Kontranapad
Zvezdina i Lukićeva osma ofanziva
Likvidacija diktatora kao putokaz
Ovako kako
radi, Vladan Lukić neće imati zadovoljštinu i nesalomivi Tole nastaviće svoju
vladavinu do redovnih izbora
Miroslav
Vislavski
Stara
izreka u našem narodu - da se đubre čisti prvo u svom dvorištu i ispred svoje
kuće - odavno je potisnuta iz svesti naših upravljača. Ma gde da su oni: u
strankama, državnim institucijama, nadgradnji, u sportu... Sadašnji uvek
optužuju druge za neuspeh svoje politike, projekata, rada i rezultata.
Demokratija za koju nam kažu da je stupila na srpsko tle nakon promena 2000. sa
uveženim ekspertima, političkim disidentima, neostvarenim ili marginalnim
komunističkim kadrovima, drugim ološem koji danas upravlja Srbijom i njenim
napaćenim građanima, samo je verbalna maska njene filozofske i teorijske
suštine. Za njom kao argumentom poseže se tada kada nečija nemoć da se ostvari
preraste u prostačke uvrede, nekontrolisane napade ili glupe ponude.
Ovih dana je rukovodstvo Crvene zvezde na
čelu sa Vladanom Lukićem pokrenulo osmu ofanzivu prema srpskim
kadrovima u FSS i nasrnulo po ko zna koji put na "nedodirljivog" Tomislava
Karadžića. Nevešto su "upakovali" obrazloženje za skidanje
Toletove glave, za potrebe spasavanja srpskog fudbala. Zbog toga su pokrenuli
inicijativu za vanredne izbore u Fudbalskom savezu Srbije. Sva argumentacija se
svodi na Toletove grehove i, kao, "zbog toga je srpski fudbal pred
ponorom"! Srljajući bez pravog koncepta i vizije šta se želi postići, osim
opravdanja za rezultatsku neostvarenost Crvene zvezde u minulom periodu
svoje vladavine, Vladan Lukić i drugovi prenebrežu istorijska iskustva koja
kazuju o prilikama u nekoj zajednici nakon što su likvidirani diktatori.
Svakom
svoj kolač
Danas mnogi Rumuni
kažu da je pod Čaušeskuom bilo bolje! Zar bivši
Jugosloveni ne
dozivaju Tita? Slično je i u pojedinim zemljama nekadašnjeg "istočnog
lagera". Ništa drugačije neće biti
kada se radi o svežim primerima pojedinih afričkih zemalja, čije lidere
skidaju oni koji za sebe tvrde da su model svetske demokratije i "savest
čovečanstva". Konačno, nije li istina da mnogi Srbi koji su šetali
devedesetih sa pištaljkama i šerpama tražeći Slobinu likvidaciju, danas
pokajnički govore o svom revolucionarnom zanosu?
Tomislav Karadžić je
grešan. Ali njegovi gresi ne oslobađaju odgovornosti druge koji su današnji
protagonisti u fudbalskom sportu. On je na čelu, ali put kojim on korača ne
zaobilaze drugi koji su u organima fudbalske organizacije, uključujući klubove,
operativce i rukovodstva, pa i same igrače. Svi imaju svoj kolač odgovornosti
za stanje u ovom sportu. Možda pozamašno parče najviše pripada državnim
institucijama. Kada bi Ministarstvo sporta i omladine, Ministarstvo unutrašnjih
poslova, organi pravosuđa, tužilaštva i sudovi, agencije za borbu protiv
korupcije, izvršavali svoje obaveze u raščišćavanju prljavština, tada bi i
fudbalski "autoriteti" imali sužen prostor za svoje marifetluke.
Dakle, Lukićev i Zvezdin
napad na organizaciju i samog Tomislava Karadžićа
bio bi
smislen tada kada bi sadašnji vladari najuspešnijeg
srpskog fudbalskog kluba izašli u javnost sa položenim računima o svom radu i
poslovanju, kada bi javno govorili o svojim propustima i promašajima. A njih
ima ništa manje nego kod drugih, pa razume se i u FSS. Ali, pitanje je interesa da se o tome govori.
Ako bi Lukić i
njegova ekipa iskreno čistili stvari iz prošlosti koje su dovele Zvezdu
u podređenu situaciju u odnosu na Partizan, a ne samo uživali u
vladavini, hvalili svoje poteze i podvige, optuživali Partizan i
Fudbalski savez Srbije, kao i sve druge na ovome svetu koji su
"krivi" zbog Zvezdinog rezultatskog podbačaja, možda bi i
njihov atak na čelnika FSS imao ozbiljnije dejstvo. Vladan Lukić je u raskoraku
između autoriteta velikana kluba i svoje karijere, veličine i istorijskog
značaja Crvene zvezde i svoje uloge kao čelnika takvog giganta. U
saradničkom sastavu su mu marginalci Zvezdine istorije i današnjice,
pored kojih njegov autoritet biva naglašeniji i izražajniji.
Velikani poput Džajića
i Stojkovića su mu potrebni bez obzira na probleme koje nose iz perioda
rukovođenja klubom u prošlosti i zasluge koje su doprinele da Zvezda
danas bude u podređenom položaju u odnosu na najvećeg rivala. Druge značajne
ličnosti iz Zvezdinog života Lukić nije ubedio da je on pravi format za
klupskog čelnika. Zato ih nema u Klubu i zato na njegovu inicijativu o
vanrednim izborima u FSS i smeni Tomislava Karadžića ne reaguje niko iz redova
legendarnih zvezdaša, a oni koje Zvezda ne priznaje da su njeni kadrovi
u FSS, poput Vladimira Petrovića Pižona, Duleta Savića, Mitra Mrkele
ili Aleksandra Jankovića, ne podržavaju novi udar Vladana Lukića na vrh
Fudbalskog saveza Srbije i Tomislava Karadžića.
Naizmenični
prvaci
U vreme kada je
pisan ovaj tekst, zakazana je sednica Izvršnog odbora FSS, na koju je pozvan i
Vladan Lukić, a na kojoj će se raspravljati o Zvezdinoj inicijativi za
vanredne izbore u fudbalskoj organizaciji. Bez obzire na ishod sednice, gotovo
je izvesno da do vanrednih izbora neće doći pre nego dođe vreme za redovne,
koji su na redu sledeće godine.
U međuvremenu
pojedine Zvezdine pristalice razvijaju teze da je državni vrh stao
zajedno sa Fudbalskim savezom Srbije iza Partizana i njegove rezultatske
dominacije u srpskom fudbalu? Takve besmislice su lansirane iz crno-belog
tabora u vreme kada je Zvezda dominirala sedamdesetih i osamdesetih
godina. Tvrdilo se da je Zvezda podržavana u srpskom državnom
rukovodstvu, zbog njenog nacionalnog atributa koji je nosila kao
"najsrpskiji klub". Koliko su teze o državi kao garantu nečijeg
sportskog uspeha na unutrašnjem planu osnovane, veoma je ilustrativan period u
prvoj polovini šezdesetih kada je Partizan dominirao u jugoslovenskom
fudbalu i bio četvorostruki šampion, dok se Zvezda domogla samo jedne
titule. Tada su u međusobnim duelima crveno-beli bili neuporedivo uspešniji od Partrizana
koji je u to vreme bio jedan od najboljih klubova Evrope! Ali, to je
sportska priča i potvrda da je tako bivalo u istorijskim periodima u kojima su
se najveći rivali smenjivali u dominaciji u našem fudbalu.
Da takvoj manipulaciji ima mesta, da li bi Boris
Tadić i Ivica Dačić, lični prijatelji Vlade Divca i Save
Miloševića dozvolili svojim savetnicima da podrivaju i konfrontiraju se
Tomislavu Karadžiću? Da li bi Snežana Samardžić Marković imala u tom
slučaju opravdanje da nedvosmisleno drži poziciju Tomislavu Karadžiću, a ne na
primer Savi Miloševiću? Ili su možda Vlade Divac i Savo Milošević protivnici Partizana
kada javno manifestuju svoju netrpeljivost prema Tomislavu Karadžiću, a Divac u
nekom periodu i prema ministarki?
Ipak, ako bi se ova
teza prihvatila u slučaju fudbalera, onda je pitanje da li se to odnosi i na
ostale sportove u kojima su sportisti Partizana dominantni. Košarka,
vaterpolo, rukomet, ženska košarka, odbojka, hokej, rvanje, tenis... U svim
ovim sportovima su dominantni klubovi sa imenom Partizan! Da je to
državni projekat, ne bi neki od ovih klubova grcali u finansijskim nedaćama.
Primer su rukometaši, vaterpolisti, odbojkaši... To što i zvezdaš Dragan Đilas
staje u službu podrške vrhunskim vrednostima kakve čine košarkaši Partizana,
samo je logičan rezon i potez iole razumnog i racionalnog političara. Đilas sigurno nije deo "državnog
projekta" po imenu Partizan. Uostalom, "demokratske"
vlasti nisu pokazale drugi smisao za projekte sem svojih buđelarskih interesa.
U svemu tome,
nepoznanica je zašto bi Boris Tadić, čovek koji odlučuje o svim pitanjima u
Srbiji, otišao da podrži Zvezdu na njenu slavu - dvadeset godina od
titule u Bariju i to nakon skandaloznog odnosa Zvezdinog severa prema
predsedniku Srbije! Sveže je pamćenje na scene u kojima mu je pevana Slobina
i Koštuničina pesma: "Spasi Srbiju i ubi se...", a istovremeno
priređene ovacije ruskom premijeru Vladimiru Putinu... I pored toga
Tadić lansira jedan od svojih brojnih bisera - on nema ništa protiv da Crvena
zvezda i Partizan budu - naizmenično prvaci! Kao da to do sada nije
slučaj od raspada ex-Jugoslavije. U takvim željama predsednika Srbije krije se
i koncept njegove politike po kojoj je Srbiji dovoljan Beograd! Konačno, da li
je moglo da se desi da Crvena zvezda bude počašćena posetom Vladimira
Putina, bez državnog vrha Srbije. Ili, da li je samo Petar Škundrić,
koji jeste deo državne organizacije iako nije više ministar energetike, bio
dovoljan da Gazprom neft podupla svoj sponzorski ulog u Zvezdu
ili se tu umešao i neko drugi iz državne organizacije? Zar
Telekom Srbija nije sponzor Crvenoj zvezdi? Ova kompanija nigde
ne ulaže gde mu ne kaže Država! Dakle, poturanja po kojima država radi protiv Crvene
zvezde u korist Partizana su najobičnija glupost i alibi nemuštim i
nesposobnim iz crveno-belog tabora. Jer da je to tako, kako bi se Aleksandar
Boričić, predsednik Sportskog društva Crvena zvezda tako visoko
kotirao kod ministarke sporta Snežane Samardžić Marković kao najsposobniji
sportski funkcioner i primer koji treba da bude uzor drugim sportskim
funkcionerima koji su na čelu nacionalnog saveza ili sportskih organizacija.
Selektivno
hvaljenje
Ovako kako radi,
Vladan Lukić, utisak je, neće imati zadovoljštinu i nesalomivi Tole nastaviće
svoju vladavinu do redovnih izbora. Bez obzira što u argumentaciji koju je
formulisao tim Zvezdinih pravnika ima više razloga koji su činjenjem
Karadžića naneli štete srpskom fudbalu. Najveće su one koje ga optužuju da
"nije ništa učinjeno povodom svedočenja o nameštanju rezultata",
zatim, "na polju unapređenja sistema takmičenja, jačanju klubova,
gledanosti i poboljšanja infrastrukture na stadionima", potom: samovoljno
zaključivanje "enormno visokog ugovora" sa Radomirom Antićem,
kao i njegova smena sa velikim materijalnim štetama... Takođe, podbačaj u
kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, neuspešna kadrovska rešenja na mestu
selektora mlađih kategorija kao što je slučaj sa Dujkovićem, Đorićem,
slaba organizacija završnice finala Kupa Srbije sa nezapamćenim skandalom u
istoriji našeg fudbala usled prekida utakmice i izostanka disciplinskih mera za
odgovorne...
Međutim, da je Zvezda
osvojila samo jedan naslov, svi napadi na Toleta bi otupeli, sve bi se stavilo
pod tepih kao "argument" do prvog neostvarenog ustupka koji bi se
postavio pred FSS. Podsetimo se samo kako se ponašao Vladan Lukić u slučaju
izdavanja privremene licence Robertu Prosinečkom, koji nije imao uslove
da sedi na klupi Crvene zvezde. Tada je Karadžić (zlo)upotrebio svoj
autoritet i izdejstvovao dozvolu za rad Zvezdinom treneru. Lukić je tom
prilikom javno zahvaljivao Karadžiću. Takođe, kada je davana pozajmica (možda
bespovratna) Crvenoj zvezdi iz budžeta FSS, bez odluka (ili sa odlukama,
svejedno!) nadležnih organa, a da pri tome drugi klubovi nisu imali takvu
privilegiju, Karadžić je bio hvaljen!
Radujko duva Karadžiću u vrat
Tomislav Karadžić treba da položi račune fudbalskoj
organizaciji i javnosti za svoj rad i rezultate koji su vidljivi s jedne
strane, kao što su finansijska konsolidacija FSS, sagrađena Nacionalna kuća
fudbala, odnosi sa FIFA i UEFA, odnosi sa državnim organima, ali i sa druge
strane - zbog navoda koji se odnose na sadržinu inicijative Zvezdinog
pravnog tima za vanredne izbore u fudbalskoj organizaciji. To će se desiti ako
ga zdravlje i krštenica posluže na vanrednim (manja je verovatnoća), ali
sigurno na redovnim izborima. Videćemo! A možda je čitava ujdurma u akciji Crvene
zvezde postupak pripreme da se na mesto Toleta instalira novo lice
fudbalske scene po imenu - Branko
Radujko. Izvori tvrde da je to gotova stvar i da će se vojnik
Demokratske stranke i Predsednikov dečak
prekomandovati iz Telekoma na vrh piramide Fudbalskog saveza Srbije. On je, izgleda, za sve sposoban. Mislim na naše prilike.