Uvodnik
(Pr)osudite sami
Žestina propadanja
Milovan Brkić
Kada je utihnuo
rat između do zuba naoružanih policijskih snaga i mladeži,
od koje većina još nije
punoletna, u nedelju, posle podne, iz
bunkera u Dobanovcima oglasio se srpski predsednik saopštenjem koje je u njegovo ime sročio Srđan Šaper,
koji iza leđa Borisa Tadića
vlada Srbijom. Predsednik je iz svog pacovskog skloništa poručio
uhapšenim demonstrantima odnosno huliganima, kako je nazvao svoje nepunoletne
podanike, da će odgovor države na njihov sukob
s policijom biti žestok.
Da je iole razuman čovek,
predsednik Srbije bi se dan uoči Parade ponosa obratio građanima i zamolio
ih za toleranciju,
razumevanje, navodeći da će svaki
incident imati posledice po status Srbije u očima onih koji vladaju svetom.
Otkad je neustavno počeo da vlada Srbijom,
kao njen gospodar, Boris Tadić na sva usta
vređa podanike. Ko
nije član ili simpatizer njegove Demokratske stranke, taj je protiv evroatlantskih integracija i - nije dostojan života. Sumanutosti Borisa Tadića nikad
kraja.
U danu koji je potresao Beograd i Srbiju i uneo
nemir u život nekoliko hiljada porodica srpski predsednik se nije obratio naciji, već je iz svog
pacovskog skloništa poslao preteću
poruku srpskoj omladini, a i svim
građanima.
Njegova
lopovska družina je istog dana, čuvana
kordonima policije, poručivala srpskoj omladini da je profašistička, zločinačka, huliganska. Državni sekretar ministarstva pravde Slobodan Homen zakleo se ispred sedišta
stranke da će svi oni koji su učestvovali u demonstracijama dobiti po osam godina
zatvora. On koji je nekada
bio otporaš i koji danas, sa
svojom majkom i ocem, predstavlja
oličenje zla i besprizorne pljačke.
Nesrećna Jelena Trivan
je sa sigurnog mesta u ime stranke
pretila svojim napućenim, veštačkim usnama da
je omladina zavedena od "sila mraka
i haosa", koji, za razliku
od njene partije, nisu za
ulazak u Evropu i prosperitet Srbije!
Ove Srbije koju je banda iz
njene partije opljačkala do
gole kože. Isti rečnik koji
smo već slušali iz usta
Slobodana Miloševića uoči njegovog pada.
Gradonačelnik Beograda
Dragan Đilas izašao je, međutim,
pred demonstrante. Molio ih je da
shvate da ruše svoj grad. Mladi jurišnici
nisu ga napali,
niti su ga
vređali. Gledali su ga u oči,
a jedina uvreda koju mu je uputila starija žena bila
je: "Ubico drveća"!
Gradonačelnik
je, posle boja, izjavio da je srećan
što nije bilo ljudskih žrtava i da će se šteta,
pričinjena u gradu, nadoknaditi, za razliku od izgubljene
mladosti.
Ministar
policije Ivica Dačić je, kao odgovoran
za stanje javnog reda i
mira, s ljudskom pristojnošću opisao učešće policije, navodeći važne
nacionalne interese. Bez pretnje, bez
ludiranja. Policija, kojom direktno rukovodi, dobila je najviše batina za razliku od
policije pod kontrolom direktora Veljovića, koja je bila nasilnija
od mladih demonstranata.
Najavljena
žestina odgovora srpskog predsednika iz bunkera brzo
će se pretvoriti u žestinu propadanja njegove vlasti, partije i lopovske družine
koja je opelješila Srbiju. On bi ovom prilikom mogao
da se seti parole koja je i njemu
u mladosti, dok je bio u zatvoru, bila mila: što
su zatvori puniji, sloboda je bliža.