Dežurna
Kako direktorka
beogradske firme Tehno-Delta zarađuje od otimanja državnog novca
Zapošljavanje radi
otpuštanja
Radnici koji sprečavaju direktore i vlasnike svog preduzeća
da potkradaju mušterije i državu mogu da računaju sa trenutnim otkazom,
pokazuje slučaj preduzeća Tehno-delta koje radnike zapošljava samo da bi
od države dobilo novčane subvencije. Nakon toga ih, za manje od tri meseca,
otpuštaju! Slučaj nekoliko maltretiranih
radnika u beogradskoj firmi Tehno-Delta distributivni centar, od strane
njihove bahate direktorke sklone podmetanjima, manipulaciji i zloupotrebi
državnih subvencija, jasno govori o potpunoj anarhiji u sferi rada i
zapošljavanja.
M. Hadžić
U beogradskom preduzeću Tehno-delta
distributivni centar na mestu šefa otpada sekundarnih sirovina, Vojin
Vučković je počeo da radi 6. juna
2012. godine. Glavni zadatak mu je bio da poveća bezbednost i
poboljša organizaciju rada kako bi se smanjile krađe. Ali, upravo pred
njegov dolazak, otkriveno je da je sa otpada nestalo 155 kilograma bakra.
Vučković je svoje radne obaveze doslovno shvatio, pa je na otpad na Smederevskom
putu 31 b uvek dolazio u šest sati ujutru, a sa posla odlazio tek u osam uveče,
prateći tako rad obe smene. Uveo je i knjigu dnevne evidencije prometa, a to je
bilo upravo ono što direktorka Tehno-delte Biljana Lukan nije
želela.
U nekim danima je promet Tehno-delte iznosio i do
tri miliona dinara, dok se samo dobavljačima plaćalo
i po milion dinara dnevno. Kilogram bakra se prodaje za 500 dinara, tako da
jedna tona ovog metala vredi pola miliona dinara.
Nestanak sekundarnih sirovina najlakše
se odvijao tako što bi kupcu umesto jeftinijeg, plaćenog metala, utovarivali
skuplji. Razlika se posle delila između nadležnog
radnika i kupca, a očigledno je i direktorka imala neki svoj interes u svemu tome. Manjak se
nadoknađivao tako da se nekima umesto plaćenog skupljeg metala
utovarivao jeftiniji. Papirološki, sve je bilo u redu.
Na žalost, kažu zaposleni, Biljana Lukan, izgleda, ima
sklonost da potkrada koga god može! Tako je za Vučkovića, prema informaciji koju je redakcija dobila od savetnika u Nacionalnoj
službi za zapošljavanje koji je želeo da ostane anoniman, dobila novac po planu
subvencionisanja poslodavaca koji zaposle osobu stariju od 50 godina. Već dva i po meseca kasnije, međutim, ona otpušta Vučkovića za koga je prema dostupnim informacijama od države dobila četvrt miliona dinara subvencije.
Pomenuti novac Lukanova ne samo da nije vratila, već
planira da u dogledno vreme ponovo zaposli nekog iz kategorija čije
upošljavanje finansijski pomaže država.
U Tehno-delti se i inače
traje praksa šikaniranja radnika ne bi li sami napustili posao ili dali
opravdanje direktorki da ih otpusti, budući da u tom slučaju
preduzeće ne mora da im plaća otpremninu.
Tako je jedan od najvrednijih radnika, Milan Jović, koji iz nekog razloga Lukanovoj nije bio po volji, otkaz dobio samo zato
što je u zaštitu uzeo svoju suprugu koju je direktorka vređala
zbog navodno loše opranih šoljica za kafu. I Vučkovićevog sina je Lukanova vređala nazivajući
ga psihopatom i to zbog greške koju je počinio
jedan od radnika koji je direktorkin miljenik.
Početkom avgusta, na pitanje radnika kada će i da li će
im biti uplaćen novac za prevoz, Lukanova im je drsko odgovorila da onaj ko nema para za
prevoz ne mora ni da dolazi na posao!
Konkretan povod da otpusti Vučkovića,
direktorka je sama iskonstruisala, i to tako što je namerno
propustila da ga obavesti kako će 27. avgusta doći
jedan kupac aluminijuma. Utovar je trebao da obavi radnik Tehno-delte,
koji je metal uzeo sa pogrešnog mesta zbog čega
se osim aluminijuma u kupčevom kamionu našao i drugi metal. Vučković je na to reagovao tražeći da se materijal istovari
i ponovo utovari, ali sa gomile na kojoj je bio samo aluminijum, i
prokomentarisao kako nema nameru da bude bebisiter direktorkinim ljubimcima
koji ne znaju da rade posao za koji su plaćeni.
Lukanova ne trpi nikakve kritike, posebno ne one upućene
na račun njenog odnosa prema pojedinim radnicima koji mogu da rade šta
hoće i momentalno je Vučkoviću dala otkaz. U suštini, direktorki je najviše zasmetalo to što
je njen radnik korektno obavljao posao kontrole otpada sekundarnih sirovina,
zbog čega je drastično smanjena mogućnost potkradanja.