Zaječar

 

Lokalna vlast nagomilane ekološke probleme rešava - davanjem desetina miliona za pranje ulica

 

Ekologija u mutljagu

 

Umesto rešavanja problema zagađenih seoskih vodovoda, zamene stotinak kilometara azbestnih cevi u gradskoj vodovodnoj mreži i zaštite akumulacije "Grlište", pare za zaštitu životne sredine koriste se za finansiranje komunalnih preduzeća. Pedesetak miliona dinara za ekologiju nestalo u magli?

 

Vuksan Cerović

 

Zaječar nije ekološka crna tačka na karti Srbije, kao što je Bor, ali ima više veoma ozbiljnih ekoloških problema koje ne vidi jedino ovdašnja lokalna vlast oličena u gradonačelniku Bošku Ničiću i nekoliko desetina statista oko njega. Zato se pare prikupljene od poreskih obveznika po osnovu takse koju plaćaju zagađivači i posebne naknade za zaštitu životne sredine, troše za svašta osim za stvarnu zaštitu i unapređenje životne sredine.

U takvoj troškali ekonomiji, kakva u Zaječaru postoji već osam godina, ne preza se ni od klasičnih prevara. Primera radi, Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje dostavljen je program korišćenja sredstava budžetskog fonda za 2011. godinu, na koji je dobijena saglasnost, ali je kasnije taj program radikalno promenjen uz navodnu usmenu saglasnost saopštenu telefonom. O tome postoji Službena beleška IV/03 br. 501 - sl, od 28. juna 2011. godine u kojoj piše: "Dana 28. 06. 20011. godine izvršena je telefonska konsultacija sa g-đom Sandrom Simić, iz odseka za finansijsku upravljanje i ekonomske instrumente Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u vezi trošenja sredstava iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za namene higijenizacije grada (pranje ulica i čišćenje) pri čemu je potvrđeno da navedena aktivnost može da se podvede pod uopštenu stavku Programa (tačka 3. redni broj 1 podtačka 1.12) Realizacija drugih programa i projekata zaštite životne sredine za čijom se realizacijom ukaže potreba, bez potrebe da se šalje u sadašnjem trenutku Ministarstvu na saglasnost..."

Na osnovu ove konfuzne službene beleške, koju je sročila Jasmina Stević Jović, šef Službe za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi grada Zaječara, pranje ulica je postalo prioritetan ekološki problem za koji je, iz pomenutog fonda, potrošeno 18.000.000!? U Zaječaru ima dosta ljudi koji smatraju da učinak perača ulica nikako nije bio srazmeran pomenutoj sumi, ali u papirima verovatno jeste. Što bi rekao naš narod - papir trpi svašta.

 

Otrov teče iz slavina

 

Prioritetno pranje ulica samo je bio trik lokalne vlasti u Zaječaru da pare uzete od građana za rešavanje ekoloških problema potroši za finansiranje komunalnih usluga. Te usluge grad Zaječar komunalnim preduzećima tradicionalno neredovno plaća (dug se tokom minulih pet godina obično kretao od 15 do 30 miliona samo prema JKP "Kraljevica koje između ostalog pere ulice), pa je naknada za zaštitu životne sredine bila odlična prilika da se tim preduzećima pomogne o trošku građana. Pri tome su potpuno zanemareni zaista veliki ekološki problemi, od kojih ćemo pomenuti samo tri.

Od 300 kilometara vodovodne mreže na području grada Zaječara čak 100  kilometara je od azbestnih cevi. One su postavljene odavno i problem nije samo u tome što je azbest kancerogen, nego i u tome što se u sekundarnoj mreži gubi gotovo polovina vode koja izađe iz sistema za prečišćavanje. Taj problem nije nepoznat ni rukovodstvu JKP "Vodovod" ni lokalnim vlastodršcima, ali ove druge on uopšte ne interesuje, pa je za osam godina njihove vladavine promenjeno ukupno 2042 metra otrovnih cevi ili 255 metara godišnje. Ako se zamena azbestnih cevi nastavi dosadašnjom dinamikom, za taj urgentni posao trebaće gotovo 400 godina!?

Prema obimnom dokumentu pod naslovom "Program zaštite životne sredine na teritoriji grada Zaječara za period od 2012. do 2019. godine" vodu bogato začinjenu bakterijama piju meštani sela Borovac, Brusnik, Velika Jasikova, Veliki Jasenovac, Vratarnica, Vrbica, Glogovica, Gradskovo, Zagrađe, Jelašnica, Klenovac, Koprivnica, Lasovo, Lenovac, Mala Jasikova, Mali Izvor, Mali Jasenovac, Marinovac, Metriš, Prlita, Selačka, Halovo i Šipikovo. Na gradski vodovod povezana su sela Vražogrnac, Avramica, Veliki Izvor, Rgotina, Šljivar, Nikoličevo, Lubnica, Zvezdan Planinica, Lenovac, Gamzigrad, Trnavac, Čokonjar, Gornja Bela Reka, Leskovac, Grlište i Grljan. U nekim od ovih sela još uvek se, međutim, koriste ranije izgrađeni seoski vodovodi u kojima je voda uglavnom neispravna. Tako se, prema pomenutom dokumentu, u selu Gamzigrad neispravna voda koristi u školi, seoskoj ambulanti i Domu kulture.

Treći veliki ekološki problem Zaječara je akumulacija "Grlište", koja je izgrađena još 1989. godine, ali do dana današnjeg nisu preduzete gotovo nikakve mere zaštite tog dragocenog objekta. Iako bi po propisima u I zoni zaštite, koja obuhvata prostor od 10 metara u horizontalnoj projekciji od nivoa vode pri najvišem vodostaju, pristup mogli da imaju samo zaposleni u "Vodovodu", akumulaciji pristupa ko hoće i kako hoće. U II zoni zaštite, koja obuhvata prostor od 500 metara od akumulacije nije dozvoljena stambena izgradnja,  upotreba hemikalija, gajenje stoke, kampovanje, vašari, izgradnja i korišćenje sportskih objekata. U stvarnosti je mnogo drukčije: pored samog jezera niklo je desetak vikendica oko čijeg je uklanjanja tobož vođen postupak od 1993. do 1997. godine, ali nijedna nije uklonjena. Uz samu obalu akumulacije je tokom leta stalno lociran neutvrđen broj prikolica, šatora i improvizovanih objekata, a obalom vrve brojni ribolovci koji u vodu bacaju sve što njihovom mišljenju može da privuče ribe. Lokalna vlast je u Odluci o budžetu za 2013. godinu planirala da u selu Leskovac, koje je kompletno u II zoni zaštite, gradi sportske terene, kao da propisi o zaštiti akumulacije ne postoje.

 

Gde nestaju pare za ekologiju

 

Od kako je u Zaječaru uvedena Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, a nije se radilo o zanemarljivim iznosima, tim novcem su lokalni vlastodršci obilato manipulisali. Najpre je dobrim delom trošen za finansiranje rukometa i basnoslovno skupih estradnih koncerata, a nakon formiranja Budžetskog fonda uglavnom za plaćanje usluga komunalnih preduzeća. Ali, krenimo redom.

Nakon što je, u 2007. godini na njegovu inicijativu doneta Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine, gradonačelnik Boško Ničić je brzo zaključio da se te pare mogu iskoristiti i za neke druge stvari koje sa ekologijom nemaju blage veze. Tako je, u prvoj polovini marta 2008. godine,  na adresu zaječarske Pivare pod oznakom "hitno" upućen dopis u kome, između ostalog piše: "Shodno našem dogovoru, Gradsko veće grada Zaječara, na svojoj sednici od 23. 7. 2008. godine, utvrdilo je predlog odluke po kojoj se obaveze plaćanja takse za zaštitu i unapređivanje životne sredine mogu osloboditi preduzeća i preduzetnici, koji ulažu u razvoj sporta, kulture i stvaralaštva na teritoriji našeg grada, a u iznosu približnom iznosu koji  bi plaćali za ovu taksu. Odluka će biti usvojena na prvoj septembarskoj sednici Gradske skupštine i primenjivaće se od 01.08.2008 godine.

Ocenjujući da ćemo zajednički, kroz efekat reklame za određene sportske organizacije i kulturne manifestacije postići bolje efekte i za vas i za grad Zaječar, a shodno našem dogovoru, dostavljam Vam spisak onih manifestacija i organizacija do kraja 2008. godine, čije sponzorisanje treba započeti što hitnije..." Na spisku su Rukometni klub Zaječar i FK Timok, festival "Zlatna truba Balkana", koji je zamišljen kao pandan Guči, a živeo je samo par godina, Gradska slava, doček Nove godine i, kao jedina zaista kulturna manifestacija "Dani Zorana Radmilovića". Kada se sve sabere, dokumentom koji je potpisao gradonačelnik Boško Ničić, novac od naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine tako je stavljen u funkciju unapređivanja gradonačelnikove karijere.

Problem, nažalost, nije samo u tome. Od 2008. godine pa naovamo, prihodi od naknada za ekologiju su uvek bili znatno veći od rashoda. Kao i se preostalim sredstvima gubi im se svaki trag. Primera radi iz 2008. godine u 2009. godinu je "preneto" 10.483.723,80 dinara. Za 2009. godinu nemamo tačne podatke ali sa razlogom se može uzeti da se radi o cifri od desetak miliona.  Iz 2010. u 2011. godinu "preneto" je 11.879.101,23 dinara a iz 2011. u 2012. godinu  12.442.281,61 dinar.

To je izgleda samo na papiru, a šta se sa tim novcem dogodilo samo bog zna. Pokušali smo da odgovor nađemo u popisima stanja podračuna sredstava za posebne namene ali tamo, bez obzira što se bez dileme radi o takvim sredstvima, sredstava za ekologiju nema. Drugim rečima pedesetak miliona je pojela maca, ili su pare upotrebljene za neke druge namene koje sa ekologijom nemaju nikakve veze. A samo da podsetimo, radi se o namenskim sredstvima za koja bi morala da postoji veoma precizna računica.

Ali i bez te jasne računice sasvim je jasno da su pare za ekologiju, umesto u zamenu azbestnih cevi, obezbeđivanje čiste vode za piće u selima i zaštitu akumulacije "Grlište", korišćene za finansiranje rada komunalnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava. U 2008. godini na to je otišlo 92 odsto para za ekologiju, u 2010. godini 86 i u 2011. godini 85 odsto. Pranje ulica u Zaječaru očigledno je skuplje nego u bilo kojem gradu u Srbiji, jer se perači ulica retko viđaju u centru grada, a na periferiji možda i ne znaju da postoje.