Zbog kriminalnog Zahteva za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar", postrojenja za obogaćivanje rude i odlaganja jalovine nastale pri rudarskim aktivnostima, a bez objašnjenja o tehnološkom postupku. Analizom sadržine predmetnog zahteva, utvrđeni su takvi propusti i nezakonitosti da se zahtev ne može ispitati, niti se po njemu može zakonito postupati, a samim tim niti prihvatiti projekat ,,Jadar? kompanije RIO TINTO.
***
U skladu sa tim, naslovnom organu ukazuje se na sledeće:
Nosilac projekta, odnosno podnosilac zahteva, u odeljku 2.2 zahteva navodi: „Predmetni zahtev odnosi se samo na jedan deo celokupnog projekta, tačnije na projekat podzemne eksploatacije". Naslovnom organu ukazuje se na to da je nosilac projekta u obavezi da izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za ceo kompleks-projekat (Republika Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine, rešenje broj 353-02-00984/2020-03, od 5.6.2020.), a ne samo „jedan deo celokupnog projekta", kako stoji u zahtevu. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu nijednom svojom odredbom ne propisuje mogućnost sprovođenja postupka procene uticaja samo jednog dela projekta, čime bi postupak izgubio svoju svrhu. Naslovnom organu ukazuje se i na odgovor European Commission - Neighbourhood and Enlargement Negotiations - D - Western Balkans - The Head of Serbian Unit D2, od 28.5.2021. (u prilogu), u čijem se paragrafu 5, izričito navodi da se „uticaj celog projekta mora uzeti u obzir (uključujući i planirana proširenja), kao i povezanih radova (jalovišta, puteva, vodozahvata, itd.)". Takođe, u paragrafu 7 istog odgovora, stoji da usklađivanje srpskog pravnog okvira sa horizontalnim pravnim okvirom EU mora da se popravi.
U skladu sa tim, ukazuje se na pravila propisana Direktivom 85/337/EES, i na tumačenje te direktive, dato u presudi Suda pravde Evropske Unije, u predmetu S-392/96 Commission v. Ireland, gde Sud navodi da se odredbe Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu ne mogu izbeći cepanjem projekata na projekte manjeg obima, i da se propuštanjem da se uzme u obzir njihov kumulativni efekat na životnu sredinu ne sme izbeći obaveza vršenja procene uticaja kada takvi projekti mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu.
Analizom sadržine zahteva i dostavljenih priloga, uvtrđeno je da se predmetni zahtev odnosi na deo rudarskog procesa u koji uopšte nisu uvršteni procesi prerade rude i dobijanja konačnih proizvoda, kao ni procesi hemijskog i drugog tretmana rude, niti planirana rešenja za tretiranje i odlaganje otpada nastalog u ovim procesima, što će nesporno imati najveći negativan uticaj na životnu sredinu.
Uvidom u informacionu brošuru „Odgovori na pitanja o projektu Jadar", iz februara 2021. godine koju je podnosilac zahteva objavio na svojoj internet stranici, i upoređivanjem objavljenih podataka sa podacima koje sadrže predmetni zahtev i priložena dokumentacija, utvrđeno je da „jedan deo celokupnog projekta", na koji se zahtev odnosi, ima 7 do 8 puta manje negativnih uticaja po životnu sredinu od „ostatka" projekta Jadar.
Na primer, dok je ukupna količina neupotrebljivog materijala koji bi trebalo da se odloži na jalovištu, u toku 50-ogodišnjeg veka rada rudničkog kompleksa, prema podacima iz zahteva, 9.400.500 tona, ukupna količina otpada nastalog u proizvodnom procesu, za isti period, iznosi 70.000.000 tona. Radi se o otpadu nastalom preradom i tretiranjem ukupno oko 85.000.000 rude (prosečno 1.700.000 tona godišnje) enormnim količinama kiselina i drugih veoma štetnih i opasnih materija.
Nije poznato na koji način će se tretirati ovaj otpad, niti koji je njegov karakter, sastav, koja je lokacija odlagališta, niti bilo koja druga informacija u vezi sa tim. Podnosilac Zahteva u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu nije izneo tehnološki proces niti način prerade otpadnih tehnoloških voda što je bio uzrok ekocida Podnosioca Zahteva svuda u svetu gde su eksploatisali mineralne sirovine pravdajući se poslovnom tajnom!
NAČIN IZVRŠENjA GENOCIDA NAD STANOVNIŠTVOM I EKOCIDA NAD PRIRODOM NE MOŽE NITI SME DA BUDE POSLOVNA TAJNA! Iz meni pozatih izvora saznao sam da će Podnosilac Zahteva u tehnološkom procesu koristiti milion litara vode, a ispuštati MILION I PO LITARA OTPADNIH VODA! RAZLIKU OD 500.000 LITARA VODE PREDSTAVLjA ĆE SUMPORNA KISELINA KOJA SE KORISTI U TEHOLOŠKOM POSTUPKU IZDVAJANjA LITIJUMA IZ RUDE!
ODGOVORNO TVRDIM DA ĆE ZBOG IZLIVANjA OTPADNIH TEHNOLOŠKIH VODA IZ RUDNIKA U JADAR I SLEDSTVENO U DRINU, SAVU I DUNAV, CEO VODOTOK NAVEDENIH REKA BITI ZAGAĐEN, SAV BILjNI I ŽIVOTINjSKI SVET BITI UNIŠTEN, A SVA NASELjENA MESTA U TOM SLIVU, UKLjUČUJUĆI I BEOGRAD, ĆE OSTATI BEZ PIJAĆE VODE!
Na ovaj način, podnosilac zahteva pokušava da izbegne zakonito sprovođenje postupka procene uticaja projekta na životnu sredinu, kao jednog od najsnažnijih preventivnih instrumenta ekološkopravnog okvira u Republici Srbiji i, čineći tako, ugrožava živote i zdravlje neodređenog broja ljudi, te kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine, preti zagađenjem životne sredine u većoj meri i na širem prostoru, uništenjem biljnog i životinjskog sveta velikih razmera, i zagađenjem životne sredine u toj meri da bi bilo nemoguće otklanjanje posledica i u dužem vremenskom periodu bez obzira na visinu potrebnih troškova, što bi predstavljalo radnju izvršenja krivičnog dela Zagađenje životne sredine, iz člana 260, stav 3 Krivičnog zakonika. Ukoliko dođe do otpočinjanja radova i realizacije projekta, ostvariće se i biće krivičnog dela Oštećenje životne sredine, iz člana 264 KZ, na način što će se, kršenjem propisa, iskorišćavanjem prirodnih bogatstava, izgradnjom objekata, izvođenjem radova ili na drugi način, izazvati oštećenje životne sredine u većoj meri ili na širem prostoru. Na taj način, Ministarsvo zaštite životne sredine stvorilo bi uslove i otklonilo prepreke za izvršenje navedenih krivičnih dela, čime bi, po definiciji iz člana 35 KZ, Republika Srbija postala pomagač u izvršenju navedenih krivičnih dela.
Kako se radi o svojevrsnom cepanju projekta, manipulaciji postupkom, prikrivanjem tehnološkog procesa i pokušaju zloupotrebe zakona, koji imaju za cilj prikrivanje stvarnih i enormnih negativnih efekata celokupnog projekta na životnu sredinu, te zaobilaženje obaveznih zakonskih procedura, suprotno Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu i podzakonskim aktima uz ovaj zakon, ranijim odlukama Ministarstva zaštite životne sredine, kao i suprotno propisima Evorpske unije i praksi Suda pravde Evropske unije, sa kojima Republika Srbija mora da se uskladi, odnosno otvaranju puta za izvršenje krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonom, predmetni zahtev se ne može ispitati, niti se o njemu može doneti zakonita odluka.
U obuhvatu Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar", dakle na području neupitnog uticaja projekta na stanovništvo i životnu sredinu, nalazi se veći broj areholoških i kulturnih lokaliteta i spomenika prirode, odnosno zaštićenih područja, od izuzetno velikog značaja, od kojih neke i sam podnosilac zahteva navodi u predmetnom zahtevu, dok neke i ne navodi.
Ukazuje se naslovnom organu da je podnosilac zahteva ćerka firma, korporacije koja je u bliskoj i daljoj prošlosti u drugim državam sveta trajno devastirala životnu sredinu, ali i kulturna dobra i lokalitete koji u pojedinim religijama predstavljaju sveta mesta. Najdrastičniji primer za ove navode je miniranje svete pećine australijskih Aboridžina, stare 46.000 godina, u klisuri Jukan, kako bi proširio rudnik gvozdene rude.
Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima izričito zabranjuje privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu i preduzetniku, koje ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu, između ostalog, neispunjenih obaveza u vezi sa sanacijom i zaštitom životne sredine i kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu, da bude nosilac istraživanja i eksploatacije. Članom 31. stav 3. Zakona o zaštiti prirode, zabranjene su sve radnje i aktivnosti koje ugrožavaju obeležja i vrednosti na spomeniku prirode, a koje će nastati realizacijom projekta „Jadar".
Predmetni zahtev sadrži ogroman broj paušalnih i površnih izraza i formulacija, kao i podataka koje podnosilac mišljenja i primedbi osporava u celini, jer ne sadrže izvore, niti koje druge pouzdane reference, zbog čega se ne mogu ispitati. Podnosilac zahteva navodi da je „u sopstvenoj režiji" sproveo pojedina istraživanja, na osnovu kojih su izneti podaci u predmetnom zahtevu. Nedopustivo je kriminalno režiranje postupka procene uticaja na životnu sredinu kao jednog od najvažnjih postupaka sa elementom zaštite životne sredine i ključnog za poštovanje načela predostrožnosti i prevencije čime je sam projekat izvan zakonskih normi i kao takav neprihvatljiv!
Na osnovu navedenog, očito je i dokazano da se radi o kriminalnom i koruptivnom projektu kojim je Srbija prodata stranoj zločinačkoj kompaniji poznatoj u celom svetu po genocidu i ekocidu sa dozvolom da uništava i zagađuje životnu sredinu, uništava kulturno i arheološko blago Srbije, a stanovništvo da proteruje sa svojih vekovnih ognjišta!
U skladu sa navedenim,
ZAHTEVAMO od naslovnog organa da ODBIJE Zahtev kompanije RIO TINTO za otvaranje rudnika litijuma i bora u Srbiji na bilo kojoj lokaciji zbog kriminalnog prikrivanja posledica rada u podnetom Zahtevu i više nego izvesnog genocida i ekocida zbog nepopravljive štete po prirodu i životnu sredinu.
UPOZORENjE:
UKOLIKO NASLOV DOZVOLI ZLOČINAČKOJ KOMPANIJI DA ZAPOČNE EKSPLOATACIJU I PORED DOKAZA O KRIMINALNOM PROJEKTU SA NESAGLEDIVIM POSLEDICAMA PO STANOVNIŠTVU SRBIJE I PRIRODU, DUŽNI SMO DA UPOZORIMO NASLOV DA ĆEMO ZA SVE MOGUĆE POSLEDICE OVOG ZLOČINA, UKLjUČUJUĆI I SUKOBE SA UGROŽENIM STANOVNIŠTVOM, SMATRATI ODGOVORNIM POJEDINAČNO SVA LICA KOJA SU UČESTVOVALA NA BILO KOJI NAČIN U KRIMINALNOM PROJEKTU IZDAVANjA DOZVOLE ZA POČETAK RADA NA EKSPLOATACIJI RUDE JADARITA I UNIŠTAVANjA SRBIJE!
PODNOSILAC
NIKOLA ALEKSIĆ u ime
EKOLOŠKOG POKRETA NOVOG SADA