Maskirni kriminal
Jugoimport SDPR
okupirao Vojnotehnički institut i namensku proizvodnju
Tajni radovi
javnih gadova
Direktor Jugoimporta
SDPR Stevan Nikčević je uz pomoć Ilije Pilipovića, pomoćnika i kuma ministra
odbrane Dragana Šutanovca, izvršio tihi puč u Ministarstvu odbrane. Nikčević je
na mala vrata preuzeo komandu nad Vojnotehničkim institutom i namenskom
industrijom, kako bi u potpunosti kontrolisao proizvodnju i prodaju naoružanja
i vojne opreme. Tako je jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji uzurpirala
trojka - Šutanovac, Pilipović i Nikčević
pukovnik Milan Jovanović
U centru srpskih vojno-izvoznih
poslova i vojne proizvodnje, posebno od kada je šef odbrane Dragan
Šutanovac, nalazi se Stevan Nikčević, direktor Jugoimporta SDPR
i nekadašnji visoki funkcioner Resora državne bezbednosti. Uspostavljanje
kriminalnog trija Šutanovac-Pilipović-Nikčević vodi monopolu Jugoimporta
SDPR na izvoz naoružanja, kao i na osmišljavanje i vođenje programa novog
naoružanja i vojne opreme. Tako zatvoren krug donosi visok profit. To ne
krije ni šef Jugoimporta SDPR Nikčević: "Odbrambena industrija je u 2009.
godini izvezla vojne opreme i naoružanja za oko 300 miliona dolara i to najviše
u Irak, Alžir i Egipat. Manji izvoz ostvaren je u Bangladeš, Maleziju i Vijetnam.
Nikčević navodi i da su "sklopljeni i novi ugovori u vrednosti od 500
miliona dolara i da je Srbija najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u
jugoistočnoj Evropi".
Čistilište
Da bi neometano radio, Nikčević vrši pritisak na
Pilipovića, a samim tim i na Šutanovca da promeni načelnika Vojnotehničkog
instituta pukovnika Mladena Pantića, koji je sputavao
prvenstveno naučni i razvojni monopol Jugoimporta SDPR. Na njegovo mesto
došao je pukovnik Zoran Rajić, koji je ranije radio u Vazduhoplovnom zavodu Moma
Stanojlović iz Batajnice. Inače, pukovnik Rajić je u dobrim privatnim i poslovnim odnosima sa Nikčevićem, čiji je najbolji izvozni
artikal, avion lasta 95, proizveden u Utvi iz Pančeva. Tako će pančevačka
fabrika aviona nastaviti tradiciju srpskog vazduhoplovstva dugu 70 godina.
Posla će biti i za zavod Moma Stanojlović, ali i za fabrike za proizvodnju
pneumatika i instrumenata.
Za vreme smene direktora
Vojnotehničkog instituta pukovnika Pantića, njegov prvi pretpostavljeni, šef Uprave za odbrambene
tehnologije brigadni general Danko Jovanović, bio je na bolovanju. Ostalo je
pitanje da li će general Jovanović ostati u kombinaciji kriminalnog trija koji izvozi naoružanje.
Sukob između stručnjaka
Vojnotehničkog instituta (VTI) i Jugoimporta SDPR nastao je oko projekta
Lazar, za istoimeno oklopno borbeno vozilo. Na VTI-u tvrde da je lazar
nastao tako što je na šasiju kamiona FAP postavljeno oklopno telo za prevoz 10
vojnika, koje je naoružano topom kalibra 20 milimetra i da u Srbiji još ne postoje tehnološki uslovi za
serijsku proizvodnju. No, Nikčević i Pilipović napunili su uši Šutanovcu da je lazar
vrhunski proizvod i da će uskoro krenuti njegova serijska proizvodnja.
Zanimljivo je da je Iračanima u
Bagdadu prikazan film o lazaru, specijalnom oklopnom vozilu koje je
otporno na mine i zasede. Lazar je predstavljen kao proizvod Jugoimporta SDPR.
Na čelu stručne ekipe bio je konstruktor lazara dr Nenad Miloradović,
zamenik direktora SDPR-a. Nikčević i njegovi eksperti napravili su kalkulaciju
za lazara na 650.000 dolara, dok je, na primer, cena takvih oklopnih
vozila bez naoružanja na svetskom tržištu 1,2 miliona dolara.
No, stručnjaci iz Vojnotehničkog
instituta navode da je ovo samo prototip koji je testiran na poligonu Nikinci,
ali da Srbija još nema proizvodnih kapaciteta i visoku tehnologiju da osvoji
serijsku proizvodnju ovog oklopnog vozila. No, ima zamerki i na konstrukciju
vozila, jer se dovodi u pitanje njegova stabilnost na brdovitim i planinskim
terenima. Zato se i postavlja pitanje: da li Šutanovac, kada je u pitanju lazar,
sa svojom ekipom trgovaca prodaje maglu Iraku?
Da bi omalovažili stručnjake
Vojnotehničkog instituta, koji su, na primer, razvili jedan od najmodernijih
tenkova današnjice M84 AB, ekipa iz SDPR-a navodi da je lazar proizvod
rezultata istraživanja i stranih iskustava iz Iraka i Avganistana. To su u
stvari iskustva Amerikanaca koji tamo ratuju, a čije firme inače
posreduju u prodaji lazara i ostalog srpskog naoružanja i vojne opreme
Iraku. Inače, Srbija za sada ne može da legalno izveze ni komad naoružanja bez
zelenog svetla Sjedinjenih Država. No, tu informaciju neće niko zvanično da potvrdi.
Navodno, veliki posao sa lazarom
pokazuje da SDPR uspešno razvija, proizvodi i prodaje oružje i vojnu opremu na
svetskom tržištu. Tako se stvorio mit o lazaru i uspešnosti SDPR-a, a
taj marketinški potez stvorio je klimu u kojoj bi država prihvatila SDPR kao
lidersku firmu za prodaju naoružanja i vojne opreme i konkurenciju svela na
minimum.
Obračun oko profita
Sklapanje poslova o prodaji
naoružanja i vojne opreme je trgovina samo privilegovanih pojedinaca koji sa
visokih političkih funkcija u državi odlučuju o tom biznisu, a od posla su
"dobri" od 1,5 do tri odsto od vrednosti posla. I upravo zbog tog
ličnog interesa Šutanovca, Pilipovića i Nikčevića Jugoimport SDPR je
došao u sukob sa ministrom Mlađanom Dinkićem oko izvoza oružja iz Srbije
u Libiju. Posao je bio vredan oko 40 miliona dolara, ali Ministarstvo ekonomije
nije dalo dozvolu za finalizaciju ovog posla u martu 2009. godine. Tako je
zaustavljena prodaja proizvoda Slobode Čačak i Zastava-oružja.
Prvo su Dinkićevi ljudi lansirali
glasine da je u taj posao upetljana firma Melvale, čije je sedište na
Sejšelima, a ova kompanija se povezuje sa Slobodanom Tešićem, koji
je od Ujedinjenih nacija optužen za
nelegalnu prodaju oružja Liberiji. Da bi potpuno minirao posao sa Libijom,
Dinkić je preko svojih glasnogovornika plasirao informaciju da je prvu sumnju u
legalnost tog posla iskazala Vojnobezbednosna agencija.
No, nakon nekoliko meseci državna
delegacija Srbije na čelu sa Borisem Tadićem, a u kojoj su pored Vuka
Jeremića bili i Šutanovac, Nikčević, državni sekretar Dušan Spasojević
i general Mladen Ćirković, prisustvovala je vojnoj paradi u Tripoliju,
koja je održana 1. septembra 2009. povodom 40 godina revolucije. Srpska
delegacija je obnovila pregovore o prodaji vojne opreme i naoružanja Gadafiju.
Po svemu sudeći, došlo je do
peglanja odnosa između Ministarstva ekonomije i Ministarstva odbrane tako da je
Dinkić uključen u izvozne poslove sa naoružanjem i vojnom opremom. Nakon toga
primećen je veći pad dinara u odnosu na evro, što neki ekonomski eksperti iz
Vojske povezuju sa izvoznim poslovima SDPR-a, koji kod većeg kursa evra imaju
veći profit. S obzirom na planirani izvoz od najmanje 500 miliona dolara, to je
zavidna suma.
Spas u licenciranju
Jugoimport SDPR je prvi izvoznik
naoružanja i vojne opreme, ali na našem tržištu ima još oko 80 takvih firmi.
No, kako Jugoimport SDPR očigledno želi monopol, protura se u Vladi
Srbije i poslovnoj javnosti ideja da neki izvoznici oružja i vojne opreme
pokušavaju da koriste već stvorene poslovne kontakte SDPR-a kako bi se
uključili u ove poslove. I upravo su se tu javili problemi. Kako bi SDPR
eliminisao nelojalnu konkurenciju, podneta je inicijativa za zakonsku
regulativu da se sve firme koje izvoze naoružanje i vojnu opremu licenciraju
kako bi se u određenom periodu merio njihov uspeh u poslu. Tako bi se uspostavila kontrola
Ministarstva odbrane i države nad svim kompanija koje su registrovane za takve
poslove. To bi obezbedilo monopol i kontrolnu poziciju SDPR-u, jer bi tako,
preko svojih ljudi u državnom vrhu, Nikčević imao upliv u izvoz oružja i vojne
opreme drugih firmi, što bi bila dragocena informacija za poslovanje SDPR-a.
Poseta
Šef odbrane Dragan Šutanovac je krajem januara bio u
jednodnevnoj poseti Iraku, gde je sa iračkim premijerom Nurijem al Malikijem
razgovarao o vojnoj saradnji. Kabinet
Šutanovca saopštio je da ova poseta nije najavljivana iz bezbednosnih razloga.
Ovo obrazloženje podsetilo je na američki manir poseta predstavnika Bele kuće i
Pentagona Bagdadu. No, predstavnici Jugoimporta SDPR su javno govorili
da će u januaru posetiti Irak radi prodaje naoružanja i vojne opreme ovoj
zemlji. Inače, Šutanovac je prvi posao sa Iračanima ugovorio u jesen 2007, kada
je sa iračkim ministrom odbrane Abdelom Kaderom Mohamedom u Beogradu potpisao
pismo o namerama saradnje u odbrani. On je tada izjavio da je taj posao
rezervisan za fabrike Krušik iz Valjeva, Zastava-oružje iz Kragujevca
i Utvu iz Pančeva. Kao posrednik u tim poslovima određen je Jugoimport
SDPR.
Tabloid nudi podatke o Šutanovcu
Pisanje
pukovnika Jovanovića u Tabloidu uznemirilo je ministra odbrane Šutanovca
do te mere da svakodnevno traži od direktora Vojnobezbednosne agencije Svetka
Kovača da uđe u trag insajderima našeg lista i identifikuje autora. Po nalogu
ministra, VBA je pretresla prostorije Vojnotehničkog instituta, stavila je
"na mere" tridesetak oficira i obavila razgovor sa više penzionisanih
obaveštajaca s ciljem da se udovolji ministrovom zahtevu.
Vojnu
službu bezbednosti ne zanimaju činjenice koje ukazuju na sumanute pljačke
ministra odbrane i njegovih saradnika, već traga za onima koji te informacije
dostavljaju našem novinaru. Glavni urednik Tabloida pisao je gospodinu
Kovaču, nudeći mu još podataka o pljačkanju ministra Šutanovca, ako želi da ga,
u skladu sa ovlašćenjima, privede istražnom sudiji.