Francuska

Šta je anarho - kapitalizam, ili fašizam bogatih i kako pobeći od neizvesne budućnosti

Svemoćne ništarije

Francuska nije u ratu ali je rat u Francuskoj piše Figaro. Radikalni Islam napada mlake demokratije koje opet iz visine bombarduju čitave države pod izgovorom borbe protiv terorizma. Stara priča o ljubavnim veštinama ludog i zbunjenog. U ovakvim političkim terevenkama prilika je idealna da se zaplašenom narodu nabaci omča oko vrata i da mu se nametnu nova pravila uz pomoć korumpiranih političara, obesnih bankara i medija petokolonaša. Neki školovani i veoma pametni ljudi nazivaju taj sistem budućnosti Anarho - kapitalizam a sebi tepaju kao Anarkape. Lepo ime za jednu odvratnu perspektivu. San snova ovih Anarkapa je da se vrati staro dobro vreme ranog feudalizma i kasnog robovlasničkog sistema, piše Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

U ovo ludo doba bezakonja i svih opasnosti kao da više niko nigde nije na sigurnom mestu. Nakon čitave serije ratova, revolucija i atentata po belom svetu a naročito posle pariskog pokolja i sličnog pokušaja u Danskoj, postaje sasvim jasno da je treći svetski rat u punom jeku, kako je to rekao gradonačelnik grada Nice, Christian Estrosi. Već više godina a naročito od dolaska socijalista na vlast, ima se utisak da se više ne zna ni ko pije ni ko plaća. Amaterizam, bruka, rasulo, lopovluk, lagarije i još mnogi slični epiteti krase stranice politički nepodobnih novina i ekrane interneta.

Ostala zvanična i pro vladina piskarala, masa prodanih i podanih uvlakača, raduje se svemu čega se pametan stidi. Od svakodnevnog pljuvakanja po Rusiji, hvaljenju bratstva i prijateljstva se iskompromitovanim arapskim emiratima, pa preko junačkog bombardovanja po Sahari i Iraku uz obavezno i politički berićetno veličanje američke politike. Gde su oni ljudi koji su svetu doneli svetlost još u 18 om veku? Šta se desilo sa etikom, šta sa ekonomijom a šta sa čovekologijom?

I dok EU bankari doštampavaju hiljade milijardi ničime pokrivenih evrića, za bankarske špekulacije, u Francuskoj je u modi duh 11. januara, kako Olandovci nazivaju uspomenu na veliku manifestaciju nakon atentata u redakciji Šarlija. Neprestano i iz bilo kojeg političkog razloga iznosi se duh 11. januara kao nešto što je promenilo tok čovečanstva i proguralo Olanda mesto vođe u bolju budućnost i povampireno bratstvo i jedinstvo.

Za to vreme sve drugo je pod dimnom zavesom vladinih medija. Nekoliko opozicionara je otvoreno kritikovalo ovako mizerno jahanje na talasu emocija i instrumentaciji tragedije u politikanske svrhe kao u vreme Mao Ce Tunga. Da bi se Olandu digao rejting kako bi se plasirao za drugo poluvreme svog mandata. Svi smo Šarli a ko nije neka se pripazi. Počeo je lov na veštice.

Svi smo mi nečija meta. Od Ukrajine do Sirije od Iraka i Avganistana do afričkih banana republika vlada anarhija, rasulo i ratno razaranje. U svetskim Metropolama još uvek nije pravi rat ali liči ne neke partizanske diverzije. Stradaju nevini ljudi. Ovo, ni ratno ni predratno stanje se naziva povećanje stepena sigurnosti. U prevodu- sve je manje sigurnosti a sve više policije i vojske na ulicama i javnim mestima. I to u punoj ratnoj spremi sa bojevom municijom u puškama na gotovs.

I kao da se niko ne pita a kako je došlo do ovakvog stanja ili ko je kriv za to. Naravno svako ima svoju verziju ali niko ne može da ignoriše uloge ratobornih predsednika: Klintona, Buša, Obame, Sarkozija ili Olanda u eskalacijama ratnih sukoba. Sada se bombe kao bumerang vraćaju u demokratske zemlje odakle je krenuo novi svetski bomaški poredak. Posledice mogu biti kobne i veliki rat može da bukne svakog trenutka. Sve je jasnije da je NATO na ivici iskušenja da krene u suludu akciju i pokuša da jednim udarcem atomizuje Putina i celu Rusiju. Dobija se utisak da okleva, merka, traži razlog i priliku. Ko bi ga znao šta zapravo namerava Amerika kako bi sebi obezbedila pristup za nove resurse i opštu dominaciju nad planetom koja postaje tesna za sve. Kako bi se sve ovo moglo nazvati ako ne ratno ili bar predratno stanje.

Kapitalizam je dogurao do duvara i sada se već pominje neki Anarho - kapitalizam kao rešenje za bolju budućnost čovečanstva.

Trijumf mržnje prema sirotinji

Kapitalizam je u principu bogaćenje bez granica u stilu sve više i više. Više posla, više profita i stopa rasta ekonomije i standarda života. Gradi se na sve strane. Anarho - kapitalizam je inspirisan filozofijom ekonomskog liberalizma i odbacivanjem države kao institucije u stilu anarhista. Drugim rečima sistem predviđa ukidanje ne samo granica već i država koje su po njima potpuno nepotrebne i nelegitimne, nepotrebne pa čak i kriminalne neprirodne tvorevine. Anarho - kapitalizam je fašizam bogatih u ime individualne slobode za razliku od fašizma jedne države u ime discipline i poretka.

Slobodarska (ili u orginalu Libertijanska stranka) koja predstavlja ovaj pokret u Americi, sebe smatra alternativom za demokratsku i republikansku stranku. Libertarijanci, žele veciu ličnu slobodu za vlasnike i posednike, kraj države i svih postojećih zakona i pravila koja ne idu u prilog bogaćenju bez granica.

Slobodarski pokret ili Anarho - kapitalizam je sistem u kome je svako svoga tela gospodar ali i pravi vlasnik onoga što zaradi, dobije razmenom ili nasledi. U ovakvom sistemu čovek je odgovoran za sve što ga strefi, za gubitak posla ili nanetu štetu. Kriv je i što je siromašan. Za njih je svaki oblik prisile organizacije nelegitiman, uključujucii države koje su prvi i najvecii " kriminalaci i neprijatelji privatne imovine. Sve globe, porezi ili administrativni zakoni i uredbe su neprirodne i pljačkaroške akcije. Izabrani su često isuviše moćna ljudska ništarija kojoj se naivnim sistemom izbora predaje u ruke vlast i pre svega privatna svojina ljudi koji ne žele da im se kroji kapa po raznim ministarstvima lezilebovića i korumpiranih nesposobnjakovića. Država je uvek totalitarna. Ona hapsi, otima, udara cenzuru tvrdi Jean Franois Nimsgern, predsednik slobodarske stranke Belgije. On je i u Francuskoj takođe osnovao jedno udruženje koje se definiše kao baza za slobodarsku stranku, koja nije zvanično priznata kao takva. Udruženje ima za cilj da brani zanatlije i male privatnike od nezasitih apetita državnog aparata. Ustvari samo u Americi postoji jedna organizovana slobodarska partija koja se poziva na prirodne instikte čoveka kao bazu za svoj program.

Čovek je potrošna roba

Evo još nekoliko ideja koje su se ispilile iz glava dva legendarna anarkapa Dejvida Fridmana i Mareja Rotbarda koji pripaju slobodarskoj partiji. Ova dobronamerna gospoda u svojim knjigama i preko interneta brane sve što je nezakonito u veciini zemalja sveta. Oni traže pravo da poseduju sve svašta i svakoga i da nikome ne podnose račune za svoj rad.

Slobodarska stranka predlaže da se zadrže ministarstva policije, odbrane, pravde , spoljnih poslova) Sve ostalo da se zakonom zabrani. Od socijalnih dažbina do poreza i raznih kazni. Za uzvrat treba legalizovati drogu, prodaju organa, nošenje vatrenog oružja. Na ekonomskom nivou, Slobodarska stranka odbacuje sve oblike intervencionizma, pozivajući na privatizaciju obrazovanja i zdravstvenog sistema. Ekonomija mora biti deregulisana do daske. Kockanje, pornografija, samoubistva, i pravo dece na rad ili menjanje roditelja. Sve vojne baze da se ukinu i sva vojna intervencija po drugim zemljama da se zabrani. Troškovi vojske da se svedu na minimum kao i potpuna kontrola svih tajnih službi.

Gary Earl Johnson je bio kandidat 2012 tvrdi da nije na njima da dokažu da je takav sistem moguć već na onima koji ga smatraju odvratnom perverzijom. Oni navode primere srednjovekovnih i feudalnih državica.

Državnici koji odlučuju umesto drugih šta treba da rade zamenjuju ličnu odgovornost kolektivnom neodgovornošću , koju simboliše skoro sve države.

Slobodarska stranka je alternativa Demokratske i Republikanske stranke . Politički pokret ima podršku u jednom kontraverznom institutu Ludvig von Mises Institute kao i u ekstremnim slojevima američkog društva. Za sada je naročito rasprostranjen na internetu ali se nada se da će jednoga dana prirodni zakon nadjačati mafiju koja se zove država. Iako sve ovo izgleda suludo i nedostojno komentara ipak nije sigurno da jednoga dana neće postati naša realnost za ne tako dugo vreme. Stranka već pripremaju novog kandidata za sledeće izbore.

Noam Čomski je reagovao na program ove stranke koju je nazvao truležom ljudstva . Ipak svima je jasno da svako zlo dolazi s one strane okeana i nije isključeno da jednoga dana postanemo legalna roba anarho-kapitalista. Zakon Bolkestein je prvi korak ka toliko poznatoj paroli 68 zabranjeno je zabranjivati!

Francuz Frederic Bastiat je otac slobodarskih ideja iz 19 og veka u svojim delima kao sto su Zakon ili Prokleti novac.

Danas se kao naslednik njegovih ideja smatraju Nikola Sarkozi i Manuel Vals kandidati za budućeg Predsednika ali i novi ministar finansija Macron koji je dete Rotšildove banke i koji aktuelno ruši sve povlastice takozvane srednje klase.