Rusija
Ekskluzivno:
u Rusiji je dokazano da su korumpirane žene u vlasti gore i opasnije od oružja
Kriminalni
harem ministra odbrane
îńęâĺĚîńęâĺ
Godine 2007.
V. Putin je na mesto ministra odbrane postavio čoveka
koji nije bio vojno lice, A. Sredjukova. Pokazalo se da on nije samo običan ljubitelj žena, da ne kažemo ženskaroš, već da se u životu oslanja na slabiji pol. U novom ministarstvu odmah
je na visoke dužnosti postavio svoje „Amazonke". Prema rečima vojnih zvaničnika, hodnike ministarstva odbrane i generalštaba
ispunili su „zadnjice, dekoltei, kratke suknje, moderne frizure, tanke
figure". Do dolaska Serdjukova, u ministarstvu je radilo 16% žena, a od
njegovog dolaska taj procenat je porastao na 46. To, samo po sebi, ne bi bilo
problem. Ali, Serdjukovljeve devojke počele su da kradu i čine takve mahinacije, koje ni muškarcima ne bi pale na pamet. Na jesen 2012. godine Serdjukova
su smenili sa mesta ministra, a istražitelji su otkrili da je
preliminarna šteta od delovanja „ženskog bataljona" oko 4 milijarde rubalja
(oko 90 miliona evra, koliko u Srbiji za godinu dana opljačka vlasnik nekog
privatizovanog preduzeća, napomena redakcije). Istraga se nastavlja...
Viktor Hlistun
(dopisnik iz Moskve)Ě
Glavna
naložnica
Kao i u
svakom haremu, žene iz Serdjukovljevog okruženja nazivane su „ministrovim
naložnicama". Ali, koren ovog naziva nalazi se u tome što su skoro sve
dame koje su došle u ministarstvo odbrane, ranije radile sa Serdjukovim u
poreskoj službi (na ruskom nalogovaja služba - otuda igra reči sa naložnicama). Neke od njih su bile tek nešto starije od 25 godina. Istorija ne govori o tome sa
kojom je konkretno damom ministar imao ljubavne veze, ali kada su istražitelji rano ujutro došli sa nalogom za pretres u trinaestosoban
stan (uzgred, stanovi u toj zgradi koštaju do 300 miliona rubalja - 10 miliona
dolara), glavne ministrove naložnice, Evgenije Vasiljeve, tamo su
zatekli i Anatolija Serdjukova. Zli jezici čak govore o tome da je pedesetogodišnji ministar izgubio funkciju zbog burne romanse sa saradnicom
svog ministarstva i komšinicom, tridesettrogodišnjom Evgenijom Vasiljevom. Valja reći i to da je zvanično A. Serdjukov oženjen četrdesetdvogodišnjom Julijom Serdjukovom, ćerkom Viktora Zubkova, bivšeg predsednika vlade Ruske Federacije i dobrog prijatelja
Vladimira Putina. Upravo zahvaljujući tom braku, Serdjukov je
od privrednika i postao prvo veliki šef, a zatim i ministar odbrane.
I njegova
ljubavnica je, takođe, kako se priča, bliska onima na vlasti. Uostalom, i ona je u službi pravila korake od sedam milja. Atraktivna plavuša, Evgenija Vasiljeva je završila pravni fakultet na Petrogradskom univerzitetu. Radila
je kao pravni savetnik u raznim privrednim organizacijama. I, odjednom, 2007.
godine, postala je generalni direktor peterburške
filijale poznate moskovske građevinske kompanije SU-155.
Istovremeno je postala savetnik prvog zamenika gradonačelnika Moskve, Vladimira Resina.
Od 2009.
godine radi kao savetnik zamenika rukovodioca administracije predsednika RF, Aleksandra
Beglova. Zatim je 2010. prešla u Ministarstvo
odbrane, gde je dobila mesto savetnika načelnika kabineta ministra
odbrane Anatolija Serdjukova, ali vrlo brzo su joj poverili rukovođenje odeljenjem imovinsko-pravnih odnosa. I tu se, 2008.
godine, na radost lopova i onih sklonih mahinacijama, ukazom predsednika Medvedeva
i odlukom vlade V. Putina, stvara trgovinska firma Otvoreno akcionarsko
društvo (OAO) Servis odbrane.
Cilj ove
firme bio je veoma plemenit: osloboditi zaposlene u vojsci od njima nesvojstvenih
ekonomskih funkcija. Osnovni pravci rada OAO, saglasno ustavu, bili su
upravljanje delatnošću OAO Avioremont,
Specijalni remont, Remont naoružanja, Izgradnja,
Poljoprivreda, Energija, Vojna trgovina, Crvena zvezda, Slavjanka i njihova koordinacija,
a sve u interesu oružanih snaga Rusije, državnih i drugih kupaca, uključujući i inostrane.
U Rusiji
ovakve firme često nazivaju kancelarijama „rogova
i kopita", jer upravo zbog nejasnog
zadatka i funkcija takvih firmi u njima cvetaju korupcija i različite mahinacije, pa i krađe.
„Servisom
odbrane" u početku je rukovodio sam ministar odbrane Serdjukov. Ali, on
je vođenje svih operacija ustupio
svojoj glavnoj naložnici Evgeniji Vasiljevoj. Uskoro
je Vasiljeva postala član saveta direktora OAO Sevris
odbrane, a u stvari glavna osoba na čelu te veoma sumnjive
organizacije. I tako se pokrenula lavina mahinacija. Fiktivni ugovori, isplata nerealizovanih
poslova i usluga, i tako dalje, i tome slično. Kako je otkriveno
tokom istrage, deo tog novca odlazio je za plate ličnom osoblju (kuvari, čistačice itd) same Evgenije Vasiljeve, pa i onima koji su održavali njen trinaestosobni stan u Mlekarskoj uličici (Moločni pereulok). U tom stanu, ona se
trenutno nalazi u kućnom pritvoru. Prilikom
pretraživanja, osim dokumenata
relevantnih za istraživani slučaj, Vasiljevoj je zaplenjeno i tri miliona rubalja, antikviteti,
nekoliko desetina slika, velika količina nakita. Plata Vasiljeve
iznosila je 5 miliona rubalja mesečno, plus bonusi po 1,5-2
miliona. A šteta od mahinacija Servisa odbrane procenjuje se na više od tri
milijarde rubalja.
Detalji
za portret osumnjičene
Ostaje mi da
dodam još sasvim malo detalja za portret
glavne „naložnice bivšeg ministra odbrane". Prvo: uporno kruže glasine o tome da je Evgenija Vasiljeva rođaka žene Dmitrija Medvedeva.
Ako je to tačno, onda su jasni i njeni uzleti
u karijeri. Drugo: takođe se priča da je Vasiljeva ostala u drugom stanju sa Serdjukovom i
da je zato ne hapse. Istina, ona nosi „narukvicu" koja prati njeno kretanje. Ali, to joj ne smeta da poziva frizerke u svoj
dom. I treće: poetska priroda E. Vasiljeve
nije slomljena „nevoljama", ona i dalje piše poeziju. Evo njenih stihova:
„Neka
bogati budu još bogatiji,
Neka
razumna bude sreća.
Ja žudim
za zlatom sveta.
Znam: da,
veliko i lepo.
Neka
bogati budu uljudni,
Neka saosećajni budu lepi..."
Može li se
ovo nazvati poezijom? Možda i može, možda samo ja nešto ne razumem.
Galerija
Amazonki
Ne mogu da
odgovorim na pitanje: zašto se Anatolij Serdjukov „kladio" na mlade i veoma simpatične žene, ali činjenica je da su sva važna mesta u ministarstvu odbrane za tren oka zauzele dame.
Nije važno ni to što one nisu imale nikakve veze sa vojnim poslovima. One
su se dopadale ministru, i to je bilo dovoljno. Od muškaraca i vojnih stručnjaka iz ministarstva
ministar se rastao brzo i bez ceremonije. Neko je poslat u penziju, neko je degradiran
itd.
„Ministrove Amazonke" su se, po rečima mnogih službenika iz ministarstva odbrane, blago govoreći, ponašale nekorektno. Bile su
nepristojne, psovale kao kočijaši, mogle su da oduvaju generala, tako da srce počne da mu „preskače". Generalno, ponašale su se kao gazdarice
kakvog bordela. Vojnike i oficire su ironično nazivale „zelenim čovečuljcima", i sa njima su radile šta
su htele.
Evo nekoliko
imena i dužnosti iz galerije „Amazonki" ministra Serdjukova.
Ekatarina Prijezževa - rukovodilac odeljenja obrazovanja, Olga Harčenko, rukovodilac vojnog stambenog odeljenja, Tatjana Ševcova,
zamenik ministra odbrane nadležna za finansije, Elena Kozlova, još jedan
zamenik ministra, nadležna za vojnu medicinu i finansijsku inspekciju, Nadežda
Sinikova, rukovodilac odeljenja za nabavke naoružanja i vojne opreme. Šef kabineta ministra bila je Elena Kaljnaja.
Sekretar za
medije - potpukovnik Irina Kovaljčuk. Olga Vasiljeva -
šef odeljenja za finansijsku podršku. Ana Kondratjeva - šef odeljenja
finansijskog planiranja. Darja Morozova - šef odeljenja državnih
narudžbi. Ala Jašina - direktor odeljenja za formiranje cenovnika vojne inudustrije.
Marina Balakireva - direktor pravnog odeljenja. Marina Čubkina - načelnik centralne uprave
Federalne agencije za specijalnu izgradnju.
Tatjana Zavjalova - savetnik ministra za
formiranje medijskog holdinga Zvezda. Vera Čistova - zamenik ministra za finansijsko-ekonomske poslove.
Elena
Čufireva - šef
odeljenja za zdravstvenu zaštitu. Oficirima Generalštaba i ministarstva odbrane ostajalo je samo da negoduju
i budu ogorčeni. Protiv ministra niko javno
nije mogao da istupi, jer su ga svi smatrali štićenikom, istovremeno i Putina i Medvedeva. A pripadnici
ruskih oružanih snaga su u ratu heroji, ali
u kabinetima su plašljivi kao zečevi.
Ne znam
koliko bi trajala otvorena otimačina imovine ministarstva
vojnog, da Federalna služba bezbednosti i Istražni komitet RF nisu podneli nekoliko krivičnih prijava za pronevere, prekoračenje dužnosti i zloupotrebu
dužnosti. Prema podacima Istražnog komiteta, odgovorna lica u ministarstvu
odbrane birali su za Servis odbrane najlikvidnije projekte, ulagali u
nekretnine ogromna budžetska sredstva, a zatim ih prodavali po nižim cenama,
sve u sadejstvu sa komercijalnim strukturama Servisa odbrane. Amazonke nisu zaboravljale
ni sebe, ni svoje prijatelje i rodbinu. Razmere krađe još nisu u potpunosti sagledane.
Ipak, priča se da su one, zajedno sa svojim
pokroviteljem Serdjukovim, pokupile dosta kajmaka. Vreme će pokazati.
Amazonke
u punom sjaju
Ko su one,
kako izgledaju, od čega žive ove dame? Predlažem da pogledate nekoliko
portreta koje su napravili ruski novinari.
Bolonjka
Sarkastičan nadimak Bolonjka, Prijezževa je dobila za uvođenje troslojnog bolonjskog sistema (diploma,
specijalizacija, magistratura) po kome su, od septembra 2011. počeli da se školuju oficiri
ministarstva odbrane. Prelazak na bolonjski sistem izazvao je uznemirenost među ekspertima koji su smatrali da je ovaj obrazovni sistem
smanjio kvalitet obuke oficira (novi ministar odbrane Šojgu već je promenio ovaj
sistem). Ovim povodom nekoliko puta se sastajao Društveni savet RF. Na jednom od zasedanja saslušana je i Prijezževa.
Kako su
posvedočili učesnici zasedanja, ona „dobro vlada specifičnom terminologijom", ali nije uspela da
prisutnim stručnjacima jasno opravda suštinu i cilj reforme vojnog obrazovanja.
To i nije
iznenađenje. Jer, najviše što je ta dama uradila za
obrazovanje jeste - formiranje internata za učenice
ministarstva odbrane RF i odabir prvih učenica koje će u njemu boraviti. To je bilo urađeno po zadatku Serdjukova, koji je doneo ovo rešenje takoreći čim je postavljen na mesto ministra odbrane. Priča se da je upravo za te zasluge Prijezževa i dobila
fotelju rukovodioca u odeljenju vojnog obrazovanja. Rezultat toga bio je da su
u Rusiji oficiri prestali da se pripremaju u nizu važnih oblasti, ali su se
zato u Rjazanskoj vazdušno-desantnoj vojnoj školi pojavile devojke. Uslovi za
prijem devojaka bili su oformljeni za praktično sve vojne škole. Svoj glavni zadatak, Prijezževa je pravilno
shvatila. Da je Anatolij Serdjukov ostao na svojoj poziciji, nikada ne bi imao „problem
sa kadrovima".
Dama sa
psićem
Taj nadimak
je dobila dvadesetšestogodišnja Olga Harčenko koja je godinu dana presedela
u fotelji šefa odeljenja za stambena
pitanja. Na tom mestu je zamenila Olgu Liršaft koja je smenjena
2011. godine, nakon što nije uspela da izvesti
koliko je u ministarstvu oficira koji čekaju na poboljšanje životnih uslova. A zašto je to bilo potrebno znati? Ne da bi se izgradili
stanovi. Harčenkovoj, koja takođe nije uspela ili nije želela
da preokrene situaciju, na kraju su dali otkaz. Istina, za razliku od mnogih
oficira ministarstva odbrane koji su završili službu i ne dobivši svoj stan, što im po zakonu pripadada, Harčenko je iza sebe ostavila moskovski stan. Ona je, priča se, dobila prilikom odlaska i lepu „otpremninu" u vidu 15 miliona rubalja.
Doktor
bez diplome
Još jednoj Serdjukovljevoj
„Amazonki" poverili su vođenje dve oblasti - vojne
medicine i finansijske inspekcije. Nikakvih zasluga za bavljenje medicinom,
naravno čak ni medicinsko obrazovanje,
nije imala Elena Kozlova. Zato je ona studirala zajedno sa Serdjukovom na
Sovjetskom trgovinskom institutu, a zatim radila pod njegovim vođstvom u Federalnoj poreskoj službi.
Nadežda Sinikova, koju je Serdjukov postavio 2010. na mesto
rukovodioca Federalne agencije za snabdevanje i isporuku oružja i vojne opreme i materijalnih sredstava, takođe nije imala specijalno obrazovanje koje bi joj pomoglo
da razlikuje tenk od aviona. Ali, zato je ona ranije radila zajedno sa Serdjukovom
u poreskoj službi.
General
u suknji
Serdjukovljeva
štićenica Elena Knjazeva,
zamenica načelnika Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju (GUMVS) ministarstva odbrane
Rusije, postala je prva žena general oružanih snaga Rusije u ovom milenijumu.
Pre nje, taj čin je dobila Valentina Terješkova. Ali, njene zasluge za domovinu ni kod koga ne izazivaju
sumnje. Za kakve zasluge je visoko zvanje dobila Elena Knjazeva? Godine 2010. i
2011. ona je bila rukovodilac u GUMVS, zatim je postala njegov zamenik. Do tada
je radila kao načelnik katedre za engleski jezik
vojnog univerziteta. Po nekim svedočenjima, ona je bila lični prevodilac ministra, ali u vojnom ministarstvu tu
informaciju nisu potvrdili. To su sve njene zasluge!
Šta će poetesi vlast?
U Rusiji ima
mnogo pesnika. Lepa „poetesa", Marina Čubkina, bivši načelnik centralne administracije Federalne agencije za
specijalnu izgradnju, organizacije veoma važne za ministarstvo odbrane, koja se
bavi izgradnjom specijalnih i nuklearnih objekata, koji obezbeđuju odbranu i bezbednost države.
Pre nego što je postala jedna od brojnih
ljubimica Serdjukova, Čubkina je uspela da radi
na televiziji, zatim kao pomoćnik deputata Državne dume i savetnik člana Saveta Federacije.
Svoju
karijeru u ministarstvu odbrane, Čubkina je počela kao zamenik načelnika za obezbeđenje vojne infrastrukture, za smeštaj vojske, za strateško raspoređivanje vojske. Zatim je rukovodila odeljenjem za
planiranje i koordinaciju izgradnje objekata ministarstva. Kada je Serdjukov
započeo ciljanu zamenu ljudi na svim
značajnim pozicijama u ministarstvu,
ta sudbina je čekala i rukovodstvo specijalne
izgradnje, iako je ova organizacija bila praktično
nezavisna od rukovodstva ministarstva.
Ali, pokazalo
se da se to može promeniti, i posle smene
rukovodstva, u preventivne svrhe, Čubkinu su postavili na
mesto rukovodioca ove organizacije. Od tog trenutka, od nje je zavisilo obezbeđivanje praktično svih sfera rada
direktora organizacije. I ne samo njega.
Na primer,
ona je, između ostalog, obezbeđivala međunarodnu delatnost
Specijalne izgradnje, njene veze sa drugim ministarstvima i agencijama,
formiranje korporativnog imidža i čak „razvoj zdravstvenih odmarališta" i obezbeđivanje pomoći za teško obolelu decu radnika.
Tridesetjednogodišnjoj Čubkinoj je u dobijanju teškog i odgovornog posla pomogla i njena prirodna lepota.
Ali, kako se ispostavilo, to nije jedini dar kojim je Bog nagradio srećnicu Čubkinu. Jedan od
dopunskih materijala koji je izašao na svetlost dana odmah
nakon što je postavljena za „saradnicu
ministra", otkriva stvaralačku prirodu Čubkine. Na primer, 2001.
godine ona je, tada još uvek studentkinja,
dobila diplomu „za veoma značajnu delatnost u slavu
ruske kulture i dostojan nastavak otadžbinske prosvetiteljske
tradicije". U to vreme ona je objavila
svoju prvu knjigu „Suza ćutanja, dnevnik stihova".
A 2006. Čubkina je čak pristupila Ruskom međuregionalnom savezu pisaca. Sada je završila i treću knjigu, ali to nisu
samo stihovi, već kako je sama ocenila na svojoj
stranici na jednoj od društvenih mreža - roman. Na internetu je moguće pronaći veliki broj njenih
fotografija, a kako je ocenjeno u jednom tekstu u njenu slavu, te fotografije „mogu
da krase najbolje modne časopise". Postoji i video snimak u kome Čubkina lepo, uz muziku, čita
svoje „neprolazne stihove". Izgleda da ona zaista
veruje u svoju značajnu delatnost u slavu ruske
kulture. U svakom slučaju, u literaturi, sudeći po njenim stihovima, ona sebe smatra gotovo pa Mesijom.
Pravde radi,
treba reći da nismo uspeli da nađemo tragove bilo kakve uvrede koju bi Čubkina nekome nanela. Ali, ni tragove bilo kakvog
doprinosa državi.
Pod
državnom zaštitom
Ekaterinu Smetanovu,
generalnog direktora Centra za pružanje pravne pomoći Ekspert, okrivili su za prevare u prodaji nekretnina
ministarstva odbrane Rusije. Za razliku od Vasiljeve, nju su smestili u zatvor,
ali su je nedavno i pustili uz potpis o neizlasku iz zemlje. Stvar je u tome da
se Ekaterina Smetanova složila da sarađuje sa tužilaštvom i već je dala vrlo važne dokaze koji, kako se mnogi nadaju, mogu pomoći u daljoj istrazi. Verovatno u tim dokazima sijaju imena
visokih činovnika, jer Smetanova ne samo
da je puštena iz zatvora, već je dobila i državnu zaštitu. Nije teško shvatiti da bi neko
mogao da je likvidira kao važnog svedoka. Moram da
primetim da još nema nikakvih optužbi za bivšeg ministra Serdjukova „zbog
nedostatka dokaza", kako je rečeno u zvaničnom obaveštenju. To, što potpisi Serdjukova
stoje na mnogim papirima na osnovu kojih su se sprovodila prestupništva, ne računa se.
Kad bih
ja bio advokat
Iskreno
govoreći, nemam želju da zaštitim bivšeg ministra i njegov harem. Na ove ljude se sumnja da su
učinili prestup protiv države. Ali i pored svega toga, valja reći da nisu ove žene počele da pljačkaju neizrecivo bogatstvo
ministarstva odbrane. Krađa je počela još u vreme Gorbačova i Jeljcina, a nastavila se tokom vladavine Putina i Medvedeva.
Nažalost, nijedan od bivših ministara odbrane i njegovih potčinjenih nisu odgovarali za ono što su uradili.
Tako da, ako
bih ja bio advokat, obavezno bih istakao da su Amazonke predvođene Serdjukovim samo nastavile ono što su započeli njihovi prethodnici.