Tik-tak

Dome, slatki dome

Piše: Ljubica J. Tinska

Veliki je izazov za nervni sistem civilizovanog čoveka da pronađe stan u Beogradu. Teško je priznajem nemati svoj stan, a svoj stan treba kupiti, a naš sistem je protiv toga. Priznajem, na prste jedne ruke mogu nabrojati prijatelje koji žive u iznajmljenim stanovima. U stvari, na "svih pet prstića" mogu da "stanu" i oni koji iznajmljuju i oni koji su stan kupili. Da svedem celu stvar baš na detalje, imam samo jednog prijatelja koji je kupio stan u Beogradu. Jednom je tata kupio stan, jednom je kupila partija, ostali, iako već u tridesetim i dalje žive sa roditeljima ili u roditeljskim stanovima. Imam jednu drugaricu koja živi u iznajmljenom stanu. To su dakle - dva prsta.
Ja sam već godinama onaj "prst" koji iznajmljuje stan na ruci mojih prijatelja.Već skoro deset godina iznajmljujem stanove u Beogradu. Pre toga iznajmljivala sam stanove u Francuskoj i Engleskoj i nikada se nisam suočila sa sličnom situacijom. Zanimljivo je da u našem jeziku neke reči imaju negativan ili nepoželjan prizvuk. Podstanar je jedna od njih. "Cimerka" već nije, to nekako uvek zvuči seksi.
U tih desetak godina zaista sam imala prilike svašta da vidim. Par puta sam stvarno "imala sreće", ali uglavnom, na žalost - ne. Ne znam da li su gore agencije za iznajmljivanje stanova, koje su mahom kriminalne ili su gori "stanodavci", uglavnom primitivci koji su verovatno prodali njivu da bi kupili stan u Beogradu, žive u soliteru na Mirijevu 3 i "s jesen' peku paprike na balkon'". Bilo kako bilo, ako želite iznajmiti stan u našem vrlom gradu prvo morate kupiti "Oglase", novinu koja izlazi svakog ponedeljka i četvrtka, ali je najbolje kupiti je nedeljom ili sredom (ko zna razumeće). Tamo će nas podstanar naići na mnoštvo telefonskih brojeva iza kojih se "kriju" kriminalne agencije za nekretnine. Mogu da tvrdim da su kriminalne jer bi se inače reklamirale kao agencije i ne bi imale razloga da se skrivaju - pozovete trideset različitih brojeva i uvek se javi jedna ista agencija. Ma koliko bili protiv iznajmljivanja "preko njih"- na kraju ćete svakako posrnuti. Jedno od prvih pitanja koje vam postave kada konačno "posrnete", jeste upravo "ko će u stanu živeti"(veoma indiskretno, rekla bih).
Uglavnom ste nepoželjni ako imate kućnog ljubimca ili dete, ili ste ne daj bože Kinez ili pušač. Agencija postoji zato da na vama zaradi. Postoje dve vrste. Jedne uzimaju "proviziju" u težini polovine vaše prve kirije jer su zaslužni za to što su vam dali broj telefona vlasnika od koga ste iznajmili stan, a u druge se (kao) učlanjujete, plativši neku provizornu cifru (dve-tri hiljade dindži), a oni su dužni da vam pronađu stan. To na prvi pogled ne izgleda loše jer oni "navodno" svakodnevno "dobijaju nove ponude", a dovoljno su ljubazni da vam daju da "pogledate" šta trenutno imaju. E tu je i glavna prevara. Među tim stanovima nalazi se i onaj na koji ćete da nasednete. Taj je po svemu baš onakav kakav vama treba. Oko 350 eura, u centru sa visokim plafonima i drvenim podom i nedavno renoviranim kupatilom. Dok još sedite u agenciji, ljubazna agentica već telefonira vlasniku, on se javlja, vi plaćate "učlanjenje" i oni se dogovaraju da ćete mu se vi javiti u pet sati još tog istog dana da vidite i (u šta ste već apsolutno ubeđeni) eventualno iznajmite stan. Agentica vam daje vlasnikov telefon i vi odlazite zadovljni i par hiljada lakši. Ono što ne znate je da stan ne postoji, on je samo mamac, agentica se samo pretvarala da razgovara sa vlasnikom, jer ni on ne postoji. Postoji samo broj telefona koji ćete toga dana pozvati u pet, i od tada besomučno do onog trenutka kad ne ukapirate da se na njega neće javiti nikada niko. Ono što nećete ukapirati je da se na telefon ne javlja niko jer on pripada agenciji i postoji zato da bi bio isključen. Vratićete se u agenciju, u nepovrat izgubiti još malo nerava i vremena, a oni vam za uzvrat nikada neće ponuditi ništa valjano, pošto se onaj "kobajagi stan" nudi samo "početnicima".
Agencije u civilizovanim zemljama prvenstveno imaju svrhu da vam pronađu stan i zato bivaju plaćane, a agenti poznaju stanove koje vam nude, što je kod nas prava retkost. Takođe, agenti uglavnom imaju automobile da vas tamo i odvezu, što će kod nas ući u modu kada eventualno jednog dana na vrbi rodi grožđe. Iznad svega, agencije imaju svrhu da zaštite stanodavca od stanara i stanara od stanodavca, i da vas poštede "emotivne veze" i uopšte bilo čega ličnog, recimo kao advokati u slučaju razvoda.
Nikada i nigde sem u Beogradu nisam bila primorana da, iako iznajmim stan preko Agencije, upoznam i vlasnika stana i da čujem dirljive priče o tome koliko on voli svoj hoblovan parket ili fotelju. Samo kod nas neće vam vratiti depozit jer ste mu ogrebali parket, samo kod nas vas ni jedan vlasnik neće "prijaviti", nijedan neće plaćati porez za to što na vama zarađuje. Ni jedan ugovor koji ćete potpisati sa agencijama ili stanodavcima neće imati nikakvu pravu vrednost ili težinu jer nikada neće biti overen na sudu i zato narode, moj vam je savet - prevarantu uvek ostanite dužni.