Natrag

(H)umorna priča

 

Doktori su krivi za sve

  
Ovih dana se potpisuju neki čudni ugovori između pacijenata i doktora. Čemu oni služe i šta piše u njima nemam pojma. Kao imate svog lekara. Super. Kada sam bolestan mogu da idem samo kod svog doktora. Dobro razumem. Ali, šta ako se ja razbolim, a doktor nije tu. Doktor mora da ide na usavršavanje, mora da ide na odmor, ima pravo da ne radi na slavu. Subotom i nedeljom ne radi. Sve češće doktori štrajkuju. Može i doktor da bude bolestan?

 

Piše: Neša (čitaj pa se posle nerviraj)

 

Navikao sam se od doktora i zdravstva na svakakva čuda, pa i na to da kada hoćeš da popravljaš zube idi kod privatnog zubara. Imam petoro unuka koji se vazda razboljevaju. Mali su. Nejaki. Roditelji su davno prestali da ih vode po dečjim dispanzerima. Idu kod privatnog doktora. Okreneš telefon javi se doktor lično i kaže da li da dovodite dete ili ne. Ili, šta odmah da preduzmete. Pa, ako treba i kući dođe da ih obiđe. Doktor dostupan ceo dan. Savetuje i pomaže.

 

Priča prva

Mesto radnje Dom zdravlja na Novom naselju u Novom Sadu.
Došla pacijentkinja kod ginekologa. Kaže ima zakazano za danas u 11 sati. 
- Žao mi je reče sestra, doktor danas ne radi.
- Kako ne radi?! Pa, zakazala sam pre dva meseca!
- Pa, šta. Kako je doktor mogao tada da zna da danas neće raditi?!
- I šta ja sada da radim? Je l', može kod nekog drugog doktora?
- Ne može. Vaš doktor ne radi, a ostali imaju svoje pacijente. Mogu da vam zakažem novi termin kod vašeg doktora. Prvi slobodan termin je 1. jun.
- Ali, to je ponovo za dva meseca?!
-Jeste. Sve ostalo je popunjeno.

 

Priča druga

Mesto radnje isto Dom zdravlja na Novom naselju u Novom Sadu.
Krenem da potpišem ugovor sa doktorom. Ne dolazim u tu ustanovu, pa ne znam ni koji su doktori, ni koga leče - ni kako leče. Svejedno. Navikao sam se na svašta, pa 'ajde da preživim i ovo ugovaranje posla sa doktorom.
Podne.
- Dobar dan, došao sam za ugovor.
- Završili smo za prepodne. Odbrusi sestra koja je radila na šalteru. Sačekajte popodnevnu smenu od pola dva.
- Nemam vremena. Došao sam s posla.
- Završili smo.
- Na plakatu pored vrata piše da prva smena radi do pola dva, ne dam se ja.
Okrete mi leđa i ode.
Ljut i spreman da batalim potpisivanje ugovora, zakucam na prva vrata.
- Dobar dan. Hteo sam da potpišem ugovor.
- Dajte mi zdravstvenu knjižicu. Je l', imate markicu. (kao u GSP-u možda će da naiđe kontrolor i da me izbaci napolje). Gde imate karton. Nigde. Dobro sve je u redu, sačekajte napolju.
Prođe pola sata. Pojavi se ponovo sestra i pita za kojeg ste se doktora opredelili. Kažem ne znam nijednog nisam dolazio u Dom zdravlja. Pročitah prvo ime na spisku od ove smene i to joj saopštim.
Sačekam još petnaestak minuta. Sestra izađe i reče vaš karton je kod doktorke, sačekajte malo pa će te ući da je upoznate.
- Dobro, reko i sedoh na klupu.
Prođe dvadesetak minuta. Uđoh kod doktorke. Fina žena. Ljubazno me primi.
Rekoh da imam problema sa pritiskom, uglavnom je nasledno i na nervnoj bazi. Druge stvari nisam hteo da pričam. Što da opterećujem ženu svojim problemima. Dovoljno je njoj i to što za doživotnog ministra zdravstva ima Tomicu.
Potpisa  smo ugovor i ona i ja. Izmeri mi pritisak i reče:
- Nemojte se nervirati. Prepustite mlađima neka rade. Više rekreativne šetnje i kretanja.
E, moja doktorko, kad bih ja mogao da šetam, a glavu i probleme ostavim na nekom drugom mestu. Možda se tada ne bih nervirao.
- Evo vam dodatna terapija za pritisak i vidimo se za dve nedelje reče doktorka. Javite se samo da zakažete termin. I nemojte se nervirati.

 

Priča treća

Nema nikakve veze sa zdravstvom i Tomicom, ali ima sa ...
-Je l', bolan Mujo, jes' čuo, sad kad voziš ne smeš ništa popiti. Ne smeš telefonirat na mobili. Ne smeš obilazit na punoj liniji...
-Od kad to bolan Haso?
-Od juče. Promenili Zakon o saobraćaju.
-A, jesu li promenili miliciju?
-Nisu!
-E, jebeš onda što su promenili zakon.

 

Priča četvrta

Kako je ko dolazio na vlast, tako je menjao direktore i upravnike. Sad će naši da vam pokažu kako se to radi. Mi imamo programe. Smernice. Imamo veze. Zaposlićemo nove kadrove. Za nove kadrove treba dodatnih para, jer bože moj neće mladi stručnjaci da rade bez novca. Postavili su nove direktore javnih preduzeća, okružili su se agencijama i slobodnim zonama. Nije važno što je svim tim novim kadrovima to bilo prvo radno mesto. Sve su imali - i para koliko su preko naše grbače namicali. Sada je došlo vreme da se nešto i vrati.
Oni nešto stariji, što reče Dinkić, ni Krkobabić ne pamti - a verovatno ni Mrkonjić (prim. autora), da je ovakve krize bilo. Bilo je, gospodo, samo ste vi zaboravili, ili niste bili tu. Ili, ste tada bili jako mladi, pa niste imali zašta da se nervirate. Kada je bila kriza rekli smo
- Ua vlada. Hoćemo promene. Dole Milošević.
A danas niko ništa.
Ekonomisti se utrkuju ko će više da hvali mere vlade. Ili se samo takvi puštaju na televiziju. Predsednik tvrdi da se ljudi zaposleni u raznoraznim resorima ne mogu tek tako pustiti na ulicu. Za to trebaju pare. Kad ste ih primali predsedniče i tada su trebale pare - niste se pitali od čega će ti ljudi primati plate. Hvatali ste rukom iz budžeta koliko vam treba - pa onda ostalima. A sada pomažite svi.
Gledam kuknjavu na televiziji. MMF (međunarodni magareći fond) uslovio - smanjite troškove pa će te dobiti pare za dalje. Pre, nekako nam usloviše smanjite vojsku. Naši ministri je smanjili toliko da imamo jedan Mig za parade i toliko vojnika,  da ako krene ne daj bože neka poplava, neće imati ko od džakova da pravi nasipe.
Smanjite pare zdravstvu. Srbima ne trebaju doktori.
Ako hoćete u Evropu pravite puteve. Šta će nam putevi kad uskoro njima neće imati ko da se vozi.
Usvojite zakone o pederima, ekologiji, potpisujte ugovore sa doktorima ... i tako redom. Šta je sledeće?
A zakone su promenili ... a vlast?
Jebeš onda zakone.

 

I za kraj...

Bilo je to pre oko dvadeset pet godina. Imao sam prijatelja, koji je kad god bi nešto pošlo naopako psovao doktore. Krenuli smo na neki kraći put i ne pređosmo mnogo, auto stade. Star auto. Nema se para, auto slabo održavan. Ali, uz sočnu psovku opet su bili krivi doktori.
- Dobro čoveče, što su ti krivi doktori?
- Kako što? Oni su najviše krivi. Bio sam kod doktora, merio pritisak - visok. Vadio krv imam masnoću. Skočio mi šećer. Sve od nerviranja i nervoze. Kaže doktor ne smete da se nervirate. Pogledaj me, kako da se ne nerviram. Stao auto. Šta da radim? Jebem ti doktore.
Postade mi sve jasno. Doktori su krivi za sve.

 

Natrag