Feljton

Klus Švab: Četvrta industrijska revolucija (4)

Važnost smislenog učešća

Na početku smo revolucije koja će suštinski promeniti način na koji živimo, radimo i komuniciramo jedni sa drugima. Po obimu, obimu i složenosti, četvrta industrijska revolucija je bez premca u svim prethodnim ljudskim iskustvima. Uskoro ćemo videti zapanjujuća tehnološka otkrića u najširem spektru oblasti, uključujući veštačku inteligenciju, robotiku, robotska vozila, 3D štampanje, nanotehnologiju, biotehnologiju i još mnogo toga. Klaus Švab, osnivač i dugogodišnji predsednik Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, napisao je vodič koji će vam pomoći da se krećete kroz promene i izvučete maksimum iz njih. Ova knjiga je za one koji su zainteresovani za našu zajedničku budućnost i koji su odlučni da iskoriste mogućnosti revolucionarnih tehnologija da promene svet na bolje, piše u predgovoru autora. (Pr)osudite sami. Prevod: Pajo Ilić

Klaus Švab

Takođe, ne treba zaboraviti da ne govorimo samo o kadrovskim rezervama i profesionalnim veštinama. Tehnologija povećava efikasnost, preko potrebna većini ljudi. Ali u isto vreme, ljudi žele da se osećaju ne samo delom procesa, već delom nečega većeg nego što jesu sami po sebi. Karl Marks je izrazio zabrinutost da bi proces specijalizacije mogao da liši radnika značenja koje tražimo u radu, a Bakminster Fuler je upozorio da prekomerna specijalizacija „isključuje široka podešavanja pretraživanja i na taj način sprečava dalje otkrivanje svemoćnih opštijih principa".

Uz ubrzavanje razvoja tehnologije, Četvrta industrijska revolucija biće posebno usredsređena na sposobnost radnika da se konstantno prilagođavaju i uče nove veštine i pristupe u različitim kontekstima.

Sada, suočeni sa kombinacijom povećane složenosti i hiperspecijalizacije, nalazimo se u fazi u kojoj težnja za smislenim učešćem postaje glavno pitanje. Ovo posebno važi za mlađu generaciju, koja često smatra da rad u kompaniji ograničava njihovu sposobnost da pronađu smisao i smisao života. U svetu sa nestajanjem granica i promenljivim težnjama, ljudi nisu zainteresovani samo za ravnotežu između posla i privatnog života, već i za harmoničnu integraciju. Bojim se da budućnost neće svima pružiti mogućnost takve realizacije.

Poglavlje 6

Biznis

Pored promena u obrascima rasta, tržišta rada i budućnosti rada koje će prirodno uticati na sve organizacije, postoje dokazi da tehnologije koje omogućavaju četvrtu industrijsku revoluciju imaju dubok uticaj na način na koji se preduzeća vode, organizuju i raspolažu resursima. Konkretan simptom ovoga je istorijski pad prosečnog životnog veka korporacija u S&P 500, sa 60 na 18 godina. Drugi simptom je pomeranje vremena koje je potrebno novim učesnicima da dominiraju tržištem i postignu značajne brojke prihoda. Fejsbuku je trebalo šest godina da dostigne milijardu dolara godišnjeg prihoda, dok Guglu samo pet.

Bez sumnje, nove tehnologije, skoro univerzalno pokretane i omogućene digitalnim mogućnostima, ubrzavaju tempo i obim poslovnih promena.

To takođe pojačava glavnu temu mojih razgovora sa globalnim liderima i vrhunskim poslovnim menadžerima, a to je da se svetski protok informacija, tempo proboja i ubrzanje razvoja inovacija ne mogu razumeti ili predvideti. Oni su izvor stalnog iznenađenja. U ovom kontekstu, sledeća generacija uspešnih poslovnih lidera mora biti u stanju da stalno uči, prilagođava se i izaziva sopstvene konceptualne i operativne modele uspeha.

Dakle, najvažniji zadatak uticaja četvrte industrijske revolucije na poslovanje jeste hitna potreba da sebe percipirate kao poslovnog lidera i u strukturi sopstvene organizacije. Da li je demonstrirana sposobnost liderstva organizacije za učenje i promene? Imate li iskustva u izradi prototipa i donošenju investicionih odluka velikom brzinom? Da li kultura kompanije obuhvata inovacije i kako se ona nosi sa neuspehom? Sve činjenice oko mene govore da će se brzina samo povećavati i da će promene biti izuzetno fundamentalne, što zahteva blizak i nepristrasan pogled na sposobnost organizacije da radi brzo i odgovorno.

Izvori prodora

Višestruki izvori poremećaja imaju različite oblike uticaja na preduzeća. Na strani ponude, mnoge industrije su u procesu uvođenja novih tehnologija koje stvaraju potpuno nove načine za zadovoljenje postojećih potreba i remete postojeće lance vrednosti. Primera za to ima više nego dovoljno. Nove tehnologije skladištenja i mreže u energetskoj industriji ubrzavaju pomak ka decentralizaciji izvora. Široka upotreba 3D štampanja čini distribuiranu proizvodnju i održavanje lakšim i jeftinijim. Uvidi u realnom vremenu i radnji pružaju jedinstvene uvide u performanse kupaca i imovine koji podstiču druge tehnološke trendove.

Proboj takođe dolazi od agilnih, progresivnih konkurenata sa pristupom globalnim digitalnim platformama za istraživanje, razvoj, marketing, prodaju i distribuciju koje mogu da nadmaše etablirane uticajne ljude brže nego ikad poboljšanjem kvaliteta, brzine i cene isporuke proizvoda ili usluga. Iz tog razloga poslovni lideri smatraju konkurente koji se još ne smatraju svojom glavnom pretnjom. Međutim, bilo bi pogrešno misliti da su samo startapovi izvor poremećaja konkurencije. Proliferacija digitalnih tehnologija daje velikim tržišnim igračima priliku da pređu granice industrije koristeći korisničku bazu, infrastrukturu ili tehnologiju. Primeri uključuju uvođenje telekomunikacionih kompanija u zdravstvenu i automobilsku industriju. Kada se efikasno koristi, veličina takođe može postati konkurentska prednost.

Velike promene na strani potražnje takođe ometaju poslovanje: sve veća transparentnost, angažovanje potrošača i novo ponašanje potrošača (sve više vođeno pristupom mobilnim mrežama i podacima) primoravaju kompanije da prilagode način na koji dizajniraju, plasiraju i isporučuju postojeće i nove proizvode i usluge.

Sve u svemu, po mom mišljenju, uticaj četvrte industrijske revolucije na poslovanje predstavlja neizbežan pomak od jednostavne digitalizacije treće industrijske revolucije ka složenijem obliku inovacije zasnovanom na kombinovanju različitih tehnologija na nove načine. Ovo primorava sve kompanije da preispitaju način na koji posluju, uzimajući različite oblike. Za neke kompanije, hvatanje novih oblasti stvaranja vrednosti može uključivati razvoj novog poslovanja u susednim segmentima, dok za druge to znači pronalaženje promenljivih centara stvaranja vrednosti u postojećim industrijama. Ali rezultat ostaje nepromenjen. Lideri i poslovni lideri treba da shvate da poremećaj utiče i na stranu potražnje i na stranu ponude.

Očekivanja klijenata

Klijenti, bilo da su pojedinci (B2C) ili korporacije (B2B), sve su više u centru digitalne ekonomije, što određuje način na koji im se služi. Očekivanja klijenata prelaze u domen iskustva. Na primer, u slučaju Apple-a, ovo se odnosi ne samo na način na koji koristimo proizvod, već i na njegovo pakovanje, brend, kupovinu i korisničku podršku. Stoga, Apple redefiniše očekivanja zasnovana na iskustvu proizvoda.

Tradicionalni pristupi demografskoj segmentaciji se pomeraju ka digitalnom ciljanju, gde se potencijalni kupci mogu identifikovati na osnovu njihove spremnosti da dele podatke i komuniciraju. Sa prelaskom sa vlasništva na deljenje (posebno u gradovima), deljenje podataka će postati neophodan deo ponude vrednosti. Na primer, šeme deljenja automobila uključuju integraciju ličnih i finansijskih informacija u više kompanija u automobilskoj, komunalnoj, komunikacijskoj i bankarskoj industriji.

Većina kompanija tvrdi da su usredsređene na kupce, ali će njihove tvrdnje biti verifikovane putem podataka i analitike u realnom vremenu koje otkrivaju kako se kupci pronalaze i opslužuju. Digitalno doba zasniva se na evaluaciji i korišćenju podataka, poboljšanju kvaliteta proizvoda i iskustava, kretanju u svet stalnog prilagođavanja i usavršavanja. I to uprkos činjenici da ljudski faktor interakcije treba da čini osnovu procesa.

Upravo mogućnost pristupa višestrukim izvorima podataka, od ličnih do industrijskih, od životnog stila do ponašanja, pruža višedimenzionalnu sliku ponašanja potrošača koje je donedavno izgledalo kao naučna fantastika. Danas, podaci i informacije u pseudo-realnom vremenu pružaju kritičan uvid u potrebe i ponašanje kupaca koji podstiču marketinške i prodajne odluke.

Ovaj trend digitalizacije ima za cilj povećanje transparentnosti, što znači više podataka u lancu snabdevanja i više podataka koji se pružaju kupcima. Nudeći jednako poređenje kvaliteta proizvoda, ovaj sistem pomera autoritet ka potrošačima. Primeri uključuju sajtove koji upoređuju cene, kvalitet usluge i proizvode. Jednim klikom ili prelaskom prsta, potrošači trenutno prelaze sa jednog brenda, usluge ili prodavca na drugi. Kompanije više ne mogu da izbegavaju odgovornost za loš kvalitet proizvoda. Ugledni kapital se stiče teškom mukom i lako se gubi. Ova okolnost se samo pojačava u svetu koji postaje sve transparentniji.

Uglavnom, potrošačke trendove definišu milenijalci. Danas živimo u svetu na zahtev gde se svakodnevno šalje trideset milijardi WhatsApp poruka i gde 87% mladih u SAD kaže da nikada ne napušta svoj pametni telefon, a 44% koristi funkciju video kamere dnevno. Ovaj svet se zasniva na razmeni informacija između korisnika i sadržaja koji generišu korisnici. To je svet „sada": svet u realnom vremenu gde se uputstva za vožnju trenutno daju i hrana isporučuje pravo na vaša vrata. Ova „kategorija sada svet" zahteva od kompanija da odmah reaguju u realnom vremenu, gde god da se nalaze i gde god da se nalaze njihovi kupci ili potrošači.

Bilo bi pogrešno pretpostaviti da je ovo obeležje samo ekonomija sa visokim dohotkom. Uzmimo, na primer, segment onlajn kupovine u Kini. 11. novembar 2015. proglašen je „Danom usamljenih" od strane Alibaba grupe, usluge e-trgovine koja je obradila više od 14 milijardi dolara onlajn transakcija, sa 68% prodaje putem mobilnih uređaja. Drugi primer je podsaharska Afrika, region koji brzo raste u smislu pretplate na mobilne telefone, sa rastom mobilnog interneta koji nadmašuje fiksnu telefoniju. U narednih pet godina, GSM asocijacija predviđa da će 240 miliona novih korisnika mobilnog interneta privući podsaharsku Afriku. Ako razvijene zemlje imaju najveće stope prodora na društvenim mrežama, onda zemlje istočne Azije, jugoistočne Azije i Centralne Amerike pokazuju višak od globalnog proseka za 30%, koji raste bržim tempom. WeChat (Veikin), kineski tekstualni i glasovni mobilni servis, privukao je oko 150 miliona korisnika za samo 12 meseci do kraja 2015. godine, generišući rast od najmanje 39% na godišnjem nivou.

Deseto izdanje Izveštaja o globalnom rodnom jazu Svetskog ekonomskog foruma za 2015. otkrilo je dva zabrinjavajuća trenda. Prvo, sadašnjim tempom napretka, za postizanje ekonomske rodne ravnopravnosti u svim zemljama sveta biće potrebno 118 godina. Drugo, kretanje ka postizanju ravnopravnosti je izuzetno sporo i, u stvari, gotovo da miruje.

S tim u vezi, važno je razmotriti uticaj četvrte industrijske revolucije na neravnopravnost polova. Kako će sve veća brzina tehnoloških promena koje obuhvataju fizički, digitalni i biološki svet uticati na ulogu žena u ekonomiji, politici i javnom životu?

Važno je razmotriti u kojoj meri su profesije u kojima dominiraju žene ili muškarci podložne automatizaciji. Izveštaj sa foruma Future of Jobs ukazuje da će značajno otpuštanje radnih mesta uticati na oboje. Dok je ranije postojao trend nezaposlenosti koji je rezultat automatizacije industrija u kojima dominiraju muškarci, uključujući proizvodnju, konstrukciju i instalaciju opreme, rastuće mogućnosti veštačke inteligencije i mogućnost digitalizacije zadataka u uslužnim industrijama ukazuju da je danas najširi spektar poslovi su u opasnosti. Od poslova u kol centrima na tržištima u razvoju (izvor egzistencije za veliki broj mladih žena koje prve u svojim porodicama dobiju posao) do poslova u maloprodaji i administrativnim poslovima u naprednim ekonomijama (glavni posao za niže -žene srednje klase).

Gubitak posla ima negativne posledice na mnogo načina, ali kumulativni efekat otpuštanja u čitavim kategorijama posla koji su tradicionalno omogućavali ženama pristup tržištu rada je stvar principa. Konkretno, to će ugroziti domaćinstva sa jednim izvorom prihoda koje obezbeđuju žene na niskokvalifikovanim poslovima, otežati život porodicama sa dva izvora prihoda i pogoršati situaciju rodne nejednakosti, koja je već ozbiljna zabrinutost širom sveta.

Šta se može reći o novim funkcijama i kategorijama poslova? Koje mogućnosti bi se mogle otvoriti ženama na tržištu rada transformisanom četvrtom industrijskom revolucijom? Teško je odrediti oblasti stručnosti i veština koje će biti tražene u industrijama koje tek treba da budu stvorene, ali se može razumno pretpostaviti da će biti povećana potražnja za profesijama koje vam omogućavaju da dizajnirate, kreirate i koristite tehnološke sisteme. ili rade u oblastima koje popunjavaju praznine nastale usled tehnoloških inovacija.

Kako muškarci nastavljaju da dominiraju informatikom, matematikom i inženjerstvom, povećana potražnja za specijalizovanim tehničkim veštinama može pogoršati rodne disparitete. Međutim, takođe može postojati rastuća potražnja za ulogama koje mašine ne mogu da ispune i koje se oslanjaju na intrinzične ljudske kvalitete i sposobnosti, kao što su empatija i saosećanje. Žene preovlađuju u profesijama ove prirode, uključujući psihologe, doktore, trenere, planere događaja, medicinske sestre i druge zdravstvene profesije.

Glavno pitanje u ovom pogledu ostaje povrat uloženog vremena i truda u tehnički zahtjevne funkcije, jer postoji rizik da će lične usluge i druge kategorije zanimanja u kojima sada dominiraju žene ostati potcijenjene. U ovom slučaju, četvrta industrijska revolucija će produbiti divergenciju između muških i ženskih uloga. Ovo će biti negativan rezultat četvrte industrijske revolucije, jer će povećati i opštu i rodnu nejednakost, a ženama će biti još teže da efikasno iskoriste svoje sposobnosti na budućem tržištu rada. Pored toga, to bi moglo da ugrozi vrednost stvorenu povećanom raznovrsnošću i koristi koje organizacije mogu da izvuku iz stimulisanja kreativnosti i efektivnosti rodno izbalansiranih radnih timova na svim nivoima. Mnogi kvaliteti i sposobnosti koji se tradicionalno povezuju sa ženama i ženskim profesijama biće još traženiji u eri četvrte industrijske revolucije.

Nemoguće je predvideti drugačiji uticaj koji bi četvrta industrijska revolucija mogla imati na žene i muškarce, ali se mora iskoristiti prilika za transformaciju ekonomije kako bi se preoblikovale politike rada i poslovne prakse kako bi se osiguralo da i muškarci i žene budu u potpunosti osnaženi i osnaženi.

Uticaj na ekonomije u razvoju

Važno je razumeti šta sve ovo može značiti za zemlje u razvoju. Protekle faze industrijske revolucije još nisu dostigle one stanovnike planete koji još nemaju pristup struji, čistoj vodi, kanalizaciji i mnogim vrstama osnovnih sredstava za rad koji se u razvijenim ekonomijama podrazumevaju. Uprkos tome, četvrta industrijska revolucija će neizbežno uticati na zemlje u razvoju.

U ovom trenutku, posledice četvrte industrijske revolucije ostaju nejasne. Poslednjih decenija, uprkos rastućoj nejednakosti unutar zemalja, jaz između zemalja se značajno smanjio. Da li Četvrta industrijska revolucija rizikuje da preokrene sužavanje jaza između ekonomija koje smo nedavno videli u prihodima, veštinama, infrastrukturi, finansijama i drugim oblastima? Ili će se tehnologija i brze promene koristiti za napredovanje i ubrzanje koraka napred?

Ovim teškim pitanjima treba posvetiti dužnu pažnju, iako su napredne ekonomije zaokupljene sopstvenim problemima. Pokrivenost procesom svih delova sveta bez izuzetka nije moralni imperativ. Ovo je suštinski značajan cilj koji će smanjiti rizik od globalne nestabilnosti izazvane geopolitičkim i bezbednosnim pitanjima, kao što su migracioni tokovi.

Trenutni scenario za zemlje sa niskim dohotkom je „ponoviranje" (povratak) značajnog dela globalne proizvodnje u razvijene ekonomije u okviru četvrte industrijske revolucije, što je sasvim moguće ako dostupnost jeftine radne snage više nije odlučujući faktor. u konkurentnosti preduzeća. Sposobnost da se razviju efikasni proizvodni sektori koji služe svetskoj ekonomiji na osnovu troškovnih prednosti je dobro utabani put koji omogućava zemljama da akumuliraju kapital, transferišu tehnologiju i podignu prihode. Ako se ovaj put zatvori, mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje modele i strategije industrijalizacije. Kako će zemlje u razvoju moći da iskoriste mogućnosti četvrte industrijske revolucije je pitanje od fundamentalnog značaja za ceo svet.

Istovremeno, važno je sprovesti dalja istraživanja i razviti ideje za razumevanje, kreiranje i prilagođavanje potrebnih tehnologija.

Opasnost je da četvrta industrijska revolucija čini da princip pobednik uzima sve dominantan u odnosima između i unutar zemalja. To će pogoršati društvene tenzije i sukobe, stvarajući manje međusobno povezan i nestabilniji svet, pogotovo što su ljudi danas mnogo bolje informisani o društvenoj nepravdi i nedoslednostima u uslovima života u različitim zemljama. Ako lideri javnog i privatnog sektora ne uspeju da uvere građane da koriste kredibilne strategije za poboljšanje života ljudi, mogu se pokrenuti društveni nemiri, masovne migracije i nasilni ekstremizam, koji predstavljaju pretnju po zemlje u svim fazama razvoja.

Važno je da građani veruju da mogu da rade smisleno da bi obezbedili sebi i svojoj porodici. Ali šta se dešava ako nema dovoljne potražnje za radnom snagom ili ako raspoložive veštine ne odgovaraju tržišnim uslovima?

Kombinacija digitalnog, fizičkog i biološkog sveta

Kompanije koje su u stanju da kombinuju više dimenzija (digitalne, fizičke i biološke) često su uspešne u narušavanju čitavih industrija i povezanih sistema proizvodnje, distribucije i potrošnje.

Popularnost Ubera u mnogim gradovima počinje sa poboljšanim korisničkim iskustvom: lokacija vozila se prati pomoću mobilnog uređaja, postavljaju se standardi za vozila, a postoji jednostavan i direktan proces plaćanja kako bi se izbegla kašnjenja prilikom polaska sa odredišta.

Ovo iskustvo je rafinirano i kombinovano sa fizičkim proizvodom (prevoz osobe od tačke A do tačke B) optimizacijom korišćenja sredstva (automobil u vlasništvu vozača). U takvim slučajevima, digitalne mogućnosti se često izražavaju ne samo u višim cenama ili nižim troškovima, već iu suštinskoj promeni poslovnog modela. To je zbog holističkog pristupa koji pokriva ceo proces od nabavke usluge do njenog pružanja.

Ovi poslovni modeli zasnovani na kombinaciji ilustruju stepen do kojeg dolazi do ometajućeg procesa kada se digitalna sredstva i zanimljive kombinacije postojećih digitalnih platformi koriste za preuređivanje odnosa sa fizičkim sredstvima (sa značajnim prelaskom sa vlasništva na pristup). Na njihovim tržištima nijedna kompanija ne poseduje imovinu: vozač automobila poseduje automobil i omogućava putnicima da se voze u njemu, kao što vlasnik kuće daje sobu u njoj. U oba slučaja, konkurentska prednost je izgrađena na vrhunskom korisničkom iskustvu zajedno sa smanjenim troškovima transakcija i transakcija. Pored toga, ove kompanije brzo i povoljno usklađuju ponudu i potražnju, što im omogućava da steknu prednost u odnosu na poslovne modele koje koriste dugogodišnji konkurenti na tržištu.

Ovaj tržišni pristup postepeno podriva davno uspostavljene pozicije tradicionalnih učesnika i uništava granice između industrija. Mnogi viši rukovodioci predviđaju da će spajanja industrije biti glavna sila koja će uticati na njihovo poslovanje u narednih tri do pet godina. Kada kupac ima iskustvo zasnovano na poverenju u platformu, digitalnom provajderu postaje lako da im ponudi druge proizvode i usluge.

Brzi konkurenti podstiču raspad tradicionalnijih hijerarhija i lanaca vrednosti, kao i istiskuju posrednike iz postojećih odnosa između preduzeća i njihovih kupaca. Novi disruptori mogu brzo da prošire svoje poslovanje po ceni daleko nižoj od troškova tradicionalnih firmi koje se takmiče sa njima. Istovremeno, tokom ovog procesa, njihovi prihodi će brzo rasti, zahvaljujući efektu mrežne interakcije. Amazonova evolucija od knjižare do godišnjeg maloprodajnog konglomerata vrednog 100 milijardi dolara pokazuje kako lojalnost kupaca, razumevanje preferencija kupaca i blagovremeno ispunjavanje porudžbina mogu omogućiti kompaniji da uspešno prodaje proizvode u više sektora istovremeno. Ovaj primer takođe pokazuje prednosti obima.

U skoro svakom sektoru privrede, digitalne tehnologije dovele su do stvaranja novih načina kombinovanja dobara i usluga koji su narušili uspostavljeni poredak i izbrisali tradicionalne granice između industrija. U automobilskoj industriji, automobil je postao kompjuter na točkovima, a elektronika košta otprilike 40% cene samog automobila. Odluka Epla i Gugla da uđu na tržište automobila pokazuje da elektronska kompanija sada može da evoluira u automobilsku kompaniju. U budućnosti u kojoj će elektronika predstavljati većinu vrednosti, možda će biti strateški važnije baviti se tehnologijom i prodavati softverske licence nego praviti sam automobil.

Finansijska industrija prolazi kroz sličan period razornih promena. Peer-to-peer (P2P) platforme trenutno uklanjaju prepreke za ulazak na tržište i obezbeđuju uštedu troškova. U investicionom poslovanju, novi „robo-savetodavni" algoritmi i njihove aplikacije se koriste za pružanje savetodavnih usluga, kao i portfolio alata po ceni koja je samo mali deo prethodno utvrđene vrednosti transakcije (0,5% umesto tradicionalnih 2 %), što dovodi u opasnost ceo segment aktuelne finansijske industrije. Industrija je takođe svesna da će blokčejn revolucionisati svoje poslovanje u bliskoj budućnosti, jer moguće primene ovog metoda u oblasti finansija mogu smanjiti troškove plaćanja i transakcija do 20 milijardi dolara godišnje i potpuno promeniti način na koji industrija izvodi radove. Tehnologija deljenja baza podataka vam omogućava da optimizujete različite aktivnosti kao što su skladištenje naloga klijenata, međunarodna plaćanja, kliring i izvršenje transakcija, kao i marketing robe i usluga koji još ne postoje: na primer, samostalno izvršavanje bez učešća trgovca, fjučers ugovori zasnovani na inteligentnim tehnologijama (uzimaju se kreditni derivati koji se plaćaju automatski u slučaju neispunjavanja obaveza zemlje ili kompanije).

Poglavlje 7.

Nacionalno i globalno

Disruptivne promene koje je donela četvrta industrijska revolucija redefinišu aktivnosti državnih institucija i organizacija. Konkretno, primoravaju vlade (na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou) da se prilagode restrukturiranjem i da pronađu nove opcije i načine za saradnju sa svojim građanima i privatnim preduzećima. Oni takođe utiču na odnose između država i vlada.

U ovom odeljku razmatram ulogu koju vlade moraju da preuzmu da bi iskoristile mogućnosti četvrte industrijske revolucije, istovremeno prepoznajući fundamentalne sile koje menjaju tradicionalne percepcije političara i njihove uloge u društvu. Kako ojačavanje građana raste i stanovništvo postaje sve fragmentirano i polarizovanije, mogu se pojaviti politički sistemi koje je sve teže voditi, u kom slučaju vlade možda neće biti tako efikasne. Ovome treba posvetiti posebnu pažnju, jer se ovaj proces odvija u vreme kada vlade treba da budu najvažniji partneri poslovanja i društva u celini u tranziciji ka novim naučnim, tehnološkim, ekonomskim i društvenim strukturama.

Vlade

Prva stvar koja pada na pamet kada se procenjuje uticaj četvrte industrijske revolucije na moć jeste da će upotreba digitalnih tehnologija omogućiti bolje upravljanje. Intenzivnije i inovativnije korišćenje veb tehnologija može pomoći javnim upravama da modernizuju svoje strukture i funkcije u cilju poboljšanja ukupnog učinka, od jačanja procesa e-uprave do veće transparentnosti, odgovornosti i uključenosti u odnos između vlade i njenih građana. Vlade takođe moraju da se prilagode činjenici da se moć pod uticajem ove industrijske revolucije često prebacuje sa državnih na nedržavne aktere, kao i sa organizovanih institucija na labavije mreže. Nove tehnologije i društvene grupe i interakcije koje one pružaju omogućavaju skoro svakome da utiče na situaciju na način na koji se ni pre nekoliko godina ne bi pomislilo.

Vlade su bile među onima koji su najviše pogođeni ovom neuhvatljivom i prolaznom silom. Kao što je Mojzes Naim rekao: „U 21. veku moć je lakše dobiti, ali teže koristiti i lakše izgubiti. Nema sumnje da je vladavina danas teža nego što je bila u prošlosti. Uz nekoliko izuzetaka, kreatorima politike je sve teže sprovesti neophodne promene. Njihova ovlašćenja su ograničena konkurentskim centrima moći koji su transnacionalni, regionalni, lokalni, pa čak i lični.

Strukture mikrovlasti su sada sposobne da vrše efekat odvraćanja na strukture makro moći kao što su državne vlade.

Digitalno doba je oslabilo mnoge barijere koje su korišćene za zaštitu struktura vlasti, što je rezultiralo time da vlade danas funkcionišu mnogo manje efikasno, pošto su entiteti kojima se upravlja, odnosno stanovništvo, sada bolje informisani i zahtevniji u svojim očekivanjima. Duga saga o Vikiliksu, u kojoj se mala nedržavna organizacija bori protiv džinovske države, ilustruje asimetriju nove paradigme moći i eroziju poverenja koja je često prati. Bila bi potrebna čitava knjiga posvećena samo ovoj temi da se istraži svestranost uticaja Četvrte industrijske revolucije na vlade, ali ključna stvar je da će tehnologija sve više osnaživati građane, dajući im novi način da izraze svoja mišljenja, koordiniraju napore, i možda pronađu načine da zaobiđu državni nadzor. Kažem „možda" zato što bi moglo biti suprotno, odnosno povećani nadzor i prevelika moć vladinih agencija zbog novih tehnologija nadzora.