Razaranja

Zbog čega ostaci Etnografskog muzeja podsećaju na Krležinu Glembajevštinu?

TRESLA SE GORA, RODIO SE MIŠ

Kako je Mirjani Menković naloženo da umesto 400 miliona, Muzeju nadoknadi manje od osam. Kakve su sve rođačke i ostale kombinacije bile u opticaju u Etnografskom muzeju. Kako su se redom svi direktori ostataka ove ustanove javno hvalisali i pretili svojim rođacima i pajtašima. Kako je sadašnja direktorka Tijana Čolak Antić Popović u više navrata zaštitila prethodnu direktorku Mirjanu Menković. Zbog čega je Antićeva preko volje u poslednji trenutak prihvatila da se pridruži krivičnom gonjenju Menkovićke. Ko su bile muzejske gargojle koje su okamenjene čekale svoj trenutak.

Stanislav Živkov

Vladanu Vukosavljeviću, bivšem ministru kulture je upala “sekira u med” zahvaljujući raskrinkavanju Magazina Tabloida o bezbrojnim skandalima Mirjane Menković, kao i uzbunjivaču Biljani Nojković, te je nakon hapšenja Menkovićke, naprasno dobio funkciju ministra kulture, iako za njega niko nikada nije čuo.

Da je Vukosavljević bio produžena ruka iste kriminalne grupe koja je četiri godine pljačkala u Etnografskom muzeju, biće jasno, najpre po tome što je izvesnu Aleksandru Fulgosi, pomoćnicu ministra kulture Ivana Tasovca, vratio iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Ministarstvo kulture. Naime, Fulgosi, organizator pljačke i najbolja drugarica Mirjane Menković, je za vreme rada inspektora MUP-a u Etnografskom muzeju, najpre sklonjena iz Ministarstva kulture gde je bila pomoćnik ministra, i tom prilikom vraćena u Zavod za zastitu spomenika kulture iz kojeg je došla u Ministarstvo, a nakon hapšenja Menkovićke, Vukosavljević ju je ponovo vratio na mesto, ni manje ni više, savetnika ministra.

Takođe, Vukosavljević je na čelo Etnografskog muzeja postavio svoju rođakinju Tijanu Čolak-Antić Popović, koja je inspektore MUP-a, za vreme rada u Etnografskom muzeju, pratila sve vreme, raspitujući se ko su oni i ko ih je poslao, ne bi li pouzdane informacije dostavila svom rođaku, kako bi on, zahvaljujući funkciji kojoj se nikada u životu nije nadao, uspeo da preko svojih veza spreči rad Policije kako bi se nastavilo sa pljačkanjem u muzeju.

Elem, imajući u vidu da su bezbrojne inspekcije već završile svoj posao u ovoj instituciji i bez obzira na hapšenje Menkovićke, rođačka ekipa predvođena rođakinjom Tijanom Čolak-Antić, brutalno je nastavila da pljačka budžetski novac, misleći da je opasnost prošla. Njihovu pljačku, koja se dogodila samo mesec dana nakon hapšenja Menkovićke, otkriće Državna revizorska institucija i prikazati u svom Izveštaju kao prvu tačku.

Tijana Čolak-Antić, kao najgori kustos Etnografskog muzeja, pored Miroslava Mitrovića, koja je za 30-tak godina imala samo jednu izložbu i najviše ostala zapamćena po slučaju nestalog vibratora i lutke na naduvavanje, iako umešana u više brutalnih pljački, funkciju direktora je dobila od svog rodjaka Vladana Vukosavljevica. Nakon hapšenja Menkovićke, Tužilastvo za organizovani kriminal je Tijanu Čolak-Antić pozvalo i zahtevalo da se izjasni da li se priključuje krivičnom gonjenju Menkovićke, na šta ona nije imala odgovor. Priupitala je Tužilaštvo “šta to znači?”. Tužilaštvo je ponovilo pitanje, nakon čega je ona opet ostala bez odgovora.

Naravno, nije mogla da se izjasni pred Tužilaštvom da je i sama sastavni deo istog organizovanog kriminala, pa je nakon dužeg razmišljanja i konsultovanja sa pravnicima, ipak morala da slaže pred Tužilaštvom i da kaže kako se priključuje krivičnom gonjenju. Da je to laž, biće jasno najpre po tome što je isto kao i Menkovićka, dala nezakonito ovlašćenje privatnoj kriminalnoj advokatskoj kancelariji Miloša Aligrudića i Dragana Mijailovića, koji su uhvaćeni u svakom izveštaju revizorskih institucija kako pljačkaju bez naloga, bez ugovora, bez mozga...

Tijanina laž je posebno došla do izražaja u vanrednom stanju prošle godine kada je Menkovićku vratila u Muzej na mesto kustosa, uprkos tome što je Tužilaštvo za organizovani kriminal više puta izdavalo rešenja da se Menkovićka ne sme ni približiti Muzeju. Tako je Menkovićka bez ikakvog stida i moralne odgovornosti za sve skandale koje je priredila ovoj instituciji o kojima bruji cela Srbija, radila poslednjih godinu i po dana, dakle, od vanrednog stanja pa sve do presude koju je Tužilastvo nedavno donelo i po kojoj je osuđena na godinu i po dana zatvora, zbog zloupotrebe položaja i nanošenja materijalne štete Muzeju!

Ovom prilikom joj je izrečena i zabrana rada zbog rušenja ugleda nacionalnoj instituciji, a obavezana je da nadoknadi pričinjenu štetu, ali ne celokupnu, vec samo 1,9%. Naime, Menkovićka je sa svojom kriminalnom grupom u kojoj se najviše isticao njen sin Stefan Menković i snajka, kao i njihovi drugovi, proneverila preko 400 miliona budžetskog novca, a Tužilaštvo za organizovani kriminal zahteva da se od svega vrati samo 7.787.101 miliona din opljačkanog novca svih građana.

Nakon prispele presude Tijana Čolak-Antić Popović, sadašnja direktorka Etnografskog muzeja, šalje Mirjanu Menković, bivšu direktorku iste institucije na godišnji odmor, a i sama odlazi na isti, ne bi li smislile kako da prežive zloupotrebu službenog položaja i kako bi pronašle osobe koje će za sva njihova nepočinstva u ovoj instituciji, koju su pretvorile, blago rečeno, u krematorijum etnologije, urgirati u posebnom odeljenju Višeg suda da ovu nepravosnažnu presudu preinače u nanogicu.

Tako je Mirjana Menković za 33 godine radnog staza drugi put otišla na godišnji odmor. Prvi put je otišla dok je Policija radila u muzeju, tačnije, pobegla je kao direktor ustanove, jer nije uspela da dezavuiše inspektore, kao što je činila sa svim prethodnim inspektorima, a drugi godišnji odmor, nadamo se koristiće u zatvoru, gde će imati vremena da organizuje krštenja svojim unucima.

Sve u svemu, već duže vreme, a posebno nakon izlaska poslednjih članaka u rubrici “Razaranje” izgledalo je da su u Etnografskom muzeju oživele scene iz nekoliko važnih književnih dela, pa je tako naprasno oživela Barunica Kasteli iz Krležinih “Gembajevih” koja je preobučena u Tijanu Čolak Antić naokolo vikala “Čitav grad telefonira lijevo i desno, pa to je užasno to je nevjerojatno, ja ću poludjeti pa to je grozno”...

A tih što su zbog telefoniranja “poludjeli” očito je bilo više nego dosta! Pa je tako jedan intelektualni trut po svaku cenu pokušavao da stupi u kontakt sa ovim autorom ne bi li mu poboljšao tekstove pri čemu je samo potpisao mejl koji je sastavila Mirjana Menković, a takođe je usred noći nedavno pristigao poziv sa nepoznatog broja a tema poziva je bio pokušaj podmićivanja i to nutkanjem svega i svačega i obavezan poziv na kaficu u Etnografskom muzeju, što pre ne bi li se tako saznalo šta će u narednim brojevima MagazinaTabloida izaći.

A po starom običaju pokazalo se da se iz dana u dan otkrivaju nove brljotine i trapave muljaže na štetu budžeta i građana Srbije a najstrašnije što se pokazalo da izgleda postoji svojevrsno prokletstvo direktorske fotelje u Etnografskom muzeju! O tome najbolje govore svojevremeni događaji u tom muzeju u kome se odigravala prava dramska svečanost na kojoj se čula vika direktorke Tijane Čolak-Antić Popović (etnologiju studirala svega 13 godina od 1981-1994 sa prosekom 7,51) koja je iz glasa vikala “Ovo je moj Muzej”, i “Ministar je moj rođak”, i pretila ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, Biljani Nojković, uzbunjivaču Etnografskog muzeja u Beogradu, koja je privremenom merom od strane Višeg suda u Beogradu, vraćena na posao.

Biljana se pitala, da li je Tijana Čolak-Antić tog dana progutala pogrešnu tableticu, ili je ministar u međuvremenu keširao Muzej, ili se jednostavno realizuje poznata izreka “Čega se pametan stidi, time se budala ponosi.” Inače iste propratne kliničke manifestacije Gospođe Ministarke izazvane useljavanjem u direktorsku kancelariju na drugom spratu imali su i prethodni tzv. direktori, pa je tako Mirjana Menković histerično pretila: “Sada je moja prijateljica Aleksandra Fulgosi pomoćnik ministra i postaviće mene za direktora, pa ćete onda svi da vidite svog boga šenićete vi meni svi ovde, majku vam vašu...”.

Takođe, Miroslav Tasić je pre toga baritonom pretio: “Moj drugar Bratislav Petković je sada ministar i postaviće mene za državnog sekretara”, što se i desilo, nakon čega se Tasić, koji inače nema vozačku dozvolu, pored svih privilegija i ogromne plate otimao za parking mesto Ministarstva kulture, koje je zauzimao njegov sin jer stanuju u zgradi pored nakon čega je ekspresno smenjen .

Nakon hapšenja Mirjane Menković, ministar kulture Vladan Vukosavljević je za novog v.d. direktora postavio osobu iz svoje familije. Naime, Maja Čolak Antić, Tijanina baba tetka je druga žena ministrovog oca. Ministar je tu iz prvog braka. Tako je Tijana Čolak Antić Popović koja sa svojim organizacionim sposobnostima uspeva da organizuje “ringe ringe raja” dospela do mesta direktora.

Pre toga se nije mnogo mešala u rad Mirjane Menković, već je okamenjena čekala momenat da načini pokret kad čuje glas svog nesuđenog rođaka Vladana Vukosavljevića, ali ne sama jer je u društvu sa Vesnom Bižić Omčikus, poput gargojli na katedrali Notr Dam godinama čečala skamenjena i čekala da se požar ugasi da bi pokazale svoje krvožedne sposobnosti, Omčiguska i Antić Popovićka naprasno su oživele odmah nakon odlaska policije, nastavljajući tamo gde je Mirjana Menković stala sa svojim radom što ni najmanje ne čudi .

Podsećanja radi, i Tijana Čolak Antić Popović svojevremeno je takođe uhvaćena u tzv korisnim malverzacijama o čemu je Tabloid ranije pisao u tekstu “Zajam daje sultanija majka” gde je bilo reči o Tijaninim pljačkaškim sposobnostima i finansijskim kombinacijama sa preduzetnićkom radnjom. Ovde ćemo samo podsetiti na njeno nedelo.

Organizovala je pljačku 1,5 miliona budžetskih sredstava jos 2010. godine, dobijenih od Ministarstva kulture i informisanja javivši se na konkurs na koji republičke institucije nemaju pravo da učestvuju, imajući u vidu da se finansiraju iz budžeta. Za ta sredstva je konkurisala sa projektom izrada web sajta za decu. Cilj projekta bio je upoznavanje dece u Srbiji i rasejanju sa kulturnom, prirodnom i umetničkom baštinom Muzeja u Srbiji, ne bi li se dao doprinos stvaranju kulturnih sadržaja namenjenih deci i mladima, doprinos saradnji i umrežavanju sa istorodnim i raznorodnim ustanovama kulture i obrazovanja.

Deca su preko ovog sajta trebala da budu obaveštena o programima koji se organizuju u muzejima na taj način što bi ih na muzejskom web sajtu,poigrali on line web igricom iz koje su se trebala upoznati sa sadržajem muzeja, kako bi bila podstaknuta da posete muzej uživo i vide predmete koje su susretali u virtualnoj igri. Web sajt je predvidjao postavljanje informacija o radionicama, izložbama dečjih radova, rezultate takmičenja i uspehe dece u zemlji i inostranstvu, dečje kampove... a održavanje sajta bilo bi finansirano sredstvima dobijenim reklamiranjem proizvoda za decu.

Projekat je podrazumevao više faza, jer se pod održivošću projekta spominje i mogućnost primene na druge muzeje. Planirano je da se sredstva za održavanje portala nalaze i putem partnerstva sa drugim muzejima i kulturnim ustanovama. Tako bi deca avanturu započetu u virtuelnom okruženju u Etnografskom muzeju mogla da nastave u virtuelnom okruženju Muzeja Nikole Tesle isl. Ova revolucionarna Tijanina ideja se sa svim parama nikada nije realizovala i od svega se nikada ništa nije dogodilo.

Ostalo je u imaginarijumu, a novac koji je trebao biti uplaćen sada pokojnoj preduzetničkoj radnji “Fly me to the moon” inače likvidiranoj 2014, nije završio kao što je predviđeno, već je pozajmljen ni krivoj ni dužnoj štampariji Čigoji kako bi se izbeglo vraćanje u Budžet a sve je to aminovala tadašnja direktorka Vilma Niškanović koja je takođe muljala sa Menkovićkom o čemu najbolje govori pričica o donaciji Ambasade SAD od 65.000 dolara iz 2010. godine koju je dodelila za popravku limenog krova, za koju jr aplicirala tadašnja direktorka Vilma Niškanović dok je same formulare i aplikaciju pisala Menkovićka kao kustos Etnografskog muzeja.

Kad je novac legao na račun Muzeja, nastao je pravi boks meč između Vilme Niškanović i Menkovićke koja se zaletala sa šestog sprata na drugi, u Upravu Muzeja, tražeći da joj se 10% donacije uplati na račun “Mnemosyne” uz histeričnu viku na Niškanoviku: “Uplati mi na račun “Mnemosyne”, ja sam aplicirala!” Vilma je odgovarala: “Aman, ženo, nemam pravni osnov!” a odgovor je bio “Kakav pravni osnov, da li si ti normalna”! Uglavnom, krov je popravljen 2010. a po Menkovićki su te pare potrošene 2014-2017. za marifetluke zbog kojih je uhapšena.

Naravno, odmah po useljenju u direktorsku kancelariju na drugom spratu, Čolak Antić Popovićka se ekspresno uključila u višedecenijski muzejski projekat muljaža i to praktično odmah nakon odlaska Policije iz Muzeja, kada je usledio prvu pokret u najnovijoj partiji šaha pri čemu se partija igrala u trošenje tuđih para. Tako je najpre izjavila kako ne znamo koliko je Etnografski muzej oštećen i, ne želimo time da se bavimo što joj ni najmanje nije zasmetalo da nastavi tako gde je Menkovićka stala.!

Iako muzej ima i profesionalnog fotografa i fotolaboratoriju Muzej je sa firmom “VR Photo team” zaključio Ugovor 19.12.2017. bez sprovedenog postupka javne nabavke male vrednosti za usluge u ukupnom iznostu od 1.726.000,00 za usluge obrade fotografija i pripreme za štampu i za izradu silueta, postera, panoa, mat folija, legendi, što nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o budžetskom sistemu. Muzej nije obezbedio konkurenciju, već se firme kojima se uplaćuje budžetski novac biraju po nepotističkoj liniji.

Sa smenom direktora dolazi i do smene rođaka, pa su tako polako odlazili rođaci Branka Jokića i dolazili novi rođaci. Inače, kasnije se ispostavilo da se Tijana Čolak Antić pridružila Krivičnoj prijavi, kako sama kaže, da ne bi ispala saučesnik. Da ona jeste saučesnik, zajedno sa svojim rođakom, može se sagledati u izveštaju Državne revizorske institucije.

Nakon hapšenja Mirjane Menković, Tijana Čolak Antić upućuje svom rođaku korigovani zahtev za dodatna redovna sredstva za finansiranje izložbe “Putevi ženskog nasleđa”, i to na samom kraju godine što nije praksa, a odmah nakon imenovanja Tijane za vd direktora. Ovo bi trebalo da je izložba Menkovićke, koja se nije realizovala zato što je Tužilaštvo za organizovani kriminal izdalo Rešenje o zabrani prilaska Muzeju.

Nije teško pogoditi gde je sav novac završio. I u još jednom stvari Tijana je samo nastavila tamo gde je Menkovićka zaustavljena, a u konkretnom slučaju radi se o mućkama sa fotografijama muzejskih predmeta. Iako je u Entografskom muzeju kao fotograf već 25 godina zaposlena izvesna Ivana Masniković Antić koja verovatno zbog histerije konzervatora i preparatora koji traže da im se po bezbroj puta fotografišu sve moguće faze, međufaze, i podfaze nekog konzervatorskog posla a uz to i sve moguće muzejske manifestacije, naprosto ne stiže da se bavi svojim osnovnim poslom, onda je lepo smišljeno da Muzej sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Beograd zaključi Ugovor o poslovnoj saradnji broj 4/37 od 15.03.2017. godine.

Predmet Ugovora je fotografisanje 1.666 muzejskih predmeta, prema potrebama i zahtevu Muzeja. Fotografisanje će izvršiti fizičko lice - izvršilac i saradnik fotograf kojeg će izvršilac da angažuje. Ugovorena je cena usluge u iznosu od 3,00 EUR po jednom fotografisanom muzejskom predmetu u dinarskoj protivvrednosti i plaćanje po dostavljanju izveštaja o obavljenom poslu (član 2). ULUPUDS je dostavio Izveštaj iz marta 2017. godine o fotografisanju 443 predmeta.

U 2017. godini je izvršeno plaćanje u iznosu od 200 hiljada dinara po računu broj 61/17 od 31.03.2017. godine za fotografisanje 443 predmeta (autorski honorar 170 hiljada dinara, zakonske obaveze 19 hiljada dinara, provizija 9 hiljada dinara, PDV 2 hiljade dinara). Srednji kurs na dan 31.03.2017. godine iznosio je 123,97 din/EUR iz čega proizilazi cena fotografisanja 443 predmeta u iznosu od 165 hiljada dinara umesto obračunatih 170 hiljada dinara, ali to nije sve jer je Tijana ubrzo sa sa „VR Photo team”, iz Beograda zaključila Ugovor broj 4/166 od 19.12.2017. godine za fotografisanje 74 muzejska predmeta.

Vrednost ugovora iznosi 233 hiljade dinara. Plaćanje je izvršeno 21.12.2017. godine, po računu broj 43/17 od 21.12.2017. godine (evidentirano na kontu 424221 - Usluge kulture) nakon čega se opravdano postavlja pitanje za šta Masnikovićka onda prima platu, baš kao i neki konzervatori Etnografskog muzeja od kojih je jedan, na pitanje šta uopšte radi u Muzeju, javno rekao: ja kradem, pod svakim direktorom ja kradem!

Osim toga, Muzej je izvršio plaćanje za pravne usluge u ukupnom iznosu od 898 hiljada dinara bez pravnog osnova, iako poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo i iako Muzej ima sistematizovano radno mesto „Sekretar Muzeja”, što nije u skladu sa članom 2. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu i naravno nikom ništa baš kao i u sledećem slučaju: Muzej je sa „Hidro-tehna” d.o.o, Novi Sad, zaključio Ugovor o izvođenju radova broj 4/148 od 29.11.2017. godine. Predmet Ugovora su hidroizolaterski radovi u Muzeju prema ponudi broj 58 od 26.05.2017. godine.

Vrednost radova iznosi 418 hiljada dinara bez PDV-a. Članom 5. Ugovora određeno je plaćanje po završetku posla, najkasnije pet dana od dana ispostavljanja fakture. Članom 7. Ugovora utvrđene su obaveze izvođača radova, između ostalih, da uredno vodi gradilišnu dokumentaciju - građevinski dnevnik i građevinsku knjigu koja mora biti potpisana od strane Nadzornog organa.

Garantni rok na izvedene radove je 10 godina Prema objašnjenju Muzeja, pregledom dokumentacije u Muzeju nisu pronađene prikupljene ponude pre zaključenja Ugovora (objašnjenje od 24.09.2018. godine). Plaćanje u iznosu od 501 hiljade dinara sa PDV-om, izvršeno je 19.12.2017. godine, po računu broj 78 od 18.12.2017. godine upravo nakon postavljenja Tijane Čolak Antić Popović !

Pri tome nisu dostavljeni na uvid dokazi da su radovi zaista izvršeni, niti da je vršen stručni nadzor. Naravno tu je i fantomski slučaj navodnih usluga pripreme za štampu, dizajna, štampe i montaže u iznosu od 174 hiljade dinara od „Interrupt”, Pančevo, banera u iznosu od 9 hiljada dinara od SZR „Produkcija 64”, Valjevo kao i mućke koje je ustanovio DRI, pa se pored ostalog u izveštaju DRI navodi kako Muzej nije obezbedio konkurenciju (prikupljanjem ponuda) prilikom nabavki ugostiteljskih usluga (323 hiljada dinara), hotelskih usluga (322 hiljade dinara) i usluga tehničke obrade materijala za festival etnografskog filma (196 hiljada dinara), što nije u skladu sa članom 39. stav 2. i 3. Zakona o javnim nabavkama i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.

Ipak možda apsolutni hit je već višecenijski slučaj nastao sa davanjem u podzakup dela prostorija Udruženju dramskih umetnika Srbije gde najpre pokrenut sudski spor radi iseljenja da bi Tijana Čolak Antić povukla tužbu protiv tuženog Udruženja dramskih umetnika Srbije, radi iseljenja (rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu 45. P. br. 4506/17 od 25.01.2018. godine) što je sve kao posledicu imalo nemogućnost isporuke dela naručene opreme od firme Metal Sistemi Plus d o o pošto nije ispražnjen deo prostora namenjenog za opremanje jer ga bespravno koristi Udruženje dramskih umetnika Srbije zbog čega je „Metal Sistemi Plus” d.o.o, Beograd, pristao da opremu zadrži u svom magacinu dok se ne stvore uslovi za preuzimanje (objašnjenje Muzeja broj 502/1 od 23.10.2018. godine).

Inače ustanovljeno je kako je muzej izvršio dva avansna plaćanja „Metal Sistemi Plus” d.o.o, Beograd, u ukupnom iznosu od 1.432 hiljade dinara, bez pravnog osnova, jer Ugovorom o isporuci dobara broj 1/121 od 21.09.2017. godine nije preuzeo obavezu za avansno plaćanje, već da vrši plaćanje najkasnije u roku od 45 dana od dana prijema računa dobavljača sa specifikacijom isporučenih i montiranih dobara, što nije u skladu sa članom 58. stav 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu.

Prema otpremnici broj 756/2017 od 07.11.2017. godine, otpremnici broj 813/2017 od 27.11.2017. godine, otpremnici broj 821/2017 od 29.11.2017. godine i računu-otpremnici broj (97) 68-00980 od 11.12.2017. godine, isporučen je manji deo opreme u iznosu od 951 hiljade dinara (nije isporučena oprema u vrednosti od 1.432 hiljade dinara). Nakon ustanovljenih pljački i nepravilnosti od strane svih institucija sistema koje je Biljana pozvala da ugase požar u Etnografskom muzeju, u čemu je uspela zahvaljujući Kabinetu predsednika i Policiji, priča je dobila sledeci epilog: Biljana Nojkovic je po dobijanju privremene mere provela na svom radnom mestu godinu i po dana, a onda su sudije Prvog osnovnog suda i Apelacionog suda odlučile da Biljana ne može da nastavi rad u muzeju. A u isto to vreme Mirjana Menković nakon hapšenja nije suspendovana. Nije udaljena s posla ni nakon šest meseci zabrane prilaska Muzeju, niti kad je podignuta optužnica, jer je ministar, zajedno sa svojom rođakom, rešio da je zaštiti, iako su slagali da se pridružuju krivičnoj prijavi.

Sve u svemu Menkovićka je primala celu platu, i još se bunila što joj Muzej ne uplaćuje prevoz. Međutim ima tu jedna stvar o kojoj svi ćute a to je činjenica da je njena privatna NVO “Mnemosyne” ugašena na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije a Mirjanica i Branko Jokić su u naredne tri godine solidarno odgovorni za obaveze udruženja tokom naredne tri godine a na žalost pred sudom će biti odgovorna samo za muljaže iz 2017, pošto one ranije niko nije kontrolisao!!!!