(P)likovi

Čekajući ''ostavinsku raspravu'' počeo je rat za Vučićevog naslednika

Vreme smrti i razonode

Aleksandar Vučić je uveren da će doživotno ostati na vlasti. Ako je u pravu, u Srbiji bi uskoro mogli da budu održani vanredni predsednički izbori. Hronična oboljenja ga rasturaju, lekovi ne pomažu, snaga ga napušta, a to rade i najbliži saradnici i saveznici. O generalnoj probi ostavinske rasprave, koja se već vodi u vrhu naprednjačkog kartela, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekad bliski Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Kad se osvrne oko sebe, Vučić pretrne od straha. U rukama svakog saradnika vidi lopatu, kojom će zatrpavati njegovu raku i svoje tragove kriminala i korupcije. Oblije ga znoj, holter EKG samo što ne eksplodira, a napune se pelene. Kako i ne bi kad zna da oni o njemu misle isto što i on o njima.

Zato se, po islasku iz VIP apartmana na Vojno-medicinskoj akademiji, fotografisao sa svojim šarplanincem Pakom, samo u njega ima poverenja. Pas mu se obradovao, mahao je repom. Vučića bi tako dočekao samo Marko Đurić, ali ne i Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Bratislav Gašić i ostali paraziti.

U ratnoj strategiji, kojom namerava da produži boravak na tronu, pripremio je uslove za čistku nepodobnih pripadnika dvorske svite, kao i nedovoljno lojalnih pojedinaca iz državnih institucija. Obezbedio je i podršku nekoliko značajnih saveznika s predatorskim apetitom, kojima je namenio zapažene uloge u medijima i na opozicionoj sceni.

Odbranu i poslednje dane finansiraće, po običaju, pljačkaškim pohodom na javne resurse, ugrađivanjem u besmislene, ali skupe megalomanske projekte. Za početak, mora da se obračuna s mangupima iz svojih redova.

Otkad je ušao u politiku Vučić igra simultanku, sam protiv svih, kako protiv političkih saradnika, tako i protiv stranačkih kolega, kumova i ostatka sveta. Svakom gazdi je verno služio dok god je imao interes, da bi mu zabio nož u leđa.

Dok je bio u radikalima, zaklinjao se u vernost Vojislavu Šešelju (čak je i u crkvi potpisao priznanicu u kojoj je svojom čašću i decom garantovao da će se slepo izvršavati naloge voljenog vođe), a istovremeno je kopao raku za njegovu političku karijeru. Na osnovu vlastitog iskustva, izdajnik se plaši izdaje.

Trenutno, najviše strahuje od Nebojše Stefanovića. Što je Vučić nekad bio Šešelju, to je njemu Stefanović. Da se istorija ne bi ponovila, diktator je prihvatio prvo ulično pravilo: kad je sukob neizbežan, udari prvi.

Vučić već dve godine subverzivnim akcijama podriva Stefanovića. Kadrovskim rešenjima, izborom državnih sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova, suzbio je Stefanovićev uticaj.

Javnu kompromitaciju, kroz strogo kontrolisane medije, počeo je ofiranjem sumnjivih poslova ministrovog kuma Dmitra Đurovića, bivšeg direktora „Koridora Srbije", koji je osumnjičen za višemilionske prevare.

Da ne bi bilo zabune, kako bi i funkcioneri SNS-a shvatili ko je prava meta, Vučić je stimulisao širenje skandala s lažnim diplomama Stefanovića, pa je čak i RTS morao da emituje prilog s konferencije za novinare Boška Obradovića, koji je tvrdio da ministar nije završio ni fakultet, a kamoli doktorske studije. Kasnije, namestile su se afere „Tate Granate" Branka Stefanovića i klana kumova Papića, što je doprinelo bržoj i efikasnijoj demontaži sumnjivog lica.

Tajno, iz duboke senke, antistefanovićevskom kampanjom upravljao je lično Vučić. Šaptačku diverziju je počeo pošalicama o tome kako je dr Stefanović "ukrao sve što ima, kupio je samo diplomu", da bi tu tezu nadugačko razrađivao u svojim, ali i u nezavisnim medijima. Svaki detalj kompromitujuće kampanje imao je konkretan povod, mnogo trivijalniji od stvarnih razloga za sukob u koji su se upustili dojučerašnji bliski saradnici.

U tragikomičnoj politikantskoj karijeri, Stefanović je verno kopirao Vučića. Sve je podredio vlastitim lukrativnim interesima. Moral, pravdu i istinu odbacio je kao nepotreban teret, pa se prepustio zgrtanju novca. U smutne poslove, kao i vođa, uvukao je najbližu rodbinu, pre svih oca, brata i aktuelnu suprugu.

Stranačku i državničku funkciju upotrebljavao je za širenje uticaja i stvaranje kadrovske mreže, koja je u Beogradu preuzela primat u odnosu na Vučićevu frakciju.

U borbi za prevlast u stranci, tokom prošlogodišnje kampanje za lokalne izbore, braća Vučić su pokušali da mu skrešu krila. Malim unutarstranačkim pučem, Andrej Vučić je preuzeo kontrolu nad šest odbora u najvažnijim beogradskim opštinama, među kojima su bili Stari grad, Savski venac i Novi Beograd. Na isti način, pokušali su da na svoju stranu privuku određene funkcionere MUP-a i vođe navijačkih grupa, koji su do tada bili pod Stefanovićevim patronatom. Kad su Vučići shvatili da je Stefanović mnogo ozbiljniji protivnik nego što su očekivali, bilo je kasno.

Kontranapad je bio žestok. Na Stefanovićev zahtev, navijači Crvene zvezde i Partizana počeli su da skandiraju "Vučiću, pederu" i "Vučiću, spasi Srbiju i ubij se". S tim je uspeo samo da iznervira šefa, a mnogo značajniji udarac zadao mu je izbacivanjem Dijane Hrkalović iz MUP-a.

Dok je bila na funkciji državnog sekretara, Hrkalovićka je postupala isključivo u interesu i po nalozima Aleksandra Vučića. Formirala je paralelni centar moći, koji je upravljao akcijama MUP-a. Za specijalne zadatke, bezbednosne i političke, angažovala je policajce koji su odgovarali samo njoj. Takav odnos snaga trajao je sve do maja ove godine, kad je Stefanović posetio Sjedinjene Američke Države.

Posle razgovora s vodećim ljudima američke obaveštajne zajednice, od CIA i FBI do DEA, uz podršku za vođenje resora, Stefanović je dobio i status partnera u predstojećim političkim akcijama, koje za cilj imaju sputavanje Vučića na svim nivoima, uključujući i Srpsku naprednu stranku.

Stefanović je Amerikancima dao informacije koje su omogućile zaplenu 17 tona kokaina u Filadelfiji. Posle toga, po istoj proceduri presečeni su švercerski kanali kojima je droga iz Južne Amerike prebacivana u Španiju i Grčku. U osvetničkom zanosu, ljut zbog medijske hajke kojoj su izloženi on i njegov otac, Stefanović je nedavno izvršio još tri udara na srpski narko kartel.

U Staroj Pazovi, na lokalitetu "Petrović salaš", u plastenicima kompanije "Jovanjica", otkriveni su zasadi marihuane. Policija nije ni reč objavila o toj akciji, samo je Radio-televizija Vojvodine emitovala kratak prilog. Međutim, i to je bilo dovoljno da se kompromituje vrh vlasti. Vlasnik "Jovanjice", najvećeg srpskog proizvođača organske hrane, Predrag Koluvija, nije samo izdašni sponzor Srpske napredne stranke, nego i intimni prijatelj ministra odbrane Aleksandra Vulina.

- U Srbiji imamo 146.000 registrovanih korisnika novčane i socijalne pomoći, a na imanjima kao što je ovo imamo manjak sezonskih radnika. Sve ovo bi moralo da bude pokazatelj šta bi trebalo da radimo i kuda treba da idemo - rekao je Vulin prilikom posete plantaži "Jovanjice".

U radničkom kombinezonu, s osmehom na licu, Vulin je pred kamerama čučnuo i prihvatio se posla. Na svom sajtu, hvalospeve na račun druga Koluvije garnirao je sa čak 86 fotografija i tri video klipa.

Dok su njih dvojica pozirali pred kamerama, diveći se raznim sortama paradajza, paprike i krastavaca, u susednom stakleniku je bujala marihuana.

Zločesti kritizeri u THC-u pronalaze objašnjenje Vulinovih, blago rečeno, neobičnih izjava i postupaka, ali od te teme, ma koliko bila zanimljiva, važnija je odluka policije da upadne u plantažu marihuane, čiji vlasnik je u izuzetno bliskim odnosima s vodećim ljudima naprednjačkog kartela.

Istog dana, 200 kilometara severnije, mađarska policija je presrela kamion s robom preševske firme "Fluidi". U ambalaži, umesto soka, otkrivene su cigarete i heroin. Ne zna se koliko kamiona i skupocenog tovara je već prošlo na švercerskoj maršruti od Kosova, preko Preševa i cele Srbije u Mađarsku, pa dalje, na tržište zemalja Evropske unije. Odnosno, možda zna ministar Stefanović, koji se nije zvanično oglašavao ni o ovom slučaju.

Kad je na društvenim mrežama počeo da se vrti snimak koji je napravila mađarska policija, Stefanović je saradnicima iz MUP-a rekao da ne zna detalje, ali da nije iznenađen što je kamion sa cigaretama i drogom bez problema prešao celu Srbiju. Na konkretno pitanje čija je droga, ministar je rekao da bi odgovor trebalo da ponudi Dragan Stevanović, zvani Boske, državni sekretar u Ministarstvu privrede i šef naprednjaka Pčinjskog okruga.

U svom sluzavom stilu, Stefanović je prebacio odgovornost na Bosketa, da on prizna kako narko biznis u Srbiji kontroliše Vučić. Da nije tako, ne bi mogli ovakvi tovari da se opušteno transportuju i to pod pratnjom.

Za razliku od ta dva slučaja, medijsku promociju dobilo je hapšenje Mladena Novakovića, zvanog Tocilo. Narko diler iz Američa, kod Mladenovca, pao je sa 77 kg heroina i pola kg kokaina. Tocilo je drogu nabavljao u Turskoj, da bi je plasirao na tržišta u Srbiji, Crnoj Gori i Austriji. Režimski mediji detaljno izveštavaju o poslovima mladenovačke ekipe, ali niko ne pominje njene veze s jednim od kumova Aleksandra Vučića.

Pošto je šverc narkotika, uz pranje para, najunosnija privredna delatnost naprednjačkog kartela, logično je što je Vučić pojačao pritisak na Stefanovića. Za napad iskoristio je afere u kojima učestvuju ministrovi kumovi i najbliži saradnici Goran i Aleksandar Papić.

Goran Papić, zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, pažnju javnosti je privukao prošlog meseca, kad je, uz pomoć kolege, zverski pretukao Dejana Pejovića, poznatog beogradskog ugostitelja. Siledžija s policijskom značkom, ohrabren kumstvom s ministrom policije, Papić je na delu pokazao agresivnost svojstvenu svim naprednjačkim primitivcima.

Međutim, tim postupkom naneo je veću štetu kumu Stefanoviću, negu Pejoviću.

Dok se borio za uticaj u MUP-u, Stefanović je radio isto što i Vučić, u službu je ubacivao svoje kadrove, među kojima je bio i Papić. Iako se školovao za mesara, Goran Papić je karijeru gradio kao konobar u restoranu svog oca. Iz tog biznisa, pre pet godina, prešao je direktno u MUP Srbije. Prošao je nekoliko kratkih kruseva, kako bi mu se olakšao uspon u policijskoj nomenklaturi.

Papić se, pričaju njegove kolege, posebno istakao špijunskim aktivnostima dok je bio raspoređen u kabinet ministra policije, zadužen za poslove bezbednosti. Nezvanično, po internom nalogu kuma ministra, bio je zadužen za praćenje određenih opozicionara i novinara, pa i državnih funkcionera.

Jedno vreme je u stopu pratio bivšeg novinara Svetomira Marjanovića, aktuelnog savetnika za medije Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade i ministarke saobraćaja i infrastrukture. Mihajlovićka je na mere stavljena krajem 2016. godine, kad je formirala Radnu grupu, koja je istraživala sporno poslovanje Stefanovićevog glavnog kuma Dmitra Đurovića.

Iako je imao zadatak da preko Marjanovića otkrije u čijem interesu Mihajlovićka vodi istragu korupcije u "Koridorima", Papić nije uspeo. Umesto tom temom, Marjanović se bavio samo stajlingom gospođe ministarke, pripremao joj je programe za dijete i organizovao odlaske na pilates. Bivši novinar je bio jako ponosan na uspeh u redizajniranju ministarke. Malo-malo, pa je objavljivao promotivne intervjue u kojima se ona hvalila kako je smršala 14, pa 18, pa još 12 kilograma. Da je to istina, ispalo bi da joj je Marjanović pomogao da za dve godine istopi 448 kilograma. S tog zadatka je Papić skinut kad ga je BIA raskrinkala. Mesar i njegov kum nisu pretpostavili da Marjanović mnogo duže sarađuje s tom službom.

Drugi prljavi posao Papić je obavio mnogo uspešnije. Na meti mu se našao Branko Miljuš, bivši direktor dnevnog lista Pres. Miljuš je postao sumnjiv kad se uključio u predsedničku kampanju Vuka Jeremića. Posle fijaska, šetao je od nemila do nedraga, od Vučićevog kuma Gorana Veselinovića, vlasnika nedeljnika Ekspres, do Dragana Đilasa. Papić je učestvovao u hapšenju Milana Dabovića, brata košarkašice Ane Dabović, koji je u septembru 2016. godine uhvaćen s dva i po kilograma kokaina. Pošto je tada Đilas bio u vezi s Dabovićkom, naprednjački mediji sad pokušavaju da Papićev vandalski skandal prikažu kao osvetu lidera Stranke slobode i pravde. Od tih besmislica mnogo su važniji dokazi koji inkriminišu Stefanovića i Papića.

- Goran Papić, s nadimkom Konobar, sada je "nova Dijana Hrkalović". Na vrhu kriminalne piramide nalaze se braća Vučić, a onda redom ide niz kriminalnih krugova. Tu se nalazi i Stefanovićev kum Papić. Za četiri godine je stigao do mesta zamenika načelnika SBPOK-a, čemu ne mogu da se nadaju ni školovani, iskusni policajci sa više od 20 godina službe. Papić je prešao put od kabineta ministra, preko odeljenja za opservaciju i dokumentaciju, službe za specijalne i istražne metode, pa do SBPOK-a. Za Papića se vezuju nikad razjašnjene afere nezakonitog prisluškivanja iza kojih je stajala Hrkalovićka - tvrdi Boško Obradović, predsednik pokreta Dveri.

Obradović je postavio pitanje gde je danas Dijana Hrkalović i da li je promenila identitet. Kad joj je Stafanović dao nogu u donji deo leđa, Hrkalovićka je nestala s političke scene. Određeni pojedinci su tvrdili da je odmah iz Beograda otišla u Crnu Goru, u Kotor. Šta je tamo radila može da se nasluti iz izjave Marka Bastaća, predsednika beogradske opštine Stari grad, koji je indirektno optužio Hrkalovićku da je "član, ako ne i vođa kavačkog klana". Još nema konkretnih dokaza za njeno članstvo u kavačkom, ali ima za aktivnosti u Vučićevom klanu.

Vučić je Hrkalovićki opet poverio zadatak da rovari protiv Stefanovića. Po njegovom nalogu, Hrkalovićka je nedavno posetila Vojislava Šešelja, kome je prenela instrukcije kako da u medijima proziva Branka i Nebojšu Stefanovića. Gde Vučić okom, Šešelj skokom. Otud izjave vojvode o aferi s prodajom naoružanja, u kojima starijeg Stefanovića optužuje za povlašćen položaj, a mlađeg za trgovinu uticajem i sukob interesa.

To je samo početak Šešeljeve kampanje, tek će se videti kakve je sve kompromitujuće informacije dobio i kako mora da ih plasira.

Uporedo s tim, Vučić u obračunu koristi i Bezbednosno-informativnu agenciju. Istog dana kad je održano pripremno ročište po tužbi Branka Stefanovića protiv Njegomira Kilibarde, u medijima su objavljeni krunski dokazi koruptivnih aktivnosti ministrovog "Tate Granate". Kilibarda je, u februaru ove godine, izjavio da mu je Branko Stefanović nudio 300.000 evra kao pozajmicu tokom pregovora oko prodaje hotela "Šumadija" na licitaciji.

Kad su pregovori zapeli, batinaši su upali u hotel i demolirali sve što su stigli. Prve informacije o tom skandalu objavio je Magazin Tabloid. Kad je Kilibarda priznao šta se desilo, Stefanović ga je tužio za uvredu. Dok je trajalo ročište u beogradskom Drugom osnovnom sudu, iz arhiva BIA, preko nekih saradničkih medija na društvenim mrežama objavljen je tajno snimljeni telefonski razgovor Kilibarde i Aleksandra Papića, rođaka Gorana Papića, najbližeg saradnika Nebojše Stefanovića. U tom razgovoru, Papić je nudio 20.000 evra Kilibardi, "to je za vas lično, nema nikakve veze ni sa kakvim dogovorom". Kilibarda je očekivao 100.000 evra, bio je nezadovoljan cifrom, kao što su sad otac i sin Stefanović biti nezadovoljni Vučićevom zloupotrebom BIA.

Zloupotreba bezbednosnih službi, uz medijsku hipnozu, predstavlja osnovu na kojoj Vučić gradi svoje politikantske prevare. Usluge BIA on koristi protiv svih targetovanih pojedinaca, svejedno da li su u pitanju opozicionari, novinari, tajkuni, kumovi ili stranačke kolege. No, i u BIA ima ljudi koji mu drmaju kavez, pa je rešio da kontrolu službe prepusti nekome u koga ima više poverenja od Bratislava Gašića.

razlozima za prekid saradnje Vučića i Gašića već je pisano na stranicama Magazina Tabloid, a zvanično objašnjenje smene direktora BIA biće pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. Uostalom, to je i smisao poruke koju mu je Vučić uputio preko posrednika: "Gašiću, bolestan si, idi na svoj ranč u Lomnici, leči se..."

Kad će doći do promene u vrhu BIA zavisi samo od Vučića. Čeka se njegova odluka, koga će izabrati za Gašićevog naslednika. Zoran Petrović, zet Slobodana Tešića, tone na listi pretendenata na direktorsko mesto. Iako mu je olakšavajuća okolnost to što je "čovek iz službe", usled afere o prodaji naoružanja, u kojoj tast Tešić ima zapaženu ulogu, slabe su mu šanse da ga Vučić promoviše u direktora BIA i time dodatno iritira normalni deo Srbije. Naravno, ni to nije isključeno, ali zasad su se kao favoriti izdvojili Nikola Selaković i Bruno Đuran.

Selakoviću se svidela ideja da napusti mesto generalnog sekretara Predsedništva i pređe u BIA, da i službu do kraja uništi, kao što je uradio s pravosuđem dok je bio ministar pravde. Vučić ne sumnja u Selakovićevu lojalnost, ali on mu je potreban za spletkarenje na političkoj sceni.

Zato se kao upotrebljivo rešenje nameće Đuran, bivši vlasnik trgovinskog preduzeća "Socks BMD" i večiti šef kabineta. Otkad su naprednjaci preuzeli vlast, Đuran je bio šef kabineta ministra finansija Željka Sertića, a sad beogradskog gradonačelnika Zorana Radojičića. Na tim pozicijama Đuran nije stigao da se javno kompromituje, a bespogovornim izvršavanjem naređenja dokazao je neophodne kapacitete za uspon u naprednjačkoj hijerarhiji.

Uz promene u BIA i predizbornoj kadrovskoj klackalici u SNS-u, Vučić namerava da na medijski front isturi tešku artiljeriju. Uredničke obaveze u televiziji Pink već je nezvanično preuzeo brat Andrej, za koga se tvrdi da upravlja svim segmentima propagandnog programa, kojim defiluju opskurni tipovi poput Bože Spasića, Lazara Lešnjaka, Saše Adamovića i ostalih od te fele. Pošto mu narušeno zdravlje ne dozvoljava da pod svoje uzme i Radio-televiziju Srbiju, Andreja će na toj dužnosti odmeniti podjednako provereni kadrovi. Pred redovne izbore za funkcije u Javnom servisu, Vučić je mesto glavnog urednika Informativnog programa obećao Nebojši Lj. Stefanoviću, koji se na tom poslu nalazi već 15 godina.

U svom stilu, Vučić je isto obećanje dao i Dragani Sotirovski, bivšoj novinarki i funkcionerki Demokratske stranke, danas članici Glavnog odbora SNS-a i načelnici Nišavskog upravnog okruga.

Po tom modelu, za izbor na mesto direktora RTS-a Vučić je podržao oba samozvana kandidata, Zorana Panovića i Vladimira Vuletića. Ipak, neće biti iznenađenje ako i njih izigra, pa u finalu ne izabere trećeg člana Upravnog odbora RTS-a, svog omiljenog bota Nebojšu Krstića. Nervozan zbog pritisaka opozicije na RTS i REM, posle nedavne diskusije s parlamentarcima Evropske unije, Vučić je pristao da po hitnom postupku budu izabrana tri nova člana REM-a, a najavio je i smenu u vrhu te institucije.

- Opoziciji smeta Olivera Zekić. Dobro, smenićemo je, napustiće REM i biće izabrana za glavnu urednicu Informativnog programa RTS-a. Neka Krle i Zekićka vode RTS, pa će lopovi iz opozicije dobiti što su tražili - preti Vučić.

Ideja je toliko sablasna da deluje realno. Za realizaciju svih podlih planova u okviru ratne strategije za odbranu trona, Vučić je napravio i finansijsku konstrukciju. Iz predizbornog budžeta izvlačiće novac za potrebe stranačke kampanje, a lične potrebe zadovoljiće ugrađivanjem u nekoliko novih megalomanskih projekata.

Pored već razglašene namere da u izgradnju šest fudbalskih stadiona iz budžeta izdvoji oko 500 miliona evra, Vučić priprema novi trik. Uz tzv. Nacionalni stadion, na livadama pored Surčina namerava da podigne još jednu verziju "Beograda na vodi".

Pored stadiona, planira da tamo izgradi stampeno-poslovni kompleks, ali i nekoliko sajamskih hala, plus srpsku verziju Diznilenda. Stari Sajam jeftino će prodati samom sebi, na ime nekog Srđana ili Zvezdana Milovanovića, kako bi proširio "Beograd na vodi". O istom trošku, koji će podmiriti građani, dobro će profitirati izgradnjom objekata za surčinski sajam i Diznilend. Na taj način, Srbija će dobiti još jednu ogromnu mašinu za pranje novca.

Vučić je mnogo hteo, mnogo započeo, a da li će uspeti da dokrajči Srbiju ne zavisi samo od njega. Nažalost, ne zavisi ni od opozicije. Na ishod njegovog pljačkaškog pohoda više utiču, kako sam kaže, hronična oboljenja.

Otvorio je sto frontova, nasrće na sve i svakoga, a svaki poraz može da bude fatalan po njega. Na vrhuncu moći, Al Kapone nije ni pomislio da će pasti na porezu. Tako i AV Kapone u svakom času može da padne u obračunu sa Stefanovićima, opozicijom, slobodnim novinarima ili bilo kojim građaninom.

U takvim okolnostima, Vučić predstavlja najveću pretnju samom sebi. Kad bi bio pametan, zaustavio bi se, odustao od diktatorskih ambicija, pomirio bi se sa sudbinom i počeo da priprema odbranu od optužnice s kojom će, pre ili kasnije, morati da se suoči. Vučić to zna, ali ne može da se obuzda. Bolestan je.