Bezbednost

 

Evropska policijska jedinica za specijalne operacije

 

Službena lica bez lica

 

   EUROGENDFOR je paravojna i tajna policijska jedinica za brza dejstva koja objedinjuje vojne, policijske i obaveštajne ingerencije i sredstva. Njenu neposrednu upotrebu odobrava posebni ministarski krizni štab evropske administracije u Briselu

 

Miroslav Zorić

 

Da li ste čuli za EUROGENDFOR? Ako niste, nije nikakvo čudo budući da ova evropska jedinica za specijalne operacije ima i kontraobaveštajne ingerencije. Ulični nemiri u Grčkoj tokom kojih je cela ova država bila blokirana do mere da se razmišljalo i o uvođenju vanrednog stanja, bila je prilika u kojoj je EUROGENDFOR mogao prvi put da bude upotrebljen.

"U Grčoj se kuva", piše u jednom dokumentu koji je nedavno obelodanila nemačka štampa, "Iz dana u dan su protesti sve nasilniji, a vlast Grčke je sve manje u stanju da obuzda narodni gnev." Na kraju je usledila preporuka da se EUROGENDFOR pripremi za intervenciju koja bi dovela do slamanja ustanka.

Osnivanje EUROGENDFOR-a je inicirao raniji francuski ministar odbrane Alliot-Marie. Prethodno je Francuska prošla kroz fazu uličnih nemira koji su izbili u predgrađima sa visokim procentom stranaca, pretežno došljaka iz islamskih zemalja. Rušilačka energija mladih, potomaka doseljenika, zapanjila je tada ceo svet i iznenadila francusku vlast. Policijske snage, opremljene standardnim sredstvima za suzbijanje uličnih protesta, s mukom su uspevale da situaciju vrate pod kontrolu. Sa iskustvom koje su tada stekli, francuski žandarmi čine okosnicu EUROGENDFOR-a budući da neke EU zemlje nemaju nikakvih iskustava sa masovnim i dugotrajnim demonstracijama uz elemente nasilja.

Za razliku od Francuske, na nemačkim ulicama se povremeno već više decenija odvija pravi mali rat između vlasti i tzv. levičarskih autonomaša, manje-više neformalnih političkih grupa ultralevičara. Autonomaši nisu brojni kao Arapi u Francuskoj, ali su daleko bolje organizovani, tako da je za slamanje njihovih buna strategija važnija od brojnosti bezbednosnih snaga.

Kombinujući ova dva iskustva, tvorci EUROGENDFOR-a su došli do zaključka da osim iskustva, oružja i motorizacije, ova organizacija treba da ima i kapacitete za obaveštajni rad i sprovođenje tajnih operacija.

Da bi njen rad bio još efikasniji, jedinica je formacijski postavljena veoma blisko evropskim vojskama, sa kojima koordinira svoj rad u "evropskim kriznim regionima", kako stoji u pomenutom izveštaju. EUROGENDFOR trenutno ima oko 3.000 saradnika i štab u severnoitalijanskoj Vičenci.

EUROGENDFOR je paravojna i tajna policijska jedinica za brza dejstva koja objedinjuje vojne, policijske i obaveštajne ingirencije i sredstva. Njenu neposrednu upotrebu odobrava posebni ministarski krizni štab briselske administracije. Jedinica je formalno dužna da prilikom mogućih intervencija sarađuje sa policijskim i vojnim vlastima zemlje u kojoj dejstvuje. Međutim, osnovni cilj jedinice i jeste da primenom sredstava neposredne prinude amnestira nacionalne vojne i policijske snage od optužbe da sprovode nasilje nad sopstvenim stanovništvom, tako da su njene metode svima unapred jasne.

Ono što posebno buni zagovornike viših standarda poštovanja ljudskih prava u EU jeste način na koji se procenjuje neophodnost aktiviranja EUROGENDFOR-a. Najjednostavniji odgovor bi glasio: nikako. European Gendarmerie Force, kako glasi zvanični originalni naziv ove trupe, teoretski može u svakom trenutku i na svakom mestu da bude angažovan. "Ugovor iz Velzena" kojim je regulisana organizacija i korišćenje EUROGENDFOR-a predviđa da je kriza koja opravdava njegovu upotrebu nastupila i ako neka zemlja ne ratifikuje ili ne primenjuje Lisabonski sporazum, ili ako neka zemlja odbija da se povinuje odlukama EU vlade u Briselu, kao na primer prilikom jednostranog istupanja iz evropske monetarne unije.

Ovako široko prostrta ovlašćenja daju za pravo onima koji smatraju da je EUROGENDFOR uperen protiv svakog ko bi da menja trenutni poredak u EU i da je damoklov mač nad glavama svih stanovnika, ali i vlada Evrope.

Krstasti mač na grbu EUROGENDFOR-a simbolizuje jedinicu, lovorova kruna predstavlja pobedu, a granata u plamenu ukazuje na vojne korene navodne policijske formacije. Moto je "LEX PACIFERAT" što znači "Zakon donosi mir" i ističe "princip bliske povezanosti sprovođenja prava i (ponovnog) uspostavljanja bezbedne sredine koja se može odbraniti".

U članu 4. osnivačkog akta aktivnosti EUROGENDFOR-a se označavaju kao "zaštita ljudi i imovine i sprovođenje javnog reda pri izbijanju javnih nemira." Formalnu odluku o aktiviranju jedinice donosi telo koje se sastoji od ministara vojske i odbrane zemalja članica EU i to na poziv vlade pogođene zemlje, ali i na sopstvenu inicijativu.

Teoretski se pripadnici ove jedinice povinuju zakonima zemlje u kojima su stacionirani ili dejstvuju. Sa druge strane su svi objekti i zemljište koje za svoje potrebe koristi EUROGENDFOR eksteritorijalno, što će reći da na njima ne važi lokalno pravo i da na iste ne mogu ni da kroče lokalne vlasti bez izričite dozvole komande jedinice. Samim tim je nacionalno pravo potisnuto u korist EU odredaba čime se uvodi vanredno stanje čak i onda kada ono nije formalno proglašeno. Da li stanovnici EU znaju za ovo i da li se sa tim slažu? Teško da ikoga interesuje njihovo mišljenje.

 

 

  

 

 

Scenario za izbeglice

 

Ni mala Švajcarska nije više onako mirna i neutralna kao nekad. Generalštab je nedavno obavestio Komisiju za bezbednost (SiK) švajcarskog Nacionalnog saveta da postoji opasnost od nemira i velikog broja izbeglica u EU.

"I u Evropi mogu da nastanu danas još nezamislive situacije", izjavio je komandant švajcarske armije Andre Blatman na sastanku SiK-a u Bernu. Po njegovom mišljenju,  posle Grčke, u narednim mesecima nemiri mogu da izbiju i u Španiji, Francuskoj, Italiji i Portugaliji. U tom slučaju bi armije svih zemalja, pa i Švajcarske, morale da intervenišu kako bi povratile kontrolu nad velikim brojem izbeglica.

"I velike reke izbeglica mogu da opravdaju upotrebu vojne sile", smatra Blatman. "Pomislite samo na privrednu situaciju u Grčkoj gde iznenada bankrot preti jednoj EU članici."

Prema tom scenariju bi izbeglice mogle da krenu iz ekonomski posrnulih zemalja i da u velikom broju utočište pokušaju da nađu u Švajcarskoj. Za njihovo zaustavljanje ne bi bile dovoljne samo snage EU zemalja, koje će i same biti prenapregnute unutrašnjim problemima, već Blatman insistira na upotrebi i švajcarske armije, koja je poslednji put bila formalno u ratu u 18. veku kao članica antinapoleonovske koalicije.

 

 

  

 

Dodatno naoružanje

 

U trenucima najteže finansijske krize u svojoj istoriji, Grčka je odlučila da se dodatno naoruža i to ne lakim oružjem za gušenje uličnih protesta. U zajednički sinhronizovanoj akciji pariske i berlinske administracije na Grčku se vrši pritisak da konačno realizuje ranije dogovorenu kupovinu ratnih brodova i aviona od ove dve zemlje. Vrednost celog paketa je oko osam milijardi evra, a novac bi došao iz posebnih kredita koje će odobriti Nemačka i Francuska, ali i briselska vlast Unije.

Kako svako naoružavanje Grčke automatski sobom povlači i dooružavanje turske armije, nije teško zaključiti kako privrede najrazvijenijih EU zemalja izlaz iz trenutne ekonomske krize traže u prodaji oružja.

 

 

 

 

Osnovni cilj jedinice EUROGENDFOR je da primenom sredstava neposredne prinude amnestira nacionalne vojne i policijske snage od optužbe da sprovode nasilje nad sopstvenim stanovništvom, tako da su njene metode svima unapred jasne.

 

 

 

   Krstasti mač na grbu EUROGENDFOR-a simbolizuje jedinicu, lovorova kruna predstavlja pobedu, a granata u plamenu ukazuje na vojne korene navodne policijske formacije. Moto jedinice je "Zakon donosi mir" i ističe "princip bliske povezanosti sprovođenja prava i (ponovnog) uspostavljanja bezbedne sredine koja se može odbraniti".