Feljton

Rat u Hrvatskoj iz pera obaveštajca (22)

Operacija “Pauk”

Obaveštajac bivše JNA objavio je knjigu ''Iz dnevnika jednog obaveštajca'', koja je potom, po tvrdnjama Kupindoa povučena iz prodaje. Objavljujemo delove iz ovog dnevnika, bez navođenja imena autora. Knjigu feljtoniziramo, da se mlađi naraštaji podsete kako je bilo. I da se više ne ponovi.

Piše: ''Nestor''

Na Petrovoj Gori mi je saopšteno da sam raspoređen u privremenu komandu "Pauk" na dužnost pomoćnik komandanta za obaveštajne i bezbednosne poslove. Komandant je bio general Novaković. Narednih dana će se sve drugo biti rešeno. U vezi mog svakodnevnog angažovanja saopšteno mi je, da su ovo zadaci od posebnog prioriteta i da deo poslova prenesem na druga lica. Za sva lica koja su obuhvaćena naredbom o angažovanju smeštaj je bio obezbeđen na Petrovoj Gori.

Komanda je trebala da bude mešovitog sastava, vojska i policija, i imala je direktnu vezu sa GŠ VJ i generalom Perišićem u Beogradu i sa komandantima VRS - generalom Mladićem i SVK generalom Čeleketićem. Osnovni zadatak privremene komande bio je, da prati i koordinira sve aktivnosti vezane za pripreme pripadnika NO AP Zapadna Bosna u nastojanju da ofanzivnim dejstvima oslobode prostor Zapadne Bosne i slome otpor jedinica 5. korpusa.

Već narednog dana smo formirali jezgro komande, pa je Novakovićev zamenik postao pukovnik Čedo Bulat, pomoćnik za logistiku, pukovnik Gvozdenović, pomoćnik za propagandno-psihološko delovanje, Todor Pajić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Krajine i drugi.

Iz Beograda je pristigao Jovica Stanišić sa svojim pomoćnicima Frankom Simatovićem i Draganom Filipovićem i jedinica za specijalne operacije sa Miloradom Ulemekom Legijom na čelu.

Jovica Stanišić je predstavljen kao čovek kojeg šalje Slobodan Milošević sa velikim ovlašćenjima i slobodom u donošenju odluka.

Iz aktuelne komande SVK u Kninu jedino sam ja bio angažovan u ovoj privremenoj komandi, pa je i to izazivalo nebrojene komentare, tim pre što su vraćene slike iz 1992. godine kada su me označili kao čoveke od poverenja RDB Srbije.

Borbe na prostoru Republike Srpske su trajale i VRS je sa uspehom gonila jedinice 5. korpusa koje su izašle iz zaštićene zone Bihać. Paralelno s tim mi smo intenzivno radili na pružanju pomoći u opremanju i obuci pripadnika narodne odbrane, da u što kraćem vremenu krenu u napad. Dolazila je zima i uslovi za smeštaj izbeglica nisu garantovali da mogu bezbedno provesti hladne zimske dane na prostoru Krajine. U oslobađanje AP Zapadna Bosna trebalo je krenuti što pre, koliko da se vrate izbeglice, ali i zbog povoljnih okolnosti da se eksploatiše uspeh jedinica VRS u napadu.

Dan napada snaga NO bio je 16.11.1994. godine u 05,00 časova. Od izbeglog stanovništva iz Zapadne Bosne mobilisano je i opremljeno 4714 borac, a konačne mogućnosti su bile negde oko 6 hiljada boraca. Računalo se i sa popunom jedinica licima koja će biti zarobljena tokom borbi. Taj broj niko nije mogao precizno da iznese, a procene su se kretale od skromnih 10% do neverovatnih 60%.

Ukupna međunarodna situacija je bila povoljna za izvršenje zadatka. Međunarodna zajednica se neće mešati u sukob, ali neće ni tolerisati vremenski dugo izvršenje zadatka. Stavljeno je na raspolaganje 7 plus 3 dana za izvršenje, a u suprotnom će stići sankcije. Rečeno je da će avijacija NATO bombardovati ciljeve u Krajini za koje proceni da su na bilo koji način angažovani u ovom sukobu. Bilo je jasno da se radi o dva cilja. Prvi, aerodrom Udbina i drugi objekti na Petrovoj Gori koje smo koristili.

Iz Hrvatske nema nikakvih aktivnosti na tom delu fronta, ali po grebenu Dinare su vrlo aktivni. Jedna naša izviđačka jedinica je uspela na Dinari da zarobi dvojicu vojnika iz 126. brHV iz Sinja. Obradom ovih lica, u granicama raspoloživih saznanja koje može imati vojnik, njih dvojica su dali informacije o namerama da se na području Dinare osvoje svi vrhovi i tako stavi pod kontrolu Peruča, Vrlika i dobar deo prema Kninu. Pored ovog su ukazali da ima dosta aktivnosti na liniji Livno - Bosansko Grahovo. Zapravo, oni su potvrdili naša ranija saznanja da neprijatelj intenzivira svoje aktivnosti na tom delu fronta u cilju zauzimanja što povoljnijeg taktičkog položaja prema Kninu.

GŠ SVK je bio preseljen u Korenicu i odlazim tamo da se upoznam sa aktivnostima na delu fronta oko Željave prema Bihaću. Uz put sam informisao komandanta i deo komande o osnovnim zaključcima iz procene koja je rađena na Petrovoj Gori i o rezultatima obrade zarobljenih hrvatskih vojnika. Sve je bilo lepo saslušano, ali to nije bio predmet njihovog interesovanja, već drugo. To drugo je bila komanda "Pauk", ko stoji iza nje, koji je njen pravi zadatak, jer se spekulisalo da je to novi GŠ SVK imenovan od strane GŠ VJ i da će preuzimanje komande nad svim jedinicama SVK biti obavljeno posle oslobođenje Bihaća. Ja o tome nisam ništa znao i svako moje objašnjenje u tom pravcu bilo je iluzorno, jer su svi bili sigurni u to da je "Pauk" paralelna komanda vojske u Krajini.

Da bi priče imale jače uporište, situaciju je podgrevao poseban režim rada na Petrovoj Gori, režim ulaska na objekte, korištenje raspoloživih resursa i za tadašnje prilike, posebno je upadalo u oči vrlo visok stepen matrijalno-tehničke opremljenosti komande. Da bi se ušlo na planinu, javljanje je bilo organizovano u zgradi SUP-a Vojnić odakle je vršena najava dolaska, a konačnu dozvolu sam ja davao u koliko se neko nije najavio lično Novakoviću, Stanišiću ili Simatoviću. Svako lice koje je trebalo doći do nas je praćeno od polazne tačke do cilja. Takav režim bio je za pojedince ponižavajući i diskreditujući, pa nisu ni hteli da dolaze, a pošto ih niko nije ni pozivao, time je i stvoreno ubeđenje da nisu potrebni ili dobrodošli. U takvim okolnostima, prvi koji je napustio Krajinu bio je pukovnik Smiljanić Dušan. Na njegovo mesto postavljen je pukovnik Rašeta Rade.

Jedinice VRS su uspele potisnuti 5. korpus sa teritorije Republike Srpske i preko s. Ripač da uđu u predgrađe Bihaća. Istovremeno je otpočeo napad na Veliku Kladušu i čitav prostor te opštine. U jutro 16.11.1994. godine izvršen je prvi udar. Bio je silan i doneo prve početne uspehe, ali Velika Kladuša kao mesto nije zauzeta tog dana. To će se desiti tek 19.12. te godine sa više od mesec dana zakašnjenja, kada je bilo jasno da zadatak nije izvršen kako je planirano. Fikret Abdić je više na putu nego u Kladuši. Ide od Zagreba do Beograda, čas je sa Franjom Tuđmanom čas sa Slobodanom Miloševićem, ali pojedinosti ne znamo. Pokušavam više da doznam od pilota Veljka Leke, koji helikopterom prevozi Fikreta od Kladuše do Beograda, ali ni on ne zna. Ništa ne govori, ali zrači optimizmom u pogledu perspektive oslobađanja Bihaća.

Izražen je veliki problem što se ne sme napadati sam grad Bihać, jer je jedna od sedam zaštićenih zona u Bosni i Hercegovini. Krajina je ipak kažnjena. NATO avioni su bombardovali aerodrom Udbinu. Prethodno smo upozoreni. Samo jedan vojnik je nesretno stradao, jer se nije blagovremeno sklonio. Sve liči na veliku predstavu u kojoj, mi-glumci, počinjemo da improvizujemo. Već je prošlo vreme kada je Abdić trebao da proglasi Republiku Zapadnu Bosnu, rezultati na oslobađanju teritorije su slabi. Prethodne procene da će doći do pobuna u nekim jedinicama 5. korpusa, do masovnog dezerterstva i predaje nisu se obistinile. U Beograd se vraćaju Stanišić i Simatović. Manojlo je pred samim Bihaćem, ali ne ulazi i, umesto da dotuče neprijatelja on naređuje povlačenje. Nikome ništa nije jasno. Kruže razne priče i dezinformacije. Osnovna je, da su muslimani platili svoju slobodu na način da je Alija Izetbegović platio Radovanu Karadžiću enormno veliki iznos kako bi ovaj naredio povlačenje jedinica VRS iz Bihaća.

Komanda se vraća u Knin. Sa Petrove Gore komanda "Pauk" se pomera napred prema Velikoj Kladuši, a kod mene dolazi general Dušan Lončar da bi obavio razgovor sa mnom radi prijema dužnosti načelnika obaveštajnog odeljenja GŠ SVK. Iz onog što on meni saopštava vidi se da delom imaju poverenja u moju stručnost, ali da delom veruju kako ću obezbediti nesmetane uslove za rad time što sam u dobrim pozicijama prema GŠ VJ i RDB Srbije. Oni su te pozicije pratili i proteklih meseci dok je trajala operacija na Cazinsku Krajinu i procenili da sam pogodan za tu dužnost.

Ja sam to prihvatio i time je moje angažovanje u komandi "Pauk" okončano. Kasnije sve do pada Krajine ću više puta dolaziti na taj prostor u samu Veliku Kladušu i kontaktirati više lica i nikada neću doći do odgovora, zašto Cazinska Krajina nije osvojena i čitav prostor stavljen pod kontrolu snaga lojalnih Fikretu Abdiću.

Nova dužnost

Dok smo bili angažovani na praćenju i pomaganju snagama Fikreta Abdića ja sam verovao da se ne radi o samoj pomoći delu muslimanskog naroda već da je plan mnogo širi i da obuhvata naš prostor Krajine, deo prostora Bosne i Hercegovine pod kontrolom HVO i samu Hrvatsku. Ovo tim pre što je bilo jasno da se nešto dešava po dogovoru Tuđmana i Miloševića, da sastanci u Banja Luci, na kojima prisustvuju političari iz Herceg Bosne na čelu sa Jadrankom Prlićem, imaju političku pozadinu i da se tu kreiraju neka rešenja za budućnost.

Ko, kada i gde je promenio ili kada je krenulo mimo postignutog preliminarnog dogovora nikada nisam doznao, ali je bilo jasno da se zamisao iz Karađorđeva o podeli Bosne i Hercegovine neće realizovati i sve je ukazivalo da će Srbi biti generalni gubitnici, posebno mi u Krajini. Do Nove 1995. godine iz Beograda se više nije vratio ni Jovica Stanišić niti njegov zamenik i time je dat signal da ostajemo sami, a Fikret Abdić potpuno sam da pokuša nemoguće, da proglasi Republiku Zapadna Bosna i sa sopstvenim snagama da dođe do konačnog cilja. Približavao se dan konačnog obračuna i nastupajuća 1995. godina je trebala da donese odgovor na mnoga pitanja, što će se tokom godine i desiti.

U Kninu je bilo mnogo lakše raditi nego u bilo kojem drugom mestu u Krajini. Tu su sve službe, vladine institucije, svakodnevno niz novih likova koji dolaze iz raznih mesta van Krajine i dr. Smestio sam se u jednoj kući u kojoj sam stanovao i u kojoj je radio deo centra koji je preseljen sa Plitvičkih jezera. Pomoćnik ministra odbrane, pukovnik Milan Šuput, mi je dosta pomagao u matrijalnom pogledu na opremanju odeljenja, koje se nije moglo pohvaliti nekim nivoom opremljenosti. Načelnik štaba, general Dušan Lončar daje mi smernice za rad i nudi svu moguću pomoć, a sa načelnikom organa bezbednosti, pukovnikom Rašeta Radom sam u veoma dobrim i bliskim kontaktima. Isto je i sa ostalim delom komande. Pomoćnik načelnika štaba za operativne i nastavne poslove, pukovnik Milisav Sekulić nudi svu pomoć, jer smatra da sam dosta mlad za dužnost na koju sam postavljen. Vremenom postajemo vrlo bliski saradnici i svakodnevno radimo na informacijama za potčinjene jedinice, na procenama i nekim elementima koje je trebalo ugraditi u proces obuke.

Pukovnik Sekulić, Rašeta i ja svakodnevno, u slobodno vreme, uglavnom u jutro i posle podne, pretrčimo više od svih ostalih u komandi. To nam daje svežinu i omogućuje nesmetano izvršavanje svakodnevnih zadataka. Dogovaramo se kako bi ove godine trčali maraton Benkovac - Knin koji se tradicionalno održava za Svetog Iliju 02.08. Na žalost taj maraton se neće trčati 1995. godine, jer je očekivan napad na Krajinu. Komanda ima sve sektore i svako radi svoj posao na najbolji mogući način. Sa strane kada se gleda, komanda je delovala vrlo impozantno i nije bilo zadatka na kojeg nije mogla da odgovori. Ono što je bilo znatno teže, gotovo nepremostivo, bilo je stanje u potčinjenim jedinicama. Što se išlo do nižeg nivoa komandovanja to je stanje bilo lošije, pa tako na nivou bataljona - diviziona ili čete mnogo toga nije bilo dobro. Osnovni problem bila je popunjenost jedinica i svakodnevno veliki problemi da bi de obezbedilo nesmetano funkcionisanje. Mnoge jedinice su bile gotovo na rubu da mogu izvršiti najosnovnije zadatke, a kada je bilo u pitanju eksteritorijalno izvršavanje zadataka to je bio veliki problem. Od početka rada pa sve ove godine taj problem nije prevaziđen, niko neće da ide iz svog dvorišta u drugo, da nešto korisno uradi.

Osim mladih vojnika koji su odlazili na obuku niko nije ni pomeran, a i oni su posle obuke vraćani u jedinice čiji taktički razvoj je najbliži njihovim rodnim mestima. Tako je funkcionisala vojska, nestvarno i neefikasno i ona nije mogla da pruži ozbiljniji otpor višestruko snažnijem neprijatelju. U takvim okolnostima rukovodstvu Krajine je ponuđen plan Z-4. Našim operativnim angažovanjem znali smo da se plan sprema, ali nismo znali pojedinosti. Nekoliko dana pre nego što će biti javno ponuđen u Kninu mi smo došli do sadržaja Plana i to je ustupljeno na korištenje.

Iz Beograda su stizali signali da je Plan svojevrsna prevara i da niko razuman neće prihvatiti tu ponudu. Nama se to nije tako činilo, ali nismo smeli otvoreno da reagujemo niti da lobiramo za jednu ili drugu opciju. Kada kažem da nam se Plan Z-4 nije činio lošim, pre svega se to odnosilo na gledanje ukupnog stanja u Krajini koje je bilo katastrofalno loše. On nije nudio ostvarenje željenog cilja, ali je nudio prekid agonije, u kojoj smo se nalazili, i potpune bezizlaznosti.

Plan Z - 4

PRVI DEO

USTAVNI SPORAZUM ZA KRAJINU

POGLAVLJE I: USPOSTAVLJANJE SRPSKE KRAJINE

Član 1:1. Granice

Biće uspostavljena autonomna Srpska Krajina (u daljem tekstu "Krajina") od teritorija označenih na mapi u Aneksu A.

U svakom trenutku nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma granice Krajine mogu biti promenjene dogovorom vlade Republike Hrvatske (što mora biti ozakonjeno odgovarajućim pravnim propisima) i zakonodavnog tela Krajine. U periodu od šest meseci od stupanja na snagu ovog Sporazuma, komisija za sprovođenje stvorena na osnovu Paragrafa 2 Člana XVII ovlašćena je da promeni granice u dužini ne većoj od 2 km u odnosu na Mapu 1 u Aneksu A, i pod uslovom da deluje na osnovu konsenzusa postignutog između vlada Republike Hrvatske i Krajine.

Između Krajine i drugih delova Republike Hrvatske neće biti granične kontrole.

Član I: 2. Primena zakona i vladinih uredbi

Zakoni usvojeni u Saboru Hrvatske primenjivaće se u Krajini samo u meri u kojoj spadaju u isključivu nadležnost centrale vlade, kao što je precizirano u Paragrafu 1 Člana II. 1, ako su preneti na tu vladu u skladu sa Paragrafom 3 istog člana, ili ako ih je potvrdilo zakonodavno telo Krajine.

Ustav Republike Hrvatske i svi zakoni primenjivi na Krajinu, u skladu sa Paragrafom 1, biće verno sprovođeni i primenjivani od strane kompetentnog organa vlade Krajine.

Sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Republike Hrvatske vlada Krajine će prihvatati kao važeće i sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Krajine vlada Republike Hrvatske prihvataće kao važeće.

Član I: 3. Zastave i grbovi

Krajina može usvojiti grb i zastavu koji se mogu isticati na njenoj teritoriji, uključujući sve njene granice u skladu sa zakonima koje je usvojila Skupština Krajine.

Zastava i grb Republike Hrvatske mogu se isticati na teritoriji Krajine na objektima gde su smeštene institucije hrvatske vlasti, kao i na međunarodnim granicama.

Pojedinci na bilo kom delu Republike Hrvatske slobodni su da ističu grb i zastavu Republike Hrvatske i Krajine.

Član I: 4. Jezik

Skupština Krajine može omogućiti upoterbu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, pod uslovom da su interesi manjina u Krajini potpuno zaštićeni u skladu sa Poglavljem XI.

Član I: 5. Domicil

Svaki građanin republike Hrvatske sa stalnim mestom boravka u Krajini ima pravo da od vlade Krajine dobije dokumentaciju koja o tome svedoči i koja će se izdavati u skladu sa propisima dogovorenim sa vladom Republike Hrvatske.

POGLAVLJE II: PODELA OVLAŠĆENJA IZMEĐU CENTRALNIH I KRAJINSKIH VLASTI U POGLEDU KRAJINE

Član II: 1. Opšta podela

Vlada Republike Hrvatske (ovde "centralne vlasti"), u pogledu Krajine, imaće isključiva

ovlašćenja u sledećem, izuzev ako nije drugačije precizirano ili dopušteno sadašnjim sporazumom:

Vođenju spoljne politike, uzimajući u obzir Član II.2;

Odbrani Republike Hrvatske protiv spoljnih pretnji;

Državljanstvo Republike Hrvatske, prema članu XI;

Regulaciji, uz uslov da Krajina neće biti neravnopravna u odnosu na druge delove Hrvatske:

međunarodne trgovine, uključujući carinu;

unutrašnje trgovine preko granica Krajine, uključujući upotrebu glavnih putnih pravaca i pruga;

finansija;

intelektualne svojine;

proizvodnih standarda;

komunikacija;

Štampanju i kontroli novca, prema Članu II.3;

Raspodeli frenkvencija za radio, televiziju i druge svrhe, uz uslov da Krajini bude dodeljeno najmanje onoliko frenkvencija koliko ih trenutno koristi i za najmanje jednu televizijsku stanicu;

Poštanske poslove;

h) Zaštitu životne sredine, izuzev u okviru koji bi prelazio granice Krajine.

Krajinske vlasti će imati sva ovlašćenja koja nisu obuhvaćena gornjim stavom 1, a posebno

sledeća, izuzev ako nije drugačije precizirano ili dopušteno sadašnjim sporazumom:

Obrazovanje;

Kultura;

Stanogradnja;

Javne službe;

Biznis;

Dobrotvorne aktivnosti;

Energija;

h) Lokalno raspolaganje zemljištem; o Zaštita životne sredine Krajine, u skladu sa podstavom 1(h);

j) Prirodni resursi; k) Radio i televizija; l) Socijalna zaštita; m) Turizam;

n) Potvrde o domicilu u Krajini, u skladu sa Članom 1.5;

o) Formiranje korporacija i drugih pravnih lica;

p) Policija, u skladu sa Poglavljem VI;

q) Poreska politika, u skladu sa Članom II.4.

Centralne i krajinske vlasti se mogu sporazumeti o međusobnoj razmeni svojih predstavnika ili zajedničkoj upravi ili koordinaciji za svako od navedenih ovlašćenja. U tu svrhu mogu formirati zajedničke komisije.

Član II. 2

Međunarodni sporazumi i predstavništva

Vlada Krajine može sklapati sporazume u vezi sa obrazovanjem, kulturom, dobrotvornim aktivnostima, radijom i televizijom i turizmom sa drugim entitetima ili državama sa predominantno srpskim stanovništvom i može sklapati trgovačke i poslovne sporazume sa takvim entitetima ili državama koji podležu podparagrafima 1 (d) (I-II) Člana pod uslovom da svi ti sporazumi nisu u suprotnosti sa interesima Republike Hrvatske.

Vlada Krajine može sklapati i druge međunarodne sporazume sa odobrenjem Centralne vlade, koje (odobrenje) neće biti bezrazložno sprečavano.

Vlada Krajine može slati svoje predstavnike državama i međunarodnim organizacijama.

Član II.3 Valuta

Centralna banka Hrvatske će izdati specijalni novac (novčanice i metalne novčiće) za Krajinu, čija će vrednost biti jednaka valuti koju izdaje za ostatak Republike Hrvatske a čiji će naziv i oblik utvrditi Vlada Krajine.

Od banaka i drugih finansijskih institucija širom Republike Hrvatske biće zahtevano da primaju oba oblika valuta koje izdaje Centralna banka Hrvatske. Zakonito platežno sredstvo u okviru Hrvatske biće novac izdat za Krajinu, a za plaćanja u okviru drugih delova Hrvatske biće druga valuta koju izdaje Centralna banka. Pojedinci će, saglasno ugovornim i drugim potrebama, biti slobodni da upotrebljavaju bilo koji ili oba oblika takvih valuta.

Član II.4

Oporezivanje

Centralna vlada neće uvoditi a Vlada Krajine može uvesti poreze na: o imovinu koja se nalazi u Krajini (uključujući poreze na nekretnine i nasledstvo);

transakcije koje se sprovode u okviru Krajine (uključujući prodaju, poreze na promet i trošarinu);

dohodak koji su domaća lica koja žive u Krajini stekla u Krajini (uključujući poreze na socijalno osiguranje);

dohodak koji su u Krajini stekla pravna lica osnovana prema zakonima Krajine.

Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume da spreče ili umanje izbegavanja plaćanja poreza i dvostruko oporezivanje konsekventno uslovima i pragrafu 1.

Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume za međusobno prenošenje sa jedne na drugu bilo kakvih ovlašćenja za oporezivanje sadržanih u paragrafu 1. i za odgovarajući transfer Vladinih odgovornosti shodno paragrafu 3. Člana

POGLAVLJE III

STRUKTURA VLADE KRAJINE

Član III. 1.

Zakonodavstvo

Zakonodavna tela Krajine biće birana demokratski na propocionalnoj osnovi, na period od četiri godine. Svi građani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima za zakonodavna tela i mogu biti kandidati za mesta u zakonodavnim telima.

Zakonodavna tela mogu usvojiti zakone koji se odnose na:

stvari koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;

organizacije i funkcionisanje svih organa Vlade Krajine, uključujući sve neophodne budžetske aranžmane i prikupljanje odgovarajućih poreza.

Član III. 2.

Predsednik

Predsednik Krajine biće biran demokratski na period od pet godina. Svi građani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima za predsednika i mogu biti kandidati za taj položaj.

Predsednik Krajine biće odgovoran za izvršenje:

onih odredbi ovog Sporazuma koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;

svih zakona i dekreta Centralne vlade koji se odnose na Krajinu;

svih zakona koje su usvojila zakonodavna tela Krajine;

svih dekreta koje objavljuje predsednik Krajine.

Predsednik Krajine može objavljivati dekrete dozvoljene zakonima Centralne vlade koji se primenjuju na Krajinu ili po zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine.

Predsednik Krajine će imenovati ministre prema zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, koje će potvrditi ta zakonodavna tela i koji će imati dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja predviđena takvim zakonima. Svaki ministar može biti u svakom trenutku uklonjen od strane Predsednika i biće uklonjen tako što će zakonodavna tela glasati o nepoverenju. Ministri će formirati Kabinet Krajine, koji će se sastajati pod predsedavanjem ministra koga će odrediti Predsednik i koji će imati dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja predviđena zakonom ili dekretom.

Član III. 3.

Sudovi

Sudska vlast u Krajini biće utemeljena na prvostepenim sudovima i takvim apelacionim sudovima koji će biti određeni zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, a koji će (zakoni) odrediti odgovarajuću jurisdukciju ovih sudova, kao i plate i ostale uslove službe sudija. Sudije svih sudova u Krajini imenovaće Predsednik Krajine a odobravaće ih većina u zakonodavnim telima i oni će služiti do starosne granice od 70 godina, osim ako ne daju ostavku ili ne budu uklonjeni zbog nekog povoda o čemu će odlučiti sudije istog suda konsenzusom.

Odluke apelacionih sudova Krajine mogu se podnositi specijalnom odeljenju Vrhovnog suda Republike Hrvatske, čije će članove imenovati predsednik Specijalnog ustavnog suda između sudija Vrhovnog suda Hrvatske, i najvišeg apelacionog suda Krajine, uz konsultacije sa predsednikom Vrhunskog pravnog saveta Hrvatske i Predsednikom bilo kojeg odgovarajućeg tela u Krajini.

Član III. 4.

Nezavisnost službenika

Nijednom članu ili službeniku zakonodavnih tela, predsedniku, ministrima, sudijama ili bilo kojim drugim organima Vlade Krajine neće biti potrebno odobrenje bilo kog službenika ili organa Centralne vlade za njihovo postavljenje, i nijedan takav službenik ili organ neće moći da ukloni bilo kog člana, službenika ili zvaničnika Vlade Krajine, pošto će oni moći da budu uklonjeni od strane Specijalnog ustavnog suda u slučaju osude za zločin koji podrazumeva zatvor.

Član III. 5.

Prelazni aranžmani

1 Izbori predviđeni u paragrafu 1. članova i u paragrafu I Člana III.2. održaće se najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma. 2. Za prelazni period dok se ne održe izbori pomenuti u paragrafu 1, ali ni u kom slučaju kasnije od jedne godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, funkcije organa i sliužbenika predviđenih članovima III. 1-3 obavljaće odgovarajući organi i službenici koji sada obavljaju te funkcije u Krajini.