem Rakićem. Đilas se bavio mešetarenjem u biznisu, Rakić u političkom i bezbednosnom sektoru, obojica u saradnji s frontmenom Borisom Tadićem.

Dok su Rakić i Tadić zloupotrebljavali pozicije da bi preuredili političku scenu, Đilas je punio džepove.

Vlast je koristio za svoje lukrativne interese. Otimao se za svaki dinar. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda morala je da po 20 odsto manjoj ceni obračuna i naplati naknadu za upotrebu gradskog zemljišta u "Pionirskom gradu". S obzirom da je fiktivni investitor SRC "Pionirski grad" lažno naveo da je sporni objekat namenjen za delatnosti iz kulture i kao dečja ustanova, taksa je umanjena, tako da je samo tim rešenjem Đilas uštedeo čak 4.450.304,06 dinara.

"Emotion" je poslovni prostor od 1.967 kvadrata zakupio po minimalnoj ceni, za svega 416.6 evra mesečno, na period od osam godina. Po kvadratu, to ispada neverovatnih 0,21 evra, na godišnjem nivou 2,5 evra kvadrat. Po najnižim tržišnim cenama, takav prostor nije mogao da se nađe po ceni nižoj od 15.000 evra mesečno. Međutim, realni cenovnik ne vredi za Đilasa. On je uštedeo, Grad Beograd je pretrpeo ogromnu štetu.

Kako se kretao Đilasov uspon u političkoj hijerarhiji, tako se menjalo stanje na računu firme "Emotion Production". Na kraju 2005. godine, "Emotion" je imao dobit od 78,2 miliona dinara. Sledeće godine zarada je porasla na 197,7 miliona dinara, da bi posle emitovanja prve sezone rijalitija "Veliki Brat" dostigao zavidnih 373,8 miliona dinara u 2007. godini.

Prema konsolidovanom godišnjem finansijskom izveštaju za 2007, objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre, Đilasovo preduzeće "Multikom Group" ostvarilo je poslovni prihod od 6.198.455.000 dinara. Dakle, Đilasova firma je prihodovala 6,2 milijardi dinara, što je više nego, recimo, godišnji budžet grada Niša, odnosno 20 puta više od budžeta najveće beogradske opštine Novi Beograd.

Državne institucije, poput Agencije za budžetsku reviziju i određene gradske inspekcije, utvrdile su brojne nepravilnosti i nezakonitosti u Đilasovim poslovnim projektima.

Otkriven je ceo sistem prevara, u kome je glavnu ulogu imao Mladen Vujošević, direktor SRC "Pionirski grad", ali nikome ništa. Državni organi nisu smeli ništa da preduzmu da bi ispunili svoje obaveze i zaštitili republičku i gradsku imovinu koju je uzurpirao Đilas.

Umesto na optuženičkoj klupi, Đilas se našao u fotelji gradonačelnika Beograda, a njegov saučesnik Vujošević morao je da se zadovolji ostankom na mestu direktora Sportsko-rekreativnog centra "Pionirski grad".

Zahvaljujući Draganu Đilasu, rijaliti šou je stigao u Srbiju i to preko elitističke televizije B92, čiji tadašnji gazda je bio Veran Matić. I danas se "Emotion Production" hvali tim projektom. "Prvi 'Veliki Brat' u Srbiji je izazvao pravu revoluciju u televizijskoj produkciji. Pomerene su sve ranije postavljene granice.

Gledaoci televizijskog programa po prvi put imali su priliku da dvadesetčetiri časa dnevno, sto dana, prate šta se dešava u kući u kojoj se nalazila grupa medijski potpuno nepoznatih ljudi, koji su bili ozvučeni i pod stalnim nadzorom kamera.

Od 2006. godine prikazane su četiri sezone 'Velikog Brata'. Bilo je svega - suza, smeha, druženja, svađa, ljubavi i seksa, i sve to pod budnim okom kamera. Mnogi takmičari su nakon izlaska iz kuće dobili priliku da se okušaju u nekom javnom zanimanju, a neki su napravili i uspešne karijere", navodi se na sajtu "Emotion Production", koja je pravili desetak drugih emisija, među kojima su bile "Menjam ženu", "Ruski rulet", "48 sati svadba", "Bračni sudija" i "Sve za ljubav".

U skladu s tim opisom "Velikog Brata", Dragan Đilas je rijaliti šou preneo na političku scenu. Poput rijaliti-zvezde, napravio je uspešnu karijeru u Demokratskoj stranci, koju sad razvija u Stranci slobode i pravde. Nije uspešan zbog izbornih rezultata i političkih stavova, već zbog činjenice da je izbegao odgovornost za sve prevare, kojima je ostvario nezakonitu imovinsku korist. Kad bi na političkoj sceni važila pravila kao u "Velikom Bratu", Đilas bi odavno čuo odluku glasača: "Izbačeni ste, napustite kuću!"

Međutim, Đilas je dokazao da je potreban najvećem srpskom Velikom Bratu Aleksandru Vučiću. Treba mu takav igrač, koji se ne stidi suza, smeha, druženja, svađa, ljubavi i seksa.

Danas rodonačelnik rijaliti programa u Srbiji, Dragan Đilas, žestoko kritikuje vlast što takvim medijskim sadržajima truje javnost, zaglupljuje građane i promoviše prostakluk i agresiju. Ne pominje da je upravo on, trujući društvo preko B92, ostvario odličnu zaradu u vreme vladavine Demokratske stranke. Na svojoj bivšoj stranci i sada ostvaruje solidan profit.

Interni revizori, koji su vodili istragu poslovanja Demokratske stranke, utvrdili su da je Đilas otkupom potraživanja Razvojne banke Vojvodine zaradio više od 200.000 evra. Štetni ugovori, koje su potpisivali Đilas i Bojan Pajtić, dok su se nalazili na čelu DS-a, ostavili su ogromna dugovanja za kredite, koje su uzimali u Razvojnoj banci Vojvodine.

Đilas je otkupio dugove i prinudnom naplatom već godinama skida novac sa računa DS-a. To radi i Aleksandar Šapić, koji je, zahvaljujući privilegovanom ugovoru o obezbeđenju založenog lokala, stavljenog pod hipoteku za stranački kredit. Šapić, bivši potpredsednik DS-a, zaradio ja manje od Đilasa, samo 75.000 evra. Sa računa Demokratske stranke već je isparilo više od 140 miliona dinara.

Đilas ne bira sredstva da se vrati na vlast, na mesto zločina, da nastavi sa zloupotrebama. Za prvog boravka u vlasti, njegove firme su ostvarivale godišnju dobit od oko 80 miliona evra. Ambicije su mu sada veće nego pre desetak godina. Sada nema Rakića, a Tadić je potpuno beznačajan. Đilas za sebe želi mesto predsednika vlade, a na funkciji predsednika države namerava da instalira svog kuma Mlađana Đorđevića.

Ta dva tajkuna u biznisu i politici sarađuju već četvrt veka. Đilas je nekoliko svojih firmi registrovao na Đorđevićevo ime. To je slučaj i sa kompanijom "Direct media", najvažnijom i najunosnijom Đilasovom mašinom za proizvodnju novca. Zvanični podaci pokazuju da su "Direct mediu" u aprilu 2001. godine osnovali Mlađan Đorđević, Egon Franičević i Milan Krstić.

Tri godine kasnije, Đilas je preko svoje kompanije "Multikom Group" za skromnih 10.000 dolara kupio "Direct mediu". Kasnije je priznao da je to bila prevara, obična predstava kojom je hteo da sakrije da je on vlasnik otpočetka, ali nije želeo da se njegovo ime pojavljuje u dokumentima.

- Mi smo tada razmišljali kako da preživimo sankcije, Miloševića. Ja sam bio u svetskoj reklamnoj agenciji BBDŽO i bilo je tako da ne možete u isto vreme da budete i vlasnik kompanije koja se bavi tv pravima. Dogovorio sam se sa Mlađanom Đorđevićem da on bude osnivač firme - rekao je Đilas u nemuštom pokušaju da objasni zašto je lažirao podatke o vlasništvu nad "Direct Mediom", zaboravljajući da 2001. nije bilo ni sankcija, ni Miloševića.

Kao tada u biznisu, Đilas se danas u politici sakriva iza kuma Đorđevića. Ma koliko se njegovi mediji trudili da ga predstave kao "lidera opozicije" i Đilasu je jasno da od toga nema ništa. Uzalud ga Televizija N1, list Danas i nedeljnici Vreme i NIN tako etiketiraju. Uzalud ga i Aleksandar Vučić ističe kao svog najozbiljnijeg protivnika. Sve im je džabe, narod ga neće.

Đilas dve godine vodi pozitivističku kampanju, a Vučić mu pomaže satanizacijom u režimskim medijima, ali rejting mu i dalje ne dobacuje do cenzusa. Đilas je svestan toga, zato priprema Đorđevića za ulogu koju je imao Vojislav Koštunica u petooktobarskom prevratu, kad je vlast preuzeo Zoran Đinđić.

Mlađan Đorđević je na političku scenu stupio početkom devedesetih, kao predsednik Saveza studenata i jedan od organizatora protesta 1992. Neko vreme je proveo u Srpskom pokretu obnove, da bi se, posle decenijske pauze u političkom delovanju, 2004. učlanio u Demokratsku stranku.

Kad je Tadić izabran za predsednika Srbije, Đilas je za sebe formirao fantomsku instituciju "Narodna kancelarija", potpuno van zakona. Đorđević je postao zamenik direktora Đilasa. U paketu su 2007. godine ušli u Koštuničinu vladu.

Đilas je dobio mesto ministra bez portfelja, zaduženog za realizaciju tzv. Investicionog plana. Zamenik mu je, naravno, bio Đorđević. Posle pada te vlade, Đorđević je dobio ulogu Tadićevog savetnika za nacionalna i verska pitanja. Dobro se snašao u toj predstavi.

Za razliku od Đilasa, Đorđević ima jača nacionalna osećanja, a samim tim i tvrđe stavove po pitanju Kosova i Metohije. Umesto devize "Evropska unija nema alternativu", on je okrenut Rusiji.

Osim poslovnih kombinacija, koje decenijama razvija s ruskim biznismenima, Đorđević se i politički odredio prema Istoku. Skupština naroda Evroazije izabrala ga je za svog predstavnika u Srbiji. Đorđevićevo udruženje "Srpski kod" tesno sarađuje sa ruskim Institutom za strateška istraživanja, koji je vodio general Leonid Rešetnjikov.

Đorđevićevi nacionalistički stavovi, uvijeni u pristojan imidž, mogu da privuku pažnju i osvoje poverenje Srba, koji su skeptični prema Evropskoj uniji i gadljivi prema patriotskom primitivizmu kakav šire Vojislav Šešelj, Miša Vacić, Pavle Bihali i slični proizvodi Udbe. Đorđević zna i može da glasačima priča ono što žele da čuju, što nijedan drugi političar, kreiran u zapadnim centrima moći, ne sme da kaže, pa ni "velika braća" Đilas i Vučić.

S tim adutima, Đorđević namerava da se kandiduje za predsednika Srbije na sledećim izborima 2022. godine.

Njegovu pobedu Đilas bi iskoristio kao odskočnu dasku za povratak na vlast. Ako se to desi, Srbija će dobiti novi rijaliti šou, mnogo skuplji od "Velikog Brata".

Koliko je zločinačka aktivnost g. Đilasa i demokratske stranke ostavila pustoši i nemorala i na medijskoj sceni, govori Vučieva Velika propaganda laži, koja je u praksu uvela potpunu satanizaciju istine i istnu izbacila iz javnog života.

Laž je postala način komunikacije u Srbiji. Nju je Aleksandar Vučić usvaršio do neslućenih granica.

Ali, dok otkucavaju sati Vučićebog kartela, u pozadini se stvara nova propaganda našinerija, koja treba da je zameni. A nju je, naravno, profilisao Dragan Đilas.

Dok Velika propagnada laži, koja se finansira iz budžeta Srbije, preko fondova ministarstava, budžeta grada Beograda, lokalnih gradskih i opštinskih budžeta i novcem javnih preduizeća i banaka, funkcioniše, ništa manje je opasna i grupa novinara okupljenih oko lista Danas, nedeljnika Vreme, nedeljnik, NIN, i Šolakovih televizija N1 i NS.

Istraživačko novinarstvo je precrtano u planovima Dragana Đilasa o uređenju Srbije.

Nedljenik NIN i Vreme spali su na tiraž manji od 4.000 prodatih primeraka, a njihovo elektroinsko izdanje pročita još po 200 pretplatnika.

Ova umilna izdanja ne talasaju. Novinarima je stavljeno do znanja da ne kritikuju Vučićev kartel i ne istražuju zločine, pljačku, urušavanje nacionalnih interesa...

Đilas je stvorio anacionalne redakcije. Kakav uticaj imaju novine od 4.000 primeraka, čiji se čitaoci međusobno poznaju?

List Danas ima, takođe, anacionalnu uređivačku pčolitiku, ali je kritički raspčoložen prema Vučićevoj politici, koja se, često, poklapa sa uređivačkom politikom ovog dnevnika: i njegovi novinari se zalažu da denacifikaciju Srba, za priznavanje genocida, primanje migranata i naseljvanje Srbije milionom islamista, koji su u drugim državama proglašeni opasnim po njihovu beznednost, otvorenom podrškom američkoj dubokoj državi, a što sve, takođe, ugrožava nacionalne interese.

I list Danas ima skroman tiraž, čita ga, uglavnom ista grupa koja kupuje i Vreme, NIN, Nedeljnik i gleda N1 i NS.

Veću glednost, pa i uticaj na širu javnost, imaju kablovske televizije N1 i NS koje su u vlasništvu odbeglog tajkuna Dragana Šolaka.

Novinari pomenutih medija su najamnici Dragana Šolaka, Miroslava Miškovića i drugih srpskih tajkuna. A najamnik je ograničen najmninom.

Prelistavnjem tzv ''nezavisnih'' novina nije teško uočiti da nema ni traga od istarživačkog novinarstva, tekstova koji ukazuju na pljačke budžeta, javnih preduzeća, banaka, o enormnom zaduživanju i preusmervanju kreditnih linija na račun porodice Vučićč, niko od njih ne ukazuje u svojim tekstovima o surovoj stvarnosti da je Srbija, u srcu Evrope, postačla eksperiment država.

Posebno je kompromitovana televija N1 na čijem je čelu novinar Jugoslav Ćosić.

Novinari-reporteri TV N1 koji izveštavaju sa lica msta, mogu se smatrati vrlo sposbnim reporterima, koji izluđuju Vučića i njegov kartel. Uhvaćen u mengele, Ćosić se vadi u svojim emisijama, u kojima ne štedi opoziciju, koja nije na vlasti i ne donosi nikakve odluke. U većini emisija koje se bave problemima u društvu, Ćosićeve miljenice imaju lepe reči za režim i umilne su prema funkcionerima SNS i izvršne vlasti. Đilas je, naravno, izuzet od svake kritike. Njemu se udvaraju, podržavaju ga...

Zašto se Ćosić ovako ponaša. Sigurno je da to čini, jer i Šolak i njegov emisar Đilas tako žele, da ne talasaju, da pošalju signal Vučiću da su oni prema njemu ''fer''.

Jugoslav Ćosić je preko Tirane od Albanije dobio 249.862 evra na a ime 'poslovnog konsaltinga' u 2018. i 2019. Ćosić je od Ambasade SAD i 'Ajreksa' na ime 'poklona i pomoći' dobio još 220.000 evra i 47.432 dolara.

Dokument koji je na Tviteru objavio Bogoljub Pješčić, bivši poslovni partner gazde N1 Dragana Šolaka i vlasnik internet provajdera 'Apsolut OK', pokazuje da je Ćosićeva agencija 'Ki konekšen' u predhodne dve godine imala više uplata iz Albanije u ukupnoj vrednosti od skoro četvrt miliona evra. Pored toga, kako se vidi iz objavljenog dokumenta, Ćosiću su na račun njegove firme godinama unazad stizali devizni prilozi registrovani kao 'pokloni i pomoć', i to od američke ambasade u ukupnom iznosu od 25.974.357 dinara (oko 220.000 evra), kao i 47.432,5 dolara od neprofitne organizacije IREX iz SAD.

Takvih transakcija bilo je i iz Velike Britanije, u ukupnom iznosu od 245.000 funti, a sporne i veoma sumnjive transakcije ukupno iznose oko 1,5 miliona evra! Kao osnova za sve uplate korišćeni su termini 'konsultantske usluge' i 'pomoć i poklon', pa nikako nije jasno o čemu se tačno radi. Koga je Ćosić konsultovao za tolike pare i zašto bi bilo ko njemu poklanjao desetine i desetine hiljada evra?! -

Još jedan dokument, koji je sastavljen na zahtev CNN-a, optužuje Ćosića. Harding je ustanovio da je uređivačka politika studija u Beogradu izuzetno loša, nekorektna, neizbalansirana i, što bi rekli Amerikanci, naklonjena samo jednoj strani

I jedan od osnivača i članova borda N1 i jedini predstavnik medijske kuće CNN, Brent Sadler, uputio je pismo Draganu Šolaku u kome ga obaveštava o odluci da napusti N1. U pismu je naveo sve primere zloupotreba u ovoj televiziji, kao i primere neprofesionalnog ponašanja direktora i urednika.

pismu su obavešteni i novi vlasnici, britanski Fond BC partners, koji je od američkog Fonda KKR preuzeo deo vlasništva nad TV N1. Ali ne i srpska javnost. Televizija ovu činjenicu krije, pokušavajući da od CNN-a dobije zamenu za Sadlera.

Novi vlasnici najavljuju uvođenje novih ljudi, članova borda, koji bi imali uvid u rad televizije N1 na dnevnom nivou. Kako B92 saznaje, CNN razmatra odluku o oduzimanju licence televiziji N1.

„Hardingovog izveštaja", je KKR grupa naručila pre dve godine kako bi analizirala nivo profesionalnog izveštavanja na ovoj televiziji.

Oni koji su imali uvid u izveštaj bivšeg BBC-jevog urednika Džejmsa Hardinga kažu da je izveštaj jako loš po N1 Beograd, da su u njemu svedočenja novinara iz Sarajeva i Zagreba koji ukazuju na veoma nizak nivo profesionalnosti njihove televizije u Beogradu. Izveštaj je trebalo da bude predstavljen i novim vlasnicima, fondu BC partners, ali je volšebno nestao.

Zbog čega je poznati novinar CNN Brent Sadler napustio funkciju direktora Uredničkog kolegijuma N1 i šta je o kršenju novinarskih kodeksa na toj televiziji u decembru 2018. napisao u pismu Gregu Bejčmenu, potpredsedniku CNN i kasnije, u aprilu 2019, u svojoj ostavci rukovodstvu fonda "BC Partners" i Draganu Šolaku?

Jugoslav Ćosić i njegova sestra, koja je svojevremeno bila sekretar Nezavisnog društva novinara Srbije državljani su Australije. Iz nje su se vratili kada su oboje došli pod lupu policijske istrage. Oboje su koristili kokain, a za to je trebalo puno novca. Jugoslav je odlučio da pobegnu u Srbiju. Kokain je jeftiniji, a više se dobije para, ako se služi gazdama.

Po Đilasovom doživljavanju uloge medija, deluju i novinaru NS. Cirkuzant Zoran Kesić je doveden da uveseljava umorne građane, komentarima video klipva sa Vučićevih nastupa.

Njega je u Novu S doveo Vladan Alimpjević, bivši kamerman Studia B, danas urednik spoljnopolitičke rubrike TV N1. Kesić je na Studiu B radio kao reporter sa pijace.

Ali, ume Kesić da ''odradi'' za gazde posao.

Kao ovisnik od čistog kokaina, Kesić mora da zaradi velike pare. U Amsterdamu je g. Kesić pušio marihuanu, a izlazio je na belu crtu. Čim je ugledao mušku javnu kuću, odmah su mu zasijale oči. Njegov domačin ga je čekao puna dva sata.

U Amsterdamu je gospodin Kesić držao vatrene govore u gey klubovima o tome kako su im u Srbiji ugrožena prava, da ne mogu da sklapaju brakove, da usvajaju decu, da se venčavaju u crkvama. Fotografije koje objavljujemo sve govore. Prijatelju, koji je te fotose okačio na svoju Fejsbuk stranicu, Kesić je slao preteće poruke, koje takođe objavljujemo, kao dokaz Kesićeve ''pristojnosti''.

Najjače artiljerijsko oruđje Đilasove propagande je današnja urednica na RTS-u Olivera Kovačević. Ona je odgovorni urednik zabavnog programa, koji je svela na nivo PUNK-a i Hepy televizijue. Olivera je jedna iz harema pokoj nog Aleksandra Tijanića, koje je on podvodio moćnim ljudima. Danas je Olivera vanbračna žena Borka Stefanovića, koja je kod njega došla iz kreveta Milorada Vučelića, danas urednika Večernjih novosti.

I Olivera je od mladih novinarki RTS stvorila harem. Prebacila ih je u zabavne emisje u kojima se kerebeče i koje podvodi svojim komitentima. RTS danas ima više produkcijskih emisija od onih koje RTS sa preko tri hiljade zaposlenih proizvodi. Svaka produkcija mora debelo da plati pijanu Oliveru, ili ih nema na programima RTS-a.

Ako Đilas dođe na vlast, Olivera tvrdi da će biti nova direktorka. Nova gospodarica već formiranog harema.

Srbija je zaista u velikim nevoljama. Ako ih sve ne oteramo, nagrabusili smo.