Diplomatija

Budžet Ministarstva spoljnih poslova Srbije za koji Državni revizor nije znao

 

Putovali su, uživali su...

 

Po svemu sudeći, milioni koje je srpska diplomatija na čelu sa ministrom Vukom Jeremićem trošila i još uvek troši na potrebna i nepotrebna putovanja širom sveta, nisu nikada sabrani kako treba. Nedavno su službenici Državne revizorske inspekcije došli u zgradu Ministarstva spoljnih poslova, ali je neko, uprkos svemu, već znao ko dolazi, pa su kompromitujući pisani tragovi o enormnim troškovima Jeremićeve gubitničke diplomatije na brzinu sklonjeni. Tako je državni revizor mogao samo da ima uvid u one račune koji su "za đake i vojnike". Na ovaj "matine" revizorska inspekcija je došla nepripremljena. Da je znala svoj posao da radi kako treba, mnogi bi već bili na manje prijatnim mestima nego što je to zgrada MIP-a

 

Insajder: D - 6

 

Mada o tome niko ni reč nije progovorio u srpskim medijima, jer je sve bilo obavljeno vrlo diskretno, Državna revizorska inspekcija (DIR) je 1. marta ove godine iznenada došla u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. "Iznenada" je pomalo komično reći, jer u sređenim državama, dolazak službenika te institucije ne podrazumeva najavu. Mada samu instituciju Revizora u Srbiji i dalje niko ne smatra nekom "opasnom" kaznenom ekspedicijom, događaj je izazvao neviđenu pometnju. Inspekcija je uzela celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na kupovinu avio karata za putovanja i plaćanja hotelskih računa za službena putovanja. Evidentno je da je Državna revizorska inspekcija (DIR) došla na dojavu službenika Ministrastva  spoljnih poslova Srbije (MSP) jer se od dolasku Državne revizorske komisije duže vreme govori među zaposlenima, koji su samo pretpostavljali kako je obesno rukovodstvo MSP-a rasipalo novac na najbolje hotele, večerinke, reprezentacije... 

Većinu avio-karata su kupovali preko firme Aeroklub (Privredno društvo Aeroklub društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 87, broj zaposlenih 8), čiji je vlasnik otac Aleksandre Radosavljević, savetnice u kabinetu resornog ministra Vuka Jeremića! Karte su plaćane po višestruko većoj ceni (dva do četiri puta veće od realne cene)! Međutim, običnim "smrtnicima" prilikom službenih putovanja karte se kupuju preko finansijske službe Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) i to isključivo kod JAT-a.

Tako je Aleksandra Radosavljević podizala novčana sredstva bez predavanja i podnošenja potrebne dokumentacije (iskorišćenih avio-karata, hotelskih računa...), što je, iznutra, iz "porodične perspektive gledano", sasvim u redu, ali nije po zakonu!

Naime, Radosavljevićka je uzimala najskuplje hotele mimo pravilnika predviđenog u Ministarstvu spoljnih poslova. Na primer, u istom danu je za putovanje u Južnoafričku Republiku podizala dupla sredstva iako nije imala potrebnu finansijsku dokumentaciju (dokaz više da zvanična budžetska potrošnja u diplomatskoj službi nije i jedina!). To je, istovremeno, i očigledan primer finansijske malverzacije za koju neko treba da odgovara.

Tako je, na primer, za noćenja na jednom putu, apartman ministra Vuka Jeremića plaćan po 2.000 dolara za noć! Bilo je primera da mu avionska karta "sa kraja na kraj sveta" košta i do 12.000 dolara. Istovremeno, za njegovu pratnju sobe su plaćane po 500 dolara. No, mnogi će reći da je Vuk Jeremić ministar (sporno je to što ministru izgleda ne pada na pamet da troškove putovanja učini ekonomičnijim, da se povinuje proklamovanoj štednji koju je zvanično proglasio njegov predsednik Vlade) i da mu to sledi po funkciji, ali šta će pratnji tako skupe sobe, makar to bilo i u skupoj Adis Abebi.

Inače, kad je Jeremić posećivao susedne zemlje, niko ga nije ometao da svojim primerom pokaže da dolazi iz jedne siromašne zemlje i da, za promenu, leti i komercijalnim letovima. Ali, on je do današnjeg dana pokazivao nešto drugo: da dolazi sa "pozicija sile"!

 Na primer, umesto oko 3.000 evra, jedan takav let ministra bi koštao srpske poreske obveznike Srbije oko 300 evra. Zanimljivo je da jedan put ministra Vuka Jeremića u SAD košta nešto više do 3.000 evra, pa je tako lako doći do zaključka da su Banjaluka, Zagreb ili Podgorica mnogo dalje na globusu nego, recimo, Njujork!

Ovakvi primeri ukazuju da se iz kase Ministarstva spoljnih poslova grabi onoliko koliko je potrebno u određenom trenutku. Zato i ne iznenađuju nelogičnosti u trošenju novca...

 Drastičan primer datira od još pre nekoliko godina kada je trinaestodnevna turneja od Velike Britanije do Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i hotelski smeštaj, plaćena samo 759.625 dinara. Prema toj računici, skoro pola meseca boravka na drugom kontinentu je za oko 32.000 skuplje od dvodnevnog puta u Portugal, što je apsurd!

Takođe se javio i problem oko finansija kada je u pitanju poseta ministra Vuka Jeremića Velikoj Britaniji (novembar 2011. godine), prilikom koje je, pored ostalog, sa predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Vladom Divcem otvorio takozvanu "Srpsku kuću" u Londonu koja će služiti za promociju Srbije tokom Olimpijade 2012. godine. Troškovi su pokriveni iz dela budžeta određenog za putovanja, kao i iz dela budžeta koji se ostvaruje donacijama.

 

 U oktobru 2011. godine ministar Vuk Jeremić je bio u službenoj poseti Kini, i već prema prvim nagoveštajima Državne revizorske inspekcije (DRI), došlo je do finansijskih malverzacija prilikom pravdanja troškova delegacije koja je išla u Kinu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u svom budžetu (za prošlu, 2011. godinu) odvojilo za plate, dodatke i naknade zaposlenih tačno 670.937.000, dok su, uvek problematični troškovi putovanja predviđeni sa "mizernih" 114.504.000 dinara. Konzularno-diplomatskim predstavništvima za troškove putovanja je obezbeđeno 38.290.000 dinara. Za još neutvrđena putovanja službenika Ministarstva spoljnih poslova, iz budžeta Srbije (za 2012. godinu) dobijeno je 134,5 miliona dinara što ukazuje na to da se budžet povećao u odnosu na 2011. godinu kada su u pitanju sredstva za službena putovanja.

Ali, ovo je samo jedna strana "troškovnika" Jeremićeve leteće diplomatije. Naime, kao i svaka kuća od posebnog značaja, tako i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima svoje "poprečne fondove" za koje nikakav revizor do sada nije znao. Mada je sam dolazak predstavnika ove državne ustanove u MIP bio događaj za sebe (prvi put je u posleratnoj diplomatskoj istoriji jedna, zvanično nezavisna institucija došla da proveri utrošak budžetskih sredstava), prava slika multimilionskih troškova još dugo (a možda i nikada) neće biti poznata javnosti i poreskim obveznicima. Naime, ovo je ona ista diplomatska služba koja je tajnim kanalima slala novac u prethodnoj američkoj predizbornoj kampanji, kao donacija Baraku Obami, tadašnjem kandidatu za predsednika SAD.

Ovih dana je "konačni korisnik" u ponovnoj trci za predsednika, a njegov nekadašnji "aktivista", bivši guverner države Ilinois, Milorad Rod Blagojević, pred vratima federalnog zatvora. Sve govori da će Ministarstvo spoljnih poslova i dalje biti pravi "pacovski kanal" za iznošenje sumnjivog novca iz Srbije, bude li to ovdašnjoj vlasti zatrebalo kako bi se pokazala pred svojim velikim " prijateljima" koji su je potpuno zgazili, što sa neba što sa zemlje, i to vojno, politički, ekonomski, kulturno, pa konačno i diplomatski.

Mada je velika kadrovska vrteška u Jeremićevoj eri bila takva da je teško bilo sačuvati u pamćenju sve one hiljade sati u avionima i hotelima širom sveta, neko je to ipak uradio umesto nas. Početkom 2010. godine, u Njujork tajmsu je izašao članak u kome je Vuk Jeremić, kao šef srpske diplomatije, prikazan kao neki zaludni svetski putnik, koji troši novac svojih građana na nemoguću misiju. 

Pravu istinu o ceni spoljne politike koju su vodili njegova stranka i on lično, tek će neko sabrati. A to sigurno neće biti Državna revizorska komisija, koja radi ono što joj vladajuća vrhuška kaže. Ta institucija još nijednu krivičnu prijavu nije napisala i zato više liči na komunalnu policiju koja piše prekršajne kazne za pisanje grafita i pljuvanje po ulici...