Nova klasa
Prizori iz vila i rajskih vrtova predsednika Liberalno demokratske partije Čedomira
Jovanovića
Rom u predratnom dvorcu
Nekada siromašni Rom, učesnik
protesta devedesetih, Čedomir Jovanović, danas ima veći broj kuća, vila i
stanova u Beogradu. Na svoje roditelje je zaboravio, ali zato sa sobom uvek
vodi tasta i taštu da uživaju u ekstremnom luksuzu njegovih mnogobrojnih
rezidencija. Jedna Čedina vila (bila je vlasništvo predratnog ministra saobraćaja
Svetozara Mićovića), bila je posebno interesantna Tabloidovom izviđaču, majoru
Goranu Mitroviću, koji je posmatrao i druge Jovanovićeve nekretnine, došavši do
podataka o kojima srpska javnost, tako reći, ne zna ništa, uprkos tome što je
ovaj lider LDP-a, jedna od najistaknutijih figura zapadnih interesa na Balkanu,
koja u značajnoj meri utiče na političke prilike i neprilike u Srbiji
Piše: major Goran Mitrović
Samo u Beogradu,
lider LDP-a Čedomir Jovanović ima rezidencija kojima nije poznat ni
broj, niti lokacije na kojima se nalaze. Ipak nešto od toga je poznato. Recimo,
zna se da ima stan u istoj zgradi na Novom Beogradu u kojoj živi i srpski
tajkun Miodrag Kostić Kole, ali da taj stan, ako je uopšte stan,
Jovanović koristi skoro isključivo zimi.
Jedna od vila koju koriste Čedomir Jovanović i njegova
porodica nalazi se u Zemunu na adresi Pregrevica broj 50. Vila je sagrađena početkom
prošlog veka za jednu bogatu jevrejsku porodicu, a sve što je redakcija Tabloida
uspela da sazna o prethodnom vlasniku jeste da boravi u inostranstvu. Vila
je za Čedu Jovanovića kupljena još dok je on bio u Demokratskoj stranci, a svoj
udeo u celom poslu su imali i pripadnici zemunskog klana.
Naime, na istoj adresi još uvek stanuje i porodica Z.
(puno ime poznato redakciji) koja je svojevremeno otkupila manji deo pomenute
vile. Kada je gospodin Jovanović kupio onaj veći deo zdanja od zvanično 400
kvadratnih metara i 56 ari placa, vođe Zemunskog klana, Dušan Spasojević
i Mile Luković, članove porodice Z. stravično su maltretirali
prisiljavajući ih da i svoj deo kuće prodaju, ali po ceni daleko ispod tržišne.
Ubistvo premijera Zorana Đinđića i razbijanje Zemunskog klana prekinuli
su agoniju nesrećne porodice.
Velelepno zdanje u Pregrevici, sazidano u mavarskom
stilu, izlazi na dve ulice, a sa zadnjeg dela na kome se nalazi impozantna
terasa pogled puca preko Dunava. Glavni ulaz, ukrašen dvema fontanama iza
ograde napravljene od grubo tesanog kamena i livenog gvožđa, Čeda Jovanović i članovi
porodice nikada ne koriste. U zdanje ulaze iz bočne ulice, odakle se kroz
kapiju na daljinsko upravljanje direktno stiže do parkirališta. Prednji vrt je
dostupan pogledima prolaznika, dok se zadnji deo dvorišta krije iza čeličnih
ploča ograde...
Zete, ne budi dete...
Mala bočna uličica koja se naglo završava nekoliko metara
dalje na litici, ispod koje teče Dunav, ranije je imala kamene kocke, odnosno
kaldrmu. U međuvremenu je i ona asfaltirana kako se gospodin Jovanović ne bi
truckao u svojim luksuznim automobilima kada tuda prolazi. O trošku Beogradputa
je asfaltiran i prilaz kući, ali i samo parkiralište koje se nalazi u zadnjem
dvorištu. Radnici ovog javnog preduzeća su o trošku gradskog budžeta sredili i
staze koje vode kroz dvorište, kao i betoniranu terasu prema Dunavu, a pomagali
su i pri kopanju bazena koji se nalazi iza vile.
Renoviranje dvorišta, letnjikovca i izgradnja bazena koštalo
je oko 100.000 evra. Samo bazen je koštao 50.000 evra i završen je tek u jesen
2011. godine.
U vreme kada boravi u ovoj vili, Čedomir Jovanović je u
društvu svoje supruge Jelene rođene Savić i njihovo četvoro dece Mihaila
Lajfa, Jane Hart, Zore Fejt i Anđelije Fej. U vili su obavezno i Jelenini
roditelji Mijat Savić i Gordana Savić.
Vođa parade, odnosno pravi šef dvora je tašta Gordana
koja se za sve pita. Jednom prilikom je Čedomir Jovanović sa radnicima izašao
na prednju terasu i objašnjavao im kako namerava da izmesti fontane kraj ulaza.
U jednom momentu se na terasi pojavila Gordana i kada je čula o čemu se radi
samo je kratko prokomentarisala: "Ne dolazi u obzir." Posle toga se
okrenula i vratila u kuću, a za njom je poslušno otišao i sam Čeda.
Koliko je miran pred taštom, utoliko je Čeda više osion
kada su u pitanju radnici. U stanju je da minutima urla na njih upućujući im
najbezočnije uvrede za svaku grešku koju naprave.
Bojler u bašti?
Osmočlano domaćinstvo Jovanović-Savić ima i impozantan
broj zaposlenih koji ih opslužuju. Čedino obezbeđenje u svakom trenutku broji
osmoro ljudi koji ga u stopu prate. Oni ne ulaze u vilu, osim kada dolaze gosti
i tada ih sprovode dva čuvara koji iz bezbednosnih razloga prisustvuju i
sastancima, a ponekad zbog diskrecije sede ispred vrata sobe u kojoj Čeda
razgovara sa svojim gostima. Čak i kada po gradu vozi motocikl, lidera LDP-a
eskortuju četiri automobila sa čuvarima: dva idu napred, a dva iza njega. Kada Čeda
nije u vili tu nema ni čuvara, već njeno jedino obezbeđenje, pored video nadzora,
čine tri psa, od kojih je jedan vučjak.
O deci brinu dve stalne dadilje, koje dignutog nosa
prolaze pored ostalih radnika i komuniciraju isključivo sa članovima porodica
Jovanović i Savić. Bez obzira u kojoj rezidenciji Čeda boravi, o njoj brine isti
domar, čovek koji živi u Kaluđerici i čiji je unuk zaposlen u sedištu LDP-a. Kuću
sprema jedna čistačica, a glavna u kuhinji, kao i u celoj kući je Gordana Savić,
koja sama kuva za celu porodicu. Posluga, kao i radnici koji rade na održavanju
i renoviranju vile ne dobijaju ništa ni za jelo ni za piće, već sve sami moraju
da kupuju i da se hrane izvan kuće. Izuzetak čini domar kome Gordana skuva
jednu kafu.
Vrt ispred vile u Pregrevici je napravljen u
mediteranskom stilu sa kaskadama. Dvorište iza zgrade je oplemenjeno engleskom
travom i raznim drvećem, kao što je šest stabala oraha, trešnje i mali borići
koji skrivaju pogled na čeličnu ogradu. U jednom uglu je i mesingana dvorišna česma
sa bojlerom?!
Sve spavaće sobe su na spratu vile, dok u prizemlju u jednoj
sobi spava jedino Mijat Savić. U podrumu su Čedine radne prostorije u kojima
prima goste, dok najveći deo prizemlja zauzima raskošni dnevni boravak u kome
dominira veliki plazma televizor.
Odmah iza kuće napravljen je pošle godine veliki bazen.
Levo od kuće u pravcu Dunava nalazi se letnjikovac od preko 40 kvadratnih
metara. Tu se po pravilu odvija svakodnevni život porodica Jovanović i
Savić.
U letnjikovcu postoji nekoliko peći: šporet na drva,
veliki roštilj kao furuna, pica peć, mali električni šporet i peć na vulkansko
kamenje. Tu su i frižider, sudopera i radna površina od granita. Svi uređaji su
najmoderniji i opremljeni senzorima na dodir. Trpezarijski deo letnjikovca čini
ogromni drveni sto sa stolicima. Na ovom objektu se nije štedelo: drvene grede
koje drže letnjikovac nisu iz jednog komada nego od slaganog drveta, što je pet
puta skuplje; krov je urađen od 30 cm. trske, ispod je sloj specijalnog najlona
koji je na licu mesta varen, pa konačno i brodski pod...
Leti se isključivo kuva i jede u letnjikovcu kako se
miris hrane ne bi širio po glavnom zdanju u kome takođe postoji kuhinja. Pored
trpezarijskog stola i kožne garniture u letnjikovcu se nalazi i ogromni plazma
televizor na kome tašta Gordana obavezno prati zasedanja Skupštine Republike
Srbije. Kada red dođe na njenog zeta ona neretko na gledanje i slušanje poziva
poslugu i radnike, pa se onda svi zajedno ekstatično dive mudrosti Čede
Jovanovića.
Nasuprot tome, Čedin
tast Mijat radije gleda neki sportske prenose i veći
deo dana provodi u glavnom zdanju.
Taštine kokoške
Odmah iza letnjikovca je kavez u kome tašta Gordana drži
- živinu. Na stranu to što je najstrože zabranjeno držanje kokošaka u ovom delu
grada, potpuno je nejasno čemu bi one trebalo da služe, ali... Gordanine kokoške
dnevno snesu samo nekoliko jaja, i nisu predviđene za klanje. Takođe, ona svoje
pernate prijatelje hrani bolje nego radnike i poslugu i to isključivo voćem:
jabukama, breskvama, kivijem, pomorandžama i mandarinama... Ono što ova živina
za jedan dan pokljuca voća, toliko prosečan stanovnik Srbije ne pojede za celu
godinu.
Radnici koji rade na renoviranju i sređivanju jedne
rezidencije, automatski su obavezni da rade i u drugim rezidencijama koje
koriste ove raskalašne porodice. Tako su renovirali i kuću prekoputa stadiona
Crvene Zvezde, za koju im je rečeno da pripada Mijatovom sinu. Gordanu, kao
majku, niko nije pominjao. Leti isti ti radnici dolaze i u stan na Novom
Beogradu da bi ga provetrili i zalili cveće.
Čeda i njegova supruga Jelena, kada su u vili u
Pregrevici, retko šetaju vrtovima a još ređe sede na terasi iznad Dunava. Više
vole zatvoreni prostor. Njih dvoje po ceo dan nose naočare za sunce, čak i kada
u kući gledaju televiziju. Naočare skidaju samo kada jedu i, nadamo se, kada
spavaju. Očigledno je da boluju od vampirizma, bolesti koja se često javlja kod
osoba koje redovno koriste narkotike.
U istoj ulici,
stotinak metara niz Dunav, Čeda Jovanović ima još jednu staru vilu, a govori se
i da je vlasnik i jednog zdanja u Zemunu. Njegovoj alavosti nema kraja.
I ovog leta,
porodica Čede Jovanovića više vremena provodi u vili na Dedinju, dok u
Pregrevicu ređe svraća.
Liberalno demokratski porno-horor
Vila
Čedomira Jovanovića u Pregrevici, poznata je široj javnosti iz kontroverznog
filma "Srpski film". Neke od scena su snimane ispred ovog zdanja, ali
i u njegovim vrtovima. Pomenuti film scenariste Aleksandra Radivojevića obiluje scenama nasilja i seksa i svrstan
je u žanr porno-horora, te je kao takav postao i predmet glorifikacija i teških
osporavanja u Velikoj Britaniji, ali i u još nekim zemljama gde je prikazivan.
U
LDP-u su u početku negirali da njihov lider ima bilo kakve veze sa tom vilom, a
kasnije, kada je iz više izvora procurelo da se kao vlasnik vodi Mijat Savić,
tast Čedomira Jovanovića, demantovano je da je ekipa filma uopšte ulazila u kuću,
već je ista poslužila samo kao kulisa ispred koje se odvijao deo radnje.
Enterijer je, navodno, napravljen u studiju za potrebe "Srpskog
filma".
Sve usmeno, ništa pismeno
Kamena
staza koja prolazi kroz zadnje dvorište koštala je 10.000 evra, dok su prozori
na letnjikovcu plaćeni oko 25.000 evra, tvrde izvođači radova. Radnicima je
svakog dana na ruke isplaćivana dnevnica koja je iznosila, u zavisnosti od
vrste posla i kvalifikacija, od 30 evra pa naviše.
Novac
je izvođačima davao Mijat Savić koji je odbijao da potpiše bilo šta, pa i
najobičniju priznanicu. Sve se odvijalo preko usmenih dogovora i ne postoji ni
jedan pisani trag koji bi pomogao da se otkrije koliko su koštali radovi u
poslednje dve godine.