Antikultura

Hoće li srpski jezik nestati, ili će od njega ostati samo lingvistička nakaza, anglo-srpsko buncanje ?

Jezik za zubima

Svaki peti stanovnik Srbije je funkcionalno nepismen. Samo deset odsto građana Srbije može da se pohvali završenom višom školom i fakultetom. Istovremeno, državnu administraciju, nadležne institucije i političke oligarhije (među kojima je armija polupismenih), ovaj problem nimalo ne zanima. Grupa lektora za srpski jezik sa više svetskih univerziteta, uputila je dramatičan apel za spas katedri za srbistiku u svetu.

Milica Grabež

Nedavno je ministar prosvete Srbije Srđan Verbić, dobio pismo dramatičnog upozorenja, koje su potpisali lektori sa srpski jezik, koji svoj posao obavljaju na univerzitetima širom sveta. Dramatičan apel da srpski jezik zapanjujućom brzinom prestaje da se izučava na univerziteta širom sveta. Autori pisma svedoče o tome da se naši lektorati u inostranstvu gase, a po svemu sudeći, Vlada Srbije i nadležne državne institucije to ne zanima.

Na konferenciji za novinare u prostorijama Srpskog književnog društva, ovim povodom je rečeno i to da je tokom 2000. godine, Srbija imala 47 lektorata srpskog jezika u svetu. Za manje od petnaest godina, ostalo je jo 25 lektorata srpskog jezika u inostranstvu, sa tendencijom da oni potpuno nestanu! Među poslednjim koji su se ugasili, su oni na katedri u Opolu, a ugasiće se i srbistika u Kopenhagenu.

Lektori upozoravaju da je pred gašenjem i katedra srbistike u Krakovu, na kojoj prvi put od osnivanja nisu upisane magistarske studije. Stigli smo do toga, kažu lektori, da gubimo katedru po semestru i postajemo svetski prvaci u toj disciplini.

U pismima, upozorenjima i apelima, svugde se pominje da su lektori naši ambasadori koji prenose sliku o srpskoj kulturi i državi, šire uticaj i na privredu, a briga o srpskim lektoratima je istovremeno i pitanje nacionalnog identiteta i istorije. Ako to državu ne zanima, onda je Srbija u ozbiljnom problemu koji prevazilazi samo pitanje kulture i obrazovanja.

Mala grupa beogradskih intelektualaca, poput Vide Ognjenović, predložila je da se uputi službeni poziv resornom ministru prosvete, i pokrene inicijativa da se napravi zakonski akt koji će regulisati delatnost naših lektorskih službi. Reč je, kaže Vide Ognjenović, o prvorazrednom kulturno-političkom skandalu i o ubistvu kulturnih veza sa svetom.

Šestoro lektora za srpski jezik na univerzitetima u Poljskoj i Rumuniji uputili su još u oktobru prošle godine pismo ministru Srđanu Verbiću, obaveštavajući ga o teškom položaju lektorata u inostranstvu i predlažući mu određena rešenja. Ministar prosvete im do danas nije odgovorio.

A u tom pismu je istaknuto i da su studenti srbistike ujedno i budući pravnici, sociolozi, antropolozi, inženjeri, medijske ličnosti, političari, te da se više puta pokazalo, kao na primer u trenutku proglašenja nezavisnosti Kosova, da su spremni iz naklonosti prema našoj kulturi, stečenoj na studijama, da konkretnim merama i angažmanom podrže naše zajedničke ciljeve.

Bolje upućeni u ovaj problem kažu da je pitanje lektora za srpski jezik u inostranstvu, u nadležnosti Ministarstva prosvete, a suštinski problem je što u tom ministarstvu nemamo telo koje se bavi lektoratima i kreiranjem strategije srpskog kao stranog jezika. Takva tela, različitih formata, postoje u svim zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, a cilj nam je da se pod hitno formira i u Srbiji.

Osim što srpskim lektorima u svetu nedostaje podrška u vidu udžbenika, stipendija, gostovanja, koje uvek finansira zemlja u čijem je interesu lektorat, predavači srpskog jezika imaju teži zadatak od svojih kolega i zbog loših plata.

Zbog nedovoljnih primanja naše kolege prinuđene su da odustaju od svojih zaposlenja. U inostranstvu dobijate najmanju moguću platu od države domaćina zato što ona računa da vas vaša matična zemlja dodatno finansira. Od pre nekoliko godina svoje dužnosti lektori srpskog obavljaju čak i bez lektorskog dodatka koji je iznosio 150 evra mesečno. Lektori i predavači srpskog jezika, za razliku od svojih kolega, nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje u svojoj zemlji - poručili su učesnici konferencije.

Istovremeno, dodaju oni, naše Ministarstvo prosvete finansira oko 60 stranih lektorata u Srbiji. To u praksi izgleda ovako: srpski lektori u Poljskoj dobijaju oko 380 evra mesečno od Poljske, a od Srbije čak ni pomenuti lektorski dodatak. Istovremeno, poljski lektori u Srbiji, za dvostruko manji broj časova, od naše države dobijaju platu koja iznosi od 70.000 do 100.000 dinara, te više od 600 evra od svoje zemlje. Trenutno imamo paradoksalnu situaciju da naše Ministarstvo prosvete izdašno finansira širenje stranih kultura u Srbiji, što je razumljivo, ali je nelogično da istovremeno ništa ne čini kako bi se srpska kultura i jezik promovisali u svetu.