(P)likovi

Varljivo leto 2020. umrtviće srpskog diktatora

Sirota raja se umirit ne može

Aleksandar Vučić je uspeo da trajno podeli Srbiju. Iza njega i njegovih pendreka i puščanih cevi stali su kriminalizovani policajci, stranački batinaši, reketirani tajkuni, korumpirani tužioci i sudije, medijske prostituke i lažni opozicionari. Svi oni, učešćem u zločinima ili odbijanjem da mu se suprotstave, stali su u front protiv naroda. Svi će, kad budu poraženi, morati da odgovaraju za saučešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. O neophodnosti revanšizma piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak prijatelj i saradnik Vučića.

Predrag Popović

Bivši radnici "Beka", oštećeni u privatizaciji te kompanije, u jesen 2002. godine pokušali su da uđu u Skupštinu Srbije. Nekoliko pripadnika skupštinskog obezbeđenja i grupa policajaca sa lakoćom je uspela da ih zaustavi i spreči upad u zgradu.

Incident je obradovao Aleksandra Vučića. Dok je gledao fotografije krvavih glava opljačkanih i pretučenih proletera na naslovnoj strani Nacionala, Vučić je autoru ovog teksta rekao istinu: "Đinđić je gotov. Vladar koji prospe krv svojih građana osuđen je na propast, ništa više ne može da ga održi na vlasti."

Vučić se, verovatno, ne seća toga. Bez obzira na selektivnu memoriju, količina nasilja koje je primenio protiv građana početkom jula pokazuje da je svestan opasnosti gubitka vlasti.

Protiv naroda se ne može. Istorija je puna primera propalih diktatora koji su pokušali silom da sačuvaju tron, a nijedan nije uspeo.

Vučić to zna, zato je za cilj svojih propagandnih trikova odredio stvaranje utiska da štiti narod, čak se i žrtvuje za opšte dobro. Ko god njega kritikuje, zapravo napada narod i državu. Za dobro ovog naroda, Vučić je izgradio puteve i bolnice, renovirao škole, otvorio fabrike... Ne pominje da su on i njegovi gangsteri prigrabili milijarde evra iz tih neimarskih kombinacija. Zadužili su nekoliko sledećih generacija, a od provizija napravili su poslovne imperije. Pod firmom "sve za narod", pljačkaju i danas. Pandemiju korona viruska iskoristili su za nekontrolisano pustošenje budžeta i novo zaduživanje, za još sedam milijardi evra.

Da se narod ne seti ko su pravi lopovi, Vučić godinama upire prstom na davno kompromitovane mete. Seljačkom lukavošću i lopovskim instinktom za samoodržanje uspeo je da kao protivnike predstavi one opozicionare za koje je bio siguran da su lak plen.

Pobuna, koja je spontalno planula 7. jula, nije oborila Vučića, ali raskrinkala je taj, njemu najvažniji, trik. Može još milion puta da ponovi kako iza protesta stoji Dragan Đilas, u to niko neće poverovati.

Đilas je, tvrdi Vučić, opljačkao 619 miliona evra dok je bio na vlast. Možda je to i tačno, ali eno Đilasa na slobodi. U zatvoru je nekoliko stotina srednjoškolaca, studenata i njihovih profesora, poštenih radnika i običnog sveta kome je dozlogrdio teror naprednjačkog kartela. Za sve zlo krivi su "žuti lopovi".

Ipak, Borisu Tadiću, Bojanu Pajtiću i, naravno, Draganu Šutanovcu ni dlaka nije pala s glave, a stotine litara suzavca i ne zna se koliko udaraca pendrecima dobili su beogradski omladinci, koji nisu ni bili punoletni dok je na vlasti bila Demokratska stranka. Vučić kaže da protiv njega protestuje "šačica huligana". Pravi huligani danju se ugrađuju u građevinske poslove, a noću po splavovima banče s prestolonaslednikom Danilom, dok režimske sudije na robiju šalju patriote koji skandiraju "Kosovo je srce Srbije". "Ovo je tajkunski protest", tvrdi diktator, da bi u sledećoj rečenici, sa zverskim užitkom, opisao kako kukaju uhapšeni demonstranti, uplašeni nasiljem policije.

Vučić je spreman na sve, samo da sakrije istinu da je protiv njega ustao narod. Uspaničen, otišao je toliko daleko da je za organizaciju i učešće u protestima optužio strane službe. Uhapšeni su Izraelac, Tunižanin i Britanac, a medijska hajka je usmerena prema Rusiji.

Režimski ekspeti za bezbednost tvrde da su "izolovali 40 ruskih državljana koji učestvuju u demonstracijama". Vučić bi za pobunu optužio i vanzemaljce, svi su se zaverili protiv njega. Samo ne sme ni sebi da prizna da narod više neće i ne može da trpi torturu.

Neposredno pred lažne izbore, vlast je iz budžetske rezerve uplatila Srpskoj pravoslavnoj crkvi za radove na Hramu Svetog Save milijardu dinara. Mesec dana kasnije, kad su počeli protesti, SPC je dobila još dve finansijske injekcije. Novcem iz državne kase Vučić je kupio ćutanje poglavara SPC, da ne bi, kao patrijarh Pavle i mitropolit Amfilohije 1996. godine, poveli građane kroz policijske kordone. Aktuelni patrijarh i njemu verne vladike pristale su na trgovinu s tiraninom, nisu se oglasile povodom policijskog nasilja nad narodom. Ipak, sve im je uzalud.

Pobunjeni građani, kad su videli kako se monah Antonije bije sa žandarima, braneći čoveka koga su oborili, na društvenim mrežama su proširili apel: "Treba nam ovakav patrijarh".

Potrebni su i pravi intelektualci. Poput Crkve, i Srpska akademija nauka i umetnosti nije primetila rat na beogradskim i ulicama ostalih gradova. Akademici su (čast izuzecima) žmurenjem i ćutanjem pristali na ulogu saučesnika u Vučićevim zločinima. Zabrinuti za svoje benefite, nisu imali hrabrosti ni da staračkim drhtavim rukama potpišu saopštenje u kome bi osudili divljanje režimskih kriminalaca.

Za razliku od vladika, sveštenika, akademika i intelektualaca, sportisti su burno reagovali protiv policijskog nasilja. Novak Đoković, Vlade Divac, Bogdan Bogdanović, Predrag Stojaković i stotine drugih srpskih reprezentativaca iz svih sportova žestoko su osudili nasilje u Americi, kad je slučajno, usled policijske torture, stradao jedan tamnoputi pijanac.

Sistemsko zversko prebijanje srpskih studenata nije uznemirilo nijednog sportistu. Policijsko divljanje osudila su dva bivša košarkaša Crvene zvede (crni Amerikanci) i dva bivša fudbalera.

Dok su trajale demonstracije, Novak Đoković se odmarao na Palama, gde mu je Milorad Dodik poklonio nekoliko hektara zemlje. Najbolji srpski sportista meditirao je pored "Bosanske piramide sunca" u Visokom, pa nije ni primetio da se u njegovom rodnom gradu vodi borba za oslobođenje od diktature.

Nije moguće objasniti ćutanje srpskih sportista. Bogati su i uspešni, ne žive u Srbiji i ni na koji način ne zavise od naprednjačkog režima, a opet pristaju na kolaboraciju s kriminalcima koji tuku, hapse i zatvaraju sve koji im smetaju. Valjda "kupuju mir". Tim alibijem bivši vaterpolista Danilo Ikodinović je opravdao svoju podršku predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića. Podržao je i pokajao se.

- Krvavo sam se zajebao sa listom, jer sam kupovao mir koji sam već imao i ispao sam pizda. Da, baš pizda! Ne mogu to da operem, niti se trudim, ali idem napred, jer nazad ne mogu i neću. Osećaj je odvratan, ali ću ga prevazići, jer kičmu imam - napisao je Ikodinović na Tviteru.

Malo ko ga je razumeo i podržao. Suviše je besa u narodu. Suviše porodica još brine za svojim članovima, koje je Vučićeva hunta pretukla i zatvorila. Suviše su jaki utisci koje su izazvali snimci policijskih zverstava, ali i redova pred kovid-bolnicama. Suviše je ljudi na respiratorima i još su sveže humke u koje su sahranjene žrtve izbornog avanturizma.

Previše radnika strahuje od recesije koju će doneti jesen, a s njom će stići otkazi, beda i očaj. U takvim okolnostima, nije lako slegnuti ramenima i oprostiti onome ko je, kupujući svoj mir, podržao mentalno poremećenog zločinca.

Nažalost, Vučić bolje od opozicionih politikanata razume kakvu moć ima narod. Dok on pokušava na sve načine da spreči širenje bunta, opozicionari tapkaju u mestu. Većina njih akcije završava na štancovanju ispraznih saopštenja u kojima nešto osuđuju, zahtevaju i čude se. Poneko predloži konkretnu akciju, ali pod uslovom da ne moraju izaći iz svoje zone komfora. Daju izjave za Danas i N1, od toga niko nema koristi, ali oni imaju utisak da su rekli i spasli dušu svoju.

Nije lako poverovati, ali najnormalnije stavove trenutno zastupa Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana.

- Politička scena u Srbiji ne postoji, to je obična ruina sa sumnjvim likovima i mnogo više blata i smrada nego što sam pretpostavljao. Tadić, Đilas, Jeremić, Radulović, niko ko je bio u vlasti ne treba nam ni u jednoj varijanti. Trebaju nam novi ljudi. Neka jedu govna svi iz Saveza za Srbiju. To su nečasni i pokvareni stočari. Sa njima ne može da se ruši Vučić. Ne mogu da rušim Vučića sa čovekom koji možda sedi i dogovara se s njim. Tako sam čuo za Đilasa, koji se ponaša kao da mu se baš ne ruši Vučić. Đilas je srušio protest, a bojkot je iskoristio da se vaspostavi za apsolutnog lidera opozicije. Uostalom, Vučić je javno rekao da će se sa Đilasom smenjivati na vlasti sledećih 30 godina. Sad neki predlažu da protestujemo lupanjem u šerpe. Al' će to da uplaši Vučića! Ljudi umiru, ljudi se ubijaju po ulicama, a mi pričamo o šerpama. Mi treba da sravnimo govna sa zemljom. Raspravlja se koji metod opozicionog delovanja je najbolji. Metod je: izađimo na ulicu i jebimo im mamu u pičku, svima njima! - tvrdi Trifunović.

Zbog tih izjava, predsednik PSG-a se našao na udaru botova, jednako Đilasovih kao i Vučićevih. Nije im lako da čuju istinu o sprezi njihovih vođa. Još teže im je da prihvate činjenicu da postoji neko ko poziva narod da izađe na ulicu i jebe mamu političkim parazitima i zlikovcima. Plaše se da će do toga zaista doći, a to će dovesti do kraja kečerske predstave Vučića i Đilasa.

Koliko je ruinirana srpska politička scena, kao što kaže Trifunović, najbolje potvrđuje to što samo on ima snage i volje da konstatuje ono što svi normalni građani vide i trpe. To ga ne abolira od besmislenih i štetnih poteza, kao što je bio pristanak na učešće u montiranim izborima, ali pravi ogromnu razliku u odnosu na ostale samozvane lidere.

Dok Trifunović poziva da se "govna sravne sa zemljom", Đilas uživa u ulozi apsolutnog lidera opozicije. Vučiću za ljubav, razbio je i julske proteste, s nekoliko trikova, preko medija na koje ima uticaj, sabotirao je učešće građanista, koji su prve noći uneli pravu energiju.

Đilasu ne odgovara talasanje protiv Vučića, rano je za bunt. Prvo nek Vučić obavi prljavi posao oko priznanja Kosova, pa će onda, kad stigne i privredni kolaps, doći vreme za akciju. To može da se desi ove jeseni, a može i za dve godine, Đilasu se ne žuri, on ne balansira na ivici egzistencije, svejedno mu je da li će ostati bez jedne ili sto plata. Zato primenjuje strategiju koju običan svet doživljava kao "ne liši, magarče, do zelene trave".

Sve planove Đilas prilagođava tajmingu za konačni obračun s Vučićem. Na predsedničkim i beogradskim izborima, pokušaće da zameni uloge sa svojim politikantskim dvojnikom. Na vreme je počeo s pripremama. Pametniji nego što izgleda, Đilas je dobro procenio realne okolnosti i našao je rešenja za koja se nada da će mu doneti uspeh.

Prvu korisnu stvar uradio je prihvatanjem činjenice da mu građani nikad više neće dati podršku. Višegodišnja negativna kampanja naprednjačkih medija dala je očekivani rezultat. Većina glasača veruje da je on simbol lopovluka "žutog preduzeća". Pošto na to ne može da utiče, Đilas je odlučio da primeni taktiku koju su u praksi sproveli Zoran Đinđić i Aleksandar Vučić. Svestan nedostatka popularnosti, Đinđić je na vlast došao preko Vojislava Koštunice, a Vučić preko Tomislava Nikolića.

Po tom šablonu, Đilas traži manekena koji bi mogao da na predsedničkim izborima konkuriše Vučiću.

Prvi pik na Đilasovom draftu je vladika Grigorije. Ideja je dobra, politički stavovi preosveštenog Grigorija idu u smeru soroševske opozicije. Evopska unija je važnija od Kosova i Metohije, Srbi su dobili zaslužene kazne u Haškom tribunalu i sve ostalo iz tog korpusa. Vešt u populizmu, Grigorije kritikuje vlast što novac ne ulaže u bolnice, nego u Hram Svetog Save.

Bez obzira na sve to, dok god nosi mantiju može da računa i na podršku vernika i patriota. Na Đilasovu žalost, vladika Grigorije pretenduje na mesto patrijarha SPC, a ne predsednika Srbije.

Zato Đilas mora da se zadovolji s tim da kandiduje svog kuma Mlađana Đorđevića. Po mnogo čemu, Đorđević bi mogao da se uživi u ulogu Koštunice. Kao što je Koštunica tvrdi nacionalistički nerv u predsedničkoj kampanji dokazivao pozirajući s kalašnjikovom u rukama, tako i Đorđević uživa pod šubarom s kokardom. U tom paket-aranžmanu Đilas bi privukao proevropske levičare, a Đorđević srpske nacionaliste.

Za beogradske izbore, kao nosioca liste, Đilas namerava da istakne Radu Đurić, televizijsku voditeljku, koju je nedavno preveo sa RTS-a na TV Nova S. Ni to nije loša ideja. Rada Hronika je logoreična i iritantna, ali Beograđani je, niko ne zna zašto, simpatišu.

U svakom slučaju, Đilasu će Mlađa i Rada poslužiti kao smokvin list, kojim će pokriti sve svoje nedostatke. Dok čeka na te izbore, koji bi trebalo da se održe na proleće 2020. godine, Đilas će pokušati da održi imidž opozicionara. Vučića će, s pravom, optuživati za ugrožavanje javnog zdravlja, za sve žrtve korone, zloupotrebu policije i pravosuđa, za neizbežnu privrednu katastrofu, pa čak i za izdaju nacionalni interesa na Kosovu... Međutim, neće ništa uraditi da bi sprečio svog ortaka u realizaciji tog zla. Što posledice budu gore, to će Đilasove šanse biti bolje.

Na svoju i, može se reći, opštu žalost, Đilas još nije shvatio s kim ima posla. Iako je na vlastitoj koži osetio koliko je Vučić brutalan, nada mu je jača od inteligencije. Nada se da će se ostvariti Vučićeva najava o neformalnoj kohabitaciji, koja će omogućiti povremenu smenu na vlasti.

Kad bi verovao svojoj inteligenciji, Đilas bi prihvatio činjenicu da Vučiću ne pada na pamet da u sledećih sto godina s bilo kim deli vlast. Vučić hoće sve, sad i zauvek. On nema saradnike, okružen je samo plaćenim slugama. Dok ima koristi, trpeće ih. Kad nema, arivederči.

Ko ne veruje, neka vidi kako je prošao Vojislav Šešelj. Otkad se vratio iz Haga, ne računaju prva dva meseca, Šešelj je verno služio svom bivšem potrčku. Skakao je na svakog na koga bi ga napujdao Vučić. Vojvoda nijednom rečju nije kritikovao Vučićevu predaju Kosova, pa ni kriminal braće vladara, ali nemilosrdno je tukao po Nikoliću, Zorani Mihajlović, Nebojši Stefanoviću, Zlatiboru Lončaru i ostalima koji bi iznervirali Vučića.

Šešelj nije ni slutio da će mu upotrebna vrednost isteći s ovim izborima. Posle izbornog fijaska došlo je do opšteg rasula u nekad najvećoj stranci u Srbiji. Na sednici Centralne otadžbinske uprave, održanoj pre nekoliko dana, Nemanja Šarović, potpredsednik SRS-a, optužio je Šešelja za pogrešnu kadrovsku politiku i političke poteze, kojima je izbegavao konfrontaciju s naprednjacima.

Pored toga, ukazao je na nepotizam i bahaćenje. Šarović je Šešelju zamerio što je kupio džip "rendž rover autobiografi". "Naša stranka zastupa sirotinju, a predsednik vozi auto vredan 140.000 evra", začudio se Šarović. Verovatno mu to ne bi zasmetalo da je SRS preskočila cenzus, a on dobio još jedan poslanički mandat. Ovako, posle sukoba, morao je da podnese ostavku na članstvo i sve funkcije u SRS-u. S obzirom koliko hvali Vučića, bar u odnosu na Đilasa, nije isključeno da Šarović prelazni rok iskoristi za transfer u SNS. Pinkle je uzelo i napustilo radikale još nekoliko istaknutih funkcionera. Na kraju, u radikalima će ostati samo dva Šešelja, otac Vojislav i sin Aleksandar, Ljiljana Mihajlović, Vjerica Radeta i, zbog nje, Jutka. Tako izgleda SRS po meri koju joj je odredio Vučić.

Još se ne zna kakvu će Vučić skrojiti meru Socijalističkoj partiji Srbije. U vhu Srpske napredne stranke mnogi su iznenađeni Vučićevim optužbama na račun Rusije. Umereniji i oprezniji naprednjaci to shvataju kao vođin pristanak na ultimatum iz Evropske unije. Habriji, ipak, smatraju da je razlog lične prirode. Prema tim procenama, Vučićev zaokret predstavlja odgovor Putinu, koji je odbio da bratu Andreju da azil u Rusiji, kad prigusti. Kako god bilo, kolateralna šteta biće Ivica Dačić i Nenad Popović.

Lično je Vučić pustio glasine da za njih dvojicu neće biti mesta u sledećoj vladi, neka se žale Putinu. Naravno, to ne treba uzimati zdravo za gotovo. Moguće je da ih Vučić samo plaši, kako bi im oborio cenu i ponizio. U tome je odličan. Jedan od Vučićevih kumova voli da prepričava anegdotu sa sastanka vođe i Bogoljuba Karića početkom 2015. godine. Vučić se tada iživljavao nad Karićem, da bi kasnije objasnio zašto: "Moram da ga ponizim, da tako proverim koliko je lojalan

. U seriji 'Gomora' don Pjetro Savastano, pišao je u čašu i tražio od svog najvernijeg saradnika da to popije pred sto ljudi kako bi dokazao da će izvršiti svako naređenje." Mnogo je naprednjaka i koalicionih parazita koji su pili don Alekove isceđevine, neki i više puta. Sad je red došao na Dačića.

Na protestu pred Skupštinom, 9. jula, uhapšen je Vladimir Škundrić, sin slobiste Petra Škundrića, prvoborca SPS-a. Nije uhapšen, ali u demonstracijama je učestvovao i Srđan Stanković, savetnik ministra Gorana Trivana. Vučić nije mogao da propusti tu priliku za ponižavanje Dačića. "Eto ko prostestuje, tajkunski sinovi! Pritom, to nije student ili mladić, već zreo čovek od 41. godine, a hoće da bejzbol palicom udara policajce", izrekao je Vučić optužbu na mlađeg Škundrića.

Dačić je odmah presudio starijem Škundriću, dao mu je otkaz na mestu savetnika. Zbog "postupanja suprotnog od politike partije i narušavanja ugleda SPS-a" isključena su dva člana iz Inđije, a ista sudbina čeka i ostale socijaliste koji su učestvovali u "nasilnim i rušilačkim demonstracijama".

Da sve bude smešnije, čast SPS-a je branio samo Novica Tončev, gospodar Surdulice i brat Ivice Tončeva, mecene i makroa Aleksandra Vučića. Dok Ivica plaća Vučićeve ekskurizije po austrijskim i nemačkim uniseks kuplerajima, Novica je privatni kupleraj na jugu Srbije pretvorio u "jedinu slobodnu teritoriju", savremenu "Užičku republiku" u kojoj naprednjački okupatori nisu dobrodošli. Novica Tončev je zapretio da će socijalisti blokirati auto-put kod Niša ako samo još jedan njihov drug bude izložen progonu SNS-a.

- Kad god je imao šansu, Tončev je zabio nož u leđa državi - grunuo je Vučić, a rafalnu paljbu nastavio njegov muževniji moralni blizanac Vladimir Orlić, koji je u kratkom saopštenju uspeo da saspe gomilu uvreda: Tončev je naprimitivnija lopuža, prevarant, siledžija, partijska kabadahija, dripac, secikesa, pilićar i razbojnik najvišeg ranga koji ruši državu, pljačka, otima, maltretira narod, hara i pustoši čitav jug Srbije...

Vučić je anestezirao kompletnu opoziciju, SPC, SANU, tajkune, sportiste, umetnike, estradu, novinare... Samo ne uspeva da obuzda nezadovoljstvo običnih građana. Nad njima se iživljava na sve načine, policijskom torturom i pljačkom, pa i s medicinskim eksperimentima.

- Suočena sa izvesnim ekonomskim kolapsom, vlast je još na početku prvog talasa epidemije virusa korona počela dogovore sa Kinom o finansijskim injekcijama neophodnim za održavanje socijalnog mira. U tom smislu su izdate državne obveznice, kao i korporativne obveznice najvećih javnih preduzeža. Međutim, kako to nije bilo dovoljno Vučićev režim je napravio aranžman da Srbija bude među prvim državama u svetu koja će svoje stanovništvo masovno vakcinisati neproverenom kineskom vakcinom protiv virusa korona. Svedoci smo da se sada javnost navikava na to da će se krajem godine stanovništvo masovno vakcinisati sa tom neproverenom i potencijalno opasnom vakcinom, a da se to uvija u medijsku oblandu i čak naziva spasom za živote ljudi i za srpsku ekonomiju - navodi se u saopštenju Narodnog slobodarskog pokreta, koji se oštro protivi masovnom vakcinisanju stanovništva sa neproverenom vakcinom i najavljuje niz akcija kojima će to sprečiti.

Iako Narodni slobodarski pokret tvrdi da građani Srbije nisu ničiji robovi i ne mogu biti preprodavani kao zamorčići, Vučić misli drugačije. "Nabavili smo vakcine, kojima ćemo vakcinisati oko dva miliona naših građana, uglavnom decu, kao i one starije od 65 godina i ljude s hroničnim oboljenjima. Neću da vam kažem iz koje zemlje stižu vakcine", rekao je psihopata na funkciji predsednika države. Nije obećao da će pelcovati Danila, Milicu i Vukana, kao i Angelinu, Anđelka i Fahriju.

Silom, uveren da mu se tako može, želi da u ljude ušprica neku vakcinu nepoznatog sastava, pa čak ni zemlje porekla. U tome mogu da ga podrže podmićeni lažni opozicionari, intelektualci, popovi i ostali lopovi. Takvim nasiljem, Vučić će opet isterati ljude na ulicu, u pobunu koja će ga zbrisati s političke scene.

Pre ili kasnije, narod će morati da prihvati način obračuna koji predlaže Sergej Trifunović: "Treba izaći na ulicu i jebati im mamu u pičku". Peting je odrađen početkom jula, prvim pravim protestima. Niko ne zna kad će doći sledeća buna, ali raja se umiriti ne može.