O tome se govori

Vučić priznaje da mu je kraj blizu, ali nastavlja sa zločinima

Uoči sudnjeg dana

Diktatura Aleksandra Vučića ulazi u poslednju fazu. Kriminalni sistem puca po svim šavovima. Vučić je izgubio podršku stranih centara moći, napuštaju ga saradnici i kumovi, stranački i državni funkcioneri valjaju se u blatu vlastitih korupcionaških afera, a, pored svega, njega razjedaju razna psiho-fizička oboljenja, za koja nema leka ni apoteka, ni Crna Reka. Nema mu spasa. Spalio je sve mostove, zato sudnji dan čeka sam, bolestan, slab i očajan.

Predrag Popović

Svestan da ne postoji način koji bi mu pomogao da odloži kraj, Vučić više nema snage za ozbiljniji otpor.

Tragično stanje u kome se nalazi, priznao je još pre dva meseca, na privatnoj porodičnoj večeri s Nevenom i Kajlom Skotom.

Odlazećem američkom ambasadoru, za uspomenu je poklonio Pekićevu knjigu „Godine koje su pojeli skakavci". U posveti je napisao: „I follow my course with the precision and security of a sleep-walker". Sve što je uradio dokazalo je da zaista "svoj kurs sledi s preciznošću i sigurnošću mesečara".

Kad se trgnuo iz sombnabulnog stanja, video je samo katastrofu, koju je lično kreirao. Stislo ga je sa svih strana.

Stranci, koji su ga doveli na vlast, sad mu rade o glavi. Amerikanci su mu presekli kanale za šverc narkotika i oružja i blokirali račune na koje je deponovao otete i oprane pare. Što je, po Vučića, najgore, ne zaustavljaju se. U njihovoj organizaciji pripremljena su dva najteža udara, koja ulaze u veliko finale, s pucanjem i pevanjem.

Na insistiranje Amerikanaca kosovsko tužilaštvo je pripremilo optužnicu za ubistvo Olivera Ivanovića. Na listi osumnjičenih za saučesništvo u tom zločinu naći će se Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, vođe Vučićevog ganga zaduženog za kontrolu Srba na Severu Kosova. Nije isključeno da će i Vučić morati da se suoči s odgovornošću za atentat, ali i bez toga naći će se u teškoj situaciji.

Godinu dana, otkad je tužilaštvo u Prištini usmerilo istragu na Radoičića i Veselinovića, Vučić im je pružao utočište u Beogradu, koristeći svaku priliku da pomene kako "zna da oni nisu krivi". Uloga drvenog advokata uskoro će mu se obiti o glavu. Više neće moći da ih štiti, a neće smeti da ih izruči. Jedini izlaz mu je u tome da Veselinović i Radoičić nestanu, pošto mrtva usta ne govore.

Međutim, to se njima dvojici ne bi svidelo, a ni po Vučića nije pametno da protiv tako opasnih tipova preduzima ono što bi moglo da ih iznervira. Uz to, Vučić više nema podršku svojih političkih i poslovnih partnera Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, koje čeka druga optuženička klupa, ona u Haškom sudu za ratne zločine UČK.

Od svih saveznika, ostao mu je samo Edi Rama, koji mu se javno zahvaljuje što je, kroz "Mali Šengen", u odlučujućoj meri pomogao stvaranje Velike Albanije. "Bez Vučićog pristanka", kaže albanski premijer, "ne bi mogle da se izbrišu granice između Albanije, Kosova i Makedonije".

Pored tragova koji prema njemu vuku iz Ivanovićevog groba, Amerikanci raskrinkavaju i Vučićeve švercerske kombinacije u trgovini oružjem, u šta su ga sami uvukli.

Tokom NATO bombardovanja uništena je srpska namenska industrija, a po dolasku DOS-a na vlast i vojska. Retki renovirani pogoni u tri fabrike naoružanja počeli su da rade punom parom tek krajem 2012, kad je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić našao prolaz na crno tržište oružja.

Afričku i arapsku klijentelu obezbedio mu je terorista svetskog kalibra Mohamed Dahlan. Dešavalo se da Vučić uzme višemilionski dolarski avans, a zaboravi da isporuči plaćenu robu. Zbog takvih "grešaka", koje su napunile Vučićeve bankarske račune, srpski trgovci oružjem, poput Slobodana Tešića i Orhana Dragaša, stavljeni su na crne liste Ujedinjenih nacija i Sjedinjenih Američkih Država, a diplomate su ceh plaćale glavama. Kad su ga Amerikanci pritisnuli zbog prodaje oružja Libiji, Tunisu, Nigeriji i Sudanu, Vučić je odgovornost prebacio na svog šefa kabineta, kuma Aleksandra Nikolića zvanog Foto Toni, koga je optužio za pokušaj da libijskim pobunjenicima proda naoružanje i vojnu opremu.

Amerikanci su zaplenili četiri broda u luci u Rijeci, gde su natovareni iz skladišta Grobnik. Vučića i švercerski biznis spasao je Metju Palmer, dugogodišnji glavni vašingtonski mešetar na Bliskom istoku i Balkanu.

Palmer je napravio kompletan kriminalni lanac, od srpskih proizvođača oružja, privatnih trgovačkih kompanija, krajnjih korisnika, među kojima su i islamski teroristi, a sredio je i neophodne američke dozvole.

Sistem je funkcionisao sve dok nije počelo čišćenje američke administracije od kadrova zaostalih iz vremena Klintona i Obame i njihovog mentora Soroša. Palmer je preživeo proces dekontaminacije zahvaljujući podršci ostataka demokratske diplomatske mašinerije i novca dobijenog od Vučića, kojim je podmićivao kolege iz Stejt departmenta.

Zločinačko udruženje u čijem vrhu se nalaze Palmer, šeik Bin Zajed, Dahlan i Vučić, pod pokroviteljstvom Soroša, našlo se na udaru američkog predsednika Donalda Trampa iz političkih, ali i antikorpcijskih razloga. Američke službe su, naravno, pažljivo pratile sve poslovne transakcije s oružjem u koje su uključeni srpski trgovci, ali i razne of šor kompanije iza kojih stoji Palmer, kao i američke firme kojima je Palmer obezbedio dozvole za taj posao.

Pre dve i po godine, pokretanjem akcije "Smoking Gun", iz koje je nastala afera "Serbian File", Tramp je krenuo u obračun sa Soroševim abonentima. Trampovi motivi nisu filantropski, nego praktični. Prekidanjem tog švercerskog lanca prekinuo je i tokove novca, kojim će Soroš finansirati kampanju njegovog protivkandidata na sledećim predsedničkim izborima. Bez obzira na motive, za Srbiju je bitan konačni rezultat - raskrinkavanje organizovane kriminalne grupe na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić.

Kako stoje stvari, da mu se ne piše dobro, Vučić je shvatio kad je otvorena afera s prodajom oružja iz "Krušika". Iako je uspeo da glavni politički i medijski udar preusmeri na Nebojšu Stefanovića i njegovog oca Branka, jasno mu je da su američki obaveštajci metu nacrtali na njegovim nejakim plećima.

Nije izdržao pritisak, popustilo je krhko telo. U petak, 15. novembra, u popodnevnim satima, iznenada mu je pozlilo, bez konkretnog povoda. Pripadnici obezbeđenja odveli su ga na Vojno-medicinsku akademiju.

U dugoj noći, petak na subotu, u bolničkom VIP apartmanu, posle intervencije lekara, dok je čekao nalaze, Vučić je razgovarao samo sa svojim bratom Andrejem. Dva brata, oba fatalno bolesna, podbula od prejakih lekova, uzalud su pokušavali da nađu izlaz iz klopke u koju su upali. Ujutru, posle posete Aleksandra Vulina, braća su napustila VMA i otišli u vilu Bokeljku, da nastave s potragom za spasonosnim rešenjem.

- Ja sam hronično bolestan. Problemi koje sam imao bili su u tom trenutku akutni. To se uvek dogodi. To dođe kao "savršena oluja". Ja sam i danas bolestan i pod terapijom celodnevnom i to nije tajna - priznao je Vučić.

Na taj način potvrdio je pisanje Magazina Tabloid, koji je u brojnim tekstovima ukazivao na njegove psiho-somatske probleme. Iako su i on i paraziti iz njegovog okruženja dugo optuživali urednike i novinare našeg Magazina da izmišljaju navode o njegovim teškim zdravstvenim problemima, Aleksandar Vučić je bio prinuđen da prizna istinu. Doći će vreme da to učini i Andrej, koji se takođe bori s fatalnim oboljenjima.

Potvrda saznanja da je predsednik države hronično bolestan, pod celodnevnom terapijom, neke opozicionare je navela da podnesu zahtev za njegovom ostavkom. Drugi opozicionari su analizirali razloge koji su ga doveli u tako tešku situaciju, a narodni poslanik Srđan Nogo javno ga je pitao da li će pokrenuti zvaničnu ili nezvaničnu istragu u vezi rezultata toksikološke analize.

Prema informacijama kojima raspolaže Nogo, u Vučićevoj krvi je pronađena supstanca koja na visini obara pritisak i koja se već 25 godina ne proizvodi u Srbiji, a nekada se davala psihijatrijskim bolesnicima. Ni na tu, kao ni na ostale spekulacije, Vučić nije odgovorio. Imao je prečeg posla, morao je da priprema kontranapad.

S obzirom na plan koji je smislio, izgleda da su lekari s VMA opet zakazali, nisu uklonili stare simptome mentalnih poremećaja. Vučić je prihvatio savet ličnog nezvaničnog konsiljerea Vladimira Bebe Popovića da za aferu oko prodaje oružja optuži Rusiju.

Pre dva meseca, u Beogradu je bio Terens Majkl Hovs, šef operativnog odeljenja CIA, čija centrala se nalazi u Bugarskoj. Hovs, koji i sam pripada soroševskom timu koji upravlja svim manipulacijama na Balkanu, tada je predložio da Vučić udari na Rusiju. Ako to uradi, moći će da računa na podršku iz Lenglija, a onda i Vašingtona, što bi mu pomoglo da ostane u poslu s oružjem, koji mu donosi ogromnu zaradu.

Vučić je prihvatio predlog, iako je već imao loša iskustva s tim savetodavcem. Pre godinu i po dana, Vučić je svog prijatelja Sebastijana Kurca obavestio o saznanjima BIA da jedan austrijski oficir špijunira za Rusiju. Špijun je uhapšen, a Rusi su se Vučiću osvetili objavljivanjem informacija o raketi kojom su Ukrajinci, u julu 2014. godine, oborili malezijski avion na letu MH17 i ubili 295 ljudi.

Raketa iz sistema BUK modifikovana je u Beogradu i, preko privatnog preduzeća iz Republike Srpske, vraćena u Ukrajinu. Vučić je tada uspeo da izgladi odnose s Rusima, pa taj skandal nije dobio epilog kakav zaslužuje. Međutim, sad je otišao korak dalje. Montirao je špijunsku aferu u kojoj je okrivio Rusiju da vodi obaveštajni rat protiv Srbije.

Aferu, koju je pripremio Hovs, preko svog sajta "bellingcat" plasirao je bugarski novinar Hristo Grozev, koga takođe finansira Sorošev fond. Grozev je objavio snimak na kome se vidi kako ruski obaveštajac Grigorij Kleban, tada u diplomatskoj misiji u Srbiji, pored zemunskog restorana "Stara kapetanija", nekom muškarcu predaje kesu iz prodavnice "Maksi".

Naprednjački mediji odmah su razgradili sve teorije špijunske zavere. Kompromitovani Srbin predstavljen je kao "visokopozicionirani državni funkcioner" i "privatni preduzetnik", da bi na kraju lično Vučić otkrio da je reč o "potpukovniku Z.K."

Scenario, koliko je opasan, toliko je i besmislen. Rusija je Srbiji prodala nekoliko aviona, helikoptera, borbenih vozila i tenkova, a završeni su pregovori i o raketnom sistemu S-400. Iako je očigledno da Rusija zna sve detalje o stanju Vojske Srbije, Vučić sad otvara špijunsku aferu u kojoj, tobože, srpski oficiri prodaju informacije ruskim obaveštajcima.

Uz to, primetno je da Vučićev tim za kreiranje medijskih prevara nema mašte, pa ponavlja isti način delovanja. Pre mesec dana, u istoj kuhinji montiran je snimak spaljivanja knjige Gorana Vesića, kako bi se za "fašističke metode obračuna" optužila opozicija. Taj snimak je prvo objavljen na jednom crnogorskom sajtu, da bi bio prenet na Pinku i pratećim naprednjačkim medijskim fabrikama laži.

Sad je ekskluzivno pravo za objavljivanje špijunskog filma, napravljenog u decembru prošle godine, dobio bugarski sajt. Spektakl, pripremljen u septembru, Vučić je tempirao baš na dan kad se u Moskvi potpredsednik srpske Vlade i ministar policije Nebojša Stefanović sreo s Nikolajom Patruševom, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije.

Dok su oni potpisivali dva ugovora o saradnji u oblasti bezbednosti, naprednjački mediji u Beogradu zavrteli su aferu o ruskom špijunu. Pakleni um Aleksandra Vučića tako je pokušao da svog vodećeg unutarstranačkog protivnika Stefanovića kompromituje i dovede u neprijatnu poziciju.

U akciju vlastite "obaveštajne kanalizacije", Vučić je uključio i Bezbednosno-informativnu agenciju. Relja Željski, načelnik Uprave za analitiku BIA, pozvan je na Javni servis da potvrdi autentičnost snimka. Još jedna greška. Željski deluje ženstveno i smešno, ali utisak vara. Titulu najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu, opravdao je nastupom na RTS-u.

- Bezbednosno-informativna agencija, kao i sve druge naše službe postupaju po jasnim i nedvosmislenim nalozima koje dobijamo direktno od predsednika naše zemlje - rekao je Željski i jasno i nedvosmisleno optužio Vučića za kreiranje ove afere.

Iz Rusije su stigli očekivani odgovori. Na diplomatskom nivou, prvo je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, poručio da se "ne zna o kakvom incidentu je reč", ali da "to nije pitanje kojim se bavi predsedništvo". Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, špijunsku aferu je nazvala "jeftinom provokacijom", kakva je primenjena već nekoliko puta s namerom da se "dezavuišu značajni susreti srpskih i ruskih državnika".

Istovremeno, mnogo konkretniji odgovor stigao je preko ruske televizije Zvezda, koja je emitovala snimak iz Donbasa, na kome je prikazana neeksplodirana srpska granata, koju su na ruske položaje ispalili ukrajinski vojnici.

Ministarstvo odbrane Donjecke Narodne Republike objavilo je 9. novembra fotografije minobacačke granate M73 HE KV 02/16, koju je koristila vojska Ukrajine, što otkriva da je ona proizvedena u valjevskoj fabrici "Krušik" u februaru 2016. godine. Od početka sukoba u Donbasu, Srbija nije zvanično izvozila oružje u Ukrajinu, ali ono je tamo stizalo zaobilaznim putevima.

Srpske granate, proizvedene u tom vremenskom okviru, kupovale su vlade SAD, UAE i Saudijske Arabije. Saudijska Arabija nije izvozila naoružanje u Ukrajinu, ali jesu SAD i UAE. Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 2016. kupile su 120.000 komada minobacačkih granata iz "Krušika", među kojima su i one od 60 milimetara M73, koje su upotrebljene u Donbasu.

Na prvoj posttraumatskoj konferenciji za medije, Aleksandar Vučić je usporenim tonom, drogiran lekovima i ko zna čime sve još, za objavljivanje tih podataka optužio "obaveštajnu kanalizaciju" s bugarskog sajta "armswatch", koji je prvi otkrio dokumente o spornom poslovanju srpskih trgovaca oružjem. Vučić nijednom rečju nije pomenuo da je prilog o srpskim granatama u Donbasu emitovala ruska televizija.

Usled nedostatka intelektualnih sposobnosti, pod uticajem militantnih savetnika, Vučić ne može da shvati američki i ruski obaveštajci združenim snagama stežu obruč oko njega. Uveren da je mnogo pametan, pokušao je da sedi na obe klupe. Preko Amerikanaca je prodavao, a od Rusa kupovao oružje. Upleo se u korupcionaške i krijumčarske afere, koje ga sad guše sa svih strana.

Amerikanci, naravno, snabdevaju naoružanjem ceo svet, jednako regularne vlade, kao i pobunjeničke i terorističke grupe. Za prljave poslove koriste korumpirane diktatore iz banana-država, kakvom Vučić pravi Srbiju.

Kad im istekne rok upotrebe, Vašington ih se ratosilja, često uz pomoć kolega iz Moskve. U taj mlin upao je Vučić, koji će sad za sobom povući i lanac soroševskih diplomata i trgovaca oružjem.

Uoči sudnjeg dana, teško bolesni Vučić uzalud pokušava da reši probleme na domaćoj političkoj sceni, prvenstveno u svom kartelu. Psiho-fizički kolaps, koji ga je bacio u bolničku postelju na VMA, Vučić je pokušao da iskoristi kako bi izazvao sažaljenje javnosti, saradnika, sponzora i glasača. I tu se preigrao.

Retki funkcioneri SNS-a i koalicionih stranaka iskreno su zabrinuli za njegovo zdravlje. Većina mu je kurtoazno poželela brz oporavak, a Nebojša Stefanović je propustio da i to uradi. Vučićevo priznanje da je hronično bolestan, nije izazvalo sažaljenje, nego stah kod svih istaknutijih pripadnika naprednjačkog kartela.

Naravno, uplašili su se za sebe, ne za njega. Ako je njemu došao kraj, svejedno da li političkim ili prirodnim putem, neka mu bude šta mu Bog da, niko ne želi da podeli njegovu sudbinu.

Kakva je nervoza nastala najbolje pokazuju glasine koje se šire vrhom SNS-a o tome da se Vučiću ni na telefon nije hteo javiti Miroslav Mišković, a da ga je Željko Mitrović u dve rečenice obavestio da je u inostranstvu, na sastanku, ćao-doviđenja.

Još brutalnije je reagovao kum Petar Panić. Kad je obavešten da je Vučić pao u krevet, Panić je breknuo: "Pa, šta? I ja sam bolestan, boli me kurac za Vučića!"

Treba verovati Panićevom instinktu, on ga je tri decenije održao na životu, u blagostanju i često na slobodi. S talentom izbrušenim na krvavom beogradskom asfaltu, Panić je davno naučio tehnike samoodržanja. U toj disciplini, najvažniji je izbor trenutka za skok s broda koji tone.

On je to uradio pre šest meseci, kad je kuma ostavio da tone sam. Vučić mu se osvetio preko Sergeja Trifunovića, koji je javno pričao kako mu je Panić nudio 500.000 evra za saradnju sa SNS-om. Tim povodom tužilaštvo još nije pokrenulo istragu, ali Vučić ga je iskoristio da obznani kako ne kontaktira s Panićem, što je trebalo da mu posluži kao upozorenje ostalim naprednjacima da ga se klone.

Trifunović je Vučiću nabacio na volej i Ivicu Dačića. Tobože slučajno, u jednom intervjuu, predsednik Pokreta slobodnih građana pomenuo je Dačićevu naviku da ga zove i moli da ga ne napada.

U svim naprednjačkim medijima odmah je pokrenuta debata o Dačićevim mutnim dilovima s pojedinim liderima Saveza za Srbiju, izdajničkim sklonostima i sujeti koja ga stalno motiviše da podriva Vučića.

Iza tih dimnih zavesa krije se Vučićeva nemera da umesto Dačića na mesto šefa socijalista postavi Branka Ružića. Iako je Dačić korektan saradnik svakome od koga ima korist, kao što trenutno ima od SNS-a, Vučić mu priprema svileni gajtan iz osvetničkih razloga. Još ne može da mu oprosti izdaju iz 2008, kad mu je Dačić ugasio nadu da će postati gradonačelnik Beograda.

Da je normalan, Vučić bi lako prešao preko toga, i sam je lagao i varao najbliže saradnike. Međutim, zlopamtilo njegovih kapaciteta ne može da se odupre osvetničkoj strasti. Pored toga, Vučić je uveren da je Dačić plasirao nekoliko poslednjih pikantnih informacija o poslovima i bahaćenju Anđelka Vučića. To mu ne prašta.

Iz arhive tuđeg prljavog veša, Vučić je pre nekoliko dana izvukao pismo koje je Suzana Vasiljević pre sedam godina uputila svom tadašnjem šefu Dačiću, ljuta na njega zbog konkurentkinje Ivane Petrović.

- Štitila sam tvoje interese, zaustavljala nepoželjne članke u novinama i priloge na televiziji, zaustavljala štampanje Pravde, radila političku kampanju u međunarodnoj zajednici, ne zato što sam špijun, već zato što sam prvi put bila u mogućnosti da podržim nešto za šta sam mislila da je dobro za moju zemlju. Kad su ti Amerikanci, Francuzi i Nemci okrenuli leđa, ja sam sa Brankom jurila ambasadore po Beogradu da ih molim da te razumeju. Sada mi je užasno krivo što sam i jedan jedini dan života provela radeći za tebe. Prvo si Branka ostavio na cedilu jer "nećeš svoju karijeru da vezuješ za njega" (kako si mi onda u Vašingtonu rekao), a sad i mene, jer jednom ljudskom otpadu ne možeš da kažeš ne. Dozvoljavaš da jedna bivša prostitutka moje, Brankovo, a na kraju i tvoje ime povlači po internetu i televiziji, da meni preti batinama i šalje vulgarne sms poruke. U stranim izveštajima koji kruže, kaže se da "bivša poslovna pratnja, koju je Ivica Dačić upoznao u restoranu "Que Passa" vodi kadrovsku politiku po MUP-u. Da li si se za sve ove godine borio za to da u jednom danu sve izgubiš zbog nekog takvog, ko javno, u Gradskoj skupštini, tvog snimatelja, pred pedeset ljudi, hvata za dupe i zove ga da dođe kod nje kući? Šta ja da kažem novinarima koji me zovu i pitaju da li znam da mi je šefova žena završila pod nervnim slomom zbog afere sa nekom cigankom? Zar ja, posle 42 godine života, ne smem na miru da izađem iz kuće jer mislim da će me psihopata sačekati negde na ulici i izbosti nožem? - napisala je Vasiljevićka u oproštajnom pismu, posle čega je s mesta Dačićevog savetnika za medije prešla u Vučićev tim.

Da bi kompromitovao Dačića, Vučić je Vasiljevićkino pismo plasirao, navnodno, preko Branka Lazarevića. U toj ekipi, nekad najbližih Dačićevih saradnika, nalaze se Branko Ružić, Ivica Tončev, Vladimir Zagrađanin, Aleksandar Antić i mnogi drugi socijalisti, koji su se odavno stavili na raspolaganje Vučiću.

Diktatora ne zanima što je u ovoj aferi i svoju savetnicu za medije predstavio kao prljavog cinkaroša s dugogodišnjim iskustvom zloupotrebe medija i veza sa stranim diplomatama.

Cilj opravdava sredstva, a Vučićev cilj je da smeni Dačića. Ako ne uspe ovakvim podlostima, pred izbore će postaviti ultimatum: "SPS u koaliciju sa SNS-om može samo bez Dačića".

Do izbora, ako ih živ dočeka, Vučić će smišljati i druge trikove kojima će pokušati da ostane na vlasti.

Iako je ozbiljno bolestan, u svakom trenutku može da ode Bogu na istinu, đavo mu ne da mira.

Otvorio je frontove na sve strane, napravio bezbroj opasnih neprijatelja, pa sad dobija na težini njegova izjava u kojoj priznaje da "mora što pre ispuniti svoju političku misiju jer mu se bliži kraj".

Politički kraj je tu, a za Srbiju bi bilo dobro da ga Vučić dočeka u dobrom zdravlju, na zadovoljstvo svih žrtava, koji traže sudsku satisfakciju za štetu koju im je naneo svojim zločinima.

1

Turska nudi 635.000 evra za informacije o Mohamedu Dahlanu

Turska je saopštila da će ponuditi četiri miliona lira (635.000 evra) za informacije koje bi dovele do hapšenja bivšeg palestinskog moćnika Mohameda Dahlana, koji je u egzilu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Ankara optužuje Dahlana da je plaćenik UAE i da je umešan u pokušaj državnog udara u Turskoj 2016. godine, protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ministar unutrašnjih poslova Turske Sulejman Sojlu rekao je za list Hurijet da će Dahlan biti stavljen na listu najtraženijih terorista, prenosi Tajms ov Izrael.

Pre nego što je otišao u egzil, Dahlan je postao oštar protivnik palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, svog nekadašnjeg saveznika u stranci Fatah.

Turski mediji redovno optužuju Dahlana za učešće u pokušaju puča jula 2016. godine, ali i da je imao ulogu u prošlogodišnjem ubistvu saudijskog novinara Džamala Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu.

Objava da Ankara nudi nagradu za informacije o Dahlanu usledila je tri nedelje pošto je on razmenio optužbe sa šefom turske diplomatije Mevlutom Čavušogluom.

U intervjuu za Al Džaziru, Čavušoglu je krajem oktobra optužio UAE da skrivaju "teroristu Mohameda Dahlana" i dodao da je Palestinac pobegao u tu zemlju "jer je agent Izraela". Turski ministar je optužio UAE i da pokušavaju da zamene Abasa sa Dahlanom.

Dahlan (58) je žestoko uzvratio u intervjuu za saudijsku televiziju, optuživši Erdogana da podržava "terorističke grupe" u Siriji, da je ukrao zlato iz libijske centralne banke i da se postavlja kao vladar nad vernicima u arapskom svetu.

Palestinski sud je 2016. u odsustvu osudio Dahlana na tri godine zatvora zbog korupcije i naložio mu da plati 16 miliona dolara, navode njegovi advokati.

Dahlan je bio načelnik unutrašnje bezbednosti u pojasu Gaze, ali je izgubio podršku pošto je ekstremistički Hamas nadjačao njegove snage 2007. godine, što je za posledicu imalo proterivanje Fataha s te teritorije.