(H)umorna priča
Kako smo čekali i dočekali Novu godinu - a obećanjima nikad kraja
Stižu pare od NIS-a (ako opet ne lažu)
Gluvom
je, kažu, i komarac muzika, pa sada svi jedva čekamo da dobijemo obećanih 1.800
- ne evra nego dinara, toliko nam je zapalo od prodaje NIS-a. Nestrpljivi smo
da dobijemo te pare, jer sada je i to neka lova
(Piše Nebojša, a čitaju oni koji veruju da je Nova
godina neki praznik)
Uspeli su da razjebu sve, pa su
tako rasturili na paramparčad i onaj poslednji bastion raspoloženja i radosti koji nam je donosila Nova godina. Bolje da
su ćutali nego što su nam čestitali, analizirali, obećavali, lagali i pretili. Kako stvari stoje, očekujte uskoro i zakon o zabrani proslave Nove godine.
Mogu da je slave samo oni koji odu na Kopaonik, na Bahame, Haiti. Predsednik će slaviti kinesku novu godinu, Boža Đelić i Vuk Jeremić briselsku, Toma Nikolić rusku, a Palma nemačku.
Nama običnim ljudima nije ostalo ništa drugo nego da bolujemo
bolesti zvane besparica i svinjski grip.
Tako prebolesmo i tu 2009. godinu. Kako ćemo i ko će preživeti 2010. ima još da se vidi. Iako je Božić, moram da napišem nešto o
komemoraciji koja je održana onoj prošloj, 2009.
Poslednjih petnaestak godina na doček i malo odmora odlazim uglavnom na isto mesto. Destinacija
mi je Sokobanja. Tu provodim u krugu prijatelja tri-četiri dana, kako se
zalomi, odnosno zavisi u koje dane padaju doček i neradni dani. Ovoga puta se
nije baš ništa namestilo. Samo jedan neradni dan, pa subota i nedelja.
Obično se dogovaramo već početkom novembra gde da idemo na doček. Ovog puta se dogovaranje oteglo, oni koji je trebalo
da idu su otkazali, pa smo žena i ja zavšili sami u hotelu Banjica u
Sokobanji. Svi koji su otkazivali imali su neke razloge, ali niko nije izneo
pravi - nema se love. Pravdali su se ovim ili onim, ali niko zaista nije
otvorio dušu i rekao istinu.
Ali, nisu svi bez para. U svega
nekoliko gradova u Srbiji dočeci su organizovani na trgovima. Za mnogo para,
malo publike i mnogo kiše. U provinciji, koja je takođe kao žaba dizala nogu da
se i ona potkuje, shvatili su na vreme da su to bačene pare ili da te pare
treba sačuvati kada dođe vreme za promociju stranke u predizbornim aktivnostima
i lične promocije čelnika tih mesta.
Zato su mnoge domaće zvezde i
zvezdice dočekale praznik kod kuće, uz pravdanje da su se umorili i da žele da
se odmore uz svoje najbliže. Samo kad bi to bilo tačno! Prestala je trka i
utrkivanje ko će koga dovesti i ko će kome više para uvaliti u džep, naravno uz
sopstvenu nadogradnju. Dakle, zvezde estrade ostadoše za Novu godinu bez posla, a i njihove mecene. Koliko
vidim ni za Pravoslavnu novu godinu niko ništa ne planira. Udarila kriza, nema se. A ko zna kakva
vremena dolaze u ovoj 2010. Prema onome što nam predsednik Vlade i guverner NBJ obećaše - biće bolje, samo ne rekoše kome i kada. Guverner obeća i jačanje dinara, samo da se ispuni
stotinak zahteva i to je to. Predsednik države je promrmljao nešto u vezi s godinom koja dolazi, vizama i kandidaturi za
EU. Ako je to sve, jebi ga, vratite nam vize i bacite papire za EU! Cele godine
ste nešto obećavali i mrsili, hvalili se svetskom krizom koju smo
oterali sa naših vrata. Alo, bre, šta je sa krizom i lopovima koji drmaju ovom zemljom već dvadeset i koju godinu?! Neki su na vreme zbrisali
odavde, a oni koji su tu još uvek upravljaju ovom zemljom za svoje potrebe,
preko svojih izabranih predstavnika poturenih narodu. Sjebali su sve što im je došlo pod ruku. Srećom, nije toga još
mnogo ostalo, pa će i toj agoniji doći kraj.
Gluvom je, kažu, i komarac muzika,
pa sada svi jedva čekamo da dobijemo obećanih 1.800 - ne evra nego dinara,
toliko nam je zapalo od prodaje NIS-a.
Nestrpljivi smo da dobijemo te
pare, jer sada je i to neka lova.
Sramotno - od obećanih hiljadu dobićemo celih 18,5 evra. Nismo više ni zaslužili kada su uspeli tako da nas
izrade.
Onda kažu: ništa od pojeftinjenja gasa, a sve su
obećavali dok je bilo lepo i toplo.
Jebi ga, potpisan je ugovor sa nekom kompanijom čudnog nekog imena.
Ništa od ukidanja nameta na mobile telefone i još tamo nekih privremenih otimačkih poreza. Samo su istekle mere kojima su oporezovane
plate u javnom sektoru, i to one preko 40.000 dinara. Baš čudno jer tri četvrtine
zaposlene Srbije sanja da dosegne tu platu, pa makar ih i oporezovali svim mogućim
porezima.
Sada nas očekuje novih hiljadu
dinara od prodaje još nekih javnih preduzeća, a za neka kako stoje, čini mi se
da ćemo morati doplatiti da ih se rešimo.
Kakva nam godina dolazi, samo nagađam,
jer ovima u našoj vlasti i Deda Mraz da donese punu vreću para neće biti
dovoljno.
Ostade varijanta da se sve manje
ide u penziju, a s obzirom na to da se radni vek za starosne penzije već produžio
na 64,5 godina pretpostavljam da će za ove radnike jedino rešenje biti stalno
bolovanje ili da ih kolima Hitne pomoći odvoze i vraćaju s posla. A na poslu
obavezno dežurstvo medicinske sestre i okačene flašice za infuziju.
Neki su sastavljali liste kako da
uštedite i preživite ovu godinu.
Pa tako, na primer, šaljite decu u vreme večere
kod drugova i u komšiluk. Velike
uštede struje mogu se postići isključivanjem zvona na vratima kada niste kod kuće ili "kešanjem"
za zadnji deo autobusa umesto plaćanja karte, a savetuje se i kupanje
jednom godišnje jer se
tako uštedi mnogo novca, pa ako
to činimo udvoje ušteda je duplo veća. Nije zgoreg ni izbeći povlačenje vode
svaki put kada koristimo toalet (mislim da Srbi, naročito po javnim toaletima, ovakve uštede već odavno čine).
I tako stigoh ja u Sokobanju.
Dekoracija centra banje ista kao i prošle godine, čak je i velika svetleća jelka napravljena od belih lampica ista. Samo joj je
mesto promenjeno, pomerena je za nekoliko metara od mesta na kom se nalazila
prošle godine.
Hotelijeri kukaju, mesta koliko hoćeš. Najveći hoteli poluprazni. Sviraju anonimni muzičari - poluamateri. Loše i bučno. Muzika uglavnom ista i nikakva.
Proći će i to čudo za tri dana, samo nek je jeftino.
Na dočeku: čudno društo za stolom, prvi i poslednji put se vidimo. Mlađi bračni
par iz Beograda, ali ne toliko mlad, stariji bračni par iz Strumice (Makedonija
- ako se još tako zove) i mi iz Novog Sada iako smo već 34 godine u braku, ne
damo se da smo stariji.
Kao što je red, poželesmo jedni
drugima sreću i zdravlje, poljubismo se i raziđosmo svak na svoju stranu.
S obzirom na to da se radni vek za
starosne penzije već produžio na 64,5 godina, pretpostavljam da će za ove
radnike jedino rešenje biti stalno bolovanje ili da ih kolima Hitne pomoći
odvoze i vraćaju s posla. A na poslu obavezno dežurstvo medicinske sestre i okačene flašice za infuziju. Neki su sastavljali liste kako da uštedite i preživite
ovu godinu.
Velike uštede struje mogu se postići
isključivanjem zvona na vratima kada niste kod kuće ili kupanje jednom godišnje jer se tako uštedi
mnogo novca, a ako to činimo udvoje, ušteda je duplo veća. Nije zgoreg ni izbeći
povlačenje vode svaki put kada koristimo toalet.