Druga strana

Odlazeći diktator pokušao je da nas ponovo zakatanči

Pobuna, kako to gordo zvuči

U ovom trenutku većina građana nije svesna koliku su ulogu odigrale demonstracije protiv pooštravanja mera bezbednosti zbog epidemije širom Evrope i Severne Amerike, u očuvanju civilizacijskih vrednosti. U budućnosti će se tim hrabrim momcima i devojkama dizati spomenici, jer da nije bilo njihovih izlazaka na ulice, sve države sveta bi postale totalitarne sa strogom kontrolom kretanja i ponašanja stanovnika, a da to niko ne bi ni primetio. Sitnim koracima bi bile ukinute ljudske slobode i pravo na privatnost u većoj meri nego što je to mogao da predvidi i sam Džordž Orvel.

Igor Milanović

Protesti protiv državnih mera usled epidemije korona virusom zahvatili su dobar deo Evrope: Grčku, Bugarsku, Srbiju, Rumuniju... U Francuskoj su demonstranti, „Žuti prsluci”, u svoje zahteve uvrstili i pitanje postupanja vlasti za vreme epidemije, smatrajući da je dalje zaoštravanje bezbednosne politike neprihvatljivo. U ovoj državi su neka zakonom zagarantovana ljudska prava već ograničena navodnom borbom protiv terorizma.

Narodi u celoj Evropi osećaju da je epidemija korone više od obične bolesti, da je to opravdanje za stvaranje autoritarnih društava. Protesti u Nemačkoj i ono što je usledilo posle toga dali su im za pravo.

Nemačka je tokom epidemije imala veoma blage restriktivne mere, gotovo neprimetne (osim u pojedinim okruzima gde je zdravstvena situacija bila posebno alarmantna). I te i takve mere su najvećim delom ukinute i društvo je počelo da se vraća u normalu, ali mnogo sporije nego što je to nekim građanima odgovaralo. Tako je došlo do masovnih protesta koji su delom prerasli u ulične nemire. Do najžešćih sukoba vlasti i demonstranata došlo je u Štutgartu i Minhenu.

Predsednik Donald Tramp je pozvao građane u Sjedinjenim Državama, u gradovima u kojima su uvedene drakonske mere, uključujući i zabranu kretanja, da izađu na ulice i svoju slobodu i stečena prava brane i oružjem, što su milioni građana i prihvatili.

Odlazeći na pregovore u Pariz, osioni srpski diktator je najavio da će za tri dana opet uvesti drakonske mere, da će vratiti policijski čas od petka popodne do ponedeljka ujutru. Cerekao se od zadovoljstva.

Kada su spontano okupljeni građani hteli da uđu u Skupštinu Srbije, Vučić se branio svim sredstvima. Izveo je vod konjanika Brigade policije i celu brigadu, angažovao beogradski i novosdski odred žandarmerije, SAJ, navijačke grupe i batinaše...

Podvio je rep i odustao od policijskog člasa.

Eksperimenti koje vrše kineske privatne firme nad građanima Srbije smrtna su opasnost i prete nestankom polovine populacije u naredne tri godine.

Takozvani Krizni štab, koji, kako kaže predsednik Vlade Brnabić, predstavlja struku, skupina je ološa iz struke, koji za velike pare laže, zastrašuje i preti građanima da ćutke sprovode sve što tiranin Vučić naredi.

Tako je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar na konferenciji tzv Kriznog štaba 17. jula rekao: ''Još dan ili dva ćemo imati povećanje broja zaraženih zahvaljujući protestima''.

Lončar je poznat kao višetruki ubica, koji je kao član Zemunskog klana, za njihov račun ubijao njihove konkurente. Pripisuje mu se i ubistvo advokata Vladimira Zreleca u Urgentnom centru, kome je kumovala i njegova tadašnja supruga Anja Zrelec, koja ga je naterala da ostane u bolnici ''još to veče'' u kojem su ga umrli. Ona je brzo unapređena za sudiju Višeg suda u Beogradu.

Lončar je zagovornik uvođenja policijskog časa i stalno huška šizofrenog Vučića da to i uradi.

Članovi tzv Kriznog štaba, koji je prijavljen da su njegovi članovi izvršili više krivičnih dela, svakodnevno, na sva usta, na svakom koraku, plaše građane i prete im.

''Svako koga sretnete u Beogradu možda nosi virus'' preti prstom zločesti dr Kon, koji je i ovom pandemijom zaradio, najmanje 200 hiljada, plus nagrada od Vučića i njegovog kartela.

Koliki je doprinos srpske mladeži pobunom od 6. do 10. jula, da se u Evropi osnaži pokret protiv korona mafije, svedoči pisanje evropskih medija.

Španski listovi tvrde da takav zločinački nasrtaj policije na mirne demonstrante protiv policijsklog časa nije viđen ni za vreme vladavine diktatora Franka u Španiji.

Evropski mediji otvoreno nazivaju Aleksandra Vučića opasnim diktatorom koji nemilosrdno pljačka zemlju i gazi sva prava građana.

Evropski socijalisti, liberali i zeleni podržali su 17. jula zahtev srpske opozicije za ekspertskim izveštajima o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji.

Ali, reakcija ambasadora Sjedinjenih Država u Beogradu Entoni Godfrija je za žaljenje. Suprotno od njega, ambasada SAD-a u Sofiji snažno je podržala tamošnje demonstrante u borbi protiv despotije Bojka Borisova. (Oba saopštenja možete pročitati u tekstu u ovom broju pod naslovom ''Diktator pod zaštitom''.)

Vučić je uspeo da uz pomoć svog saradnika i dublera Dragana Đilasa uguši proteste. To je samo privremeno, jer Srbija ulazi u katastrofu. Preko 700 hiljada zaposlenih je ostalo bez posla u prvih šest meseci, 450 hiljada mladih ljudi koji su vraćeni iz zemalja EU za vreme epidemije, ne može da se vrati. Mnogo je gladnih usta koje Vučić ne može nahraniti.

Verujemo da će Srbi pokazati svetu kako se gine protiv tiranije. Možda našim putem krenu i drugi porobljeni narodi (Mađari, Bugari, Albanci...)

Pesma o pobuni protiv diktatora

Iz Bugarske čudne vesti stižu,

pobune se po Jevropi nižu,

Sad svi krive Psiha i njegovog brata

čak i njihov svemogući tata.

Tata kaže, opasan su primer dali

sve su krali raji ništa nisu dali.

Sve su im ugrozili priče

pa na njih i danju i noću viče.

Pominje se Gvantanamo plaža

za Murata i njegovog paža.

Psiho ćuti i u belo gleda,

ne zna kud će i kome da se preda.

Ako imaš duše, pomozi čoveku,

dostavi mu lopatu ili utehu neku.

Nek povuče taj umilni potez,

spase zemlju pred konačni rez.